Komponente-hardvera
Download
Report
Transcript Komponente-hardvera
KOMPONENTE HARDVERA PC-JA
Hardver (Hardware-gvožđurija)
Tehnologiju hardvera ličnih računara odlikuju
izuzetno brze promene, svakodnevno se
pojavljuju nova tehnološka rešenja.
Neki od načina praćenja aktuelnosti su
pregledanje trenutne ponude računarske
opreme, praćenje novosti na sajtovima, u
časopisima ili TV emisijama koje se bave ovom
oblašću
Tipovi računara
Računari se mogu podeliti u nekoliko osnovnih grupa:
Stoni računari (DeskTop)
Prenosivi (laptop, notebook..)
Tableti
Pametni telefoni...
Principi funkcionisanja ovih uređaja su isti ali svaka vrsta ima
specifične hardverske komponemte i realizaciju.
Serveri su računari koji vrše obradu i procesiraju sve podatke.
Serveri opslužuju ostale računare u mreži, tzv. klijente.
PC (personal computer) su danas najzastupljenija vrsta
računara. Elemente PC računara obradićemo detaljnije u toku
ove nastavne jedinice.
Laptop ili notebook ili prenosni računari su
računari koji se mogu lako prenositi i povezivati na
različitim mestima korišćenja. Lap na engleskom
znači krilo, odnosno laptop predstavlja računar
koji može da stane u krilo. Notebook na engleskom
je sveska A4 formata, što opet upućuje na veličinu
današnjih prenosnih računara.
PDA uređaji
Laptop
Hand je ruka na engleskom, a palm dlan, odakle i potiče
ime handheld i palmtop računara, shodno njihovim
dimenzijama. Ovakvi računari ne mogu da se porede sa PC
računarima, nemaju sve funkcionalnosti i klasičan
operativni sistem. U svakom slučaju poseduju sistemsku
jedinincu koja vrši obradu, imaju mogućnost unosa
podataka, i prikaza rezultata na malom display-u. U ovu
grupu se ubrajaju i PDA uređaji (Personal Digital Assistant).
Tipični PDA može da funkcioniše kao mobilni telefon, fax i
mail klijent, personalni organizator... Mnogi PDA uređaji
imaju sposobnost prepoznavanja rukopisa i glasa .
Manji prenosni računari slabijih karakteristika ponekad se
nazivaju netbuk računari, a postoje i računari namenjeni
isključivo igranju igrica –game cosole.
Između svih navedenih kategorija računara postoje razlike
u pogledu brzine, kapaciteta, cena i potreba korisnika.
Osnovni delovi PC-ja
Glavni element PC-ja je kućište. U kućištu se
nalaze: matična ploča, procesor (sa coolerom), memorija, hard disk, kontroleri, grafička
kartica, zvučna kartica, CD ili DVD čitač,
napajanje...
Na kućište se priključuju tastatura, miš i
monitor... Oni su sastavni deo, bez kojih ne bi
bio moguć rad PC računara.
Za svaki uređaj koji se povezuje sa računarom
postoji odgovarajući konektor
Kućište
Posebne vrste računara imaju specifična kućišta. Stoni računari
mogu imati kućišta koja se razlikuju po obliku (položena –Desktop
ili uspravna –Tower), po veličini (mini, midi ili maxi).
Svako kućište sadrži strujno napajanje koje je prilagođeno vrsti
matične ploče. Napajanje sadrži transformator koji snižava napon
(sa 220V) i na izlazu daje jednosmernu struju nižeg napona ( 3,3V,
5V ili 12V) koju komponente koriste. Napajnje sadrži i ventilator a
važan faktor je i njegova snaga (obično je 450W, veća snaga
dopušta korišćenje komponenti sa većom potrošnjom, npr
zahtevnije grafičke katrice)
Dimenzije matične ploče, položaj rupa za pričvršćivanje, vrsta
kablova i voltaža žica definisani su standardima. Danas se
uglavnom koriste ATX (advance technology extended) i ITX (u
veličinama micro, nano, pico).
Slika kućišta (zadnja strana)
Priključivanje perifernih uređaja
Za svaki uređaj postoji odgovarajući priključak (konektor) na
koji se uređaj povezuje kablovima.
USB (Universal Serial Bus) se koriste za priključivanje različitih
uređaja na serijsku magistralu –fleš memorije, šrampač, skener,
tastatura, miš.. Većina računara ima po nekoliko nezavisnih USB
priključaka. Obezbeđuju brzu komunikaciju (150 puta brži od
serijskih portova) a pružaju i napajanje električnom energijom.
Tastatura i mis se mogu povezati preko PS/2
Računari se na mrežu (LAN tj mrežni priključak) povezuju preko
RJ45 priključka.
Video uređaji se mogu priključiti na:
starije priključke: VGA, S-video ili
DVI (digitalni i analogni signal) i HDMI (high
definition multimedia interface –prenosi video,
zvuk i mrežni signal)
Iz zvučne kartice obično postoje tri izlaza:
ružičasti za mikrofon, zeleni za zvučnike ili
slušalice i plavi za ulaz iz instrumenta ili TV
kartice.
Povezivanje periferije se može ostvariti i
bežično (wireless). Najpoznatiji načini su infrared
i BlueTooth. Brzina komunikacije na ovaj način je
mala, obično samo oko 100 kB/s.
Matična (motherbord) ploča
Matična ili osnovna ploča je najvažnija štampana ploča, na njoj
se nalaze mikroprocesor, RAM, kao i više konektora u koje se
„ubadaju“ druge štampane ploče sa određenim funkcijama
(zvučna, grafička, TV ili mrežna kartica, modem, RAM,
kontroleri diskova i sl.)
Matična ploča služi za objedinjavanje i komunikaciju delova
računara i znatno utiče na celokupne performanse. Matične
ploče su tokom vremena preuzimale na sebe sve više funkcija
ostalih delova računara. Tako su se pojavile ploče koje imaju
ugrađenu grafičku karticu, zatim ugrađenu i zvučnu karticu, pa
mrežnu itd. Ovakve „ugrađene“ (ili integrisane) kartice
uglavnom važe za manje kvalitetne nego spoljašnje, premda se
ta razlika tokom vremena smanjuje.
Slika osnovne
(matične) ploče
Priključak za procesor (socket) i priključci za memoriju
(memory slots) određuju koje komponente možemo
priključiti (tačno određene procesore odnosno koliko i
koju vrstu RAM-a)
Pored pasivnog povezivanja kompinenti “žicama”
matične ploče sadrže i mnoštvo već ugrađenih aktivnih
komponemti: sistemske magistrale, kontroleri osnovnih
periferiferija, ROM koji čuva BIOS.
Današnje ploče sadrže i grafičke, zvučne i mrežne
adaptere realizovane kao chipset-ove
Procesor
Nalazi se na matičnoj ploči, izvršava aritmetičko-logičke
1.
2.
3.
instrukcije i kontriloše rad čitavog računara.
Karakteristike procesora:
BROJ JEZGARA -Današnji procesori na jednom čipu
objedinjuju više nezavisnih procesorskih jedinica –takozvanih
jezgara (dva jezgra –dual core, četiri jezgra –quad core, osam
–octo core). Da bi se postigla maksimalna efikasnost
programi moraju da budu napisani tako da se paralelno
izvršavaju na više jezgara
RADNI TAKT –Procesori su najčešće sinhroni (izvršavaju
instrukcije u pravilnim vremenskim intervalima). Učestalost
otkucaja “časovnika” se naziva radni takt tj. frekvencija. Meri
se umnošcima jedinice herc (Hz=1/s) a aktuelne vrednosti su
nekoliko GHz.
Brzina procesora se izražava u milionima instrukcija koje se
izvrše u sekundi (MIPS) ili broju operacija sa pokretnim
zarezom (FLOPS)
Keš memorija –lokalna memorija procesora, izuzetno brza,
postavlja se između procesora i operativne memorije u cilju
ubrzavanja rada računara. Izrađuje se od poluprovodničkih
elemenata i znatno je brža i kvalitetnija ali daleko manjeg
kapaciteta (trenutno svega nekoliko MB). Oranizuje se u
nekoliko nivoa (L1, L2, L3...) gde su početni nivoi u okviru
samog procesora (interni keš) a kasniji nivoi mogu biti van
procesora (eksterni keš)
*Zbog velike brzine rada procesor dolazi do zagrevanja pa se na
procesor montira ventilator (cooler)
4.
AMD K6-2 3DNow!
AMD Athlon (Thunderbird)
Intel Celleron
AMD Athlon
Najznačajniji proizvođači procesora su Intel i AMD
Glavna (unutrašnja,
memorija
operativna, radna)
Na osnovnoj ploči se nalaze 3 tipa operativne memorije:
1. RAM (Random Access Memory -memorija sa slučajnim
pristupom) čini najveći deo ove memorije i u njemu se
nalaze programi i podaci sa kojima računar trenutno radi.
Po isključenju računara njen sadržaj se gubi. Obično se
isporučuju u obliku memorijskih modula (DIMM –
razlikuju se po dužini i broju metalnih konektora). Danas
se obično izrađuje kao DDR SDRAM (Trenutno DDR3
prenose podatke 800 do 2100 miliona puta u sekundi –
MT/s). Kapacitet RAMa je nekoliko GB. Značajan faktor
koji usporava rad je kašnjenje tj. vreme pristupa i kod
najbržih memorija iznosi desetak nanosekundi.
2. ROM (Read Only Memory –memorija koja se može samo
3.
čitati) je statički deo memorije. Mali deo glavne memorije je
nepromenljiv i sadrži osnovni ulazno-izlazni sistem (basic
input-output system BIOS). Koristi se za čuvanje podataka
potrebnih za kontrolu komponenti računara (npr. učitavaju
se prilikom uključivanja računara). Po isključenju računara
njen sadržaj se ne gubi.
KEŠ (Cache) je vrlo brza memorija koja se može naći u
samom procesoru (interni keš) ili pored procesora (eksterni
keš). Ima višestruko brže vreme pristupa od RAM-a. Veličina
je svega nekoliko MB (mali kapacitet)
Magistrala (bus)
Komunikacioni put u kućištu se naziva magistrala. Sve komponente koje
se nalaze unutar kućišta moguće je povezati međusobno provodnicima ili
ih sve povezati na magistralu. Magistrale omogućavaju prenos podataka,
adresa i kontrolnih signala.
Prenos podataka može biti serijski ili paralelni.
Osnovna magistala povezuje procesor i memoriju (memory bus) i ona je
najbrža. Brzom magistralom se povezuje i grafički adapter (grafička
kartica).
Periferni uređaji su znatno sporiji od procesora pa se povezuju posebnim
magistralama (peripheral bus).
U današnjim računarima magistrale su obično implementirane na
matične ploče u vidu chipset-ova. Dva integrisana kola kontrolišu prenos
podataka: northbridge –sadrži brzu magistralu (procesor, glavna
memorija i grafički adapter) i southbridge –sadrži sporu periferijsku
magistralu.
Na matičnoj ploči postoji i SATA (magistrala za priključivanje diskova) i
USB magistrala
Kartice sa elektronikom
Grafička kartica –podatke koji se u računaru čuvaju u
digitalnom obliku prevodi u analogno signal koji se
prikazuje na ekranu monitora. Priključuje sa u jedan od
slotova i na sebi ima spoljni priključak za monitor. Ova
kartica ima svoju memoriju a za zahtevnije korisnike
postoje i grafičke kartice sa svojim procesorom
Zvučna kartica –zvuk uskladišten u digitalnom obliku
prevodi u analogni koji se reprodukuje u zvučnicima
Mrežna kartica –omogućava povezivanje računara u
lokalnu mrežu. Može imati eternet ili UTP priljučak.
Grafička kartica
Zvučna kartica
Mrežna kartica