Transcript 1. Covek i rad

ЧОВЕК И РАД
 Рад је посредник између човека и природе
 Радом се мења природа, човек и његов однос према
природи
Човек је:
 биолошко биће
 свесно делатно биће
 психичко
 свесно вредносно биће
 врсно и друштвено биће
 универзално биће
 индивидуално
 слободно
 биће потреба
 лично и
 смртно биће
 зависно биће
 развојно и променљиво
Особине човека
 Стваралаштво – свет вредности
претвара у свет стварности
 Слобода – стваралаштво може да
оствари само слободан субјект, а
слобода се састоји у избори
између више алтернатива
 Друштвеност – човек неизбежно
тежи друштву
Разлике индивидуа - личност
 Индивидуа је
појединачни
представник биолошке
врсте, са
биопсихолошким
предиспозицијама које
се могу развити у
интеракцији са другим
припадницима рода
 Личност је индивидуа
која у интеракцији са
другима развија
одређене особине.
Дефиниције личности:
 Личност се одређује као психолошки тоталитет
 Личност се одређује као научени тип понашања
или организацију потреба
 Личност се одређује и са социолошког становишта
Најприхватљивија дефиниција је она која
настоји да изрази битна својства којима се
карактерише формирана и зрела личност.
Битна својства личности су:
- стваралачка способност,
- социјалитет,
- субјективитет и
- интегритет.
Односно:
 стваралачке способности –
способност да мења спољашњи свет и
унутрашњој способности да ствара
 социјалитет –
изражава укорењеност у друштвеној заједници
 субјективитет –
изражава својеврсну индивидуалност и
самосвест и омогућава личности да свет
посматра на свој начин
 Интегритет –
кохерентна организација са психосоцијалним
карактеристикама и омогућава адекватно
понашање у различитим ситуацијама
Трансформација биолошке јединке у
личност врши се кроз:
 процес
социјализације
усклађивање)
(додир,
међуутицај
и
 процес култивације (додир, разумевање културне
творевине и усвајање)
Опстанак ?
 Само у сталној вези с природом и у заједници с
другим људима
 Основни услов – рад
 Радом
човек обезбеђује своју материјалну
егзистенцију, али се и испољава и остварује као
људско биће.
Човек
Природа
Елементи људског рада који чине јединство су:
 Рад је процес између човека и природе
 Човек према природној материји иступа као сила
 Својим радом човек не мења само природу већ и сам







трпи промене
Својим радом човек се разликује од животиња
Човек мора да потчини своју вољу у остваривању сврхе
Човек се радом исказује као родно биће
Човек производи универзално и ослобођен од физичке
принуде
Човек се може супротставити свом производу
Човек производи по мери сваке врсте
Производња представља делатну генеричку суштину
живота човека
Рад је свесна и организована човекова
делатност, чији су садржаји и карактер
одређени степеном развоја средстава за рад и
карактером друштвених односа у којима се
човек испољава и остварује као генеричко
биће, стварајући материјалне и духовне
вредности
које
служе
задовољавању
друштвених и личних потреба.
Рад је свака делатност којом човек остварује услове
своје материјалне егзистенције, а не само
делатност материјалне производње
Три питања која се повезују са људским
радом:
1.
2.
3.
Карактер људског рада
Сврсисходност људског рада
Друштвеност људског рада
Карактер рада
…изражава однос човека према својој радној
активности у смислу да ли је осећа као властиту
делатност коју врши ослобођен неке принуде,
развијајући у њој своје оптималне стваралачке
способности или не.
Одређен је:
- садржајем рада
- друштвено-економским односима
Садржај рада
обухвата конкретне радње које човек врши у
остваривању радне активности у конкретном
процесу рада чијим вршењем напреже и троши
своју физичку и интелектуалну снагу.
отуђење у обављању радне
делатности јавља се у:
- процесу рада
- резултатима рада
Ослобођење рада
- Висок степен развоја производних снага
- Смањење радног времена
- Израстање науке у основну производну снагу друштва
- Развој аутоматско-кибернетске основе рада који ће
омогућити превазилажење поделе рада на умни и
физички
Човек
Рад
Радна и животна средина
Повезаност животне и радне средине произилази
из саме суштине човека
Шта чини човекову животну околину?
Скуп спољшњих природних околности које утичу
на живот и стварање људи.
Зато човекову средину чини:
 скуп природно датих околности у којима се нешто
збива, настају и делују људи успостављајући односе
и
 друштвени елементи, јер је човек биће које гради
услове своје егзистенције, ствара друштво као вишу
форму у развоју материје.
Човекова животна средина је скуп природних елемената и
друштвених творевина у којима човек живи као природно и
друштвено биће. Може бити уравнотежена и неуравнотежена
Природну компоненту
чине:
1. биотички елементи
Друштвену компоненту
чине:
1. Друштвени односи
биљке
животиње
микроорганизми
2. абиотички елементи
вода ваздух земља
2. Радна средина
3. Средина живљења насеља
Атмосфера
 Атмосферски састав
78.08% азота
20.95% кисеоника
0.93% аргона
0.038% угљен-диоксида
трагови водене паре зависе
од климе
 Садржи кисеоник
 Штити човека од
смртоносних космичких
зракова и ултраљубичасте
радијације
Хидросфера
 Укупност водене масе
на земљиној кугли;
 Водена маса стално
кружи
 Хидролошки циклус
предтавља скуп
процеса који
регулише количину
воде на земљи
Литосфера
 Земљиште на коме
људи живе
 Садржи потребне
минерале које живи
организми добијају
преко воде или
биљака
педосфера
 Растресит слој
земљине коре на којој
човек живи и ради.
Биљке
 Произвођачи
органских
материја
 Битан елемент
енергетског тока
Животиње
 Потрошачи енергије
и минералних
сировина
Микроорганизми
 Значајни за кружни
ток материје
 Раставарају органску
материју на
неорганске делове,
ослобађају кисеоник,
азот, фоффор, сумпор
...
Друштвени односи
 У ширем смислу –
повезано деловање
људи
 У ужем смислу –
облик друштвеног
процеса у коме људи
заузимају различита
места
Радна средина
 је укупност
материјалних чинилаца
процеса рада и
међуљудских односа
Средина живљења
Природни узроци еколошке кризе
Човек као узрок нарушавања еколошке
равнотеже
Човек је својом радном активношћу довео до
нарушавања еколошке равнотеже
Решавање проблема
 Усмеравање привредног развоја (раста)
 Хуманистички осмишљено коришћење тековина
научно-технолошке револуције
 Управљање природним ресурсима
Донета су бројна документа с различитим степеном
обавезности за државе чланице УН.
 Декларација о човековој средини (1972)
 Рио декларација о животној средини (1992)