PRAVO NA ŽIVOT I SMRT granice rizika u medicini

N.Janković B.Janković A.Milošević Č.Miljević

CAPACITAS AGENDI

(poslovna sposobnost) • • • • Poslovna sposobnost (engl. legal capacity, nem. Geschäftsfähigkeit) je svojstvo da se ispoljavanjem vlastite volje, stiču prava i obaveze.

Drugim rečima poslovna sposobnost je ono što osoba može da uradi unutar okvira pravnog sistema !

Poslovna sposobnost daje pravo pristupa pravnom sistemu i mogućnost da se govori u sopstveno ime!

Poslovna sposobnost je pravni, a ne psihijatrijski naziv i pojam.

Poslovna sposobnost se oduzima u dva slučaja: • • kada punoletna osoba zbog duševne bolesti ili zaostalosti nije sposobna da se sama brine o svojim pravima i interesima kada svojim postupcima neposredno ugrožava svoja prava i interese ili prava i interese drugih osoba (npr. alkohol, droga, senilnost), zbog čega se delimično lišava poslovne sposobnosti.

Veštačenjem se utvrđuje psihološko-psihijatrijska komponenta: • da li osoba u sporu boluje od trajnog, privremenog duševnog oboljenja, privremene duševne poremećenosti ili zaostalog intetelektualnog razvoja i ukoliko ista postoje definisati njihovu vrstu, stepen i trajnost.

• Od stepena očuvanosti i izmenjenosti sposobnosti rasuđivanja i odlučivanja zavisi opredeljenje o stepenu lišavanja poslovne sposobnosti i primeni zaštitnih mera.

• U proceni poslovne sposobnosti vodi se računa i o analizi socijalnog statusa, socijalnih relacija i okolnosti u kojima osoba u ekspertiznom postupku živi, takozvana socijalna komponenta ličnosti. Mora se znati ko i zašto pokreće postupak, jer se to nekada dešava protiv interesa bolesne osobe

Kategorije poslovne sposobnosti: • •

Potpuna poslovna sposobnost

Psihološko-psihijatrijski posmatrano ona pretpostavlja iste sposobnosti kao i uračunjivost: očuvana svest, logično mišljenje, prosečan intelektualni nivo, sposobnost da se upravlja svojim postupcima i ponašanjem u skladu sa realnim motivima i najbliža je pojmu mentalne sposobnosti predviđanja posledica planirane i preduzete radnje.

Kategorije poslovne sposobnosti: • • •

Potpuna poslovna nesposobnost

predstavlja lišenje poslovne sposobnosti koje može nastati: prirodnim putem (proizilazi iz godina starosti, deca pre 14 ne mogu imati nikakav vid poslovne sposobnosti) ili pravnim putem: kada dolazi do potpunog lišavanja poslovne sposobnosti. Prema našem zakonu: kada lice nije sposobno za normalno rasuđivanje, pa zbog toga nije sposobno da samo brine o svojim pravima i interesima.

• • Posebna komplikacija u proceni poslovne sposobnosti nastaje kod poremećaja svesti.

Svest ima integrativnu ulogu i predstavlja najvišu saznajnu funkciju čoveka

• • • Poremećaji svesti se dele na: oštećenja budnog stanja pomućenja i suženja svesti poremećaje integrativne funkcije svesti

• • Oštećenje budnog stanja je kvantitativni poremećaj Najteži stepen je koma

•

U komi

bolesnik ne reaguje ni na kakve draži, očuvane su samo vitalne funkcije, nema mentalne aktivnosti

• Čovek bez svesti, u komi, ne znači da ima mrtav mozak, ukoliko su mu očuvane vitalne funkcije – cirkulacija i respiracija

• Regionalna povreda mozga, dakle, koja ponekad može biti praćena gubitkom svesti, i "ravnim EEG-om", ne može biti jedini kriterijum utvrđivanja smrti

• Upravo zbog toga se predlaže uvođenje "baterije testova", kojima bi se ustanovilo postojanje cerebralne smrti.

• Naime, kada se radi o dubokoj leziji moždanog stabla, može nastati

cerebralna smrt

, kao ireverzibilno oštećenje moždane funkcije

• Medicinsku dijagnozu smrti utvrđuje lekar

• Pravno utvrđivanje smrti je potrebno u slučajevima transplatacije organa, u vezi sa raznim krivičnim delima, u građanskim parnicama, ali i u slučajevima kada treba odrediti ko će biti taj ko će doneti važne odluke u ime pacijenta (npr. isključiti aparate koji održavaju cirkulaciju i respiraciju)

• Duboka koma ili moždana smrt pacijenta čine u pravnom smislu "mrtvim", tj. nesposobnim za obavljanje bilo kakvih pravnih radnji

• Zakonsko definisanje problema, ima za cilj zaštitu pacijenta, i istovremeno je važan uslov za nesmetan rad lekara

• Uočavaju se razlike između "zakonske" i "medicinske" definicije smrti

Mozak Pokretljivost, senzibilitet, ravnoteža, hod, vid, sluh, govor, čitanje, pisanje, računanje, svest, mišljenje, pamćenje, pažnja, emocije, kontrola hormona, sfinkteri... Moždana smrt = smrt

• Tradicionalno, „smrt“ se definiše kao „ prestanak bioloških funkcija, koje održavaju organizam živim“

• imajući u vidu slučaj Terry Schiavo, definicija smrti je veoma kompleksna i kontraverzna, pogotovu kada su u pitanju pacijenti u vegetativnom stanju

• Razvoj tehnologije, koja nam omogućava da preciznije odredimo neurološka stanja pacijenata, baca sasvim drugi pogled na osnove definisanja smrt

• Smrt se ne stavlja više samo u kontekst prestajanja bioloških funkcija, već se posmatra i sa aspekta „normalnih“ kognitivnih funkcija, što je naročito važno u slučaju konstantnog vegetativnog stanja

• Imajući u vidu nepreciznost granica, kada su u pitanju biološke funkcije, kojima se pravi razlika između života i smrti, javljaju se mnoga moralna i etička pitanja, koja moraju biti ispitana, a posebno veštačko održavanje života preko medicinske tehnologije

• • Pacijenti u vegetativnom stanju nisu u komi, ali usled velikih moždanih oštećenja, ne mogu da komuniciraju na normalan i uobičajan način sa spoljašnjim svetom Označeni su kao „moždano mrtvi“, i za njih se doskora mislilo da su mentalno nesvesni

• Istraživanja koja su objavljena u Britaniji i Belgiji, pokazuju, međutim, da pacijenti za koje se prethodno smatralo da ne pokazuju nikakve znake da su svesni svoje spoljašne okoline, pod određenim uslovima, tj. pokazuju određene znake moždane aktivnosti

• Istraživanja ukazuju na to da u nekim slučajevima postoji moždana aktivnost, to jest da postoji svest, koja je važna kao osnov života.

• Ako bi ovakvi pacijenti bili označeni za skidanje sa aparata za život, bili bi lišeni duševne esencije.

• Ovakva pitanja vode u dalju kontraverzu da li su pacijenti u vegetativnom stanju mrtvi, ili pak posmatrano sa šireg teorijskog aspekta, šta je tačna definicija smrti.

• U slučaju ovih pacijenata, njihova svest o okruženju je pokazala da nisu mrtvi, već da su svesni spoljašnosti, sopstvenog identiteta i egzistencije.

• • Pitanje “Šta ako”, sve više dobija na aktuelnosti Čak i pacijenti u najekstremnijem vegetativnom stanju, se možda mogu oporaviti

• Imajući u vidu da je svaka individua različita, ne može se se reći da postoji samo jedan univerzalni metod dijagnoze za pacijente u vegetativnom stanju

• U našem zakonodavstvu, uključujući i zakon o zdravstvenoj delatnosti, ova pitanja nisu zakonski regulisana

ASISTENCIJA LEKARA U EUTANAZIJI •

Medicina

je posebna oblast u pravnom poretku, koja se definiše kao delatnost u cilju sprečavanja i lečenja bolesti

• • • Doktorima je dozvoljeno da nanesu drugome „fizičku povredu“ pod dva veoma striktna bio-etička uslova: dozvola da se izvrši intervencija na nekom delu tela (npr. amputacija udova kod gangrene) namera da se spase pacijentov život

• Neuravnoteženo psihičko stanje je, takođe, veoma važan problem, prilikom okončanja života

• Paliativne ustanove za negu, čiji je primarni zadatka da olakšaju pacijentima muke, izazvane smrtnim bolestima, a ne da ih izleče, koriste jaka sredstva za smirenje, kao što je morfijum, koji u velikim dozama može da ubrza smrtni ishod

• Smrtni slučajevi vezani za korišćenje morfijuma izazivaju manje kontraverzi nego eutanazija, jer je ovde cilj da se pacijentima ublaže bolovi, a smrt je posledica same bolesti

•

Prima facie

, prevencija pacijentove patnje, što je krajnje subjektivno poimanje, prati doktorski etički princip dobrobiti. Ipak, uspostavljanjem eutanazije, doktorove namere su se pomerile od sprečavanja patnje u životu do sprečavanja patnje eliminisanjem života, čime je uveden novi niz etičkih principa za doktore.

• U 2008. godini, Vašington je izglasao Inicijativu 1000 sa 59 posto glasova za i 41 posto glasova protiv, čineći time legalnim da doktori mogu da propisuju smrtonosnu dozu lekova, koju pacijenti sa manje od šest meseci života mogu da koriste sami, ako to žele

• Pristalice eutanazije su se zalagale za postepenu dekriminalizaciju, kako bi se pomoglo pacijentovom okruženju i kako bi mu se putem adekvatne regulative garantovala sigurnost.

• Pravni osnov za ovaj izbor, često je pronalažen u pacijentovom dostojanstvu, samostalnosti i najvažnije privatnosti

• Glavno pitanje je da li treba ići na uštrb etičkih načela u korist dostojanstva malog broja pacijenata koji se svake godine odluče na eutanaziju, a u skladu sa ovim zakonima

• Međutim, naučne studije o ljudima koji su trajno bolesni, su otkrile da je manje od četvrtine njih izrazilo želju da umre, a svi oni, koji su imali takvu želju, su imali postavljenu dijagnozu depresije

• Pomoć i savetovanje, zajedno sa medicinskom i psihološkom negom, pružaju pozitivnu alternativu eutanaziji, onima koji su trajno bolesni

• U našem zakonodavstu eutanazija, odnosno lišenje života iz samilosti, predstavlja krivično delo

• Rešenje je u paliativnoj brizi, brizi za dobrobit pacijenta kod kojeg nije moguće ozdravljenje, suzbijanjem bola i patnje

• Način na koji se suočavamo sa starošću, bolešću i propadanjem, odslikava našu suštinu - ko smo i šta smo i kao pojedinci i kao članovi društva. U tom smislu, naši napori treba da budu koncetrisni ka pružanju lečenja onima koji su izlečivi, a u slučaju neizlečivih bolesti – pomoći ovakvim osobama da se suoče sa smrću i izbore sa bolom