Transcript 2 - data.sfb.rs

HEMIJA
Vežbe
5. Osnovni tipovi neorganskih
jedinjenja
• Kiseli, Bazni, Amfoterni, Neutralni
OKSIDI • Peroksidi, Superoskidi, Ozonidi
KISELINE
• Bezkiseonične
• Kiseonična
BAZE
SOLI
•Kisele
•Bazne
•Neutralne
•Dvostruke
•Kompleksne
OKSIDI
Dobijanje oksida - OKSIDACIJA


Oksidacija je sjedinjavanje kiseonika sa drugim
supstancama
Gvožđe i rđa
4Fe + 3O2
2Fe2O3
 Magnezijum i magnezijum oksid
( sagorevanje Mg)
 2Mg +O2
2MgO
 Sagorevanje sumpora
 2S+ 2O2
2SO2

Dobijanje oksida – Razlaganjem
hiroksida


Bakar-hidroksid
Cu(OH)2 t CuO +H2O
Dobijanje oksida – Razlaganjem
kiselina


Ugljena kiselina
t
H2CO3
CO2 +H2O
oksidacija
Element
+
O2
Oksid metala
Oksid nemetala
VALENCA KISEONIKA

U OKSIDIMA KISEONIK JE DVOVALENTAN
Valenca
elementa
I
II
III
IV
V
VI
VII
Opšta formula
oksida
E2O
EO
E2O3
EO2
E2O5
EO3
E2O7
Naziv
Oksida
E(I)oksid
E(II)oksid
E(III)oksid
E(IV)oksid
E(V)oksid
E(VI)oksid
E(VII)oksid
Formula
Oksida
H2O
MgO
Fe2O3
SO2
N2O5
SO3
Mn2O7
PODELA OKSIDA

Oksidi se dele na:
1.
Kisele okside
Bazne okside
Amfoterne okside
Neutralne okside
2.
3.
4.
PODELA OKSIDA
Kiseli oksidi sa vodom daju kiseline
SO2 + H2O
H2SO3
 Bazni oksidi sa vodom daju baze
MgO + H2O Mg(OH)2


Amfoterni oksid su i kiseli i bazni (Al2O3, ZnO)

Neutralni oksidi ne reaguju sa vodom(N2O,CO, NO)
OKSIDI - ANHIDRIDI KISELINA I BAZA
Kiseli oksidi (oksidi nemetala) su anhidridi
kiselina jer sa vodom daju kiseline
SO2 + H2O
H2SO3
 Bazni oksidi (oksidi metala) su anhidridi baza
jer sa vodom daju baze
MgO + H2O Mg(OH)2

ANHIDRIDI KISELINA
nemetal
Anhidrid kiseline
Naziv kiseline
Formula kiseline
Ugljenik C
CO2
Ugljena
H2CO3
Azot N
N2O3
N2O5
Azotasta
Azotna
HNO2
HNO3
Sumpor S
SO2
SO3
Fosfor P
P2O5
Sumporasta
Sumporna
Fosforna
H2SO3
H2SO4
H3PO4
ANHIDRIDI BAZA
Metal
Formula oksida
anhidrida
Formula
hidroksida
(baze)
Natrijum Na
Na2O
NaOH
Kalcijum Ca
CaO
Ca(OH)2
Magnezijum
Mg
MgO
Mg(OH)2
Gvožđe
Fe
FeO
Fe2O3
Fe(OH)2
Fe(OH)3
KISELINE i BAZE
NEMETAL
O2
METAL
H2
O2
OKSID
OKSID
H2O
H2O
KISELINA
BAZA
SVOJSTVA KISELINA i BAZA
KISELINE
Tečnog agregatnog stanja
Kiselog ukusa (ne probati)
Menjaju boju plave lakmus hartije u crvenu
Metiloranž crvene boje u rastvoru kiselina
Mogu biti organskog i neorganskog porekla
BAZE
Mogu se rastvarati u vodi, delimično i ne
rastvarati u vodi
Ljigavog dodira a ukusa na sapun (ne
probati)
Menjaju boju crvene lakmus hartije u plavu
Metiloranž žute boje u rastvoru baza
KISELINE I BAZE
ARENIJUSOVA
TEORIJA
KISELINE - definicija




Kiseline su neorganska jedinjenja koja u
vodenom rastvoru disosuju na pozitivne jone
+
vodonika ( H ) i negativne kiselinske ostatke.
+
Na pr.: HNO3
H + NO3
+
H2SO4
2H + SO4 2Kiselinski ostatak onoliko negativan koliko
ima H u molekulu kiseline
KISELINE - podela
Prema broju H atoma u kiselini dele se na :
 Jednobazne(HNO3, HCl)
 Dvobazne(H2SO4, H2CO3)
 Trobazne (H3PO4)
Prema jačini dele se na slabe i jake:
 Jake su potpuno disosovane
 Slabe su delimično disosovane
BAZE - definicija




Baze su neorganska jedinjenja koja u
vodenim rastvorima disosuju na katjone
metala i negativne hidroksilne grupe( OH )
+
Na pr.: NaOH
Na + OH
2+
Mg(OH)2
Mg + 2OH
Katjon metala onoliko pozitivan koliko ima
OH grupa u molekulu baze
BAZE - podela
Prema broju OH grupa dele se na:
 Jednokisele (NaOH)
 Dvokisele (Mg(OH)2, Ca(OH)2)
 Trokisele (Al(OH)3, Fe(OH)3)
Prema jačini dele se na slabe i jake:
 Jake su potpuno disosovane
 Slabe su delimično disosovane
KISELINE - osobine



Kiselog ukusa
Menjaju boju lakmus papira iz plave u crvenu
Rastvor metil oranža je u prisustvu kiselina
crven
BAZE - osobine



Ljigavog dodira
Menjaju boju lakmus papira iz crvene u
plavu
U prisustvu baza metiloranž je žut
JAČINA KISELINA I BAZA








JAKE KISELINE:
HClO4
H2SO4
HNO3
HCl
HBr
HJ
Sve ostale slabe








JAKE BAZE:
LiOH
NaOH
KOH
Mg(OH)2
Ca(OH)2
Ba(OH)2
Sve ostale slabe
hortenzija cveta plavim cvetovima u kiselim tlima (što je tlo kiselije,
cvetovi su plavlji
u neutralnim tlima hortenzija cvjeta ružičastim cvjetovima
SOLI


Soli su neorganska jedinjenja sastavljena od
jona metala i kiselinskog ostatka
To su jonska jedinjenja kristalne strukture
Većina soli u prirodi se nalazi u obliku minerala:
karbonati, sulfati, hloridi, silikati...

soli
Vrste soli:
 Neutralne Na3PO4
 Кisele
NaH2PO4
 Bazne
MgOHCl
NEUTRALIZACIJA

Neutralizacija је reakcija između kiselinа i
baza pri čemu nastaju soli i voda
H+ +
OH-
H2O
киселина + база
HCl + NaOH
NaCl + H2O
Kiselo
+
bazno
neutralno
Neutralizacija
Киселине и њихове соли
Назив киселине
Јон киселинског остатка
Хлоридна киселина
Cl–
Сулфитна киселина
SO32Сулфатна киселина
SO42Нитритна киселина
NO2–
Нитратна киселина
NO3–
Карбонатна киселина
CO32Фосфатна киселина
PO43-
Назив соли
ХЛОРИД
СУЛФИТ
СУЛФАТ
НИТРИТ
НИТРАТ
КАРБОНAТ
ФОСФАТ
Valenca kiselinskog ostatka
I I I II
I III
HCl H2SO4 H3PO4
Valenca kiselinskog ostatka jednaka je broju vodonikovih atoma u
kiselini !!!
Valence i pisanje formula soli
Natrijum fosfat


Aluminijum sulfat
III
I
VI
III
Na 3PO4
III
II
Al ( SO4)
2
3
BAZE
NaOH
KOH
Mg(OH)2
Fe(OH)3
Zn(OH)2
NaOH
KISELINE
SOLI
H2SO4
H2CO3
HNO3
HCl
H2SO4
H3PO4
Na2SO4
K2CO3
Mg(NO3)2
FeCl3
ZnSO4
Na3PO4
Nazivi soli






Na3PO4 natrijum fosfat
Na2HPO4 dinatrijum hidrogenfosfat
NaH2PO4 natrijum dihidrogenfosfat
MgOHCl magnezijumhidroksi hlorid
FeCl2 gvožđe (II) hlorid
FeCl3 gvožđe (III) hlorid
Kristalohidrati





Soli koje u sebi sadrže i određeni broj
molekula vode u kristalnoj rešetki
CuSO4 · 5H2O – plavi kamen
ZnSO4 · 7H2O – beli kamen
FeSO4 · 7H2O – zeleni kamen
MgSO4 · 7H2O – gorka so
Elektrolitička disocijacija
Rastvori provode električnu struju
ELEKTROLITI
SUPSTANCE
JONI
Rastvori ne provode električnu struju
NEELEKTROLITI
Elektrolitička disocijacija je proces spontanog razlaganja
molekula elektrolita na JONE u vodenom rastvoru.
Teoriju elektrolitičke disocijacije postavio je švedski fizičar Svante Arenijus 1887.
godine.
On je došao do zaključka, da vodeni rastvori kiselina, baza i soli provode
električnu struju, zato ih je nazvao elektrolitima.
Razlika u rastvoru elektrolita i
neelektrolita
Stepen disocijacije
N
 
N0
U zavisnosti od stepena
disocijacije elektroliti se dele na:



Vrednost α je između 0 i 1, ili
od 0 do 100 ako se izražava
u %.
Jake ( α > 30 % ),
Umereno jake ( 3 < α < 30 % ) i
Slabe elektrolite ( α < 3 % ).
Jaki elektroliti-jake kiseline, jake baze i rastvorljive soli !!!
HClO4
NaOH
Disocijacija se piše sa
HCl
KOH
jednom strelicom
H2SO4
Ca(OH)2
HNO3
Ba(OH)2
Slabi elektroliti-slabe kiseline, slabe baze, nerastvorljive soli i H2O
H2CO3
HF
H2SO3
HNO2
NH4OH
Fe(OH)3
Cu(OH)2
Zn(OH)2
Disocijacija se piše sa
povratnom strelicom
Kiseline su jedinjenja koja u vodi disosuju na
pozitivne jone vodonika i negativne jone
kiselinskog ostatka:
HCl → H+ + ClH2SO4 → H+ + HSO4HSO4-
H3PO4
H+ + H2PO4-
H2PO4-
H+ + HPO42-
HPO42-
H+ + PO43-
H+ + SO42H3PO4
H2SO4
2H+ + SO42-
Hidroksidi (baze) su jedinjenja koja u vodenom
rastvoru disosuju na pozitivne jone metala i
negativne hidroksidne jone:
NaOH → Na+ + OHCa(OH)2 →
CaOH+
CaOH+
Ca 2+ + OH-
Ca(OH)2
3H+ + PO43-
+
OH-
Ca2+ + 2OH-
Fe(OH)3
Fe(OH)2+ + OH-
Fe(OH)2+
FeOH2+ + OH-
FeOH2+
Fe3+ + OH-
Fe(OH)3
Fe3+ + 3OH-
Amonijak
NH3 u vodenom rastvoru takođe sadrži hidroksidne jone
NH3 + H2O
NH4OH
NH4+ + OH-
Soli u vodi disosuju na pozitivne jone metala i negativne jone
kiselinskog ostatka
Natrijum sulfat
Na2SO4 → 2Na+ + SO42-
magnezijum nitrat
Mg(NO3)2→ Mg2+ + 2NO3-
amonijum hlorid
NH4Cl → NH4+ + Cl-
OGLEDI
1.
3.
4.
6.
7.
9.
Mg + O2
MgO
MgO + H2O
Mg(OH)2
2Na + 2H2O
2NaOH + H2
Zn + 2HCl
ZnCl2 + H2
Mg + 2HCl
MgCl2 + H2
CuSO4 + 2NaOH
Cu(OH)2 + Na2SO4
Na2CO3 + 2HCl
CO2 + 2NaCl +H2O
AgNO3 + NaCl
AgCl + NaNO3