Transcript Vežbe 1 i 2 - Uvod i performanse ()

FINANSIJSKO PRESTRUKTURIRANJE
PREDUZEĆA
Profesor: dr Predrag Stančić
Asistent: Milan Čupić
Osnovne informacije
 Osnovna literatura za spremanje ispita
 Dr Miroslav Todorović, Poslovno i finansijsko
prestrukturiranje preduzeća
 Konsultacije
 E 11 – Ponedeljak i utorak, 9-11h
 Tel. 034/303-561
 [email protected]
 Dva kolokvijuma
 Seminarski radovi i studije slučaja.
Pojam i cilj korporacije
 Pojam korporacije
 Pravna fikcija
 Lanac ugovora
 Rezidualna prava akcionara (vlasnika)
 Entitet
 Cilj korporacije zavisi od modela korporacije
Anglosaksonski model korporacije
• Maksimiziranje vrednosti za akcionare
Kontinentalni tip korporacije
• Maksimiziranje vrednosti za sve stejkholdere
Akcionarska vs. stejkholder teorija
MAKSIMIZIRANJE
MAKSIMIZIRANJE
VREDNOST ZA AKCIONARE
VREDNOSTI
* Sadašnja vrednost FCF
PREDUZEĆA
* Kupovna moć
* Kontinuelni rast (cena
akcija)
MAKSIMIZIRANJE
VREDNOSTI ZA SVE
STEJKHOLDERE
Kontrola i upravljanje korporacijom
 Teorijski okvir
 Berle-Meansov model korporacije
 Agencijska teorija
 Teorija nekompletnih ugovora
 Teorija stjuarda
 Korporativno upravljanje
Interni mehanizmi
kontrole
Eksterni mehanizmi
kontrole
• Odbor direktora
• Koncentrisano vlasništvo
• Regulatorni okvir
• Tržište kapitala, korporativne kontrole i sl.
Korporativne performanse i vrednost
 Preformanse preduzeća su dometi preduzeća u
ostvarenju postavljenog cilja.
 Performanse se verifikuju na tržištu kapitala.
Evolucija i klasifikacija merila performansi
 Uspešnost se može meriti putem dobitka, prinosa,
novčanih tokova i vrednosti.
Računovodstvena ili
tradicionalna merila
performansi
• Dobitak (Neto dobit, EPS, EBIT, EBITDA, NOPAT)
• Prinos (ROA, ROIC, ROE)
Neračunovodstvena
ili savremena merila
performansi
• Novčani tokovi (FCFF, FCFE)
• Vrednost (TSR, EVA, MVA)
 Česta podela na tržišna, računovodstvena, hibridna
i vrednosna.
Prednosti i nedostaci novčanih merila
 Merila zasnovana na novčanim tokovima su
superiornija jer:



ne počivaju na obračunskim kategorijama;
ne tangiraju ih računovodstvene politike;
uvažavaju sva ulaganja u preduzeća.
 Nedostaci merila zasnovanih na novčanim tokovima
su:




mere promene u gotovinskoj poziciji, umesto u vrednosti;
ne uvažavaju rizik ostvarenja novčanog toka;
odnose se na prošlost;
rast novčanog toka ne govori ništa o ulaganjima u taj rast.
Tržišna cena akcija
 Odličan pokazatelj performansi ukoliko je tržište
efikasno.
 Nedostaci:
 Apsolutna mera performansi;
 Nereprezentativna vrednost.
 Tržišna dodata vrednost (MVA)
Problem obračuna uloženog kapitala
Precizan obračun
• Od ukupnog kapitala uzetog od akcionara i
poverioca treba oduzeti ukupne isplate kapitala
prema akcionarima i poveriocima.
Aproksimacija
• Od ukupnih poslovnih sredstava treba oduzeti
ukupan iznos spontanih izvora finansiranja,
viškove gotovine, gotovinskih ekvivalenata i
gotovinskih supstituta.
Prednosti MVA
 Jasno merilo ostvarenja cilja anglosaksonskog
modela korporacije.
 MVA je funkcija tekućih tržišnih cena akcija.
MONITORING
Tržišne cene sintetišu
sve informacije o
ostvarenim
performansama
SIGNALIZIRANJE
Tržišne cene sintetišu sve
informacije o očekivanim
performansama
Nedostaci MVA
 Apsolutna mera performansi.
 Standardizovana MVA.
 MCR ili MBR
 Ne meri ukupno kreiranu vrednost.
 Ne omogućava jasno sagledavanje prošlih, tekućih i
budućih performansi.

Godišnja standardizovana MVA
 Ne uzima u obzir rizik ostvarenja jedinice MVA.
Ukupni prinos za akcionare (TSR)
 TSR

D 1  ( P1  P0 )
P0
 Sadrži dve komponente:
 Divendna stopa
 Kapitalni dobitak (gubitak)
Nedostaci TSR
 Ne može se koristiti za merenje performansi u
dužem vremenskom periodu.
 Meša istorijske, tekuće i očekivane perfromanse.
 Ne uzima u obzir rizik ostvarenja TSR.
 Nereprezentativnost tržišne cene akcija.
Hibridna merila performansi
 Povezuju tržišna sa računovodstvenim merilima
performansi.
 Najčešće se koriste:



PER
MBR
Tobinovo q
Vrednosna merila performansi
 Najpoznatija vrednosna merila performansi su:
 Dodata vrednost za akcionare (SVA)
 Dodata ekonomska vrednost (EVA)
 Gotovinski prinos na investirana sredstva (CFROI)
 Dodata gotovinska vrednost (CVA)
 Ova merila omogućavaju:
 isticanje ključnih varijabli vrednosti,
 postavljanje ciljanih visina datih varijabli,
 nagrađivanje izvršilaca u odnosu na ostvarenje.
Dodata vrednost za akcionare
 Alfred Rappaport , 1986.
 Pristup vrednosti za akcionare.
 Razlaganje cilja maksimiziranja vrednosti za akcionare na
pokretače vrednosti;
 Sagledavanje veza između pokretača vrednosti;
 Sagledavanje veza između pokretača vrednosti i ciljeva
menadžera.
Dodata vrednost za akcionare
Ukupna
vrednost
preduzeća
Vrednost
dugova
Vrednost
za
akcionare
Vrednost
za
akcionare
na kraju
godine
Vrednost
za
akcionare
na početku
godine
Godišnja
dodata
vrednost
za
akcionare
Dodata vrednost za akcionare
Dodata vrednost za akcionare
 Prednosti:
 Uvažava vezu između cene akcija i novčanih tokova.
 U skladu je sa ciljem anglosaksonskog modela korporacije.
 Nedostaci:
 Praktična primena modela je teška i skupa.
 Teorijski model i teorijsko merilo performansi.
Dodata ekonomska vrednost
 Zasniva se na konceptu ekonomskog dobitka.
 Vrednost preduzeća prema ovom konceptu zavisi od
sledećih faktora:




Stopa prinosa na investirani kapital
Cena kapitala
Investirani kapital
Planski period
Dodata ekonomska vrednost
 Stern Stewart & Co., 1982.
 Zasniva se na shvatanju da postoji visok stepen
korelacije između Tobinovog q i količnika
ROIC/WACC.
 Visoka korelacija EVA i MVA.
Dodata ekonomska vrednost
 Prednosti:
 Ocenjuje performanse analogno tržištu kapitala.
 Utiče na unapređenje korporativnog upravljanja.
 Pogodna za obračun cene koštanja.
 Pogodna za ocenu odnosa sa kupcima.
 Nedostaci:
 Zahteva veliki broj korekcija računovodstvenih pozicija.
 Pod uticajem je subjektivnih procena.
 Kreiranje vrednosti meri na nivou jedne godine.
Menadžment zasnovan na vrednosti
 Vrednosna merila su nastala kao odgovor na
nedostatke računovodstvenih merila performansi i
ukazuju na ključne pokretače vrednosti.
 Merila performansi treba da omoguće:
 procenu uspešnosti u ostvarenju cilja preduzeća;
 postavljanje planova kompenzacija za menadžere;
 nagrađivanje menadžera u skladu sa performansama;
 unapređenje performansi.
Menadžment zasnovan na vrednosti
 Copeland, Koller and Murrin; Rappaport; Stern and
Stewart.
 Koncept menadžmenta zasnovanog na vrednosti
(VBM koncept) ističe vrednost za akcionare kao
jedini kriterijum za formulisanje poslovnih,
investicionih i finansijskih odluka.
 Vrednost se kreira na tržištu proizvoda, a realizuje
na tržištu kapitala.


Tržište korporativne kontrole
Tržište rada.
Performanse u stejkholder viđenju korporacije
 Koncept performansi je ključni mehanizam za ocenu
efikasnosti preduzeća u ostvarenju cilja korporacije.
Cilj
korporacije
Koncept
performansi
 Nedovoljno precizno određen cilj korporacije
otežava definisanje koncepta performansi.
Performanse u stejkholder viđenju korporacije
Satisfakcija
potrošača
Kontinentalni
model
korporacije
Socijalne
performanse
Korporativna
reputacija
Balance Scorecard
 Kaplan and Norton, 1992.
 Ovaj koncept treba da obezbedi ravnotežu:
 Eksternih i internih merila performansi
 Finansijskih i nefinansijskih merila performansi
 Merila prošlih i budućih performansi
 Objektivnih i subjektivnih merila.
Balance Scorecard
FINANSIJSKA
PERSPEKTIVA
PERSPEKTIVA
POTROŠAČA
Merila profitabilnosti
Satisfakcija kupaca, tržišno
učešće i sl.
BSC
POSLOVNA
PERSPEKTIVA
PERSPEKTIVA
UČENJA
Merila efikasnosti, kvaliteta,
bezbednosti i sl.
Merila inovativnosti, učenja,
razvoja i sl.
Balance Scorecard
 Nedostaci:
 Subjektivan izbor merila performansi.
 Subjektivno definisanje značaja neuporedivih merila.
 Nepostojanje jasnih standarda za ocenu merila.
 Nedovoljno jasne smernice za menadžere.
 Imati više ciljeva znači biti bez cilja.
Uporedna analiza merila performansi
Tržišna
merila
(TSR, MVA )
Računovod.
merila
(ROE, ROIC)
Hibridna
merila
(MBR,PER)
Vrednosna
merila
(SVA, EVA)
BSC
Dominantna usmerenost/Karakter
Eksterna
Interna
Eksternointerna
Interna
Interna
Imuno na računovodstvene politike i
manipulacije
TSR - da MVA u velikoj meri
Ne
Osrednja
SVA – da
EVA - uslovno
Uslovno
Laka primenljivost
Da
Da
Da
Ne
Ne
Uporedivost (u vremenu i prostoru)
TSR – da
MVA – osrednja
Da
Da
Osrednja
Slaba
Uklopljenost u akcionarsko viđenje
Da
Slaba
Osrednja
Da
Slaba
Uklopljenost u stejkholder viđenje
Ne
Osrednja
Ne
SVA – ne
EVA – osrednja
Da
Ukazuje na mogućnosti kreiranja
vrednosti
Ne
Ne
Ne
Da
Da
Mogućnost primene kroz strategije
preduzeća i sisteme kompenzacija
Slaba
Da
Slaba
SVA – slaba
EVA – solidna
Teorijski visoka,
u praksi osrednja
Glava 1
1.
Navedite i ukratko objasnite osnovne osobine korporacije.
2.
Kako je definisan cilj angloameričkog modela korporacije?
Objasnite.
3.
Objasnite koncept menadžmenta zasnovanog na vrednosti.
4.
Kako je definisan cilj kontinentalnog modela korporacije? Objasnite.
5.
Objasnite proces približavanja angloameričkog i kontinentalnog
modela korporacije.
6.
Kako preduzeća obično definišu cilj poslovanja?
Glava 2
7. Objasnite Berli-Minzov model korporacije.
8. Kako je u agencijskoj teoriji objašnjen odnos menadžera i vlasnika?
9. Zašto je monitoring menadžmenta nesavršen mehanizam zaštite
interesa akcionara?
10. Navedite agencijske troškove i definišite efikasni ugovor menadžera i
akcionara.
11. Ukažite na dva teorijska shvatanja kojima se koriguje agencijska
teorija.
12. Na primeru objasnite većinski i kumulativni sistem glasanja.
13. Objasnite pojama korporativnog upravljanja.
14. Predstavite i objasnite dva osnovna alternativna modela
korporativnog upravljanja.
Glava 2
15. Objasnite organizaciju i funkcionisanje borda direktora u
angloameričkom modelu korporativnog upravljanja.
16. Objasnite organizaciju i funkcionisanje borda direktora u
kontinentalnom modelu korporativnog upravljanja.
17. Objasnite delovanje krupnih akcionara u angloameričkom modelu
korporativnog upravljanja.
18. Objasnite delovanje krupnih akcionara u kontinentalnom modelu
korporativnog upravljanja.
19. Ukratko objasnite osnovne eksterne mehanizme kontrole.
Glava 3
20. Kako se definišu i klasifikuju merila performansi?
21. Navedite i ukratko objasnite osnovna apsolutna računovodstvena
merila performansi.
22. Navedite i ukratko objasnite osnovna relativna računovodstvena i
novčana merila performansi.
23. Ukažite na dobre i loše strane računovodstvenih merila performansi.
24. Ukažite na dobre i loše strane novčanih merila performansi.
25. Ukažite na dobre i loše strane tržišne cene akcija kao merila
performansi.
26. Kako se definiše i utvrđuje dodata tržišna vrednost?
27. Ukažite na nedostatke dodate tržišne vrednosti.
Glava 3
28. Kako se definiše i utvrđuje ukupni prinos za akcionare? Navedite
nedostatke ovog merila.
29. Navedite i objasnite hibridna merila performansi.
30. Objasnite postupak procene dodate vrednosti za akcionare.
31. Objasnite delovanje Rapaportovih pokretača vrednosti.
32. Kako se utvrđuje dodata ekonomska vrednost? Ukažite na prednosti
i nedostatke ovog merila.
33. Objasnite vezu dodate tržišne i dodate ekonomske vrednosti.
34. Navedite i ukratko objasnite najpoznatije koncepte merenja
performansi u kontekstu stejkholder viđenja korporacije.
35. Objasnite BSC concept.