Transcript DIPLOMSKI RAD Student: Ivana Ćulibrk Mentor: Vladislav Ognjanov  Ruža je drvenasta žbunasta biljka iz familije Rosaceae.  Njena lekovita svojstva su nam poznata od davnina, to nam.

DIPLOMSKI RAD
Student: Ivana Ćulibrk
Mentor: Vladislav Ognjanov
 Ruža
je drvenasta žbunasta biljka
iz familije
Rosaceae.
 Njena lekovita svojstva su nam poznata od davnina, to
nam dokazuju nalazi u švajcarskim sojenicama, da je
šipak još u kameno doba bio omiljen kao pekmez.
 Veliki etno-botanički značaj u tradiciji i kulturi našeg
naroda tako i u kulturama drugih naroda ( Grka,
Rimljana, Vedama...)
 Cilj- izučiti i približiti etno-botanički
značaj
vegetativnih i generativnih delova ruže, da bi se
ukazalo na visoku vrednost ove samonikle voćne vrste.
 Divlje ruže su se širile iz dva pravca, iz Centralne Azije





i Srednje Evrope
Iz Azije potiču: Rosa chinensis, R. multiflora, R.
Odorata, R. foetida
Iz Srednje Evrope: R. canina, R. galica, R. centifolia
Njihovim ukrštanjem počelo je stvaranje današnjih
kulturnih ruža
Značajna vrsta današnjice R. damascena- nastala
ukrštanjem vrsta sr. Evrope 1780.
R. Chinensis- uloga u stvaranju čajevki
• CARSTVO: Plantae
• RAZDEO: Magnoliophyta
• KLASA: Magnoliopsida
• RED: Rosales
• FAM: Rosaceae
• PODF: Rosoideae
• ROD: Rosa
• SINONIMI: Šipurak, Šipak, Divlja ruža, Pasja ruža
 Biljni materijal za istraživanje sakupljen je u
proizvodnom zasadu ruže, namenjenom proizvodnji
svežih plodova za preradu u mestu Salaš Noćajski,
vlasnika Dostanić Dragana
 Divlje vrste R.laxa, R. rugosa, R. pollmeriana i R.
Pimpinellifolia su proučavane na sejancima istih
dobijenih iz semena sakupljenog u kolekcionom
zasadu rasadnika Bek Antal, Borjad, Mađarska
 Pomološki opis je rađen na uzorku od 5 plodova iz
cvasti
 Ruža je drvenasta žbunasta bljka, ima širok areal
rasprostiranja u različitim klimatskim uslovima
 Rastu u formi niskog ili visokog žbunja od 20cm-3m
 Prilagodljivost različitim tipovima zemljišta
 Ne podnosi jako zasenjena mesta i mrazne doline
 Izbojici vitki, savijeni u obliku lukova, smeđi, goli
 Kukasto savijeni trnovi
 Listovi naizmenični, neparno perasti,sastavljeni od 5,7
ili 9 jajastih nazubljenih listova, mrežaste nervature
 Lisna peteljka bodljikava sa zaliskom
 Cvet velik, bele, ružičaste boje, nežnog mirisa, 5 latica
 Čašični listići zeleni, cvetna loža u obliku pehara
Divlje vrste
Sorte
 Rosa pimpinellifolia
 Čajevke: Alain Sauchon,
 Rosa rubiginosa
William Shakespeare
 Penjačice: Rosarium
Vetersen, Rosendorf S.
 Rosa canina
 Rosa multiflora
 Rosa laxa
 Rosa polmeriana
 Rosa rugosa
 Plod- šipurak,seme i cvet ruže imaju velik etno




botanički značaj
U domaćinstvu za spravljanje čajeva, pekmeza, sokova,
kompota, likera, sušenih plodova i dr.
U industriji prerada za pekmeze, marmelade,
nameštaj, parkete od ružinog drveta
Upotreba u farmaciji, medicini kao vitaminska droga
sa osobinama diuretika,antiskorbutika, tonika...
Sirovina za ekstrakciju vitamina C
Seme bogato masnim uljima- protiv opekotina,
ekcema...
 Plod je orašica, nastaje nakon cvetanja
 R. Laxa plod je prosečne visine 1-3cm, širine 1,5cm,




izduženog oblika i narandžaste boje
R. Pimpinellifolia plod okrugao, visine 1,8-2,3cm, širine
1,9-2,3cm, plavo-crn
R. Pollmeriana plod, eliptičan, visine 2-2,4cm, širine
1,2-1,5cm, svetlo crven
R. Rugosa okruglo-eliptičan, vis 2,1-2,3cm, šir 1,72,2cm, svetlo crven
Plod se sastoji od mesnatog dela,semena, dlačica
TAB. 1. MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE PLODA SELEKCIJA DIVLJE VRSTE
ROSA LAXA, R. RUGOSA I R. PIMPINELLIFOLIA
Tab. 2. Morfološke karakteristike ploda selekcija divlje vrste
Rosa polmeriana
 Otporna na bolesti, jak korenov sistem
Kiselkasto – sladak
Rosa laxa
Kiselkasto – sladak
Rosa pollmeriana
 Džem nema premca u ishrani i
ovo je jedan od najboljih
proizvoda kojima možemo
sebe da počastimo. Plodovi
šipurka sadrže minerale:
kalijum, kalcijum, fosfor i
vitamine, beta karoten i
vitamin C. Šipurak može da
pomogne kod klimakteričnih
tegoba, problema sa
prostatom, hormonske
neravnoteže, srčanih smetnji,
umora, upale, crevnih parazita,
nedostatka apetita, želudačnih
tegoba, poremećaja rada žučne
kese i urinarnog trakta, dijareje
i raka prostate.
 Iz Centralne i Severne Evrope
 Uspravnog stabla 20-140 cm visine
 Koncentrat R.
pimpinellifolia(levo) i
koncentrat R.
laxa(desno)
 Velika razlika u boji i
ukusu koncentrata
 Poreklom iz Istočne Azije
 Raste dobro na peščanim terenima
 Poreklo vodi iz Kine i Japana
 Penjačica, uspeva i na kiselim zemljištima
 Dobra podloga, dekorativna
 Grančice sa plodovoma –
šipurcima od Rosa
multiflora, najčešće
korišćene u
aranžmanima
Selekcioni ciljevi
 Veliki broj latica
 Intenzivno crveno
obojene latice
 Izraženi miris cveta
 Otpornost na parazite
Tab.3. Izbor sorti ruža za proizvodnju soka od latica na osnovu boje latica,
mirisa cveta i otpornosti biljke na parazite
Čajevke
William Shakespeare
Penjačice
 Rosarium Vetersen
 Rosendorf S.
 Plod sadrži vitamin C, voćne kiseline 3% (jabučnu i
limunsku), 2,5% tanina, 12-15% šećera (fruktoze i
glukoze)
 U 100g svežeg šiurka ima 73g vode, 1,3g belančevina,
1,7g masti, 22g ugljenih hidrata, 4g celuloze
 Semenke sadrže vitamin E, vitamin C, eterična i masna
ulja, nezasićene i zasićene masne kiseline
Tab.4 Sadržaj vitaminskog sastava, pektina i šećera u šipurku i u
našim najčešćim voćnim vrstama
 Ružin cvet je taninska droga, antiseptik
 Sadrži galusov tanin, galusovu kiselinu,glikozid
kvercetin, etarsko ulje, vosak, šećer, mineralne soli
 Koristi se za spravljanje čajeva od latica, sokova,
sirupa, slatkog od latica, ratluka i želea
 Ružino etarsko ulje je vrlo skupoceno i sastavni je deo
parfema, krema i šampona
 Ružina vodica- nus produkt u složenom procesu
proizvodnje etarskog ulja
 Najcenjenija ružina vodica se pravi od Damask ružeRosa damascena
 Neke od modernih sorti baštenskih ruža- poznatih po
dekorativnoj primeni, zbog svojih cvetova, mogu da
formiraju i plodove
 Tu spadaju sorte: Ballerina, Robin Hood i PiRO 3
 Ballerina- mošusna hibridna ruža, visine 90-120cm,
cvet beličasto-ružičast, intenzivnog mirisa, otporna na
bolesti
Robin Hood- mošusna hibridna ruža, visine
120-150cm, cvet crvenkast
 PiRO 3- naziva se još i vitaminskom ružom, zbog
velikog sadržaja vitamina C u svojim sitnim plodovima
• 1150 mg vitamina C na 100g ploda
• Visine 100-150
• Cvet svetlo- ružičast
 Prizvođač treba da odluči o sledećem:
Izboru vrste i sorte
2. Načinu podizanja zasada
3. Izbor uzgojnog oblika i gustine sadnje
1.
 Na našim prostorima najčešće su u proizvodnji: Smit
Ideal, Pollmeriana, Laxa, Pimpinellifolia i Rosa rugosa
 Za preradu u pekmeze najpovoljnija je Rosa
pollmeriana, za sokove od latica sorte Alan Sauchončajevka i penjačice Rosarium Vetersen i Rosendorf S.
 Za namenu aranžiranja Rosa multiflora
 Podizanje zasada je moguće: setvom semena i
sadnjom jednogodišnjih sadnica
 Setva- seme određene čistoće, 95% klijavosti, atest
 Sadnja jednogodišnjih sadnica- sadnica mora da
poseduje razvijen korenov sistem, visine 1m, debljine
olovke, bez ozleda
 Podizanje zasada semenom
• Na uzoranoj parceli na dubinu 30-40 cm, nađubrenu
stajnjakom 20-50t/ha i mineralnim đubrivom
500kg/ha
• Razmak biljaka u redu 3,5m-2m-2m
• Seme se postavlja na dubinu 4-5cm i zagrće u visini
nivoa zemljišta
• Vreme setve u jesen
 Podizanje zasada sadnicama
• Sadne jame treba da su dubine i širine 40cm
• Pre sadnje priprema sadnica: orezivanje
jednogodišnjih sadnica odsecanjem izdanaka do glave
korena i skraćivanjem korenovih žila na 15-20cm
• Sadnja u jesen, oktobar- novembar
• Berba prvog roda se obavlja odsecanjem izdanaka sa
rodom do glave korena, ostavlja se 5,6 ne rodnih
izdanaka, koji će doneti rod u sledećoj godini
 Mere nege obuhvataju:
Uništavanje korova
Obavezna mera, izvodi se po potrebi više puta godišnje
1.
2. Svođenje broja izniklih biljaka na jedan izdanak kod
podizanja zasada setvom semena
• Ostavlja se samo jedna najnaprednija biljka
• Vreme uklanjanja je kad biljka dostigne visinu 1520cm
• 3. Zaštita od biljnih bolesti i štetočina
• Obavezna mera naročito u prvoj godini
• Njačešća oboljenja su rđa lista i ružina lisna vaš
• 4. Prihranjivanje zasada
• Izvodi se po potrebi azotnim đubrivom 250-300kg/ha
• 5. Navodnjavanje
• Po potrebi u uslovima većih suša
• Najefikasniji način je kap po kap sistem
 Šipurak je za upotrebu u vreme punog zrenja, u
području sa umerenom klimom- početak septembra
 Berba može biti ručna i mašinska
 PRERADA
• U naturalnom obliku plod je neupotrebljiv zbog iglica
• U kućnim uslovima prerada šipka je ručno drobljenje i
•
•
•
•
•
pasiranje
Industrijska prerada- pomoću specijalnih mašina
Rezultat prerade je kašasti deo pogodan za
marmelade, sokove, džemove
Za korišćenje šipurka u sušenom obliku i za spravljanje
čajeva, podvrgava se sušenju
U domaćinstvima sušenje je na promajnom mestu
U industriji u posebnim sušarama
 Ruža-gajena kao sinonim za lepotu, prefinjen pečat u
baštama, vrtovima ili u službi lepote kao bitan sastojak
kozmetičkih preparata, od izgleda, boje, mirisa, latice,
stabla u drvnoj industriji do ploda kod divljih sorti u
kulinarstvu, farmakologiji u obliku vitaminskih
suplemenata, nam ukazuje na njenu veliku vrednost u
našoj zemlji sa dubokim etno- botaničkim korenima koji su
danas dosta zanemareni.
 Zbog svojih visokih profilaktičkih, prehrambenih svojstava
ploda, otpornosti na bolesti i štetočine, niske t,široko
područje mogućeg uzgoja, svrstavaju divlju ružu u jednu od
poželjnih kultura za uzgoj u budućim voćnjacima.