Transcript 7Chapter 10 Interpersonalna privlacnost

Chapter 10
Interpersonalna privlačnost:
Od prvih utisaka do bliskih veza
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Chapter Outline
I. Šta uzrokuje privlačnost?
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Šta uzrokuje privlačnost?
Prijateljstvo i održavanje toplih i pozitivnih
odnosa je blizu vrha na listi razloga koji
ljude čine srećnim; ljudi žele da budu
voljeni, a odsustvo značajnih odnosa sa
drugima izaziva osećaj usamljenosti,
bezvrednosti, nemoći....
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Šta uzrokuje privlačnost?
Osoba iz komšiluka: Efekat blizine
Pojava da učestaliji susreti i inetrakcija sa
ljudima povećavaju verovatnoću da će nam
biti prijatelji poznata je kao efekat blizine.
Efekat proste izloženosti, je nalaz da češća
izloženost stimulusu povećava verovatnoću
da će nam se on svideti.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Osoba iz komšiluka: Efekat blizine
Plan sprata zgrade Vestgejt (Festinger, Schachter, Back,1950)
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Osoba iz komšiluka: Efekat blizine
Učinak koji na privlačnost ima puka izloženost u učionici
(Moreland, Beach, 1992)
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Šta uzrokuje privlačnost?
Sličnost
Kako upoznajemo druge bolje, drugi faktori
pored blizine i privlačnosti postaju važni za
determinisanje sviđanja. Jedan od osnovnih
faktora je sličnost.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Šta uzrokuje privlačnost?
Šta čini sličnost:
Mišljenja i ličnost
Interpersonalni stil
Interesovanja i iskustva
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Šta uzrokuje privlačnost?
Uzajamno sviđanje
Jedan od najvažnijih potencijalnih
determinanti sviđanja je da verujemo da ta
osoba voli nas. Samo saznanje da se
nekome sviđamo podstiče našu naklonost
ka toj osobi.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Šta uzrokuje privlačnost?
Uzajamno sviđanje
Ukoliko verujemo da se nekom sviđamo,
ponašaćemo se na način koji podstiče
sviđanje; što će voditi ka tome da nas osoba
više voli, koji će voditi većem samopoštovanju.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Šta uzrokuje privlačnost?
Stepen samopoštovanja osobe moderira da
li će se nama neka osoba dopasti. Swann,
1992 je pokazao da ljudi sa pozitivnom ili
povoljnom slikom o sebi reaguju na
sviđanje uzvraćanjem sviđanja. Ljudi sa
negativnom slikom o sebi preferirarju da
stupaju u interakciju sa osobama koje ih
kritikuju.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Šta uzrokuje privlačnost?
Fizička privlačnost i sviđanje
Fizička privlačnost je jedna od najvažnijih
determinanti privlačnosti u prvoj impresiji.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Šta uzrokuje privlačnost?
Debate se vode oko uticaja polnih razlika na
važnost fizičkog izgleda prilikom formiranja
prve impresije. Feingold (1990) izveštava da
oba pola vrednuju fizički izgled, iako
muškarci vrednuju nešto više od žena; ipak
ova razlika je veća kada se mere stavovi
muškaraca i žena nego kada se meri
njihovo stvarno ponašanje.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Šta uzrokuje privlačnost?
Savremene studije idu u prilog otkriću da je
fizička privlačnost podjednako važna i
muškarcima i ženama.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Šta uzrokuje privlačnost?
Mediji nam govore šta je lepo; i govore nam
da je ovakva definicija lepote povezana sa
dobrotom; zato što mediji koje stvaramo,
dele standarde lepote.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Šta uzrokuje privlačnost?
Oba pola kod suprotnog pola cene velike
oči, istaknute jagodične kosti, i veliki
osmeh. Za žene, mali nos, mala brada,
uvučeni obrazi, visoke obrve i velike zenice
se procenjuju privlačno; za muškarce
velika brada se percipira privlačno.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Šta uzrokuje privlačnost?
Ljudi podrazumevaju da fizička privlačnost
visoko korelira sa drugim privlačnim
osobinama; ovo je poznato kao stereotip
“lepo je dobro”.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Šta uzrokuje privlačnost?
Stereotip da su lepi ljudi posebno nadareni u
području socijalne kompetentnosti ima
određenu podršku u istraživanjima; vrlo
privlačni ljudi zaista razvijaju dobre veštine
socijalne interakcije.
Ovde je na delu samoispunjujuće proročanstvo.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Šta uzrokuje privlačnost?
Sećanje na početnu privlačnost
Aron (1989) je našao da ljudi u opisima
zaljubljivanja, uzajamno sviđanje i privlačnost
pominju sa velikom učestalošću. Sličnost i
efekat blizine pominjane su sa niskom i
umerenom učestalošću. Za prijateljstvo,
uzajamna privlačnost, sličnost, i blizina
pominjane su vrlo često.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Šta uzrokuje privlačnost?
Teorije interpersonalne privlačnosti:
Socijalna razmena i jednakost
Teorija socijalne razmene je teorija prema kojoj
osećanja koja ljudi imaju prema sopstvenim
odnosima zavisi od njihovih percepcija dobiti i
ulaganja u odnosu, vrste odnosa kakav zaslužuju
(nivo poređenja), i verovatnoće da će sa nekom
drugom osobom imati bolji odnos (nivo poređenja sa
alternativom).
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Šta uzrokuje privlačnost?
Teorija jednakosti je shvatanje po kome su
ljudi najsrećniji u odnosima u kojima su
opaženi dobici i gubici i doprinosi obeju
strana približno jednaki.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Chapter Outline
II. Bliski odnosi
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Bliski odnosi
Do skora, bilo je malo istraživanja u
socijalnoj psihologiji o bliskim
odnosima, zato što ih je teško naučno
ispitivati: raspored ispitanika u različite
situacije je nemoguće, i osećanja mogu
biti veoma komplikovana za merenje.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Bliski odnosi
Definisanje ljubavi
Izgleda da ima više različitih vrsta ljubavi;
različite skale koje mere različite vrste
ljubavi su razvijene poslednjih godina.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Bliski odnosi
Drugarska ljubav je bliskost i naklonost
koju osećamo prema osobi kojoj smo jako
privrženi, ali čije prisustvo u nama ne
podstiče strast i uzbuđenost.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Bliski odnosi
Strastvena ljubav je osećanje fizičke
čežnje, koja je praćena fiziološkom
pobuđenošću, koju osećamo prema osobi;
kada nam je ljubav uzvraćena osećamo
snažnu ispunjenost i zanos, a kada nije
osećamo tugu i očaj.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Bliski odnosi
Skala strastvene ljubavi (PLS)
Hatfield, Sprecher, 1986; Regan 1998;
a) Kroskulturna validnost PLS?
b) Rodna neutralnost?
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Bliski odnosi
Sternberg je razvio trodelnu teoriju ljubavi.
To je shvatanje da se različite vrste ljubavi
sastoje od tri komponente nejednakih
nivoa izraženosti: bliskosti, strasti i
odanosti.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Definisanje ljubavi
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Bliski odnosi
Kultura i ljubav
Kultura igra važnu ulogu u tome kako ljudi
doživljavaju ljubav i šta očekuju od nje.
Dion & Dion (1993) sugerišu da je
romantična ljubav važna za brak u
individualističkim kulturama, ali manje
važna u kolektivističkim kulturama.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Bliski odnosi
Novija istraživanja pokazuju se smanjuju
kulturne razlike u vrednovanju romantične
ljubavi. Mladi ljudi u nekim kolektivističkim
društvima postaju više individualistički u
njihovom pristupu romantične ljubavi.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Chapter Outline
III. Ljubav i ljubavni odnosi
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Ljubav i ljubavni odnosi
Da li su uzroci ljubavi slični uzrocima
početnog sviđanja? Kako determinante
prvih utisaka završavaju u intimnim
vezama?
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Ljubav i ljubavni odnosi
Evolucija i ljubav: izbor partnera
Evoluciona psihologija je pokušaj da se socijalno ponašanje objasni u terminima
genetskih faktora koji su se tokom vremena razvili prema principima prirodne selekcije.
Evolucioni pristup ljubavi je teorija
proizašla iz evolucione biologije, koja
pretpostavlja da muškarce i žene privlače
različite karakteristike suprotnog pola
(muškarce privlači izgled žene, žene
privlače resursi muškarca), jer to
maksimalno povećava šanse za uspešnu
reprodukciju.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Ljubav i ljubavni odnosi
Buss (1985) navodi da evolucioni pristup
objašnjava različite strategije muškaraca i
žena u romantičnim vezama.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Ljubav i ljubavni odnosi
Poslednja istraživanja pokazuju da što
više ekonomske moći žene imaju, to su
one u većoj meri zainteresovane za fizički
izgled muškarca.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Ljubav i ljubavni odnosi
Stilovi vezivanja i intimne veze
Stilovi vezivanja su očekivanja koja ljudi
razvijaju o odnosima sa drugim ljudima,
zasnovane na odnosima koje su kao bebe
imali sa osobama koje su se brinule o
njima.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Ljubav i ljubavni odnosi
Stil vezivanja zasnovan na sigurnosti je
stil vezivanja koji obeležava poverenje,
izostanak straha od napuštanja, kao i
osećanje da smo vredni i prihvaćeni. Ljudi
sa ovim stilom vezivanja imaju dugotrajne
intimne veze.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Ljubav i ljubavni odnosi
Izbegavajući stil vezivanja je stil vezivanja
koji karakteriše suzbijanje potrebe za
privrženošću, jer su u prošlosti pokušaji
uspostavljanja bliskosti bili odbijeni, i ljudi sa
ovim stilom teško uspostavljaju intimne veze.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Ljubav i ljubavni odnosi
Anksiozni/ ambivalentni stil vezivanja – stil vezivanja
koji karakteriše zabrinutost osobe da njena želja za
intimnošću neće biti uzvraćena, što dovodi do
natprosečnog stepena anksioznosti. Ljudima sa ovim
stilom teško je da uspostave intimne veze, jer su u
mladosti imali negovatelje koji su bili nedosledni,
kontrolišući i zapovednički u svojoj naklonosti.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Ljubav i ljubavni odnosi
Odnosi u kojima oba partnera imaju stil
vezivanja zasnovan na sigurnosti, imaju
najtrajnije i romantične veze, doživljavaju
najviši stepen odanosti i nivo zadovoljstva.
Anksiozno/ ambivalentno vezani pojedinci
imaju najkratkotrajnije romantične veze.
Izbegavajuće osobe sa najmanjom
verovatnoćom stupaju u romantičnu vezu.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Ljubav i ljubavni odnosi
Socijalna razmena u dugotrajnim odnosima
Istraživanja su pružila obimnu podršku
teoriji socijalne razmene. Rusbult (1980)
nalazi da su dobici uvek važni u
određivanju ishoda veze, dok gubici
postaju sve važniji vremenom.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Ljubav i ljubavni odnosi
Model ulaganja je teorija po kojoj odanost
osobe vezi ne zavisi isključivo od njenog
zadovoljstva vezom u terminima dobitka,
gubitka, nivoa očekivanja od te veze, kao i
od alternativne veze, nego i od toga koliko je
uložila u vezu, a biće izgubljeno ako je
napusti.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Model ulaganja u odanost (Rasbult, 1983)
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Ljubav i ljubavni odnosi
Ravnopravnost u dugotrajnim vezama
U slučajnim odnosima trgujemo
“ljubazno”; u intimnim vezama
razmenjujemo drugačije resurse, pa
utrvđivanje da li je jednakost postignuta
može biti teško.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Ljubav i ljubavni odnosi
Odnosi razmene su odnosi kojima upravlja
potreba za jednakošću; odnosi zajedništva
su odnosi u kojima je primarna briga
osobe i njeno reagovanje na potrebe druge
osobe.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Ljubav i ljubavni odnosi
Ljudi u odnosima zajedništva nisu
potpuno nezainteresovani za jednakost –
ukoliko je odnos neravnopravan tokom
vremena oni mogu postati nezadovoljni.
Međutim, partneri su opušteniji po pitanju
onoga što čini jednakost u bilo kom
trenutku (smatraju da će se stvari na kraju
uravnotežiti).
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Chapter Outline
IV. Okončanje intimnih veza
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Okončanje intimnih veza
Proces raskidanja
Nedavno, istraživali počinju da proučavaju
šta ljude nagoni da završe ljubavnu/
intimnu vezu, i kako teče proces
raskidanja.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Okončanje intimnih veza
Duck (1982) govori o 4 faze raskida koje se
kreću od: intrapersonalnog (pojedinac
mnogo razmilja o tome kako je
nezadovoljan), preko dijadnog (pojedinac
raspravlja o prekidu sa partnerom),
socijalnog (prekid se objavljuje drugim
ljudima), i nazad do intrapersonalnog
(pojedinac se oporavlja od prekida i smišlja
objašnjenja kako i zašto se to dogodilo).
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Koraci u prekidu bliske veze
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Okončanje intimnih veza
Akert (1998) i drugi su otkrili da je uloga koju
ljudi igraju u odluci o prekidu veze najsnažniji
prediktor njihovih doživljaja tokom raskida:
ostavljeni su bili očajni, ostavljači su bili
najmanje uznemireni, a uzajamni nisu bili
toliko uznemireni, ali ni toliko ravnodušni.
Žene iskuse nešto negativnije emocije tokom
raskida od muškaraca. Kada je raskid
uzajaman, postoji veća saglasnost partnera
za buduće prijateljstvo.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.