Transcript Sesija 1_Uvod u palijativno zbrinjavanje i
Predavanje 1: Uvod u palijativno zbrinjavanje i psihosocijalni aspekti
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 1
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija
Uvod
2
Cilj predmeta
Cilj ovog predmeta je uvođenje studenata u filozofiju i praksu palijativnog zbrinjavanja i zbrinjavanja u poslednjim fazama života i razvoj znanja, veština i stavova potrebnih za delotvorno i saosećajno učešće u pružanju palijativnog zbrinjavanja.
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 3
Ishodi učenja
Nakon ovog predmeta, studenti će biti u stanju da: • razumeju savremeni koncept i opseg rada sa starima čiji se život bliži kraju i njihovim porodicama i primene principe palijativnog zbrinjavanja u različitim okruženjima • bolje razumeju koncept aktivnog starenja • shvate starenje i ključne probleme i izazove u Srbiji, kao što je npr. diskriminacija na osnovu životnog doba (eng. ageism) • kritički razmatraju profesionalna, etička, zakonska, duhovna i psihosocijalna pitanja i dileme u oblasti palijativnog zbrinjavanja
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 4
Nastavak …
• doprinesu budućem razvoju palijativnog zbrinjavanja u Srbiji primenom stečenog znanja i rezultata relevantnih istraživanja – kada je to potrebno • prepoznaju potrebe bolesnih starih osoba kao osetljive grupe stanovništva u sistemu socijalne zaštite • primene pozitivne strategije timskog rada i međusobne podrške saradnika/kolega • vešto komuniciraju sa starima i njihovim porodicama o smrti i umiranju, uključujući komunikaciju u kriznim situacijama
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 5
Nastavak …
• razumeju kako se ljudi nose sa starenjem i činjenicom da im se bliži smrt i na koji način im se može pružiti podrška • razumeju da je svaka porodica jedinstvena i ima centralnu ulogu kada je neki njen član teško bolestan ili na samrti • uzmu u obzir potrebe ožalošćenih članova porodica nakon smrti stare osobe, posebno dece i mladih • diskutuju o uticaju marginalizacije i
nepriznatog
tugovanja • diskutuju o potrebama starih osoba za dugoročnim zbrinjavanjem
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 6
Predavanja
1. Uvod u palijativno zbrinjavanje i psihosocijalni aspekti 2.
Veštine komunikacije 3. Procena 4. Vezanost, gubitak i tugovanje 5. Smrt i umiranje u zajednici 6. Pristup porodici kao celini
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 7
Psihosocijalni aspekti
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 8
Ishodi učenja
Nakon ovog predavanja studenti • utvrde prioritete za planiranje će biti u stanju da
:
• istraže pitanja sa kojima se stari suočavaju, kao što su teška bolest, smrt i umiranje • prepoznaju psihosocijalni uticaj teške bolesti na porodicu • prepoznaju potrebu angažovanja drugih službi • prepoznaju diskriminaciju starih
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 9
Ageism – diskriminacija na osnovu životnog doba
• Često se stari posmatraju kao homogena masa • Zanemaruju se individualne karakteristike, npr. muški / ženski pol, bela / crna rasa, homoseksualnost / heteroseksualnost, ometenost / neometenost • Rezultat toga je
stereotipizacija
i
infantilizacija
• Veruje se da su stari „ naviknutiji” na gubitak
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 10
Ageism (Thompson 2002)
•
Ageism
je prisutan u većini društava • Postoji mnogo dokaza o nejednakosti i diskriminaciji starih osoba • Postoje dokazi da se stari tretiraju kao manje vredni članovi našeg društva
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 11
Reoch (1997)
• „Jedna od najopasnijih zabluda u vezi sa starenjem je pretpostavka da u nekom trenutku ljudi neminovno prestaju da se razvijaju kao ličnosti. Usled toga se prema starima često ophodi kao prema osobama koje su prestale da žive.”
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 12
Gubitak kod starih
• Stari se zaista češće suočavaju sa gubitkom • Starost je često vreme višestrukih gubitaka • Višestruki gubici su češći kod veoma starih osoba
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 13
Stariji i spremniji
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 14
Primeri gubitaka kod starijih ljudi
• Gubitak mentalnog zdravlja • Gubitak prihoda, nekada i doma • Gubitak partnera sa kojim su proveli život • Gubitak prijatelja i porodice • Gubitak uloge i statusa
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 15
Važna pitanja
• Prijem u hospis / dom: da li se pri planiranju dovoljno pažnje obraća na psihosocijalne efekte? • Da li se starima nudi usluga podrške u periodu tugovanja/ožalošćenosti i u kojoj formi? • Da li se u hospisima / domovima obraća pažnja i reaguje na signale koji ukazuju na tugovanje kod starih?
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 16
Intervencije
•
Šta pomaže
; praktična pomoć ukoliko je potrebna, npr. popunjavanje formulara i sl. •
Zastupanje
smeštaj-beneficije-porodična pitanja • Ljudi koji će slušati njihovu priču iznova i iznova, koji će čuti njihove strahove u pogledu budućnosti • Diskusije o potrebama za zbrinjavanjem
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 17
Intervencije
• Podsticanje starih da učestvuju u planiranju usluga • Davanje informacija u usmenoj i pisanoj formi tako da budu dostupne i osobama sa oslabljenim vidom ili sluhom, npr. upotreba krupnih slova i slušni aparati u prostorijama u kojima se okupljaju • Obezbeđivanje prevoza kada je potrebno i jednostavan prilaz objektima Pam Firth, Head of Family Support, Isabel Hospice
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 18
Uvod u palijativno zbrinjavanje
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 19
Ishodi učenja:
Nakon ovog predavanja studenti će biti u stanju da
:
• diskutuju o definiciji i filozofiji palijativnog zbrinjavanja • diskutuju o potrebama za palijativnim zbrinjavanjem u Srbiji • diskutuju o različitim modelima pružanja palijativnog zbrinjavanja i njihovoj implementaciji u Srbiji • opišu razvoj palijativnog zbrinjavanja na međunarodnom nivou.
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 20
Šta je palijativno zbrinjavanje ?
Razgovarajte u parovima
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 21
Definicija palijativnog zbrinjavanja
• „Aktivno sveukupno zbrinjavanje pacijenata čija je bolest neizlečiva”
(SZO, 1990)
• Palijativno zbrinjavanje se fokusira na unapređenje kvaliteta života ljudi sa odmaklom bolešću, maksimalno povećavajući sposobnost te osobe da nastavi da funkcioniše što je moguće duže i pružajući podršku porodici ili prijateljima koji se o njima staraju.
(Pennell i Corner, 2001)
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 22
Terminalno zbrinjavanje
Model terminalnog zbrinjavanja AKTIVNA NEGA TERMINALNO ZBRINJAVANJE
Dijagnoza Smrt
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 23
Palijativno zbrinjavanje
Model palijativnog zbrinjavanja AKTIVNA NEGA PALIJATIVNO ZBRINJAVANJE
Dijagnoza Smrt Gubitak voljene osobe
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 24
Palijativno zbrinjavanje je….
pristup kojim se poboljšava kvalitet života pacijenata i njihovih porodica koji se suočavaju sa problemom povezanim sa bolešću koja ugrožava život, tako što sprečava i ublažava patnju kroz ranu identifikaciju i besprekornu procenu i lečenje bola i drugih problema, fizičkih, psihosocijalnih i duhovnih .
(SZO, 2002)
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 25
Njime se …
• obezbeđuje ublažavanje bola i drugih simptoma bolesti; • afirmiše život i umiranje posmatra kao normalan proces; • smrt ne ubrzava, niti usporava;
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija
• obezbeđuje sistem podrške kojim se pacijentima omogućava da vode što aktivniji život sve do smrti; • obezbeđuje sistem podrške porodici pacijenta tokom bolesti i nakon smrti pacijenta - u periodu tugovanja.
26
Palijativno zbrinjavanje …
• Koristi timski pristup da se zadovolje potrebe pacijenata i njihovih porodica; • Poboljšava kvalitet života, a može pozitivno da utiče i na sam tok bolesti; • Može se primeniti već u ranoj fazi bolesti uz druge terapije koje imaju za cilj da produže život (SZO, 2002)
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 27
Palijativno zbrinjavanje dece
Palijativno zbrinjavanje dece predstavlja posebnu oblast, tesno povezanu sa palijativnom zbrinjavanjem odraslih. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definiše palijativno zbrinjavanje dece na sledeći način:
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 28
Palijativno zbrinjavanje dece
•Palijativno zbrinjavanje dece je totalno zbrinjavanje tela, uma i duha deteta i uključuje pružanje podrške porodici. •Ono počinje u trenutku postavljanja dijagnoze i nastavlja se nezavisno od toga da li dete prima terapiju. •Može se pružati u zdravstvenim ustanovama tercijarnog nivoa, regionalnim bolnicama ili kod kuće. (SZO 2002)
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 29
Filozofija zbrinjavanja
• Palijativno zbrinjavanje je totalno zbrinjavanje u čijem sedištu je pacijent • Ono zavisi od stavova, stručnosti i razumevanja • Ova filozofija se može primeniti svuda – za široki spektar veština, okolnosti i bolesti
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 30
Budući da je umiranje deo života, briga o umirućima je briga o živima.
(Fisher 1991)
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 31
Ključni pojmovi
• Nezavisnost • Dostojanstvo • Odnos između pacijenta i zdravstvenog radnika • Kvalitet života • Edukovanje javnosti • Bol zbog gubitka voljene osobe • Multidisciplinarni timski rad
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 32
Holističko palijativno zbrinjavanje (PZ) Sveobuhvatna briga o pacijentu!
„ Kao što doktor istražuje moje laboratorijske nalaze i scintigrafiju skeleta, ja bih voleo da
skenira mene,
prepoznavanja ja nisam ništa osim dijagnoze.” da istražuje moj duh kao što istražuje moju prostatu. Bez tog Pacijent Patnja prevazilazi fizičke simptome i utiče
na sve aspekte nečijeg života Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 33
Ps ihološki faktori
Totalna patnja
Fizički aspekti (simptomi) TOTALNA PATNJA Socijalni faktori Duhovni faktori
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 34
Timski rad
Brojni izazovi sa kojima se suočavaju pacijenti oboleli od teških, uznapredovalih bolesti koje ugrožavanju njihove živote i utiču na njihove porodice, koje pokušavaju da se naviknu na postojanje bolesti i predstojeću smrt, prevazilaze znanja i umeća bilo kog profesionalca.
Zato je
…
timski rad integralni deo filozofije palijativnog zbrinjavanja!
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 35
Multidisciplinarni tim za PZ
Radni terapeut
Socijalni radnik
Fizioterapeut Psiholog
Osnovni tim: Pacijent, porodica, lekar, med. sestra
Administrativni radnik Lekari drugih specijalnosti Farmaceut Volonteri Dijetetičar
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija Duhovnik 36
Timski rad
• Presudan • Mora da poštuje pojedinačne uloge u procesu zbrinjavanja • Iziskuje fleksibilnost, partnerstvo i međusektorski rad • Inkluzivni pristup koji ozbiljno uzima u obzir stavove i interese drugih • Izazovan
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 37
Prava i odgovornosti
• Svako lice koje pati od bolesti koja mu ugrožava život ima pravo na palijativno zbrinjavanje, gde god da se nalazi • Odgovornost je svakog zdravstvenog radnika da primenjuje pristup palijativnog zbrinjavanja i pozove kolege specijalizovane za palijativno zbrinjavanje ako je to potrebno, bez obzira na to o kojoj se bolesti ili stadijumu radi (NCHSPCS)
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 38
Kome je potrebno palijativno zbrinjavanje?
• Svakome ko pati od bolesti koja ugrožava ili ograničava život • Bolest koja ugrožava život je ona gde je verovatnoća fatalnog ishoda kao što je smrt velika, ako se tok bolesti ne prekine.
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 39
Za koga?
Generalno, ljudi koji se bave palijativnim zbrinjavanjem prepoznali su ovu potrebu kod odraslih pacijenata sa: • Malignim bolestima • Kardiovaskularnim i respiratornim bolestima • Multiplom sklerozom, bolešću motornog neurona (ALS) i sličnim poremećajima • HIV-om
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 40
Strategija u Srbiji
• Maligni tumori
– drugi najčešći uzrok smrti 2006. godine (19,7%)
• Kardiovaskularne bolesti
2006. godine (57%) – najčešći uzrok smrti
• Dijabetes
– peti najčešći uzrok smrti
• Opstruktivna plućna bolest
uzrok smrti
• HIV • Saobraćajni udesi i traume
– četvrti najčešći
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 41
Kako pružamo palijativno zbrinjavanje?
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 42
Palijativno zbrinjavanje u različitim sredinama
• Pruža se na različite načine zavisno od toga šta je moguće i najbolje deluje • Ono što je delotvorno u jednoj zemlji, ne mora da bude i u nekoj drugoj • Postoje različiti ‘modeli zbrinjavanja’ • Modeli koje koristimo zavise od potreba i resursa koje imamo na raspolaganju • Palijativno zbrinjavanje raste i razvija se kako dodajemo različite aspekte zbrinjavanja u ono što već postoji.
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 43
Pružanje palijativnog zbrinjavanja
Treba da bude integrisano u postojeće strukture Palijativno zbrinjavanje se može pružati u različitim okruženjima i po različitim modelima Gde god je to moguće, zbrinjavanje treba da pruža multidisciplinarni tim koji uključuje i volontere u zajednici.
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 44
Pružanje palijativnog zbrinjavanja
Ne radi se o zgradi u kojoj se pru ž a, ve ć o filozofiji koja se primenjuje
Zbrinjavanje kod kuće Ambulantni pristup Terenske usluge, npr. mobilni timovi Bolnički timovi za palijativno zbrinjavanje Dnevna bolnica/boravak Bolničko zbrinjavanje Programi na radnom mestu
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 45
Primena u našim uslovima
• • Podelite se u grupe od 5-6 ljudi Razgovarajte o sledećem: – Koje su glavne grupe ljudi sa kojima se susrećemo kojima je potrebno palijativno zbrinjavanje?
– Kako da u našim uslovima najbolje pružimo palijativno zbrinjavanje?
– Koji su ovde najveći izazovi/problemi?
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 46
“Sestro, šta vidite?” “Nurse what do you see?”
DVD
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 47
Strategija za palijativno zbrinjavanje u Srbiji
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 48
Neki podaci o Srbiji ٭
Broj stanovnika: U gradovima: 7,5 miliona 56,4 % Stariji od 65 godina: 17,4 % Stopa mortaliteta: 13,7/1000 stanov.
Smrt usled malignih bolesti: 19% ( ≈ 20.000) Lekara: 25.000
Med. sestara: 55.000
Bolničkih kreveta: 39.219
Budžet za zdravstvo: € 270 po glavi st./god.
٭ Izuzimaju ći Kosovo i Metohiju
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 49
Kvalitetno palijativno zbrinjavanje
Definisana nacionalna politika: nacionalna Strategija za palijativno zbrinjavanje Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 50
Strategija za palijativno zbrinjavanje (1)
Deo nacionalne Strategije:
Srbija protiv raka
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 51
Strategija za palijativno zbrinjavanje (2)
Autori: Radna grupa za palijativno zbrinjavanje • • U skladu sa: Preporukom (2003) 24 Komiteta ministara zemalja članica SE o organizovanju palijativnog zbrinjavanja.
Evropskom konferencijom o palijativnom zbrinjavanju (Beograd, 2005) Usvojila: Vlada Republike Srbije (marta 2009. godine)
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 52
Strategija za palijativno zbrinjavanje
(3)
Opšti ciljevi
• Uključivanje palijativnog zbrinjavanja u zdravstveni sistem Republike Srbije kako bi ono postalo neodvojivi element prava građana na zdravstvenu zaštitu • Unapre đenje i dostizanje najboljeg mogućeg kvaliteta života za pacijenta i njegovu porodicu
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 53
Strategija za palijativno zbrinjavanje
(4)
Specifični ciljevi
• • • • Definisanje nacionalnih standarda za palijativno zbrinjavanje (PZ) Uspostavljanje organizaciono i finansijski održivog modela PZ Standardizacija i akreditacija programa za edukaciju svih učesnika u PZ Uvođenje PZ u nastavne programe medicinskih fakulteta/škola
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 54
Strategija za palijativno zbrinjavanje (5) Specifični ciljevi,
nastavak
• • • • Obrazovanje Liste esencijalnih lekova i medicinskih pomagala za PZ Osnivanje Centra za razvoj PZ Obrazovanje jedinstvenog informacionog sistema Informisanje javnosti o ciljevima, značaju i mogućnostima palijativnog zbrinjavanja
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 55
Organizovanje palijativnog zbrinjavanja (1)
Nivo primarne zdravstvene zaštite • DZ koji pokrivaju oblasti sa preko 25.000 stanovnika: da formiraju ili osnaže timove za kućno lečenje i osposobe ih za PZ u kućnim uslovima (jedan lekar, 5 med. sestara, fizioterapeut, socijalni radnik) na svakih 25.000 stanovnika • DZ koji pokrivaju oblasti sa manje od 25.000 stanovnika : PZ će pružati lekari opšte prakse i terenske sestre
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 56
Organizovanje palijativnog zbrinjavanja (2)
Sekundarni nivo zdravstvene zaštite Specijalizovane jedinice za palijativno zbrinjavanje u okviru odeljenja za produženu (hroničnu) terapiju i negu (30 jedinica): • 0,04 kreveta na 1000 stanovnika za PZ • jedan lekar, 5 med. sestara /10 kreveta Tercijarni nivo zdravstvene zaštite Bolnički timovi za PZ
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 57
Sažetak
• Palijativno zbrinjavanje je vitalni i integralni deo svake kliničke prakse, bez obzira na to o kojoj bolesti se radi ili o kom stadijumu, i treba da se zasniva za znanju i praksi primene principa palijativnog zbrinjavanja i podršci specijalista za palijativno zbrinjavanje koji rade u praksi .
– (NCHSPCS 1995)
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 58
HVALA!
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji Projekat finansira Evropska unija 59