Transcript HEMIJA -4.vežba Osnovni tipovi neorganskih jedinjenja

HEMIJA
vežbe
4. Osnovni tipovi neorganskih
jedinjenja

Oksidacija je sjedinjavanje kiseonika sa drugim supstancama
 Gvožđe i rđa
Fe + O2
Fe2O3
 Magnezijum i magnezijum oksid
( sagorevanje Mg)
Mg +O2
MgO
 Sagorevanje sumpora
S+O2
SO2
Element
+
O2
Oksid metala
Oksid nemetala
U OKSIDIMA KISEONIK JE DVOVALENTAN
Valenca
elementa
I
II
III
IV
V
VI
VII
Opšta formula
oksida
E2O
EO
E2O3
EO2
E2O5
EO3
E2O7
Naziv
Oksida
E(I)oksid
E(II)oksid
E(III)oksid
E(IV)oksid
E(V)oksid
E(VI)oksid
E(VII)oksid
Formula
Oksida
H2O
MgO
Fe2O3
SO2
N2O5
SO3
Mn2O7

Oksidi se dele na:
1. Kisele okside
2. Bazne okside
3. Amfoterne okside
4. Neutralne okside
Kiseli oksidi (anhidridi kiselina) sa vodom daju kiseline
SO2 + H2O
H2SO3
Bazni oksidi (anhidridi baza) sa vodom daju baze
MgO + H2O Mg(OH)2
+4 +3
Amfoterni oksid su i kiseli i bazni (Be,Al,Zn,Sn,Pb, Mn , As /Al2O3,
ZnO)
Neutralni oksidi ne reaguju sa vodom, kao ni sa kiselinama ni sa
bazama (N2O,CO, NO, SO)
nemetal
Anhidrid kiseline
Naziv kiseline
Formula kiseline
Ugljenik C
CO2
Ugljena
H2CO3
Azot N
N2O3
N2O5
Azotasta
Azotna
HNO2
HNO3
Sumpor S
SO2
SO3
Fosfor P
P2O5
Sumporasta
Sumporna
Fosforna
H2SO3
H2SO4
H3PO4
Metal
Formula oksida
anhidrida
Formula
hidroksida
(baze)
Natrijum Na
Na2O
NaOH
Kalcijum Ca
CaO
Ca(OH)2
Magnezijum
Mg
MgO
Mg(OH)2
Gvožđe
Fe
FeO
Fe2O3
Fe(OH)2
Fe(OH)3
NEMETAL
O2
METAL
H2
O2
OKSID
OKSID
H2O
H2O
KISELINA
BAZA
KISELINE
BAZE
Tečnog agregatnog stanja
Kiselog ukusa (ne probati)
Menjaju boju plave lakmus hartije
u crvenu
Metiloranž crvene boje u rastvoru
kiselina
Mogu biti organskog i
neorganskog porekla
Mogu se rastvarati u vodi,
delimično i ne rastvarati u vodi
Ljigavog dodira a ukusa na sapun
(ne probati)
Menjaju boju crvene lakmus hartije
u plavu
Metiloranž žute boje u rastvoru baza

Kiseline su neorganska jedinjenja koja u
vodenom rastvoru disosuju na pozitivne jone
+
vodonika ( H ) i negativne kiselinske ostatke.
+
HNO3
H + NO3
H2SO4
2H ++ SO4 2 Kiselinski ostatak onoliko negativan koliko ima
H u molekulu kiseline
Prema broju H atoma u kiselini dele se na :
 Jednobazne (HNO3, HCl)
 Dvobazne (H2SO4, H2CO3)
 Trobazne (H3PO4)
Prema jačini dele se na slabe i jake:
 Jake su potpuno disosovane
 Slabe su delimično disosovane

Baze su neorganska jedinjenja koja u vodenim
rastvorima disosuju na katjone metala i negativne
hidroksilne grupe (OH )
+
NaOH
Na + OH
Mg(OH)2
Mg2+ + 2OHKatjon metala onoliko pozitivan koliko ima OH
grupa u molekulu baze
Prema broju OH grupa dele se na:
 Jednokisele (NaOH)
 Dvokisele (Mg(OH)2, Ca(OH)2)
 Trokisele (Al(OH)3, Fe(OH)3)
Prema jačini dele se na slabe i jake:
 Jake su potpuno disosovane
 Slabe su delimično disosovane
JAKE KISELINE:
HClO4
H2SO4
H3PO4
HNO3
HCl
HBr
HJ
JAKE BAZE:
LiOH
NaOH
KOH
Mg(OH)2
Ca(OH)2
Ba(OH)2
Hortenzija cveta plavim cvetovima u kiselim tlima - što je tlo kiselije,
cvetovi su plavlji
u neutralnim tlima hortenzija cveta ružičastim cvetovima

Soli su neorganska jedinjenja sastavljena od
jona metala i kiselinskog ostatka
 To su jonska jedinjenja kristalne strukture
 Većina soli u prirodi se nalazi u obliku minerala:
karbonati, sulfati, hloridi, silikati...
Vrste soli:
 Neutralne

Na3PO4

Кisele
NaH2PO4

Bazne
MgOHCl
(magnezijum-bazni hlorid)

Neutralizacija је reakcija između kiselinа i
baza pri čemu nastaje so i voda
H+ +
OH-
H2O
киселина + база
HCl + NaOH
NaCl + HOH
Naziv kiseline
Јon kiselinskog ostatka
Hloridna kiselina
Sulfitna kiselina (sumporastra)
Sulfatna kiselina (sumporna)
Nitritna kiselina (azotasta)
Nitratna kiselina (azotna)
Karbonatna kiselina (ugljena)
Fosfitna kiselina (fosforasta)
Fosfatna kiselina (fosfitna)
Cl–
SO32SO42NO2–
NO3–
CO32PO33PO43-
Naziv soli
HLORID
SULFIT
SULFAT
NITRIT
NITRAT
KARBONAT
FOSFIT
FOSFAT
I I I II
I III
HCl H2SO4 H3PO4
Valenca kiselinskog ostatka jednaka je broju vodonikovih
atoma u kiselini !!!
Valence i pisanje formula soli
Natrijum fosfat
Aluminijum sulfat
III
I
VI
III
Na 3PO4
III
II
Al ( SO4)
2
3
BAZE
NaOH
KOH
Mg(OH)2
Fe(OH)3
Zn(OH)2
NaOH
KISELINE
H2SO4
H2CO3
HNO3
HCl
H2SO4
H3PO4
SOLI
Na2SO4
K2CO3
Mg(NO3)2
FeCl3
ZnSO4
Na3PO4

Na3PO4 natrijum fosfat
 Na2HPO4 dinatrijum hidrogenfosfat
 NaH2PO4 natrijum dihidrogenfosfat
 MgOHCl
magnezijumhidroksi hlorid
 FeCl2 gvožđe (II) hlorid
 FeCl3 gvožđe (III) hlorid

Soli koje u sebi sadrže i određeni broj
molekula vode u kristalnoj rešetki

CuSO4 · 5H2O – plavi kamen (plava galica)
ZnSO4 · 7H2O – beli kamen (bela galica, adstrigens u

oftamologiji)



FeSO4 · 7H2O – zeleni kamen
MgSO4 · 7H2O – gorka so
CaSO4 ·2H2O - gips
SUPSTANCE
JONI
Rastvori provode električnu
struju
Rastvori ne provode električnu
struju
ELEKTROLITI
NEELEKTROLITI
Elektrolitička disocijacija je proces spontanog razlaganja
molekula elektrolita na JONE u vodenom rastvoru.
Teoriju elektrolitičke disocijacije postavio je švedski fizičar Svante Arenijus 1887.
godine.
On je došao do zaključka, da vodeni rastvori kiselina, baza i soli provode
električnu struju, zato ih je nazvao elektrolitima.
Stepen disocijacije
Broj disosovanih molekula
N
 
N0
U zavisnosti od stepena disocijacije
elektroliti se dele na:

Ukupan broj molekula


Jake ( α > 30 % ),
Umereno jake ( 3 < α < 30 % ) i
Slabe elektrolite ( α < 3 % ).
Vrednost α je između 0 i 1, ili
od 0 do 100 ako se izražava u %.
Jaki elektroliti-jake kiseline, jake baze i rastvorljive soli !!!
HClO4
HCl
H2SO4
HNO3
NaOH
KOH
Ca(OH)2
Ba(OH)2
Disocijacija se piše sa
jednom strelicom
Slabi elektroliti-slabe kiseline, slabe baze, nerastvorljive soli i H2O
H2CO3
HF
H2SO3
HNO2
NH4OH
Fe(OH)3
Cu(OH)2
Zn(OH)2
Disocijacija se piše sa
povratnom strelicom
Kiseline su jedinjenja koja u vodi disosuju na pozitivne
jone vodonika i negativne jone kiselinskog ostatka:
H3PO4
H+ + H2PO4-
HCl → H+ + Cl-
H2PO4-
H+ + HPO42-
H2SO4 → H+ + HSO4-
HPO42-
H+ + PO43-
HSO4-
H+ + SO42-
H2SO4
2H+ + SO42-
Hidroksidi (baze) su jedinjenja koja u vodenom
rastvoru disosuju na pozitivne jone metala i negativne
hidroksilne jone:
NaOH → Na+ + OHCa(OH)2 → CaOH+ + OHCaOH+
H3PO4
Fe(OH)3
Fe(OH)2+ + OH-
Fe(OH)2+
FeOH2+ + OH-
FeOH2+
Fe3+ + OH-
Fe(OH)3
Fe3+ + 3OH-
Ca 2+ + OHFe(OH)3
Ca(OH)2
3H+ + PO43-
Ca2+ + 2OH-
Fe3+ + 3OH-
Amonijak
NH3 u vodenom rastvoru takođe sadrži hidroksidne jone
NH3 + H2O
NH4OH
NH4+ + OH-
Soli u vodi disosuju na pozitivne jone metala i negativne jone
kiselinskog ostatka
Natrijum sulfat
Na2SO4 → 2Na+ + SO42-
Magnezijum nitrat
Mg(NO3)2→ Mg2+ + 2NO3-
Amonijum hlorid
NH4Cl → NH4+ + Cl-

Hemijski semafor (kameleon)
•
•
KMnO4
Šećer
NaOH

Slonovska pasta za zube
•
deterdžent
30% H2O2
KJ
•
•
•
1.
3.
4.
6.
7.
9.
Mg + O2
MgO
MgO + H2O
Mg(OH)2
2Na + 2H2O
2NaOH + H2
Zn + 2HCl
ZnCl2 + H2
Mg + 2HCl
MgCl2 + H2
CuSO4 + 2NaOH
Cu(OH)2 + Na2SO4
Na2CO3 + 2HCl
CO2 + 2NaCl +H2O
AgNO3 + NaCl
AgCl + NaNO3