Maja i Mišo slave Majčin dan Gilbert Delahaye - Marcel Marlier Majčin dan je uskoro.
Download ReportTranscript Maja i Mišo slave Majčin dan Gilbert Delahaye - Marcel Marlier Majčin dan je uskoro.
Slide 1
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 2
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 3
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 4
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 5
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 6
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 7
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 8
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 9
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 10
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 11
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 12
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 13
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 14
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 15
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 16
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 17
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 18
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 19
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 20
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 21
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 22
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 23
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 24
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 2
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 3
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 4
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 5
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 6
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 7
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 8
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 9
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 10
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 11
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 12
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 13
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 14
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 15
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 16
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 17
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 18
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 19
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 20
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 21
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 22
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 23
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!
Slide 24
Maja i Mišo slave Majčin dan
Gilbert Delahaye - Marcel Marlier
Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga
dana mami prirediti iznenađenje.
- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.
- Ali, otkuda nam toliki novac?
- Da vidimo koliko ima novca u kasici.
U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.
- Kupit ćemo
gramofonsku
ploču - reče
Maja. - To će
biti pravi dar.
Idemo u
prodavaonicu
gramofonskih
ploča.
- Želite li čuti
ovu ploču?upita
prodavačica.
- Vrlo je lijepa.
- Meni se
sviđa. - kaže
Maja.
- Ja više volim
rok i džez...
Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se
glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...
-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To
bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...
A, i kišobran bi bio koristan...
Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.
- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata.
- Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba
da sami napravite poklon.
Tata je bio u pravu.
Otišli su kod bake.
- Pogledaj što sam
našla u ormaru - reče
Mira, Majina rođaka.
- Tu ima i platna i
vune u svim
bojama...
-Što će ti to? - upita
Maja.
- Izradit ću tapiseriju
za mamin dan i dat
ću joj na dar. A ti,
Majo, što ćeš ti
pokloniti mami?
- Mislim da znam.
Kako bi bilo da
izradim batik?
- Batik? Što je to? čudio se Mišo.
- To je tkanina
obojena na poseban
način. Da bi to
napravili potreban
nam je komad
platna, vosak i boje.
- Vosak? Pa
nemamo voska...
- Naći ćemo kod
djeda.
- A platno i boje?
- Znaš da se na
djedovom tavanu
može naći sve što
nam treba. Samo
ako nam baka
dopusti...
Naravno, baka je pristala.
- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je
samo pratiti upute s crteža.
Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.
Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.
- Što to rade? upita Žućo.
- Zar ne vidiš? odgovori
mačak. - Crtaju
voskom.
- Što crtaju?
- Ne znam.
Možda zmaja,
ili ribice.
- A što poslije?
- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.
- Zašto to rade više puta?
- Zato što boje platno u više boja.
- Pazi, boja se razlijeva!
Boje za batik se obično
kupuju u prodavaonici
boja, ali djed je našao u
limenoj posudi nekoliko
vrećica s raznim bojama.
- Hoće li nam uspjeti? pitala su se djeca.
- Vidjet ćemo...
Nakon što su obojili
platno, dobro su ga
isprali u mlakoj vodi.
Vosak se otopio i
posao je bio završen.
Pažljivo su raširili
platno.
-Uspelo je!-zadovoljno
su uzviknuli.
- Ne sviđa mi se - mrštio
se mačak. - Pih, neka
ptica i neko cvijeće.
- Meni se sviđa. Baš je
lijepo!-rekao je Žućo.
Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.
On se obradovao što im je uspjelo.
- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To
je baš pravi poklon za Majčin dan.
Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš
Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.
- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.
- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.
- Da čujemo kako kukavica kuka?
- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.
Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.
- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...
- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!
- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.
- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.
- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.
- U lonac? Baš si se dobro sjetio!
- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.
Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.
-Mama je otišla u
grad i sad je pravi
trenutak da
odnesete lonac
kući - predloži im
djed.
Djeca su odmah
krenula:
- Hvala ti djede,
što si nam dao
sat.
Maja i Mišo usput
sretoše Luku. On
je čuvao krave.
- Što nosite u
loncu? - želio je
saznati.
- Ne možemo ti
reći. To je tajna odgovori mu
Žućo.
Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.
Tajna se mora dobro čuvati.
Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.
Radoznali mačak
je sve vidio. Kada
se spustila noć
ušuljao se kroz
prozorčić u šupu.
- Neće mi
umaći... - mrmljao
je. Vrebao je
pticu.
- Kukavice, jesi li
tu? Odgovori!
Nije se čulo ništa.
Noć je duga ali će
mačak, ako treba
čekati do jutra.
Najzad je
osvanulo jutro.
- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata.
Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je
to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?
- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu.
- U pomoć! U pomoć!
Mačak je istrgnuo šapu i
pobjegao.
-Što ti se dogodilo? - upita
ga mama.
- Ščepala me kukavica u
šupi.
- Kukavica u šupi? Što
pričaš?
Mama je pokušala ući u šupu:
- Majo! Mišo! Tko je zaključao
vrata?
Djeca su dotrčala.
Samo da mama nije
saznala...
- Spremili smo naš
alat, pa smo
zaključali i izgubili
ključ - reče Maja i
pocrveni.
(Je li govorila istinu?
Nije. Ali to joj ne
možemo zamjeriti jer
se radi o velikom
iznenađenju.)
Ali, mamu nisu mogli
tako lako prevariti.
Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.
Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan
dana. Najzad je došao Majčin dan.
Djeca su na
tržnici kupila
dva buketa
cvijeća - za
mamu i za
baku.
Tog svečanog dana svi su bili na okupu.
- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.
- Batik? Kakvo iznenađenje!
- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.
- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.
- Djedov stari sat?
- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!
- Draga mama,
želimo ti
mnogo sreće.
Mi te svi
volimo govorio je Mišo
i grlio mamu .
-Hvala vam, djeco!
Pokloni su jako lijepi. Ali
najviše me raduje što
ste batik sami izradili.
I sat je divan! Podsjeća
me na trenutke kad sam
bila mala i živjela kod
djeda.
-Ku-ku... ku-ku... Podne
je! - oglasi se kukavica.
- Kukavica još pjeva! Je
li to moguće?! - radovala
se mama.
Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao.
U kući je bilo ugodno i svečano.
Kraj!