Transcript grafička kartica

Sastav računarskog
sistema
Brojevni sistemi

Dekadni brojevni sistem (svakodnevni život)


Binarni brojevni sistem (podaci u računaru)



0,1,2,3,4,5,6,7,8,9 (10 cifara)
0,1 (2 cifre)
Oktalni (8)
Heksadekadni(16)
Dekadni → Binarni

Декадни бројеви се преводе у бинарне тако
што се постепено деле двојком, а остатак који
се добија након сваког дељења се записује
и он представља бинарни број:
Dekadni → Binarni









Prevesti broj 4210 u binarni brojni sistem.
Rešenje:
42 : 2=21 (0)
21 : 2=10 (1)
10 : 2=5 (0)
5 : 2=2
(1)
2 : 2=1
(0) ↑
1 : 2=0
(1) ↑
Prema tome, 42 = (101010) 2.
Binarni → Dekadni

Бинарни број се преводи у декадни тако што
се свака цифра бинарног броја множи са
одговарајућим степеном броја два, а затим се
врши сабирање добијених бројева:
Hardver računara
Osnovne funkcije računara

Prihvatanje ulaza:


Obrada (procesiranje) podataka:


obavljanje aritmetičkih ili logičkih operacija (donošenje odluka) nad podacima
Formiranje izlaza:


prihvatanje podataka iz spoljašnjeg sveta
dobijanje informacija i slanje informacija u spoljašnji svet
Memorisanje informacija:

slanje i skladištenje informacija u memoriju računara
Hardver računara
Osnovne HW komponente
1.
Ulazni uređaji







Tastatura (keyboard)
Miš (mouse)
Skeneri (image scanners)
Čitači bar kodova
Mikrofon
Kamera
Joystick
Hardver računara
Osnovne HW komponente
2.
Izlazni uređaji





Monitor ili video displej
Štampač
Projektor
Ploter
Zvučnici
Ploter
Hardver računara
Osnovne HW komponente
3.
Centralna jedinica za obradu






Procesor
Matična ploča
Memorija
Grafička, zvučna, mrežna, TV kartica, ...
Modem
Jedinica za napajanje
Hardver računara
Osnovne HW komponente
4.
Memorije i memorijski uređaji


Primarna memorija: RAM (Random
Access Memory)
Sekundarna memorija: Memorijski uređaji
koji služe za dugotrajno skladište podataka






Čvrsti diskovi (HD)
CD i DVD jedinice
Blu-Ray uređaj
Flash memorije
Flopi Disk, ZIP uređaj
Magnetne trake
Hardver računara

Hardver (hardware;
computer hardware )



Fizički, opipljivi deo računara
Hardver se mnogo ređe
menja nego softver
Mogućnosti računara u
najvećoj meri zavise od
hardvera i njegovog
kvaliteta (performanse)
1. Napajanje
2. Kućište
3. Zamenljive jedinice
(ZIP uređaj – arhiva podataka)
4. CD/ DVD jedinica
5. Jedinica za magnetnu traku
6. Disk jedinica
7. Disketna jedinica
8. IDE kontroleri (Integrated Device
Electronics)-vezuju matičnu ploču i CPU sa
disk uređajima)
9. AGP slot za proširenje(brži od
PCI slota)
(Accelerated Graphics Port)-pruža grafičkoj
kartici brži pristup do glavne memorije
računara- korisno za 3D grafiku)
10. PCI slot za proširenje
(Peripheral Component Interconnect)
- povezivanje periferijskih komponenti-
konektori za zvučne, TV, mrežne ...
kartice - Plug and Play
11. Video (grafička) kartica
12. Zvučna kartica
13. RAM memorija
Skup mikročipova gde računar smešta
programe i podatke koje koristi. Kada se
računar isključi sadržaj RAM-a se gubi.
14. Sistemski sat
15. CMOS
Memorijski čip koji čuva informaciju o
hardverskoj konfiguraciji PC-a i kada je
računar isključen (koristi malu bateriju)
•
16. BIOS (Basic Input Output System)
Čip koji čuva individualnost PC-a,
služi kao posrednik između
operativnog sistema i hardvera
17. CMOS baterija (CMOS memorija sa
rezervnim baterijskim napajanjem sluzi
za smestaj vrednosti osobina racunara,
kao sto su vrsta diska, kolicina
memorije, vreme, datum...)
18. Mikroprocesor (CPU-Central
Processing Unit)
- Centralna procesorska jedinica
- Mozak računara
19. Rashladni elementi
Pošto CPU proizvodi mnogo
toplote, rashladni element štiti
interne komponente
Portovi
20. Ventilator
Obezbeđuje strujanje hladnog vazduha
21. USB portovi (Universal Serial Bus-univerzalna
serijska sabirnica)
-Veza sa perifernim uređajima (tastatura, miš,
monitor, štampač, modem, zvučnici, mikrofon,
skener, digitalna kamera, FLASH memorija ...)
- Najveća brzina prenosa podataka
-Propusni opseg od 1,5 megabita u sekundi (Mbps)
-Omogućava priključivanje/isključivanje uređaja bez
isključivanja računara (“na vruće”)
- najveća dozvoljena dužina kabla je 5 m
- razvio je Intel
22. Port za miš
Poznat kao PS2
23. Port za tastaturu
Portovi
25. Paralelni port (Centronics-originalni standard za dizajn)
• ulazno-izlazni konektor koji šalje i prima podatke od 8
bitova paralelno, između računara i periferala (štampač,
skener ...)
• korist 25-pinski konektor
•veća brzina prenosa podataka od serijskog
•signal ne može da putuje daleko kao kod serijskog
porta
26. Serijski portovi (RS-232)
• bitovi jednog bajta izlaze kroz port jedan po jedan
• Većina PC-a ima dva serijska porta
• signal putuje i 10 puta dalje od paralelnog porta
27. Priključci zvučne kartice
Omogućavaju priključivanje zvučnika, mikrofona i spoljnih
izvora zvuka
28. Modem
Povezuje PC sa telefonskom linijom (Internet)
Kako se prikazuju podaci u računaru ?











Binarna azbuka ( 0 i 1 )
Simbol binarne azbuke – bit (binary digit)
Svakom znaku eksterne (npr. srpske) azbuke pridružuje niz od slova
binarne azbuke
ASCII kod (American Standard Code for Information Interchange)
Npr. A = 01000001
B = 01000010
C = 01000011 ...
Byte – niz od 8 bita
1 KB = 210 = 1024 bajta,
1 MB = 220 = 1048576 bajta
1 GB = 230 = 1073741824 bajta
1 TB = 240 = 1099511627776 bajtova.
1 PB = 250 = 210 TB = 1024 TB
(Petabajt)
Kodiranje
•ASCII
Najčešće korišćeni kod
American Standard Code for
Information Interchange
Računarska napajanja





Napajanje je hardverski deo računara koji obezbeđuje napon i struju
računarskim komponentama.
Napajanje treba da obezbeđuje da svaki deo računara dobije
određenu količinu energije koja mu je potrebna. Komponente
računara ne troše istu količinu električne energije,
Glavna karakteristika napajanja je njegova snaga. Snaga napajanja
se meri u vatima (Watt).
Najveći potrošači su grafička kartica, processor, hard disk, matična
ploča i optički uređaji CD, DVD, DVD snimači, …., ali i sve ostale
računarske komponente
Kvalitetno napajanje je u današnje vreme neophodno, jer se upravo
taj deo često povezuje sa otkazivanjem većine računarskih delova
Kućište (System unit)
Tower



Desktop

Kutija u koju su smešteni uredjaji računarskog
sistema
Obično napravljeno od metala
Štiti interne komponente od prašine i oštećenja
Sistemska (centralna jedinica)
Osnovna (matična) ploča - Motherboard

Plastična ploča na kojoj su štampana
metalna (aluminijum ili bakar) strujna kola i
na kojoj se nalaze priključna mesta za :









mikroprocesor,
operativnu memoriju (RAM, ROM)
grafička kartica
zvučna kartica
TV kartica
mrežna kartica
modem
slotovi za dodatne kartice
kontroleri za diskove i disketne jedinice...









Socket (utičnica, podnožje) određuje koji procesor se može ugraditi u
matičnu ploču. Nemoguće je staviti AMD procesor u matičnu ploču koja
podržava Intel socket . Npr. Socket 8 ima otvore za 387 pinova.
BIOS: Basic Input/Output System (BIOS) ispituje hardware prilikom pokretanja
računara
Memorijski slotovi: Služe kao konektor za RAM memoriju, obično ih ima više
PCI slot(en. Peripheral Component Interconnect) konektori za zvučne, TV,
mrežne i nekada i grafičke karte.
AGP slot (en. Accelerated Graphics Port (AGP), konektor isključivo namenjen
za grafičke karte, karakteriše ga veća brzina od PCI-a.
IDE konektori: (en. Integrated Drive Electronics (IDE), služi za spajanje hard
diskova, optičkih uređaja (DVD/CD-ROM/RW); obično se nalaze dva
konektora.
CMOS baterija: Pamti neke vitalne i osnovne postavke. U sebi sadrži i
sistemski sat koji pamti tačno vreme i kada je računar ugašen
Integrisani delovi: Većina ploča danas ima već ugrađene zvučne, mrežne pa
i grafičke čipove
Naponski konektor: Preko njega matična ploča dobija struju
CPU (Central Processing Unit) - mikroprocesor


Mikroprocesor Intel 80486



Savremeni mikroprocesor
Definiše tip PC računara
PC-XT (8088), PC-AT (80286), PC386
(80386),PC486 (80486), Pentium I,
Pentium II, Pentium III, Pentium IV
Izvršava sve računske/logičke operacije
i komande zadate programom
Obično se ugradjuje na podnožje koje je
deo matične ploče
Sa donje strane se nalazi nekoliko
stotina nožica preko kojih se povezuje
na magistrale
CPU (Central Processing Unit) - mikroprocesor

Sadrži preko milion tranzistora čija je
površina oko 1 kvadratni inč

Karakteristike :

Mikroprocesor Intel 80486



Savremeni mikroprocesor
BRZINA
DUŽINA PROCESORSKE REČI
RADNI TAKT
INTERNI KEŠ
CPU (Central Processing Unit) - mikroprocesor




BRZINA
Izražava se u milionima operacija koje procesor obradi u
jednoj sekundi – MIPS (Milion Instruction Per Second)
DUŽINA PROCESORSKE REČI
Broj bitova koji se jednovremeno prenose i obradjuju unutar
procesora
RADNI TAKT
 Učestalost impulsa koje generiše clock (specijalno
elektronsko kolo kojim se diktiraju operacije procesora)
 Meri se u MHz ili GHz (1 MHz – 1 000 000 vibracija u
sec.)
CACHE memorija (vrlo brza memorija)
 Brza memorija malog kapaciteta
 Rešava problem između brzine procesora i radne RAM
memorije
 Nalazi se u samom procesoru (interni-primarni) ili
uz procesor (eksterni-sekundarni cache)
 Korisna je kada je pristup RAM-u spor u poređenju sa
brzinom mikroprocesora
 Drže se podaci koji se često koriste
 Kapacitet oko 512 Kb do 1 Mb i vise
CPU (Central Processing Unit)
 Kada procesor zahteva neki podatak iz operativne memorije,
tada se iz nje u keš memoriju, osim traženog podatka,
prenosi i određena količina podataka koji se nalaze iza
traženog podatka. Ubrzanje rada se ostvaruje zahvaljujući
tome što je velika verovatnoća da će naredni potrebni podaci
biti među podacima koji su već preneti u keš. Kako je keš
znatno brži od operativne memorije, ovime je obezbeđen
znatno brži pristup podacima, a samim tim i brži rad celog
sistema.
 Aritmetičko-logička jedinica (ALU)


Izvršava aritmetičko-logičke operacije
Naredbe programa
INTEL, Advanced Micro Devices, Cyrix
CACHE memorija





L1 (level 1) keš se nalazi u okviru samog procesora i radi na
istom taktu kao i procesor.
L2 (level 2) keš se nalazi van procesora, ali veoma blizu
njega.
L2 keš radi na taktu koji je jednak polovini takta procesora.
Iako radi sporije od L1 keša, L2 keš je znatno brži od
operativne memorije, tako da u velikoj meri doprinosi brzini
rada sistema.
Kapacitet L2 keš memorije je znatno veći od kapaciteta L1
keš memorije.
U računarskom sistemu, poželjno je imati što više keš
memorije, naročito tipa L1. U savremenim računarima, obično
postoje oba tipa keš memorije.
Operativna memorija

Operativna memorija, realizovana kao RAM (Random Access
Memory), služi za smeštanje velike količine podataka koji se koriste
u radu računara.

U operativnoj memoriji se nalaze:



operativni sistem koji računar koristi
svi programi koje je korisnik trenutno aktivirao
Nakon završetka programa, memorija koju je on koristio se oslobađa
i stavlja na raspolaganje drugim programima.
Operativna memorija

Operativna memorija je nepermanentnog tipa, tako da se
isključenjem računara njen sadržaj nepovratno gubi. Zato je bitno da
se svi dokumenti na kojima se radi dok je računar uključen snime na
neki od uređaja ili medija za trajno skladištenje podataka (hard disk,
CD-ROM...) pre nego što se računar isključi. U suprotnom, postoji
rizik od trajnog gubitka podataka (oni mogu biti sačuvani samo ako
ih je OS prethodno backup-ovao na hard disk).

Da bi se obezbedio što veći kapacitet, operativna memorija je
dinamičkog tipa.
Operativna memorija

Količina operativne memorije kojom računar raspolaže je veoma
bitna za performanse računara.

Ukoliko računar nema dovoljno RAM memorije, on će deo hard
diska proglasiti za memoriju, tzv. virtuelnu memoriju. Sve one
podatke koje ne može da smesti u operativnu memoriiju smestiće na
hard disk, u fajl koji se pod Windows XP operativnim sistemom zove
pagefile.sys. Ovime, ne samo da se gubi deo prostora na hard
disku, nego se i s obzirom da je hard disk znatno sporiji od
memorije, usporava pristup do ovih podatka. Kako je pristup
podacima na hard disku i do 100 puta sporiji nego onim koji se
nalaze u memoriji, jasno je zašto manjak operativne memorije bitno
utiče na performanse personalnog računara.
Operativna memorija (RAM-ROM)

Random Access Memory





Nalazi se na matičnoj ploči (nije integrisana)
Memorija sa direktnim pristupom (može da se pristupi
bilo kojim redom)
Memorišu se programi i podaci sa kojima računar radi
(prenos sa hard diska ili se formiraju u toku rada)
Po isključenju računara gube se podaci
Kapacitet : 256 Mb, 512 Mb, 1 Gb, 2Gb ...

Količina memorije u sistemu se može povećati
jednostavnim dodavanjem odgovarajućeg tipa memorije
u slobodne memorijske slotove na matičnoj ploči.

Vreme pristupa – vreme koje protekne između zahteva
memoriji za podatkom i dobijanja podatka.
Izražava se u nanosekundama ( ns )
Buffers su delovi RAM memorije koje neki programi
rezervišu za svoje potrebe (privremeno deponovanje
podataka)

Random Access Memory


Najčešće se 1 bajt (8 bitova) čuva na određeno mesto u
memoriji, koje zovemo memorijska lokacija. Svaka ima
svoju adresu. (npr. jedno slovo zauzima jedan bajt
memorije.)
Povećanje kapaciteta memorije naziva se proširenje
memorije. Memorija se izgrađuje u memorijskim
modulima - pločicama na kojima su zalemljeni
memorijski integrisani krugovi, a na čijim se ivicama
nalaze konektori za spajanje na matičnu ploču.
Vrste RAM memorije

DRAM (Dynamic Random Access Memory)
- vremenom gube sadržaj iako je računar uključen (mora
se ponovo upisivati stari sadržaj)

EDO RAM (Extended Data Out )


VRAM (Video RAM)



Konstruisana za brže procesore
SIMM (Single In-line Memory Modules)


Brži od DRAM-a i zadržavaju svoj sadržaj
SDRAM (Synchronous DRAM)


Optimizovana za video adaptere
SRAM (Static RAM)


brža je od DRAM-a
Memorijski čipovi se stavljaju na male štampane ploče
DIMM (Dual In-line Memory Modules)
ECC (Error-Correcting Code)

RAM koji koristi dodatne bitove za otkrivanje grešaka
ROM (Read Only Memory)





Nalazi se na matičnoj ploči
Statički deo memorije koji se samo čita
Sadržaj se ne gubi po isključenju računara
Smešten je program (BIOS) koji omogućava
proveru ispravnosti hardvera i učitavanje
operativnog sistema u RAM memoriju
računara
Vreme pristupa ROM-u je 500 do 850 ns
Magistrale

Razmena informacija medju komponentama

Magistrala podataka – prenosi podatke izmedju procesora i
memorijskih lokacija

Adresna magistrala - prenosi adrese koje generiše procesor

Kontrolna magistrala – prenos upravljačkih i kontrolnih signala od
procesora ka komponentama i obrnuto
Spoljašnje memorije

Spoljašnje memorije predstavljaju uređaje i medijume za skladištenje
podataka u PC. Omogućavaju čuvanje (uključujući backup) i prenos
velike količine podataka i u vreme dok je PC isključen.

Najrasprostranjeniji uređaji za skladištenje podataka su:




hard disk
optički uređaji za skladištenje podataka (CD i DVD-ROM)
USB flash disk
Najbitnije karakteristike ovih uređaja su:



kapacitet
brzina upisa i čitanja podataka
trajnost čuvanja podataka
Spoljašnje memorije

Hard disk - HDD (Hard Disc Drive) predstavlja jednu od najvažnijih
komponenata u računaru, koja je (osim procesora) u poslednjih
dvadesetak godina najviše napredovala, kako u smislu tehnologije
izrade, tako i u pogledu kapaciteta, performansi, pouzdanosti i cene.

Prvi komercijalno dostupan hard disk, napravio je IBM 1956.god.
Disk je imao kapacitet od 5MB i sastojao se od 50 ploča prečnika 24
inča. Gustina zapisa podataka bila je oko 2000 bita po kvadratnom
inču, a brzina prenosa podataka tada impresivnih 8800B/s.
Spoljašnje memorije

Prvi hard diskovi su bili glomazni i teški za proizvodnju. Imali su
glave za čitanje i upis koje su bile u fizičkom kontaktu sa površinom
diska, da bi elektronski sklop mogao bolje da očita magnetno polje
sa površine diska. Zbog ovoga, glave su se brzo trošile i uz to
grebale površinu diska, što je ugrožavalo sigurnost podataka na
disku.

Do nastanka modernih hard diskova dovelo je otkriće IBM-ovih
inženjera, 50-tih godina prošlog veka, koje je omogućilo da glave
lebde iznad površine diska i pristupaju podacima dok oni prolaze
ispod njih.
Konstrukcija hard diska

Hard disk se sastoji od kružnih ravnih diskova (ploča) koji su sa obe
strane presvučeni specijalnim materijalom koji ima mogućnost
skladištenja informacija u magnetnoj formi.

Ploče imaju otvor u centru i pričvršćene su na valjkasti nosač.
Pokreću se pomoću specijalnog motora i rotiraju velikom brzinom.

Za upis i čitanje podataka sa diska koriste se specijalni
elektromagnetni uređaji koji se nazivaju glave (heads). Glave se
nalaze na nosaču kojim se pozicioniraju iznad površine diska.
Konstrukcija hard diska

Hard disk mora biti izrađen sa velikom preciznošću da bi mogao da
obavlja svoju funkciju.

Unutrašnjost diska je izolovana od sveta spolja, kako bi se sprečilo
da prašina dospe na površinu ploča, jer bi to moglo da dovede do
trajnog oštećenja glava ili površine diska.
Glave hard diska

Glave služe za upis i čitanje podataka sa hard diska. One u stvari
predstavljaju vezu između magnetskog medijuma diska i
elektronskih komponenata ostatka diska.

Glave predstavljaju kritičnu komponentu u određivanju performansi
diska i jedna su od najskupljih komponenata u disku.

Glave rade kao konvertori energije, tj. transformišu električne
signale u magnetne i obrnuto. Svaki bit informacije se upisuje na
površinu diska koristeći specijalne metode kodiranja koje binarne
vrednosti 0 ili 1 prevode u magnetni zapis.
Organizacija podataka

Svaka ploča hard diska ima dve korisne površine (gornju i donju) na
kojima se čuvaju podaci. Za svaku korisnu površinu postoji po jedna
glava koja omogućava upis ili čitanje podataka sa nje (na primer, 3
ploče imaju 6 glava).

Iznad površina ploča, glave opisuju koncentrične kružnice koje se
nazivaju trakama (tracks). Skupovi kružnica istih prečnika na svim
površinama nazivaju se cilindrima (cylinders).

U cilju lakšeg i bržeg pristupa, svaka traka je ugaono podeljena na
sektore (sectors) koji sadrže po 512 bajtova. Sektor predstavlja
najmanji blok podataka kome može da se pristupi, tj. koji može da
se adresira.
Organizacija podataka
traka
sektor
Jedinice spoljne memorije – HARD DISK


Služi za čuvanje programa i podataka kada računar nije u
upotrebi
Hermetički zatvoreno metalno kućište štiti unutrašnje
komponente disk jedinice od čestica prašine koje bi mogle
da blokiraju vrlo mali razmak izmedju glava za
čitanje/pisanje i ploča (2/1.000.000 dela incha)

Sastoji se od više ploča premazanih magnetnim
materijalom i postavljenih na istu osovinu

Ploče se okreću oko ose, dok se upisno-čitajuće glave
pomeraju ka osi rotacije i od nje
Jedinice spoljne memorije – HARD DISK

Osovina povezana sa električnim motorom
obrće do osam ploča, napravljenih od metala ili
stakla

Broj ploča i sastav magnetnog sloja kojim su
premazani odredjuju kapacitet diska (današnje
ploče su obično premazane magnetnim slojem
čija je visina oko tri milionita dela incha

Brzina rotacije: 15.000 obrtaja u minuti

Vreme pristupa : oko 6 milisekunde (prosečno
vreme koje je glavi za čitanje/upis potrebno da
se pomeri do početka datoteke
Kapaciteti : 20, 40, 80, 100, 500 Gb, 1 Tb ...

Jedinice spoljne memorije – HARD DISK

Pre prve upotrebe potrebno je formatirati disk
– pripremiti ga za rad. Ako već postoje podaci
zapisani na disku, formatiranjem se brišu.
Korisnik obično kupuje već formatiran hard disk.

Nakon određenog vremena upotrebe potrebno
je disk defragmentirati kako bi se ubrzalo
čitanje podataka s diska. Razbacani podaci na
disku prikupljaju se u celinu i smeštaju na jedno
mesto na disku.
Performanse hard diska




Vreme pristupa podacima na ploči (access time)
Brzina prenosa podataka predstavlja brzinu kojom se podaci mogu
čitati sa površine diska
Brzina rotacije ploča u velikoj meri utiče na ukupne performanse
diska. Njenim povećavanjem se u isto vreme poboljšavaju i brzina
prenosa i vreme pristupa. Ova brzina se izražava u obrtajima u
minuti (RPM – Rounds Per Minute ).
Gustina zapisa podataka po ploči hard diska direktno utiče na
njegov kapacitet.
Dimenzije ploča

Dimenzije ploča hard diskova imaju tendenciju smanjivanja.

Diskovi dimenzije 5.25” danas su nestali sa tržišta, dok diskovi
dimenzije 3.5” dominiraju u desktop računarima i serverskim
primenama. Kod prenosivih računara, diskovi od 2.5” su standard,
ali se koriste i diskovi manjih dimenzija.

Smanjenje dimenzija donosi sa sobom povećanje čvrstine ploča i
smanjenje njihove mase, što omogućava veće brzine rotacije i veću
pouzdanost.
CD

CD (Compact Disc) je optički medijum za skladištenje
podataka, koji je od svog nastanka prešao put od skupe do
jeftine i nezamenljive komponente prisutne u svakom PC.

CD pruža relativno veliki kapacitet po veoma niskoj ceni. Zato
je vrlo pogodan ne samo u stadardnim, već i u raznim
multimedijalnim primenama.
CD

Po konstrukciji, CD uređaji su veoma
slični drugim uređajima za skladištenje
podataka koji koriste rotirajuće ploče
(na pr. hard diskovima). Osnovna
razlika je u postupku pristupa
podacima. CD uređaji ne koriste
magnetni medijum, već optičke metode
upisa
i
čitanja
podataka.

CD uređaj pretvara optički uskladištene
podatke na CD disku u električne
signale.
CD

Podatak sa CD diska čita se tako što se na površinu diska
usmeri laserski zrak, a zatim se detektuje intenzitet
reflektovane svetlosti. Na disku postoje jame (pit) i površi
(land) koje predstavljaju binarne vrednosti 0 i 1. Svetlost
reflektovana iz jame ima mnogo slabiji intenzitet od svetlosti
reflektovane sa površi.

Reflektovana svetlost sa površi i jama, preko složenog
sistema sočiva i ogledala, prenosi se do foto dioda koje
detektuju razlike u intenzitetu svetlosti i te razlike pretvaraju u
električne signale.
CD

Za smeštanje podataka na CD predviđena je spiralna staza
koja počinje od centra diska, a završava se na 5mm od
njegovog oboda.

Podaci se na CD upisuju počevši od centra ka periferiji.
Gustina zapisa je konstantna po jedinici površine, i ne zavisi
od toga da li se podaci nalaze bliže obodu ili centru diska.
Pošto se disk u CD uređaju okreće konstantnom ugaonom
brzinom, to ima za posledicu da se podaci brže čitaju sa
spoljnih nego sa unutrašnjih staza.
CD

Kapacitet CD-a može biti 650MB ili 700MB.

Brzina rada CD uređaja se deklariše u umnošcima brzine
čitanja muzičkog CD-a, koja iznosi 150KB/s. Tako
jednobrzinski CD uređaj (ili 1x) čita podatke brzinom od
150KB/s, dok pedeset-dvo-brzinski CD uređaji (52x) čitaju
podatke brzinom od 7800KB/s. Treba napomenuti da se
deklarisana brzina odnosi na brzinu čitanja podataka sa
krajnje spoljne trake diska, dok je brzina čitanja sa krajnje
unutrasnje trake više nego duplo manja.
Compact disc

CD (eng. Compact Disc) - optički medijum za
čuvanje podataka. Kao izvor svetlosti pri upisu
podataka (u spirali od središta prema rubu diska) i
njihovom čitanju koristi se laser. Izvorno je namenjen
kao nosilac zvuka.

Daljim razvojem tehnologije prerasta u nosilac
podataka s mogućnošću



jednokratnog CD-R (Compact Disc – Recordable)
višekratnog CD-RW(Compact Disc – ReWritable)
zapisa čime postaje široko rasprostranjen u
računarskoj industriji.
Prečnik diska je 12cm, a postoji i miniCD od 8cm.
Debljina diska je 1.2mm.
Compact disc




Laserski zrak probija zaštitni sloj od plastike i odbija se
od refleksnog sloja koji liči na aluminijumsku foliju na
donjoj strani diska.
Površina refleksnog sloja se sastoji od naizmeničnih
udubljenja i ravnina.
Digitalne informacije se upisuju utiskivanjem sitnih
rupica po povrsini diska (mala velicina rupica-0,83 do 3
mikrona)
Prvobitna brzina CD uredjaja 1x = 150Kb/s (kilobajt/sec.)
52x =7,62 Mb/s. Pri ovakvim brzinama medij u CD uređaju se
vrti na 10000 okretaja u minuti.

Koriste se za distribuciju softvera, slika, zvuka, video
zapisa...(multimedija)
Optičke memorije





DVD (Digital Video Disk)
Nastao zbog potrebe snimanja dugometražnih filmova
Mogu se koristiti i za snimanje podataka
Kapacitet je do 4.7 do 14 Gb
DVD uredjaj koristi laser za čitanje udubljenja i ravnina






Jednostrani jednoslojni – 4.7 Gb
Jednostrani dvoslojni – 8.5 Gb
Dvostrani jednoslojni – 9.4 Gb
Dvostrani dvoslojne – 17 Gb
Prečnik od 120 mm, debljine 1,2 mm
Ustaljena brzina snimanja i pisanja današnjih DVD medija je
21.13 Mb/s, odnosno 16 puta (16x) brže od prvobitne brzine
snimanja - 1.32 MB/s.
USB fleš disk

USB Memory Drive je mali prenosni uređaj za skladištenje
podataka koji koristi flash memoriju (flash memory) i USB port
na računaru ili USB hub.

Kapacitet se menjao, od početnih 16MB do današnjih 64GB.
Nove tehnologije

Zbog sve veće potrebe za uređajima i medijumima za
skladištenje većih količina podataka, danas se u svetu
paralelno razvija nekoliko novih tehnologija za optičko
skladištenje podataka. Među najperspektivnijim su:

BluRay disc (BD-ROM)

Holografski disk (HVD)
Blu-ray Disc



Baziran na plavo-violetnom laseru
Disk precnika 12 cm obuhvata s jednim slojem do
27 GB, a s dva sloja do 54 GB podataka
Oznaka "1x" odgovara protoku podataka od 36 Mb/s, što
je oko četiri puta brža od DVD-a pri istoj brzini okretanja
(1 x).
Holografski disk

Holografski disk (HVD - Holographic Veratile Disc) je optički disk

Tehnologija se zasniva na tzv. kolineranoj holografiji koja
podrazumeva korišćenje dva lasera, crvenog i zelenog. HVD je
istih dimenzija kao i standardni DVD i CD diskovi (12 cm u
prečniku), ali su mu karakteristike znatno bolje. Njegov kapacitet
je do 3.9 TB (terabajta) informacija, što je oko 5800 puta više od
CD, 850 puta više od kapaciteta DVD, 160 puta više od
jednoslojnog Blu-ray diska, a dva puta više od najvećih hard
diskova u 2008.godini.
Floppy disk



3,5 “
1.44 Mb
Plastična ploča premazana feromagnetnim
materijalom
GRAFIČKA KARTICA




Uz monitor grafička kartica je najvažnija komponenta
koja odlučuje koliko kvalitetnu sliku ćete imati na vašem
monitoru.
Grafička kartica može biti integrisana na matičnoj ploči u
obliku čipa ili dolazi kao poseban deo u obliku kartice.
Kvalitet grafičke kartice zavisi od vrste grafičkog
procesora, taktu na kome on radi i od vrste, brzine i
količine memorije.
Grafička kartica može imati jedan ili više izlaza. VGA je
izlaz za CRT monitore, DVI je izlaz za LCD monitore a
TV (OUT) izlaz za TV.
GRAFIČKA KARTICA
GRAFIČKA KARTICA





Podatke iz računara u digitalnom obliku pretvara u analogne
signale na ekranu (slika)
Bit mapping – svakom pikselu na ekranu pridružuje se jedan bit
ili više bitova u memoriji
Grafička kartica ima sopstvenu memoriju
Kapacitet ove memorije zavisi od broja piksela na ekranu
(rezolucija) i broja boja po pikselu (512 Mb, 1 Gb ...)
Time se obezbeđuje brz protok i samim time brža obrada
grafike, što na kraju daje veći broj slika u sekundi čineći
grafičku scenu lepšom i fluidnijom.
GRAFIČKA KARTICA




Priključuje se u jedan od slotova na matičnoj ploči
Na sebi ima spoljni priključak za monitor računara
Moderne grafičke kartice su opremljene snažnim grafičkim
procesorima koji svojom procesorskom snagom i brojem
tranzistora gotovo nadmašuju glavne procesore.
Svake godine se GPU na grafičkoj kartici neprestano
unapređuje novim instrukcijama i mogućnostima.
GRAFIČKA KARTICA

Grafička kartica, Grafički adapter, VGA kartica ili video
kartica daje i obrađuje dvodimenzionalnu ili
trodimenzionalnu sliku. Grafički procesor (GPU) je
glavni deo na kartici, a njegova uloga je prevođenje
binarnog koda u vidljivu sliku na nekom grafičkom
izlaznom uređaju. Princip je jednostavan, CPU u
saradnji sa nekim softverom, kao što je 3D računarska
igra, šalje informacije grafičkom procesoru koji potom
obrađuje dobijene informacije i šalje ih na monitor.
Grafička kartica se ugrađuje u matičnu ploču, obično
u AGP ili PCI Express slot.
GRAFIČKA KARTICA

Glavni delovi moderne grafičke kartice su:




PCB (Printed Circuit Board) je štampana ploča na
kojoj se nalaze svi ostali delovi
GPU (Graphich Processing Unit) grafički procesor,
glavni deo koji prevodi binarni kod u sliku
VRAM - Video Random Acces Memory, služi za
čuvanje najnužnijih podataka za GPU
Konektori (PCI, AGP, PCI Express ...)
GRAFIČKA KARTICA

Proizvođači grafičkih procesora: Danas je tržište
podeljeno između dva najveća proizvođača. To
su ATI i nVidia.ATI je poznat po svojoj Radeon seriji a
nVidia po GeForce seriji.
ZVUČNA KARTICA

Zvuk iz računara u digitalnom obliku konvertuje u analogni
oblik tako da može da se reprodukuje u zvučnicima
 ADC (Analog Digital Converter)
 Analogno digitalni pretvarač, kao što sam naziv kaže,
pretvara analogne signale (praktično zvuk) u digitalne
signale (nule i jedinice), tako da računar može razumeti
signale koje dobija od nekog ulaznog uređaja (npr.
mikrofon). Način pretvaranja je sljedeći: ADC preciznim
merenjem analizira analogne talase te ih digitalizuje u
obliku nula i jedinica, koje onda DSP ili CPU procesira.
ZVUČNA KARTICA


DAC (Digital Analog Converter)
 pretvara digitalni u analogni signal, tako da sve što čujete
na PC zvučnicima je ustvari prevedeni binarni kod u
analogni signal tj. zvuk.
DSP (Digital Sound Processor), zvučni procesor koji
oslobađa CPU od procesiranja zvučnih signala (ako ga
zvučna karta nema, onda to radi CPU), takođe zvučna
kartica moze imati svoju memoriju.
ZVUČNA KARTICA


Zvučne kartice su nastale tek 1980-tih godina, dotad je
računar mogao stvarati samo "beep" zvuk, koji je stvarao
zvučnik u samom kućištu
Najpoznatiji proizvođač zvučnih karti je Creative, osim njega
imamo Terratec, C-Media, nVIDIA, Realtek, VIA itd.
MREŽNA KARTICA



Omogućava povezivanje računara na lokalnu računarsku
mrežu (LAN)
Moderne matične ploče obično na sebi imaju integrisan mrežni
čip i priključak, ali postoje i mrežne kartice koje se ubacuju u
PCI slot. Danas se ređe viđaju odvojene mrežne kartice, obično
se uzima dodatna kartica (uz integrisanu) zbog mogućnosti
priključivanja više mrežnih uređaja (npr. ADSL modem i mrežni
hub).
Danas postoje mrežne kartice sa 10, 100, i 1000 Mbit/s
(Gigabit) , što označava propusnost podataka koju može
podneti jedna mrežna kartica.
FM i TV karta


FM karta je radioprijemnik koji omogućava prijem radio programa za
vreme rada računara
TV karta omogućava prijem TV programa pomoću računara
Fax Modem Voice (FMV) kartica





Omogućava povezivanje računara sa
drugim računarima korišćenjem obične
telefonske linije
Interni i Eksterni modem
Pretvara digitalne u analogne signale i
obrnuto (D/A i A/D konvertor)
56K- 56 Kilobita u sec.
Modulacija - Demodulacija
ADSL modem - Asymmetric Digital Subscriber Line
• Asimetrična u smislu bržeg download-a
i sporijeg upload-a



Način da se telefonska linija iskoristi za stalnu i brzu
vezu sa Internetom, a da pritom preko iste te linije
obavlja i govorna komunikacija. Neke od osnovnih
prednosti ADSL-a nad drugim načinima pristupa su:
Uspostavlja se stalna veza sa Internetom (24 časa
dnevno na vezi). Nema zvanja provajdera, signala
zauzete linije, čekanja da se veza uspostavi itd.
Postižu se velike brzine prenosa, recimo download
brzinom od 24 Mbit/s, upload -3.5 Mbit/s .


www.howthingswork.com
www.howstuffworks.com
Racunarska konfiguracija











Gigabyte MB-GA-M57SLI-S4
VGA nVidia 1 GB
INTEL Core2Duo E7200 2.53 GHz
DDR2 1024 MB Kingston
HDD 160 GB 7200 RPM
FDD 3.5” 1.44MB
DVD-RW BLACK
MODEM 56K
MIDI TOWER BLACK
Sound Blaster OnBoard
TFT 19”