    Уметничко Верско Здраворазумско Филозофско

 scire cientia – знати; – наука  λόγος — ум, реч, говор, словесност, смисао, начело, закон, наука и др.

латински грчки

  Укупност људског знања Синоним за знање  Укупност истинитих и систематизованих знања до којих људи долазе одређеним методама о свету који их окружује и самим себи.

У ширем смислу У ужем смислу

◦ ◦ ◦ откривање закона у природи, друштву и људском мишљењу откривање, класификација и објашњење веза, односа и структуре између елемената, чињеница и својстава неке појаве , процеса или творевине давање поузданих прогноза 1.

2.

3.

4.



Суштина науке :

откривање разумевање објашњење предвиђање

     објективност , опшост, систематичност, прецизност, развојност.

      степен сазнања уопште чињенични материјал ограниченост људских чула логички методи којима се долази до сазнања језик који се користи при формулисању поглед на свет научника који утиче на тумачење података.

  друштвене потребе деловање закона поделе рада у области научне делатности

1.

2.

3.

4.

5.

6.

МАТЕМАТИКА АСТРОНОМИЈА ФИЗИКА ХЕМИЈА БИОЛОГИЈА СОЦИОЛОГИЈА Огист Конт

1.

2.

3.

неоргански део стварности органски део стварности социокултурни део стварности Питирим Сорокин

    Областима проучавања Методама истраживања Нивоима истраживања Присуству или одсуству властитих научних закона

       Хуманитарно – филозофске науке Друштвене науке Природне науке Медицинске науке (медицина, стоматологија , фармација, ветерина ) Техничке науке Биотехничке науке Информатичке науке Према областима проучавања  Експерименталне  неексперименталне Према методу истраживања

  примењене теоријске применљивости резултата      природне науке о психичким појавама друштвене математичке филозофске по предмету проучавања

   природно-математичке (хемија, физика, биологија ....) друштвене (социологија, економија, историја ...) хуманистичке (психологијс, лингвистика, етика ...) науке чији је предмет проучавања човек у оним аспектима по којима се разликује од природе и других органских бића.

  Природне науке проучавају природу у најопштијем смислу речи (различите облике кретања материје у природи).

Друштвене науке проучавају друштвени живот, облике и законе постојања и развоја друштва као целине друштвених појава, али и поједине друштвене појаве и подручја живота.

   специфичношћу друштвених појава заинтересованошћу различитих социјалних група – слојева за утврђивање закона класним, економским и политичким интересима владајућих структура.

а) - историјске - неисторијске б) поједињавајуће (сингуларизујуће) проучавају појединачне појаве у одређеном простору и времену уопштавајући (генерализујуће) проучавају врсту појава у зависности од врсте појава а) посебне поједина подручја друштвеног живота и утврђују посебне законитости б) опште – проучавају – изучавају друштвене догађаје у целини и утврђују опште законитости од општости знања које утврђују

 Научни закон представља највиши циљ сваке науке, највиши облик научног сазнања Одређује се између појава.

као исказ о објективно постојећој, нужној и суштинској вези  Научна теорија представља смислену повезаност општих поставки на основу којих се објашњава неко подручје појава, чињеница, података

 1.

2.

3.

општост: научни закон се не односи на једну непоновљиву појаву, већ на врсту појава. сталност: све док постоји услов, закон важи; предвидљивост: омогућава предвиђање даљег тока развоја тих појава.

◦ ◦ ◦ Научни закон мора да буде: друштвено комуникабилан теоријски заснован да има практичну примену

1. У односу на то да ли омогућавају предвиђање сваког дела једне појаве или само појаве као целине деле се на: а)

законе делова

б)

законе целина

а) појединачне законе б) посебне законе в) опште законе а) б) в) законе природе законе психе законе друштва по степену општости према областима стварности

   не постоје законитости у друштвеним појавама због динамичности друштва закони друштвеног живота се битно не разликују од закона природе друштвени закони се по извесним обележјима разликују од природних.

ШТА ПРОУЧАВА СОЦИОЛОГИЈА?

   у систему науке социологију издваја као посебну науку и назива је прво социјалном физиком, а потом социологијом.

Социологија је наука о целокупном људском друштву у свим његовим елементима постојања Задатак социологије је реформисање постојећег капиталистичког друштва, без промене класне основе.

   као еволуциониста сматра да је предмет социологије: рашћење, развитак, структура и функција друштвених скупина која је производ узајамне акције људи.

Социологија проучава друштвене скупине, при чему полази од принципа да особине делова одређују целину.

  Одређивање предмета социологије повезује са друштвеним понашањем По њему социологија тежи да разуме друштвено поступање узрочно га објашњавајући.

Макс Вебер

  Социологија изучава друштвене системе Социјални системи се састоје од интеракцијског понашања и очекиваних улога Талкот Парсонс

  сматрали су да је могуће конституисање једне опште науке о друштву она би морала да проучава друштво и друштвено кретање као природно историјски процес који се одвија по законима независно од воље и свести људи, јер закони и одређују вољу и свест.

Карл Маркс и Фридрих Енгелс

   Социологија је уопштавајућа наука о друштву која проучава оно што је опште, заједничко свим друштвеним појавама. Она утврђује: појам људског друштва као целине друштвених појава законе повезивања појава у целину законе развоја друштва као целине.

Радомир Лукић

Општа социологија је најопштија теоријска наука о људском друштву као јединственој реалности, која: ◦ ◦ ◦ утврђује специфичности друштвених појава њихове односе у структури друштвене реалности открива социолошке законе о структури и развоју друштвених појава, ужих структуралних целина и глобалног друштва.

       друштво као укупност друштвених односа законитости настанка друштва и човека законитости структуре људског друштва законитости развоја људског друштва друштвене појаве и промене у њиховој свеукупној повезаности међузависност различитих врста друштвених појава међузависност природе и друштва.

Да ли су потребне посебне социологије и шта је њихов предмет проучавања?

Посебне социологије друштвеним појавама за предмет свог проучавања имају поједине друштвене појаве, истражујући специфичне везе те конкретне друштвене појаве са осталим које у својој укупности образују друштво.

  Однос опште социологије и посебних социологија Однос опште социологије и осталих друштвених наука