Procesori i memorije

Vukašin Spasić Vladimir Cojkić IV-5

Šta je procesor?

      Glavni čip svakog racunara.

To je integrisano kolo Sastoji se od miliona tranzistora koji su smešteni u jednom čipu.

Služi za izvodjenje mnogobrojnih računarskih i logičkih operacija Od njegove snage zavisi brzina računara

Gradja procesora

     Sat(Clock) Upravljačka jedinica Aritmetičko – logička jedinica Keš memorija Kuler

Clock je minijaturni kristal koji osciluje velikom brzinom (milijardu puta u sekundi).Svaka oscilacija izaziva izvršenje jedne operacije u kompu. A-L jedinica izvršava aritmetičke I logičke operacije nad podacima.

Upravljačka jedinica izvršava instrukcije programa.

Prima instrukcije iz ram memorije, analizira ih I pokreće uredjaj koji ce da izvrši tu operaciju.

Keš memorija je malog kapaciteta, ali je zato izuzetno brza I služi da nadomesti razliku u brzini izmedju procesora I radne memorije.

Blok šema procesora

Karakteristike procesora

     Jezgro od koga je izgrađen Broj jezgara (1,2,4..) Frekvencija na kojoj radi (1 GHz, 1,5 GHz, 2...) Količina interne procesorske memorije, takozvana keš memorija (L1, L2, L3) Brzina magistrale kojom komunicira sa matičnom pločom.

Brzina procesora

    Glavna osobina procesora je brzina kojom vrši obradu podataka.

Brzina procesora meri se brojem operacija koje moze da izvrši u 1s.

Osnovna jedinica mere za frekvenciju izvršenih operacija je HERC (Hz) Herc je 1 oscilacija u sekundi.

Procesorska ležišta

Procesori se montiraju na matičnu ploču, I svaki procesor ima svoje ležište tzv. Socket

  Takodje vrlo bitna stavka kod procesora je hladjenje.

Zbog velikog broja tranzistora dolazi do zagrevanja i zato se postavlja hladnjak, koji je neophodan.

Montiranje procesora i hladnjaka

Najveći proizvodjači procesora danas su kompanije:  Intel (Celeron, Pentium)  AMD(Duron, Athlon)

Memorije

 Memorija služi za čuvanje podataka u računaru.

 Imamo više vrsta memorije, Koje se razlikuju po :   Osobinama; Funkciji u računaru;

   Prema mestu na kome se nalaze, memorije se dele na : Unutrašnje memorije, u obliku čipa; Spoljasnje memorije, u obliku diska;

Unutrašnje memorije

     Nalaze se u centralnoj jedinici Napravljene u obliku čipa Brze su (brzo upisivanje i čitanje podataka) Malog su kapaciteta Njihov sadržaj se briše po gašenju računara

Rom memorije

    ROM (read only memory), ova memorija se može samo čitati To je jedan čip na matičnoj ploči Sadrži program BIOS, koji se automatski pokreće čim se uključi komp, on testira uredjaje računara, da li su ispravno povezani, ako nesto nije uredu on prijavljuje gresku.

Njen sadržaj se ne gubi pri gašenju računara.

Slika ROM memorije na matičnoj ploči

RAM

   Ram memorija čuva i obradjuje podatke koje korisnik trenutno obradjuje.

Veoma je bitna količina ram memorije.

Bitna je i brzina magistrale.

     Posle gašenja računara celokupan sadržaj RAM memorije se briše.

Procesor do podataka iz RAM-a dolazi putem njihovih adresa, a podaci se prenose putem magistrala (BUS).

Magistrale predstavljaju skup veza za prenos podataka, adresa i upravljačkih naredbi izmedju delova računara. Ova memorija veoma brzo pristupa podacima.

Malog kapaciteta su (1-16gb), u odnosu na hard diskove

Keš memorija

     Ova memorija čuva podatke koji se trenutno obradjuju u procesoru.

Nekada je ugradjena u sam procesor, a nekad se nalazi kao čip na matičnoj ploči.

Ova memorija služi da premosti razliku izmedju brzine procesora i RAM memorije(procesor je mnogo brži) Brža je od RAM memorije, ali je manjeg kapaciteta (512kb ili 1Mb).

Nakon gašenja kompa ova memorija se briše.

Hard disk

  Hard disk je uređaj koji piše, čita, briše i trajno pamti podatke. Svaki računar danas ima barem jedan tvrdi disk, na njemu se drže svi podaci neophodni za pokretanje i rad operativnog sistema računara.

Velikog je kapaciteta 320gb, 500gb, 750gb, 1 Tb

  To je magnetni disk, informacije se upisuju pomoću igle.

Na mesto gde igla dodirne disk nastaje informacija tj, logička jedinica

 KRAJ