Transcript Slajdovi
UVODNO PREDAVANJE predmet kolokvijiumi i ispit Uvod Danica Popović Kabinet 510 prijem studenata utorak 12-14h Asistenti: Jelena Rašković, Peđa Mitrović knjiga Sva pravila su na info-sajtu fakulteta – tj. ovde max -30 bodova na 3 kolokvijuma Za izlazak na ispit treba 10 bodova 20 na aktivnosti na nastavi 50 usmeni A onda se ocena formira 50+1-60=6, itd. Komunikacija Vebsajt Twitter Mail [email protected] [email protected] Blog Šta ćemo još raditi Dva cilja: Najpre obraditi događaj nedelje Obraditi ključne pojmove u lekciji IZGUBLJENI CARINSKI PRIHOD mlrd EUR SRBIJA EU 423 1395 Veličina zemlje se određuje prema gustini BDP Atlas metod obačuna BDP Definicija je ovde Svet raste... EU stagnira Srbija High income: OECD 39177 High income 37566 Euro area 36329 High income: nonOECD 20795 World 7958 Upper middle income 6987 Europe & Central Asia 6051 Latin America & Caribbean 5540 Middle income 2872 Middle East & North Africa 2794 Low & middle income 2337 East Asia & Pacific 2180 Lower middle income 1887 Sub-Saharan Africa 952 South Asia 880 Low income 578 Heavily indebted poor countries (HIPC) 468 GNI - GDP pc, 2010 atlas 100000 90000 80000 70000 60000 50000 40000 30000 20000 10000 0 Portugal Slovenia Greece Israel Spain European Union Iceland Italy Hong Kong SAR, China United Kingdom Ireland United Arab Emirates France Singapore Germany Japan Canada Belgium Finland Austria United States Australia Netherlands Sweden Denmark Switzerland Luxembourg Qatar Norway Bulgaria Serbia Romania Russian Federation Poland Hungary Slovak Republic Czech Republic Portugal Slovenia Spain Greece Italy Japan France Germany Belgium Austria United Kingdom Netherlands United States Sweden Denmark Switzerland Luxembourg United States Euro area China Japan Germany France Brazil United Kingdom Italy Russian Federation India Canada Spain Australia Mexico Korea, Rep. Indonesia Netherlands Turkey Switzerland Saudi Arabia Sweden Poland Belgium Ekonomska snaga zemalja 2012, GNI = GDP 2013 1.6E+13 1.4E+13 1.2E+13 1E+13 8E+12 6E+12 4E+12 2E+12 0 Serbia Bulgaria Luxembourg Slovenia Slovak Republic Hungary Romania Czech Republic Portugal Denmark Greece Austria Poland Sweden Belgium Switzerland Netherlands Indija Russian… Spain Italy France United Kingdom Kina Germany Japan evro-zona United States Šta zemlja da radi ako ima deficit Y=C+I+G+NX Ako poraste potrošnja 200= 100+50+50+0 A posle 250= 150+50+50+-50 Nešto se mora smanjiti ŠTA HOĆE TAJ MMF Struktura finalne tražnje, 2000-2004, 150,0% BDP=100 ciljna srednjoročna struktura 130,0% 110,0% 90,0% 14% 17% 14% 16% 16% 17% 18% 18% 17% 18% 25% 15% 70,0% 50,0% Investicije M ater. izdaci države 85% 90% 89% 88% Privatna potrošnja 92% 72% 30,0% 10,0% -12% -10,0% -17% -21% -23% -22% -29% -30,0% 2000 2001 2002 2003 2004 Neto izvoz Posle uvođenja carine ... Država nije - preduzeće 1. Znanje sa časova ne može da se iskoristi u firmi. 2. To je tačno! 3. Zašto? Dva primera 1. Izvoz kreira nova radna mesta 2. Strane investicije ne mogu da dovedu do deficita 3. Je li to tačno? 4. Nije!!!! Zašto izvoz NE povećava zaposlenost Slobodna trgovina otvara nove poslove: Što više Srbija izvozi – veća će biti zaposlenost, a što više uvozi – gubimo radna mesta Je li to tačno? Nije!!!! Autsorsing - outsourcing Kako je stradao Greg Menkju Pročitajte više o tome ovde Kako radi ekonomski savet SAD Kako je dao ostavku Odgovor predsednika Buša Zašto izvoz ne povećava zaposlenost u zemlji? Stvoriće poslove u izvoznom sektoru, Ali će u istoj meri razoriti poslove u ostatku privrede Kako? Pregrejana tražnja, rast k”, itd. Saldo će biti - nula Dakle, GRANE dobijaju, privreda - ne Zašto uvoz ne smanjuje zaposlenost u nekoj zemlji? On zaista može da smanji L u nekoj grani Kao i tehnički progres, recimo Više ne postoje daktilografi, Automati za novac “popravka čarapa”, “vunovlačar” Ali se u istoj meri povećava u drugim sektorima Dakle, GRANE gube, privreda - ne Mankiw - narodni neprijatelj Senator Šumer tražio 27.5% carinu na svu robu iz Kine. Nije ih ubedio da je to loše Zašto to ipak nije prošlo? Ali je 2009. godine uvedena carina od 35% na automobilske gume iz Kine Posle uvođenja carine ... Ali kako da to niko ne vidi? Dobitak u zaposlenosti u izvoznom sektoru svi vide: Vidimo ljude Vidimo izvozne proizvode Kao što vidimo i fabrike i ljude koje je uvoz ostavio bez posla. OSTALI EFEKTI SE NE VIDE ISTOG MOMENTA Komentar političara: Upravo ovakve izjave (tipa, izvoz ne stvara nova radna mesta) najbolje pokazuju zašto ljudi MRZE ekonomiste! To se dešava čak i u Srbiji U SAD, recimo, uravnoteženje dolazi preko kamatne stope (pregrejana tražnja, rast r, pad zaposlenosti u građevinarstvu, itd) U Srbiji – pad zaposlenosti u loše plaćenim sektorima, itd) Strane investicije i platni bilans Pretpostavimo da stotine stranih investitora donesu u zemlju stotine miliona dolara u cilju izgradnje novih fabrika. Šta se dešava sa trgovinskim bilansom zemlje? To će dovesti do suficita – tvrde biznismeni Ali – neće. Strane investicije i platni bilans Ekonomisti nikako da ubede privrednike da u tom slučaju MORA doći do deficita Biznismeni polaze od sebe – i rezonuju kao da u njihovoj firmi dolazi do ekspanzije Strane investicije i platni bilans Ako sve firme urade što i njegova firma – da izvoze više, onda će privreda sigurno zabeležiti suficit. Ekonomisti znaju da MORA upravo suprotno da se dogodi. Zašto? Mehanizam Priliv na kapitalni račun MORA BITI JEDNAK odlivu sa tekućeg računa u istom iznosu to je računovodstvo – a ekonomija će vam reći KAKO do toga dolazi Mehanizam je: priliv kapitala – revalvacija (inflacija) – rast uvozne tražnje – rast uvoza – deficit. Ali biznismeni u to ne veruju To je njima sporno Hoće li zaista strani investitori uvoziti baš toliko opreme? Kako znamo da će valuta apresirati Ili da će izvoz onda pasti, a uvoz porasti? U korenu je nepoznavanje računovodstvene zakonitosti – koja kaže da će priliv kapitala OBAVEZNO NE MOŽDA, NEGO OBAVEZNO Dovesti do spoljnotrgovinskog deficita. Da ponovimo Šta je bila prva zabluda Da izvoz povećava zaposlenost Šta bi bilo kratko objašnjenje? A druga zabluda Da strane investicije popravljaju platni bilans Objašnjenje? Zašto dolazi do ovih zabluda Nijedan biznismen u svojim memoarima nije dao savet kako da postanete drugi Soros, Bafet ili već … Niti bi mogao – jer niko od njih nije izumeo nikakvu teoriju o uspešnom biznisu koju je primenio na samom sebi nego je primenio neku strategiju – koja je uglavnom neponovljiva i neprimenljiva - inače bi svi bili milioneri Mnogi su, recimo, primetili da Voren Bafet u praksi uopšte ne investira na način koji opisuje u svojim memoarima A i ne znaju da prenesu iskustvo, jer je to u stvari nemoguće, tj. to je Parabola paralizovane stonoge Kad pitaju stonogu kako uspeva da koordinira sve pokrete, a ona stane da razmisli - pa posle više ne ume da hoda bez saplitanja Važne razlike između privrede i firme 1. Kompleksnost 2. različiti načini upravljanja Poreska politika Industrijska organizacija – targetiranje sektora – niko, bez obzira koliko je inteligentan, može poznavati sve industrijske grane, i zato nastaju tolike greške Direktno upravljanje Opšti principi upravljanja državom (“hands-off” role) S tim imamo veliki problem sindrom veličine – kad uspešan čovek u jednoj branši zaključi da je ekspert i u svim drugim oblastima Privrednik koji želi da se bavi ekonomijom mora najpre da nauči novi rečnik i nekoliko desetina koncepata, od kojih su neke vrlo zasnovane na matematičkim principima. Ovo će vrlo teško prihvatiti bilo koji uspešni privrednik – njima se čini da je to samo neki fensi-rečnik ili pretenciozni žargon Privreda je zatvoren sistem 1. primer - deponije 1. 2. Digresija: deponije u Estoniji: pola miliona evra i pet sati rada 50.000 ljudi “Očistimo” Srbiju 2. Garaža 3. Mogućnost udvostručenja tržišnog udela (+10% E = -10% kapitala) 4. Milan Panić Povratna sprega u ekonomiji i biznisu – kada raste sektor A Biznis (A+B) Širi investicije Zapošljava - i tu je kraj. Šta tu može biti loše? u privredi – povratne sprege su negativne, uglavnom padaće zaposlenost u ostatku privrede ako dođe do neto-porasta zaposlenosti, tj. porašće agregatna tražnja Raste inflacija Moraće da poraste k’ Otpustiće neko drugi Poslovni ljudi nemaju iskukstva sa zatvorenim sistemima Kao što su efekti smanjenog zapošljavanja na prosečnu zaradu Ili rasta stranih investicija na devizni kurs Sledeći put kada čujete biznismena koji iznosi svoje stavove o privredi, upitajte se: 1. Je li ovaj gospodin ikada ozbiljno studirao ovo pitanje 2. Zna li on šta se u literaturi o tome piše i šta eksperti misle o tome? Ako sebi date odgovor – “ne”, onda bi bilo najbolje da ignorišete i sve što je rekao Jer on najverovatnije nema pojma o čemu govori