Transcript Žuta sala, Pejović Milovančević, uloga zdravstva - UNICEF-a

Улога
здравства/дечје
психијатрије у
превенцији
школског насиља
• Упознавање/обнова знања о факторима ризика,
етиологији и манифестацијама насилног понашања
код деце/младих у школском контексту,
• Разликовање последице од казне и начини
примена једне или друге мере у интервенцији на
насиље
• Упознавање са последицама поремећаја у
понашању, и других,који захтевају озбиљан
третман и сарадњу са здравственом институцијом
• Разматрање ефикасних облика сарадње школе са
локалним институцијама/ спољашњом мрежом
заштите у превенцији насиља, кроз размену
искустава
Фактори ризика vs. протективни
фактори
• Фактори ризика: детерминанте за које постоје
научни докази о узрочној вези са проблемом
• Ризик од агресивних облика понашања се
повећава повећањем броја ризико фактора
• Истовремено присуство протективних и ризичних
спречава развој агресивног понашања
Фактори ризика II

Области ризика
 Заједница (шира друштвена заједница)
 Школа
 Вршњаци
 Породица
 Појединац - индивидуални фактори ризика

Код агресивног понашања ризици најчешће постоје
у свих пет области
Индивидуални фактори ризика

Искуство доживљавања насиља

Дефицит пажње, хиперактивност

Низак количник интелигенције

Слаб школски успех, бежање из школе, промене
школе

Висок ниво емоционалног дистреса

Психијатријски поремећаји

Импулсивност/склоност ризику

Антисоцијална уверења и ставови, дефицит
социјалних вештина и лошије процесирање
информација
Породични фактори ризика








Злостављање у породици
Лоше породично функционисање
Грубе, слабе или недоследне
дисциплинске мере
Слаба родитељска
ангажованост,занемаривање
Слаба емоционална повезаност са
родитељем или стараоцем
Низак образовни ниво родитеља и мала
примања
Злоупотреба супстанци или криминални
акти од стране родитеља
Значајни губици и стресови у породици
Вршњачки фактори ризика






Дружење са деликвентним вршњацима
Припадност бандама
Социјано одбацивање од стране
вршњака и отуђеност
Слабија укљученост у уобичајене
вршњачке активности
Лош академски успех
Слаба посвећеност школи и лош
школски успех
Протективни фактори




Потенцијално смањују вероватноћу ризичног
понашања
Појављују се у оквиру различитих нивоа
Нису проучавани у мери као ризико фактори
Њихова идентификација и разумевање су
пођеднако важни
Индивидуални
протективни фактори





Нетолерантан став према насиљу
Висок ИQ
Висока просечна оцена у школи
Позитивна социјална оријентација,
социјална активност
Религиозност
Породични
протективни фактори
• Могућност поделе проблема са
родитељима
• Разумевање родитељских очекивања
• Већи број заједничких активности
• Присуство родитеља током једне од
активности:
•Буђење
•Одлазак у школу
•Одлазак у кревет
•Повезаност са породицом
Вршњачки/социјални протективни
фактори


Посвећеност школи
Укљученост у здраве вршњачке и
друштвене активности
Протективни фактори
Индивидуална обележја
Породична обележја
Осећај за сврху
Позитивна веровања
Посвећеност образовању и
учењу
Осећај самоконтроле
способност за адаптиблност
Поседовање емпатије и
бриге за друге
Разумевања дететове
јединствене личности и
развојних потреба
Методе васпитања које
промовишу топлину и
прихваћеност
Давање значаја образовању
и учењу
Веза између фактора ризика и
заштите

Фактори ризика и заштите су варијабле сродног
карактера

Низак социјално-економски статус је фактор ризика,
али бити богат не представља заштитни фактор

У неким случајевима ризик и заштита су реципрочно
повезани

Смањењем ризика аутоматски не повећавамо заштиту
Општи преглед



9-13% деце и адолесцената има поремећај
менталног здравља који значајно омета њихово
функционисање
Само петина оних којима је потребна здравствена
заштита из области менталног здравља је и добије
Анксиозност, стрес, проблеми са концентрацијом,
вршњачки и породични конфликти, депресивност и
други поремећаји расположења су најчешчи
ментални поремећаји код деце и адолесцената
Општи преглед II



Постоји и значајно повећање насиља и деликванције
међу младима
Већина деце и младих похађа школе, у којима
проводи значајну количину времена
Све више напора се улаже у успостављање сарадње
између стручњака из области менталног здравља и
запослених у школама
Да ли је метално здравље ученика комадић који
недостаје реформи школства?

У последње две деценије дошло
је до револуције у области
основног и средњег образовања

Држава се борила да развије
иницијативе које ће побољшати
постигнуће ученика

Ментално здравље ученика је
критично питање које захтева
пажњу
Ученицима је тешко да буду
успешни у школи ако су:








депресивни
уморни
жртве вршњачког насиља
у стресу
болесни
користе алкохол или дрогу
гладни
злостављани
Облици проблема понашања и емоција у односу
на узраст
Great Smoky Mountains Study
Mean conduct problems
0.7
Без агресије
0.6
0.5
0.4
0.3
0.2
Са агресијом
0.1
0
9
10
11
12
Age
(years)
узраст
Rowe et al, 2004
13
14
15
Класификација поремећаја
понашања
-
МКБ10 КЛАСИФИКАЦИЈА
(F90, F91.1 - F91.8, F92)
Хиперкинетски поремећај
понашања
Поремећај понашања ограничне
на породичну средину
Несоцијализовани поремећај
понашања
Социјализовани поремећај
понашања
Други поремећаји понашања
Поремећаји понашања,
неспецификовани
Мешовити поремећај понашања
-
-
DSM IV КЛАСИФИКАЦИЈА
(314.0 - 314.8)
AДХД
Поремећаји понашања
Тип који се јавља у
детињству
Тип који се јавља у
адолесценцији
Облик: благ, умерен,
озбиљан
Пркосни, опозитни поремећај
понашања
Основни дијагностички критеријуми












Претерано учествовање и започињање туча
Застрашивање других
Суровост према другим људима и животињама
Жестока и намерна деструктивност према имовини
Подметање пожара
Крађе
Честа лагања
Изостајање с наставе
Бежање од куће
Необично чести и тешки напади беса, без јасног повода, или
на безазлен повод
Пркосно, провокативно понашење
Непослушост
Знаци упозорења за могућну појаву
насилног понашања младих:








агресивно понашање (укључујући и неконтролисане
нападе беса)
раније постојање насилног или агресивног понашања
доступност оружју у окружењу
доношење оружја у школу
суицидални покушаји или претње
породична историја насилног или суицидалног
понашања
оптуживање других и/или неприхватање одговорности
за сопствена дела
вршњачко насиље или насиље усмерено на млађе






злостављање или занемаривање
присуство депресивних тема или тема везаних
за смрт у разговору, писаном изражавању,
литератури
преокупираност темама или сценама насиља са
ТВ, филмова, књига, видео игара и интернета
присуство менталних болести у породици
(психозе, поремећаји расположења)
употреба алкохола или дрога
проблеми дисциплине у школи или заједници






суровост према животињама
подметање пожара
слабе релације са вршњацима и/или социјална
изолација
удруживање у криминогене групе
Многи млади повремено показују ове знаке али
никада не развију насилно или агресивно понашање
Што је више ових знакова већа је вероватноћа да ће
се појавити проблем насиља и агресије
Борба против насиља

Мултисистемски мултиинституционални приступ





Породица – родитељи, стараоци
Школски систем
Систем социјалне заштите
Здравствени систем
Законодавни систем
Посебно важно


Рана идентификација деце са проблемима
Помоћ ризичним породицама:
 Родитељске вештине
 Превенција злостављања и занемаривања
 Сарадња са службама за заштиту деце
 Креирање програма заштите
Које су кризне ситуације у школи?
1. Ако ученик носи оружје у школу или поседује,
користи/ продаје незаконите супстанце у школи
2. Ако надлежни орган оцени да ће тренутно стање
вероватно да доведе до повреде ученика или других
људи
План за решавање кризе у школи

Примарни циљеви су:
1. Да се поврати уобичајена рутина што је пре могуће
2. Да се обрати пажња на потребе ученика и особља
и изван непосредног периода кризне ситуације
Успешне консултације се базирају на већ постојећим
везама са особљем школе и укључују сарадњу са
установама ван школе, као што су здравствене
установе и установе менталног здравља, установе за
спровођење реда и закона и друге организације
обучене за реаговање у кризама.
Када дете с поремећајем понашања
слати на лекарски преглед?





Када су три или више дијагностичких критеријума
присутни више од 6 консекутивних месеци
Када број фактора ризика преовладава број
протективних фактора
Када понашање делује експлозивно, неконтролисано,
односно када се сумња на органски проблем код
детета
Када више узастопних мера и поступака унутар
школе нису довеле до побољшања стања детета
Када постоји изузетно слаба сарадња с родитељиме
Улога здравственог система



Примарна здравствена заштитита (развојна саветовалишта,
саветовалишта за младе)
Секундарна здравствена заштита (деч. психјатар)
Терцијарна здравствена заштита (деч. психијатар).
Два најчешћа начина на које дечји психијатар може
да допре до детет/адолесцената у школском окружењу:
- Преко индивидуалних консултација (консултација случаја)
- Преко консултација које пружа школи у вези општих питања
менталног здравља (системска консултација)
Предлози



ОСНОВНО – Свака ситуација је озбиљна док
се не докаже да није
Неопходна тимска сарадња унутар школе и с
сарадљивим људима из локалне заједнице
Сарадња с другим службама (за здравсто локални ДЗ односно Саветовалиште)
Примери стратегија у учионици




Осмислите распоред седења који омогућава
најбоље фокусирање на задатке
Успоставите, обликујте и вежбајте правила у
учионици (нпр. Пратите упутства први пут, руке
ноге и ствари држите близу себе, правилно
причајте, имајте поштвања, завршавајте задатке)
Направите рутину у активностима у учионици
Скратите време преласка са једних на друге
активности
Примери стратегија у учионици 2




Надгледајте самостални рад ученика док седе
Омогућите моментални подстицај (похвалу, награду,
баци пет) за поштовање правила и процедура
Осмислте систем поена или награда за поштовање
правила и процедура; направите листу опипљивих
подстицаја (бити капитен тима, дежурни ученик...)
који могу бити замењени за поене
Примените ограничену употребу последица (нпр.
Тајм аут, одузимање поена или привилегија) за
опасно или деструктивно понашање
Модели помоћи






Индивидуални рад с дететом
Сменски рад
Допунски рад
Казна = подршка и додатни рад засполених
Побољшање вештина и знања у раду с децом
Казна као системско решење

Ученик ће адектватно
комуницирати са
наставницима и
друговима из разреда

Дајте ученику да вежба
одговарајуће вербалне
начине комуниције (нпр.
Извини, Жао ми је)

Ученик ће показати
самоконтролу у
провоцирајућим
ситуацијама

Изместите ученика из
одређене ситуације док
не успостави контролу

Уклоноте потенцијално
фрустрирајуће
стимулусе
(задиркивање,
такмичење, жудња за
туђим стварима)

Ученик ће повећати
толеранцију на
фрустрацију

Ученик ће показати
прикладно понашање
када је љут




Ученик ће преузети
одговорност за своје
грешке
Ученик ће прихавтити
последице свог
понашања


Учите ученика да се носи са
ситуацијом (Измести себе из
ситуације, Вербализуј
осећања)
Учите ученика да размисли
пре него што дела (Шта би
требало да урадим?)
Мирно суочите ученика са
чињеницама (нпр. заборавио
домаћи) и немојте
прихватати изговоре
Учите га да мења
перспективу (како би се
осећао када би то неко
урадио теби?)
Могу ли да радим с
дететом/адолесцентом који има
проблем у понашању?
Припрема стручњака за третман











Сопствене моралне норме, искуства, уверења о насиљу,
начини решавања конфликта
Суочавање са сопственим стресом, изгарањем
Спремност на комуникацију, критику
Релација поверења са младима
Избегавање застрашивања, придиковања, моралисања у
решавању насиља
Учење модела за ненасилно суочавање са конфликтима
Стандардизован тренинг
Квалитетан, прилагођен захтевима полазника
Супервизија са групом носилаца програма (креирање
мреже)
Континуирани мониторинг
Сарадња са институцијама
Превенција и унапређење
менталног здравља
Превенција насиља младих
Примарна
• Едукација и
тренинг решавања
конфликта
• Едукација опште
популације
• Учествовање у
правним и
политичким
одлукама
Секундарна
• Третман младих који
су починили насиље /
били жртва насиља
• Програми за јачање
породичне кохезије
Терцијарна
• Интервенције са
особама које су
понављале насилне
поступке
• Активно
партиципирање
правосудног система
• Рехабилитациони
поступци са
починиоцима
Четворостпени приступ за унапређење менталног
здравља у школама (СЗО)
Стварање околине применљиве за
психосоцијалну компетентност и
благостање
Заједница
целе школе
Сви
студенти и
наставници
Едукација из менталног здравља:
знање, ставови, понашање
20%-30%
ученика
Психосоцијалне
интервенције и
проблеми
Професионално лечење
3-12% ученика
Ко је укључен?
Заједница
целе школе
Део уобичајеног
образовног
програма
Ученици којима
је потребна
додатна помоћ у
школи
Ученик коме је потребна
посебна интервенција за
ментално здравље
Ниво интервенције
Неке вештине и кораци у раду
Социјално-когнитивне стратегије
циљеви
дејство
• Насиље повезано са
недостатком социјалних
вештина
• Социјалне вештине се уче
према моделу (Бандура)
• Модел: родитељи, одрасле
блиске фигуре и ауторитети,
вршњаци, модели из медија



Учење ношења са тешким
социјалним ситуацијама
Ојачавање ненасилних
уверења
Учвршћивање позитивних
социјалних понашања и
ненасилних образаца
Социјално-когнитивне стратегије, II
• Групне/индивидуалне технике
• Дидактичко подучавање, дискусије, пружање
модела (играње улога, видео-снимци)
• Важно је почети што раније
• Посебно важно код деце која су напустила
школу
• Укључити родитеље, стараоце, ЦЗСР, домове
за незбринуту децу, казнено-поправне
домове
Вештине промене перспективе
Циљеви
• Промена перспективе
• Разматрање туђег мишљења, намера, жеља и потреба
• Исправно тумачење туђих понашања
Технике
• Детету се покаже слика или опише социјална ситуација
• Дете осмисли причу о томе,
• Проналази сличности и разлике са другима у сфери
мишљења и осећања
• Даје различита, алтернативна објашњења социјалних
ситуација,
• Размисли и објасни шта други мисле и осећају
Вештине решавања социјалних проблема
Циљеви
• Побољшати схватање конфликтне ситуације као
проблематичне
• Повећање репертоара ненасилног одговора на
конфликтну ситуацију
• Побољшање предвиђања последица сопственог
понашања
Технике
 Показивање адекватних реакција
 Давање инструкција за узрочно-последично размишљање
 Стварање и елаборисање решења (сопствена стратегија за
регулацију беса, резервна решења)
 Увежбавање понашања (ненасилни обрасци – вербална
експресија,преговарање)
Вештине решавања социјалних проблема, II
Вештине контроле
беса
Вештине
самопосматрања
• Дефинисање беса користећи
сопствена доживљавања
• Препознавање срединских
стимулуса који претходе бесу
• Препознавање физиолошких
реакција у бесу
• Идентификовање израза лица,
тела, гестова, тона гласа, мисли,
изјава и понашања која прате
бес
• Учење процене јачине беса на
скали од 1 до 10





Препознавање сопствених
мисли у тренутку беса
Детектовање које мисли
појачавају/умањују присутни бес
Стварање сопственог
“унутрашњег говора” када се
препозна бес, који ће бес
ублажити
Технике скретања пажње
другим мислима или сликама
Релаксационе технике