Slide 1

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 2

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 3

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 4

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 5

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 6

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 7

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 8

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 9

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 10

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 11

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 12

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 13

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 14

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 15

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 16

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 17

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 18

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 19

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 20

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 21

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 22

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 23

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 24

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 25

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 26

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 27

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 28

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 29

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 30

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 31

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 32

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 33

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 34

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 35

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 36

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 37

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 38

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 39

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 40

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 41

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 42

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 43

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 44

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 45

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.


Slide 46

UDRUŽENJE “STOP-MOBBING”

MOBING
ALEKSANDAR ILIĆ
PREDSEDNIK UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”
VERA KONDIĆ
SEKRETAR UDRUŽENJA “STOP-MOBBING”

DEFINICIJE







Psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji
potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv
pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne
može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano
ponavljaju.
U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se
ponašanje nekih vrsta životinja. Sličnu pojavu u radnoj
sredini Hajnc Lajman je nazvao mobingom.
Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje,
zakidanje na zaradi...samo su neki od oblika zlostavljanja.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži
kletvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije
posebno naznačen kao kazneno delo.

MOBING U ŠKOLI

BULLYNG

ŠTA ZNAČI TERMIN
MOBING?








glagol TO MOB - nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga;
imenica MOB - koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ;
izraz MOBBISH- prostački grub vulgaran
EMPLOYEE ABUSE (maltretiranje zaposlenog) i WORK
ABUSE, WORKPLACE TERRORISM, WORKPLACE BULLYING
Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na
radnom mestu.
Mobing se prevodi i kao: moralno zlostavljanje, psihološko
maltretiranje, psihološki teror…

VERTIKALNI MOBING







Šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede
podređenog da sam da otkaz.
Najčešće nadređeni napada i zlostavlja jednog po
jednog radnika dok ne uništi celu grupu. Ovaj vid
MOBINGA poznatiji je pod izrazom BOSSING.
U 5% slučajeva, grupa radnika vrši MOBING nad
pretpostavljenima.
Vertikalni oblik MOBINGA zastupljen je u 55%
slučajeva.

HORIZONTALNI MOBING






Odvija se između radnika na jednakom položaju u
hijerarhijskoj lestvici.
Kolege vode rat raznim podmetanjima
i ogovaranjima kako bi se isterala
osoba koja izaziva neprijatnosti ili
ljubomoru sa posla.
Ovaj oblik MOBINGA zastupljen je u
45% slučajeva.

PODVRSTE MOBINGA
MOBING ima dve glavne podvrste:




STRATEŠKI MOBING
potreba za smanjenjem broja
zaposlenih zbog interesa preduzeća
EFEKTIVNI ILI EMOTIVNI MOBING
(strah, zavist, zloba...)
koji se odvija na ličnom nivou.

KAKO POČINJE





Kao potencijalna osnova MOBINGA
pojavljuje se nerešen konflikt među
saradnicima, koji se na kraju pokazuje
kao poremećaj u međuljudskim
odnosima.
Početni se sukob ubrzo zaboravlja, a
zaostale agresivne težnje usmeravaju
se prema odabranoj osobi.

A NASTAVLJA SE...
U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji
i psihičkog zlostavljanja i mučenja,
žrtva gubi svoje profesionalno i
ljudsko dostojanstvo i počinje da se
oseća
i postaje manje vrednim subjektom
koji u svom radnom okruženju
gubi ugled, potporu, pravo glasa...

I TRAJE...
Već obležena i permanentno
zlostavljana osoba postaje
"džak za boksovanje",
"dežurni krivac“
za sve propuste
i neuspehe kolektiva.

IMA LI KRAJA (?)
I GDE JE KRAJ?
Nakon višegodišnjeg
terorisanja, žrtve
obolevaju
od hroničnih bolesti
i poremećaja,
napuštaju posao ili
posežu za
suicidalnim izlazom.

U MORU PEOBLEMA
NEDOSTAJU NAM SAMO
“AJKULE”

DA LI VAM JE POZNATA OVA
SLIKA

ILI MOŽDA OVA

ILI SE PREPOZNAJETE NA OVOJ

NAJČEŠĆI POSTUPCI
MOBINGA
Napad na ličnost i njegov socijalni ugled
Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
zadirkivanje zbog fizičkog nedostatka, približavanje seksualne
prirode...
Napad na socijalne odnose i komunikaciju
Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno
prekidanje...
Napad na kvalitet rada
potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih
ponižavajućih zadataka...
Napad na zdravlje
Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim
nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje...

TRI OSNOVNE GRUPE
POREMEĆAJA
Telesni poremećaji
Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana
ili smanjena telesna težina, različiti bolni
sindromi, smanjen imunitet
Psihički poremećaji
Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak
motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija,
poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.
Poremećaji ponašanja
Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod
braka, porodični problemi, suicidno ponašanje

PSIHIČKI POREMEĆAJI
Od svih poremećaja najizraženiji su upravo psihički
poremećaji. Od početnih reakcija: samookrivljavanje,
usamljenost i lično obezvređivanje pa do poremećaja
prilagođavanja ili post-traumatskog sindroma (PTSP)
 Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se
nepoverenje i neprijateljstvom prema okolini, stalni osećaj
napetosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB 10 postoje neke od
dijagnoza vezane za ove probleme:
- Z 56.2 – strah od gubitka posla
- Z 56.3 – stresogeni uslovi rada
- Z 56.4 – neslaganje sa predpostavljenim ili kolegama


KO SU ŽRTVE

Važno je naglasiti da kada oboli
jedan član, redovno pati i cela
porodica.
Tako se žrtve mobinga
umnožavaju.

KO SU ŽRTVE




U najvećem broju slučajeva,
žrtve su najsposobniji i
najkompetentniji, upravo oni koji
izazivaju zavist kolega.
Neretko, u pitanju su osobe
visokih moralnih standarda
koje nisu spremne za etičke
kompromise

NAJČEŠĆE ŽRTVE MOBINGA










-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti
na poslu
- mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
- mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
- radnici koji ćute i trpe
- oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
- pripadnici manjinskih grupa
- različite religije
- drugačije etničko poreklo
- kreativne osobe...

NAJČEŠĆE TEGOBE MOBINGA











bezvoljnost,
neobjašnjiv umor,
povlačenje u sebe,
gubitak radosti i zadovoljstva
u svakodnevnim aktivnostima,
glavobolje,
želudačne smetnje,
poremećaj sna,
poremećaj apetita,
povišen krvni pritisak.

KAKO ŽRTVA NAILAZI NA
RAZUMEVANJE
S obzirom na posledice koje mobing može
izazvati, lekari, bilo koje specijalnosti,ne
mogu biti pošteđeni susretanja s ljudima koji
su stradali na ovaj način. Oni ne mogu
dopustiti sebi da kažu: "to se svima po malo
događa" ili "to i nije tako strašno", te da se
"ne bave ovim problemom" i "ne znaju kako
bi pomogli", što se u praksi na žalost
svakodnevno događa

ZAKON
U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave
diskriminacijom na poslu ili seksualnim
uznemiravanjem - što je samo jedna od mogućih
manifestacija mobinga - ali ne i ovom pojavom u celini.
Zapravo, kod mnogih i dalje postoji terminološka
zbrka, pa seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu
izjednačavaju sa pojmom mobinga, koji je zapravo
mnogo širi i sveobuhvatniji.

ZAKON
Za sada jedina stvar koju neko može da
uradi, jeste da podnese tužbu sudu i da
sud u postupku utvrdi da li je došlo do
diskriminacije, odnosno da li je došlo do
seksualnog uznemiravanja da bi
eventualno dobio nadoknadu štete

KO SU MOBERI




To su manje sposobne, ali
moćne osobe bez kapaciteta za
ljubav, radost, igru, kreativnost,
davanje i deljenje.
Njima se lako pridružuju slabi u
strahu da ne postanu žrtve,
identifikuju se s agresorom,
odnosno staju na njegovu
stranu.

KO SU MOBERI


MOBINGOM prikrivaju nemoć u nekoj
drugoj sferi svog života (najčešće
privatnog, u braku ili porodici),
formirajući oko sebe grupu u kojoj
dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
Često se zlostavljači osjećaju inferiorno.

Iza svake prepotencije
stoji neka impotencija

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE







U radnom okruženju žrtva ne može doći do
reči ili je stalno prekidana u govoru,
Ignorišu je kao da ne postoji,
Isključuju je iz društvenog života na poslu
("zaborave" da je pozovu na proslavu,
zabavu, ignorišu u pauzama...),
Prekidaju razgovor u trenutku kada žrtva
ulazi u prostoriju,
Kontrolišu da li je na poslu više ili manje
nego što je to uobičajno,

MOBING KOJI SE NAJČEŠĆE
PRIMEĆUJE









Često je premeštaju u prostorije udaljenije
od radnih prostora ostalih kolega,
Dobija samo besmislena zaduženja i radne
obveze koje su ispod njene profesionalne
kvalifikacije,
Daju žrtvi zadatke koje ne može rešiti ili
stalno dobija nova zaduženja,
Stalno je izvrgnuta kritici,
Optužuje se i za propuste koji se objektivno
nisu dogodili, za ono što je napasnik krišom
namerno eliminisao ili oštetio,
Obezvređuju rezultate rada žrtve i uskraćuju
joj važne informacije,

ŠTA UČINITI AKO
PREPOZNAMO MOBING






Pre svega, svaka pojava MOBINGA se mora pismeno
zabeležiti.
O onome što ste primetili obavestite svog predstavnika
zaposlenih
Pokušajte razgovarati sa osobom koja je zlostavljana kao i
sa osobom koja sprovodi to. U slučaju psihičkih i telesnih
poremećaja potražite savet psihologa, psihijatra, lekara
medicine rada.
Uradite bilo šta, što vam padne na pamet samo nemojte
dozvoliti da se preko takvog ponašanja pređe ćutke, jer
upravo zlostavljači to hoće.

UDRUŽENJE
“STOP-MOBBING”








PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA MOBINGA
EDUKACIJA
ISPITIVANJE POJAVE MOBINGA
INFORMISANJE JAVNOSTI
IZMENA ZAKONODAVSTVA

SLUČAJ MOBINGA

Udruženje “STOP-MOBBING”

PRIKAZ SLUČAJA
20-12 ili Stevan T.
Stevan T. je:
 Čovek srednjih godina
 Sa 20-tak godina radnog
staža u jednoj ustanovi
 Permanentno se obrazuje
u želji da svoja znanja
usaglasi sa potrebama
ustanove u kojoj radi

UPOZNAJMO STEVANA








Inteligentan
Dinamičan
Ambiciozan, teži
napretku
Kreativan
Sistematičan
Principijelan







Kaže ono što misli u
lice
Ne voli da se
poverava i da priča o
svom privatnom
životu
Ima korektne odnose
sa kolegama i
saradnicima

POČETAK MOBINGA


Horizontalni Mobing je započeo kada je
Stevan T. unapređenjem prestao da
bude ‘jedan od zaposlenih’ i postao
rukovodilac jednog odelenja.
HORIZONTALNI MOBING JE
AKTIVIRAN KONFLIKTOM INTERESA
JER JE NJEGOVOJ KOLEGINICI BILO
‘OBEĆANO’ TO MESTO.

RAZVOJ MOBINGA 1
Stevan je od izvršilaca
zahtevao:
Stručnost,
Tačnost,
Preciznost,
Sistematičnost,
Poštovanje
procedura...

Koleginica je počela da
potkopava Stevanovu
poziciju:
 širenje tračeva o
njegovom privatnom
životu
 ismejavanje njegovih
zahteva prema
izvršiocima
 namerno potcenjivanje
njegovih radnih
doprinosa ...

RAZVOJ MOBINGA 2





Stevan je uveo neke promene u način rada
odelenja kojim je rukovodio da bi unapredio rad
odelenja
U odelenju je disciplina bila mnogo strožija
nego u drugim odelenjima
Izvršioci u odelenju koje je vodio Stevan su sve
više postajali nezadovoljni njegovim zahtevima i
načinom rada

RAZVOJ MOBINGA 3
Koleginica je zaslepljena ‘izgubljenom pozicijom’ i u Stevanu vidi
jedini uzrok zato i želi da ga eliminiše iz radne sredine.
(A ne vidi da ne ispunjava uslov stručne spreme)

EFEKTI NJENOG ‘RADA’ POSTAJU SVE VIDLJIVIJI:

•
•
•

JER ONA IMA VEZE
ZAPOSLENI NE VOLE DA SE SUKOBE SA NJOM JER JE ONA NEZGODNA OSOBA
ONA KORISTI PRETNJE, UCENE I ZASTRAŠIVANJA.

KAKO SE SADA KOLEGE I
SARADNICI PONAŠAJU PREMA
STEVANU:







Ne prosleđuju mu informacije
Ne obaveštavaju ga za sastanke
Zaboravljaju da njegovo ime stave na spisak za markicu,
kredit, putovanje...
Često mora da pravi naknadne ispravke jer greše u
obračunu i uplaćivanju njegove plate
Ne pozivaju ga na ispraćaje zaposlenih u penziju i na
druge događaje iz društvenog života ustanove gde radi...

KAKO SE STEVAN OSEĆA

KAKO SE PREMA STEVANU PONAŠA
POSLODAVAC

Isto kao i svi drugi bez obzira što je Stevan do juče
bio njegov savetodavac i pomogao da se mnogi
poslovi unaprede
 Poslodavac se priklanja većini iz razloga očuvanja
svog položaja
 I IDE LINIJOM MANJEG OTPORA
Stevanove reči:
 Poslodavac, bez da je proverio prave razloge, mene
kažnjava za nedolično ponašanje prema saradnicima.


Sledi:






Nestajanje i pojavljivanje važnih dokumenata i druge stvari
koje vode dodatnom izluđivanju Stevana
Umanjenje zarade od 10% zbog nedoličnog ponašanja
prema saradnicima i remećenja međuljudskih odnosa
Umanjenje zarade od 20% zbog neizvršavanja poslova
Suspenzija i upozorenje pred otkaz ugovora o radu

UBRZO STIŽE I
OTKAZ

DA LI POSTOJI IZLAZ IZ OVAKVIH
SITUACIJA?

UVEK POSTOJI IZLAZ

Stevanove reči:



Poslodavac i zaposleni su me obeležili i osramotili da bi
me diskvalifikovali profesionalno i uopšte, kao čoveka.
Uništene su godine mog profesionalnog razvoja i
budućnosti, kontakata i daljeg obrazovanja. Vreme i
propuštene prilike u mom privatnom i profesionalnom
životu se ne vraćaju i niko mi ih ne može nadoknaditi.
PROBLEMI SE MOGU REŠITI SAMO AKO NAM SE
PUTEVI UKRSTE,
OVAKO SE SAMO MIMOILAZIMO.