Transcript Predavanja
3. NEOKLASIČNE FIRME NA SAVRŠENO KONKURENTNIM TRŽIŠTIMA - NASTAVAK: TEORIJA TROŠKOVA 1 2 A. Prikaz poglavlja i ciljevi izučavanja B. Teorija proizvodnje: I C. Teorija proizvodnje: II … D. Troškovi proizvodnje E. Savršeno konkurentna tržišta F. Firma na savršeno konkurentnom tržištu G. Sažetak poglavlja i ključne ideje Ključne riječi Dodatni grafici D. Troškovi proizvodnje: Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi; supernormalni/ekonomski profit 3 Ekonomisti i računovođe na različit način sagledavaju troškove i profit Računovođa je zainteresovan za praćenje godišnjih prihoda i plaćanje obaveza firme Ekonomista je zainteresovan za praćenje i predviđanje prihoda i troškova koji utiču na odluke preduzeća povodom ponude, alokacije resursa u određene aktivnosti D. Troškovi proizvodnje: Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi; supernormalni/ekonomski profit 4 U tom smislu, bitan je oportunitetni trošak koji predstavlja sumu izgubljenog novca zbog nekorišćenja resursa (sirovine, rad, kapital) na najbolji mogući način Računovodstvene metode mogu da navedu menadžere na donošenje pogrešnih odluka, jer ne uključuju oportunitetne troškove Računovodstveni prikaz troškova uključuje sve vrste “istorijskih”, stvarnih, troškova i na bazi njih se radi kalkulacija Ti računi će pokazati da li stvarate ili gubite novac u preduzeću, odnosno koje su investicije profitabilne 5 D. Troškovi proizvodnje: Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi; supernormalni/ekonomski profit Pojmovi važni za razumijevanje računovodstveno prikazivanje troškova 1. Bilans stanja: Aktiva/sredstva (osnovna i obrtna sredstva, vrijednost imovine, i prava, koje firma posjeduje) Pasiva/izvori sredstava: tuđi/obaveze (novac ili obveznice koje preduzeće duguje) sopstveni/neto vrijednost (ukupna aktiva minus ukupne obaveze) Ravnoteža bilansa stanja: ukupna aktiva jednaka ukupnim obavezama plus neto vrijednosti vlasnika preduzeća. D. Troškovi proizvodnje: Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi; supernormalni/ekonomski profit 2. Bilans uspjeha ili račun dobitka i gubitka pokazuje prihode od prodaje preduzeća u jednoj kalendarskoj godini i troškove kojim su opterećene te prodaje, a na kraju profit ili neto dohodak koji ostaje nakon odbijanja svih troškova, odnosno: profit (neto vrijednost) = ukupni prihodi – ukupni troškovi 6 7 D. Troškovi proizvodnje: Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi; supernormalni/ekonomski profit Finansijske računovođe posmatraju poslovanje i finansije firme retrospektivno, jer moraju evidentirati imovinu i obaveze i ocenjivati postignute rezultate Posljedica toga je računovodstveni trošak - trošak koji mjere finansijske računovođe - može uključivati stavke koje ekonomisti ne bi uključili, a ne uključuju neke koje ekonomisti obično uključuju Na primjer, računovodstveni trošak uključuje stvarne troškove uvećane za troškove amortizacije kapitalne opreme. 8 D. Troškovi proizvodnje: Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi; supernormalni/ekonomski profit Ekonomisti identifikuju trošak korišćenja resursa po svim troškovnim principima, a ne po stvarnim plaćanjima Ekonomisti su, a trebalo bi i menadžeri, okrenuti budućnosti preduzeća Oni se bave raspoređivanjem oskudnih resursa na najbolje upotrebe Njih zanima kakvi će vjerovatno biti troškovi u budućnosti i kako preduzeće može prerasporediti svoje resurse kako bi smanjilo troškove i povećalo svoju profitabilnost Riječ je o ekonomskom trošku koji proizlazi iz propuštenih prilika … Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski profit 9 1. Oportunitetni (ekonomski) trošak i profit Ako vodite sopstvenu firmu (vi ste menadžer i vlasnik), trebalo bi da uračunate u troškove i platu za radno vrijeme koje provedete u vašoj firmi Mogli biste da uradite bilans uspjeha, iz koga proizilazi da je profit 30.000 eura godišnje i zaključujete da je vaša firma dobra firma Ovaj zaključak zanemaruje oportunitetni trošak vašeg vremena Oportunitetni trošak je trošak koji proizilazi iz propuštenih prilika kad preduzeće propušta da upotrebi svoje resurse na najkorisniji način Drugim riječima, vi biste mogli da zaradite 35.000 eura godišnje, radeći za nekog drugog preduzetnika računajući i svoj rad od 5.000 eura. Činjenica da ste samostalni preduzetnik, to vas košta 5.000 eura godišnje, uprkos profitu od 30.000 eura godišnje. … Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski profit 10 2. Supernormalni ili ekonomski profit i oportunitetni trošak Na osnovu prethodnog izlaganja proističe da se oportunitetni trošak mora uzeti u obzir i kod kapitala Na primjer, ulažete novac da biste počeli sa poslovanjem Računovodstveno obračunati profit ignoriše korišćenje sopstvenog (suprotno od pozajmljenog) finansijskog kapitala Ali novac je mogao da bude uložen u banku ili iskorišćen za kupovinu akcija drugih firmi Oportunitetni trošak tog novca je dio ekonomskih troškova poslovanja ali ne i njegovih računovodstveno prikazanih troškova Ako bi mogao da zaradi 10 % negdje drugo, oportunitetni trošak je za 10 % veći od uloženog novca Ako posle obračuna i ovog troška kapitala i pravog troška vašeg vremena uloženog u firmi, i dalje poslujete profitabilno, ekonomisti to nazivaju supernormalnim ili ekonomskim profitom … Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski profit 11 3. Nepovratni troškovi (sunk cost) To su troškovi koji su učinjeni i na njih se više ne može uticati (ne mogu se povratiti, nadoknaditi u punom iznosu, osim možda u istoj upotrebi/poslu, ako se on pokaže profitablnim u dužem roku) Nepovratni trošak je najčešće očigledan, ali ako je već izazvan, treba ga zanemariti pri donošenju ekonomskih odluka D. Troškovi proizvodnje: Povezivanje troškova inputa s autputom - kratki i dugi rok 12 Uvodno objašnjenje Operativna kriva vs. planska kriva Mehanizam planiranja Izbor veličine Dugoročni troškovi oblika U D. Troškovi proizvodnje: Povezivanje troškova inputa s autputom - kratki i dugi rok 13 Grafikon: Dugoročni trošak s ekonomijom i disekonomijom obima Kriva dugoročnih prosječnih troškova (LAC) je ovojnica (okružuje) krivih kratkoročnih prosječnih troškova (SAC1, SAC2, SAC3). Uz ekonomiju i disekonomiju obima, tačke minimuma krivih kratkoročnih prosječnih troškova ne leže na krivoj dugoročnih prosječnih troškova E. Savršeno konkurentna tržišta 14 Vrste industrija Karakteristike savršeno konkurentnih tržišta: Postoji mnogo kupaca i mnogo prodavaca na tržištu. Dobra koja nude različiti prodavci uglavnom su ista. Preduzeća mogu slobodno (bez barijera, troškova ulaska/izlaska) da uđu na tržište ili da izađu sa njega. Aktivnosti bilo kog pojedinačnog kupca ili prodavca na tržištu imaju zanemarljiv uticaj na tržišnu cenu. Svaki kupac i prodavac uzima tržišnu cenu kao datu. Prodavci i kupci moraju prihvatiti cenu koju je odredilo tržište. Kriva tražnje za pojedinačnu firmu - Odnos sa tržišnom tražnjom i ponudom - Mjerenje jediničnog prihoda Granični prihod – kriva tražnje za cijelo tržište 15 Slika br. 10-3. Granični prihod (MR) MR predstavlja dodatni ukupni prihod, kada se dodatna jedinica autputa proizvede i proda. Konstantno opada sa porastom autputa i posle 5. jedinice postaje negativan. Granični trošak (MC) i granični prihod (MR), odnosno, kriva ponude i kriva tražnje 16 F. Firma na savršeno konkurentnom tržištu 17 Potezi firme - Profitno maksimizirajuće ponašanje - Kratkoročna ravnoteža Kriva ponude za pojedinačne firme - Promjena cijena - Tačka prestanka rada Dugoročna ravnoteža - Mračni preduzetnički scenario - Mehanizam dugoročnog prilagođavanja Granični trošak (MC) i granični prihod (MR) - kad UP proporcionalno raste tj. kad se Cp ne mijenja sa povećanjem Q konkretnog preduzeća, savršeno konkurentno tržište 18 Maksimiziranje profita 19 Maksimiziranje profita 20 Tačka pokrića troškova (mrtva tačka rentabilnosti) i tačka zatvaranja firme 21 Tačka zatvaranja firme, ponuda preduzeća na kratka i na dugi rok 22 Troškovi Ako je P > ATC, preduzeće će nastaviti da proizvodi prisvajajući profit. Kriva ponude preduzeća na kratak rok MC ATC Ako je P > AVC, preduzeće će nastaviti da proizvodi u kratkom roku. AVC Preduzeće obustavlja proizvodnju ako je P < AVC 0 Količina Troškovi Dugoročna kriva ponude Preduzeće ulazi kada je P > ATC MC = dugoročna kriva ponude ATC Preduzeće izlazi kada je P < ATC 0 Količina G. Sažetak poglavlja i ključne ideje 25 Neoklasična teorija firme, crna kutija, proizvodna funkcija Jedan varijabilni input (ukupan proizvod, granični proizvod, prosječni proizvod); zakon opadajućih prinosa Troškovi proizvodnje (kratkoročni, dugoročni); obračun profita (granični prihod, granični trošak) “Tržišna struktura” (savršeno konkurentna) Kratkoročna ravnoteža (granični prihod = granični trošak, ekonomski profit >0); dugoročna ravnoteža (nulti ekonomski profit) Dugi rok (svi inputi varijabilni, veličina kapaciteta firme mora biti odgovarajuća); promjenama u S i D firma se prilagođava ulaskom ili izlaskom iz industrije) Ključne riječi dugi rok dugoročna ravnoteža ekonomija obima proizvodna funkcija fiksni input proizvodnja sa fiksnom proporcijom fiksni troškovi prosječni fiksni trošak granična stopa tehničke sup prosječni proizvod stitucije 26 prinosi na obim proizvodna efikasnost prosječni ukupan trošak granični proizvod prosječni varijabilni trošak granični trošak rastući prinosi na obim izokvanta savršena supstitucija inputa konstantni prinosi na obim tačka prestanka rada kratak rok tehnička efikasnost kratkoročna ravnoteža maksimiziranje profita ukupan prihod opadajući prinosi na obim ukupan trošak operativne krive varijabilni input oportunitetni trošak kapitala oportunitetni troškovi planske krive ukupan proizvod varijabilni trošak zakon opadajućih graničnih prinosa Još par poznatih grafika za ponovno razmatranje 27 Tržišna ponuda - ulazak i izlazak iz grane Na kraju procesa ulaska i izlaska, preduzeća koja ostaju na tržištu moraju ostvarivati ekonomski profit koji je jednak nuli Proces ulaska i izlaska privodi se kraju tek kada se izjednače cijena i prosječni ukupni trošak Dugoročna ravnoteža podrazumijeva da preduzeća posluju na njihovom efikasnom obimu proizvodnje Porast tražnje na dugi i kratki rok Početno stanje Dugoročna reakcija Kratkoročna reakcija Tržišna ponuda sa ulaskom i izlaskom (b)Tržišna ponuda (a) Uslov nultog profita preduzeća Cijena Cijena MC ATC P = minimum ATC 0 Ponuda količina (preduzeće) 0 Količina (tržište) Porast tražnje na dugi i na kratki rok (a) Prvobitno stanje Tržište Preduzeće Cijena Cijena MC ATC A P1 Ponuda u kratkom roku, S1 Ponuda u dugom roku P1 Tražnja, D1 0 Količina (preduzeće) 0 Q1 Količina (tržište) Porast tražnje na dugi i na kratki rok (b) Kratkoročna reakcija Tržište Preduzeće Cijena Cijena Profit MC ATC P2 B P2 S1 A P1 Dugoročna ponuda P1 D2 D1 0 količina (preduzeće) 0 Q1 Q2 količina (tržište) Porast tražnje na dugi i na kratki rok (c) Dugoročna reakcija Tržište Preduzeće Cijena Cijena MC ATC B P2 S1 S2 C A P1 Dugoročna ponuda P1 D2 D1 0 Količina (preduzeće) 0 Q1 Q2 Q3 količina (tržište)