Transcript predavanje 8

TROŠKOVI PROIZVODNJE I
MAKSIMIRANJE PROFITA
PREDAVANJE 8
Prof.dr Zoran Milenković
U prethodnom poglavlju bavili smo se
proizvodnom
tehnologijom
privrednog subjekta, koja opisuje
kako se inputi transformišu u autpute
- proizvode i usluge.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
2
Sada ćemo videti kako proizvodna
tehnologija zajedno sa cenama
inputa
određuje
proizvodne
troškove privrednog subjekta.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
3
Ponuda privrednog subjekta i profit
Na svakom nivou autputa troškovi
proizvodnje zavise od tehnologije, a
to određuje potrebne inpute i cene
inputa sa kojima se firma suočava.
Godišnji prihod od prodaje zavisi od
krive tražnje sa kojom je firma
suočena.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
4
Kriva tražnje određuje cenu za koju
količinu svakog autputa može biti
prodata i, prema tome, godišnji
prihod koji firma zaradi.
Za našu analizu najbitnije je da
utvrdimo neto finansijski rezultata
poslovanja (profit).
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
5
Ponuda privrednog subjekta i profit
• Smisao poslovanja je profit.
• Profit (П) je razlika između ukupnih prihoda (TR)
i ukupnih troškova (TC), odnosno П = TR – TC.
profit (neto vrednost) = ukupni prihodi – ukupni troškovi.
Za ocenjivanje finansijski performansi jedne
kompanije bitan je pojam prinosa na invenstirani
kapital, a on se izračunava;
Profit
x 100%
Prinos na investirani kapital =
Investirani kapital
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
6
Ponuda privrednog subjekta i profit
• Prvi izvod relacije П = TR - TC, za maksimiranje
profita je:
Π TR TC
TR TC


 0, odnosno:

, MR  MC ,
Q Q
Q
Q
Q
• Ovo je osnovno pravilo poslovanja u ekonomiji:
marginalni prihod mora
marginalnom trošku.
biti
jednak
– Drugi izvod za maksimiranje profita je:
MR MC
MR MC
 2Π
odnosno:

0,
tj.

.

0,
2
Q
Q
Q
Q
Q
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
7
Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i
nepovratni troškovi i supernormalni ili
ekonomski profit
Ekonomisti i računovođe imaju
specifične poglede na troškove i
profit.
Računovođa je zainteresovan za
praćenje godišnjih prihoda i plaćanje
obaveza kompanije.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
8
Ekonomista je zainteresovan za
praćenje i predviđanje prihoda i
troškova koji utiču na odluke
preduzeća povodom ponude, alokacije
resursa u određene aktivnosti.
Računovodstvene metode mogu da
navedu menadžere da donesu
pogrešne odluke.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
9
Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni
i nepovratni troškovi i supernormalni ili
ekonomski profit
U tom smislu, bitan je oportunitetni
trošak koji predstavlja sumu
izgubljenog
novca
zbog
nekorišćenja resursa (sirovine, rad,
kapital) na najbolji mogući način.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
10
Računovodstveni prikaz troškova
uključuje sve vrste troškova i na bazi
njih se radi kalkulacija.
Ti računi će pokazati da li stvarate ili
gubite novac u kompaniji, odnosno
koje su investicije profitabilne.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
11
Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i
nepovratni troškovi i supernormalni ili
ekonomski profit
Da bismo razumeli računovodstveni
prikaz troškova, neophodno je
definisati neke pojmove.
Naše rasprave započinjemo bilansom
stanja koji govori koliko privredno
društvo vredi u datom vremenskom
periodu.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
12
Na jednoj strani bilansa je aktiva
(procena vrednosti imetka ili prava
koje privredno društvo poseduje),
a na drugoj strani pasiva, i to:
–obaveze (novac ili obveznice koje
kompanija duguje), i
–neto vrednost (ukupna aktiva minus
ukupne obaveze).
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
13
Dakle, ravnotežna veza bilansa stanja
pokazuje da je ukupna aktiva
jednaka ukupnim obavezama plus
neto vrednosti vlasnika privrednog
društva.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
14
Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i
nepovratni troškovi i supernormalni ili
ekonomski profit
• Bilans uspeha ili račun dobitka i
gubutka pokazuje prihode od prodaje
kompanije u jednoj kalendarskoj godini i
troškove kojim su opterećene te prodaje,
a na kraju profit ili neto dohodak koji
ostaje nakon odbijanja svih troškova,
odnosno:
profit (neto vrednost) = ukupni prihodi – ukupni troškovi.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
15
PONUDA PRIVREDNOG DRUŠTVA, PROFIT I
OPORTUNITETNI TROŠAK
Bilans uspeha kompanije d.d. (hamburger radnje)
(od 01. januara 2008. do 31. decembra 2008.).
Neto prodaja nakon odbitaka svih diskonta i rabata
Minus: Trošak prodate robe:
Materijalni troškovi
58.000 €
Trošak rada (uračunat sopstveni rad)
90.000 €
Amortizacija
20.000 €
Raznovrsni trošak poslovanja
10.000 €
Prodajni i administrativni troškovi
14.000 €
Jednako: Trošak prodatih proizvoda
192.000 €
Neto vrednost poslovanja
Minus: Fiksna kam. opterećenja, državni i lokal. porezi
Neto vrednost pre poreza na profit
Minus: Porezi na profit preduzeća
Neto vrednost (ili profit) nakon poreza
Minus: Plaćene dividende na obične akcije
Nepodeljen
profit
Prof.dr Zoran
Milenković
Osnovi Ekonomije
250.000 €
192.000 €
58.000 €
8.500 €
49.500 €
15.000 €
34.500 €
14.500 €
20.000 16
€
• Oportunitetni trošak je trošak koji
proizilazi iz propuštenih prilika kad
kompanija propušta upotrebiti svoje
resurse na najkorisniji (najefikasniji)
način.
• (angažovanje u sopstvenoj firmi i
sopstveni poslovni prostor)
• Nepovratni troškovi (sunk cost)
• To su troškovi koji su učinjeni i ne mogu
se promeniti.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
17
Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i
nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski
profit
• Finansijske računovođe posmatraju
poslovanje
i
finansije
firme
retrospektivno, jer moraju evidentirati
imovinu i obaveze, te ocenjivati
postignute rezultate.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
18
• Posledica toga je računovodstveni
trošak - trošak koji mere finansijske
računovođe - može uključivati stavke
koje ekonomisti ne bi uključili, a ne
uključuju neke koje ekonomisti
obično uključuju.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
19
• Na primer, računovodstveni trošak
uključuje stvarne troškove uvećane
za troškove amortizacije kapitalne
opreme.
• Ekonomisti identifikuju trošak
korišćenja resursa po svim
troškovnim principima, a ne po
stvarnim plaćanjima.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
20
Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i
nepovratni troškovi i supernormalni ili
ekonomski profit
• Ekonomisti su - a nadamo se i
menadžeri - okrenuti budućnosti
kompanije.
• Oni
se
bave
raspoređivanjem
oskudnih resursa.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
21
• Njih zanima kakvi će verovatno biti
troškovi
u budućnosti, te kako
privredno društvo može prerasporediti
svoje resurse kako bi smanjilo
troškove
i
povećalo
svoju
profitabilnost.
• Reč je o ekonomskom trošku koji
proizlazi iz propuštenih prilika.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
22
1. Oportunitetni (ekonomski) trošak i
profit.
–Ako vodite sopstvenu firmu (vi ste
menadžer i vlasnik), trebalo bi da
uračunate u troškove i radno vreme
koje provedete u vašoj firmi.
–Mogli biste da uradite bilans uspeha, iz
koga proizilazi da je profit 20.000
evra godišnje i zaključujete da je
vaša firma dobra firma.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
23
–Ovaj
zaključak
zanemaruje
oportunitetni trošak vašeg vremena.
–Oportunitetni trošak je trošak koji
proizilazi iz propuštenih prilika kad
kompanija propušta upotrebiti
svoje resurse na najkorisniji način.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
24
–Drugim rečima, vi biste mogli da
zaradite 25.000 evra godišnje,
radeći
za
nekog
drugog
preduzetnika računajući i svoj rad
od 5.000 evra.
–Činjenica
da
ste
samostalni
preduzetnik, to vas košta 5.000 evra
godišnje, uprkos profitu od 20.000
evra godišnje.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
25
2. Supernormalni
ili ekonomski profit i
oportunitetni trošak.
Na osnovu prethodnog izlaganja
proističe da se oportunitetni trošak
mora uzeti u obzir i kod kapitala.
Na primer, ulažete novac da biste počeli
sa poslovanjem.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
26
Računovodstveno
obračunati
profit
ignoriše korišćenje sopstvenog (suprotno
od pozajmljenog) finansijskog kapitala.
Ali novac je mogao da bude uložen u
banku ili iskorišćen za kupovinu akcija
drugih firmi.
Oportunitetni trošak tog novca je deo
ekonomskih troškova poslovanja ali ne i
njegovih računovodstveno prikazanih
troškova.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
27
Ako bi mogao da zaradi 10 % negde
drugde, oportunitetni trošak fondova
je za 10 % veći od uloženog novca.
Ako posle smanjenja (obračuna) ovog
troška i pravog troška vašeg vremena
uloženog u firmi, i dalje poslujete
profitabilno, ekonomisti to nazivaju
supernormalnim
ili
ekonomskim
profitom.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
28
Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i
nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski
profit
troškovi (sunk cost)
• To su troškovi koji su učinjeni i ne
mogu se promeniti.
• Nepovratni trošak je najčešće očit, ali
ako je već izazvan, treba ga
zanemariti pri donošenju ekonomskih
odluka.
3. Nepovratni
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
29
Ekonomska analiza troškova – fiksni, varijabilni i
ukupni troškovi
1. Ukupni troškovi (TC).
• Troškovi su srž poslovnih odluka.
• Oni upravo registruju konkurenske
privlačnosti.
• Kompanije moraju brižljivo da prate
troškove, jer svaka dodatna jedinica
troškova smanjuje profit kompanije.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
30
• Takođe su bitni i zato što kompanija
donosi odluku o proizvodnji i prodaji,
na osnovu troškova i cena dobara.
• U tom smislu, analizu troškova
započinjemo definisanjem ukupnih
troškova,
odnosno
fiksnih
i
varijabilnih troškova.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
31
Ekonomska analiza troškova – fiksni, varijabilni i
ukupni troškovi
• Troškovi su utrošene sume vrednosti u
realizaciji određenog ekonomskog zadatka i
mogu se iskazati naturalno i vrednosno, tj. kao
utrošak inputa:
– kapitalnih dobara,
– zemljišta i
– radne snage, ili
– kao zbir novčanih izdataka, namenjenih
plaćanju utrošenih inputa proizvodnje.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
32
•ZAPAMTITE!!!!
Utrošak = naturalni izraz (fizičke količine)
utrošenih elemenata rada (sati rada, sati korišćenja
mašina, kws, l vode ...)
Izdatak = novčana i naturalna izdavanja uslovljena
funkcionisanjem kompanije (smanjenje novčanih
sredstava iz blagajne ili tekućeg računa kompanije
(novčani iznosi koje kompanija isplaćuje trećim
licima) ili
Izdaci su sva plaćanja koja nastaju radi odvijanja
procesa reprodukcije.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
33
Cena koštanja = Tm + Tsr + Trs + izdaci
uslovljeni
trošenjem
elemenata
reprodukcije
Tm – troškovi materijala, Tsr – troškovi
sredstava rada, Trs – troškovi radne
snage
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
34
Rashod = utrošci i izdaci koji jesu (nisu) uzrokovani
ostvarivanjem poslovnog učinka (poslovni rashodi,
kazne, penali, manjkovi, izdaci za finansiranje, NV
prodate robe ...)
Gubitak = gubitak predmeta rada (u toku
proizvodnje, uskladištenja, transporta), gubitak kao
negativni poslovni rezultat
Troškovi su suma vrednosti utrošenih u realizaciji
određenog ekonomskog zadatka, ili troškove smo
definisali kao cenovni izraz utrošaka elemenata
proizvodnje.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
35
Ekonomska analiza troškova – fiksni, varijabilni i
ukupni troškovi
• UKUPNI TROŠKOVI
– Menjaju se sa povećanjem obima proizvodnje
• FIKSNI TROŠKOVI
– Ne menjaju se sa povećanjem obima proizvodnje
• VARIJABILNI TROŠKOVI
– Menjaju se sa povećanjem obima proizvodnje
TC = FC + VC
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
36
Prirodne vrste troškova
Troškove po prirodnim vrstama ili po
elementima procesa proizvodnje
sačinjavaju:
(1)- troškovi materijala,
(2)- troškovi sredstava za rad i
(3)- troškovi rada.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
37
(1) Troškovi materijala
Pod
troškovima
materijala
podrazumevaju se cenovni izrazi
utrošaka materijala i troškovi tuđih
usluga. Analogno strukturi utrošaka
materijala,
troškove
materijala
sačinjavaju:
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
38
1a)- troškovi materijala za izradu,
1b)- troškovi pomoćnog materijala,
1c)- troškovi energije,
1d)- troškovi režijskog materijala i
1e)- troškovi tuđih usluga.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
39
1a)Troškovi materijala za izradu obuhvataju
trošenje materijala koji čine supstancu novog
proizvoda. Nastaju u tehnološkoj fazi procesa
proizvodnje. U odnosu na promenu obima
proizvodnje ovi troškovi se kreću u direktnoj
srazmeri.
1b) Troškovi pomoćnog materijala obuhvataju
trošenje materijala u izradi proizvoda koji
potpomažu odvijanje procesa proizvodnje,
mada svojom supstancom mogu i ne moraju
činiti supstancu novog proizvoda (boje, lakovi,
lepak i si.).
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
40
PODELA TROŠKOVA PREMA MESTIMA
NASTANKA
Razlikuju se:
• Troškovi izrade
nastaju na r.m. izrade proizvoda i uključuju troškove:
osnovnog
materijala,
pomoćnog
materijala,
pog.energije, troškove r.s. na tehnološkim i pomoćnim
poslovima u pr. i troškove Sred.Rada koja direktno
učestvuju u procesu proiz.
• Režijski troškovi
obuhvataju sve ostale troškove koji nastaju na
rukovodećim r.m. u proizvodnji i svim izvršnim i
rukovodećim r.m. van proizvodnje (priprema pr,
komercijala, fin.služba, služba kontrole i sl.)
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
41
(2)- Troškovi sredstava za rad
Troškovi sredstava za rad predstavljaju trošenje
koje nastaje upotrebom sredstava za rad i to:
• - troškovi amortizacije,
• - troškovi ekonomskog zastarevanja i
• - troškovi produžavanja veka i režijski
troškovi sredstava za rad.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
42
• Troškovi amortizacije predstavljaju troškove
koji nastaju fizičkim trošenjem sredstava za rad
bilo da su sredstva u upotrebi ili van upotrebe.
• Troškovi ekonomskog zastarevanja redstavljaju
troškove koji nastaju zbog prevremene zamene
još funkcionalnih sredstava za rad novim
sredstvima.
• Troškovi produžavanja veka trajanja i režijski
troškovi sredstava za rad obuhvataju troškove
povremenog i stalnog održavanja u cilju
produžetka njihovog funkcionisanja.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
43
(3) Troškovi rada
Troškovi rada teorijski predstavljaju
reprodukcionu
vrednost
utrošaka
tekućeg rada, odnosno proizvod
utrošaka i zarade po jedinici utrošaka.
Praktično posmatrano, to su obračunati
(ukalkulisani) lični dohoci, koji se
utvrđuju na osnovu pravilnika o
raspodeli ličnog dohotka.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
44
1.4. PODELA TROŠKOVA PREMA
VEZANOSTI ZA NOSIOCE
Postoje:
• Pojedinačni troškovi
nastaju u vezi sa izradom određenog proizvoda i vezani
su pojedinačno za njega (npr. troškovi materijala izrade i
troškovi direktnog rada)
• Zajednički troškovi
nastaju zajedničkim trošenjem inputa radi proizvodnje
više proizvoda, pa su zajednički za sve proizvode nastale
u određenom periodu i na određenom mestu, tako da se
naknadno raspoređuju na pojedinačne NT
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
45
1.5. PODELA TROŠKOVA PREMA NAČINU
PRENOŠENJA NA NOSIOCE
Postoje:
• Direktni troškovi
mogu se direktno preneti na NT preko operativne
evidencije (npr. radni nalog, potrošnica materijala ...) i
tu spadaju: troškovi osnovnog i pomoćnog materijala
i troškovi r.s. izrade
• Indirektni troškovi
ne mogu se odmah direktno vezati za NT, već se
kasnije vezuju indirektno preko ključeva za alokaciju
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
46
Međuzavisnost troškova i korišćenja
kapaciteta
Promena
korišćenja
kapaciteta
proizvodnje ima različiti uticaj na
proinenu troškova. Jedni troškovi se
menjaju pa ih nazivamo promenljivim
ili varijabilnim, a drugi troškovi se ne
menjaju pa ih nazivamo konstantnim
ili fiksnim troškovima.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
47
Troškove po dinamici delimo na:
1. proporcionalne troškove,
2. relativno fiksne troškove i
3. fiksne troškove.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
48
• Upoređivanjem stepena promene troškova sa stepenom
promene obima proizvodnje dolazi se do stepena ili
koeficijenta reagibilnosti
•
•
•
•
•
•
•
•
troškova,
ΔT
kt
T
Kr = kq =
ΔQ
gde je:
Q
kr = koeficijent reagibilnosti (elastičnosti) troškova,
kt = koeficijent promene troškova,
kq = koeficijent promene obima proizvodnje,
DT = razlika troškova,
T = troškovi početnog obima,
DQ = razlika obima proizvodnje,
Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
QProf.dr
= početni
obim proizvodnje.
49
Fiksni troškovi se ne menjaju pa je
koeficijent
reagibilnosti
fiksnih
troškova ravan nuli:
Proporcionalni troškovi rastu ili
opadaju u istoj srazmeri sa obimom
proizvodnje, pa je koeficijent
reagibilnosti ovih troškova ravan
jedinici,
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
50
Relativno fiksni troškovi mogu imati
isti, veći ili manji koeficijent promene
u odnosu na koeficijent promene
obima proizvodnje
Koeficijent
reagibinosti
relativno
fiksnih troškova) može biti ravan,
veći ili manji od jedinice.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
51
1.6. PODELA TROŠKOVA PREMA
ZAVISNOSTI OD OBIMA PROIZVODNJE
Razlikuju se:
• Fiksni troškovi
• Varijabilni troškovi
Postoji:
• kratak rok – fiksni i varijabilni faktori
• dug rok – svi faktori su varijabilni
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
52
1.7. DODATNI, NEOTKLONLJIVI I
OPORTUNITETNI TROŠKOVI
Dodatni troškovi su promena Ukup.Troš. zbog
promene plana aktivnosti.
Neotklonjivi troškovi su već nastali kao rezultat
prethodnih odluka i ne utiču na poslovne odluke
posle njihovog nastanka.
Oportunitetni troškovi su žrtvovana neto korist od
neprihvatanja sledeće najbolje alternative istog
nivoa rizika.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
53
• Računovodstveni
troškovi
su
istorijski stvarno nastali troškovi,
koji se evidentiraju u računovodstvu i
imaju veliki značaj u analizi
poslovanja, ali ne i pri izboru
alternativa.
• Ekonomski troškovi baziraju na
konceptu oportunitetnih troškova i
koriste se pri izboru alternativa.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
54
2. TROŠKOVI U KRATKOM ROKU
Razlikuju se:
• Fiksni troškovi
–troškovi sre.rada kada se Am
obračunava po vrem. metodu
–troškovi rada i materijala u
pripremnoj fazi
–troškovi rada najviših rukovodilaca
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
55
• Varijabilni troškovi
–Proporcionalni
troškovi osnovnog i pomoćnog
materijala i pogonske energije
troškovi rada na poslovima izrade
proizvoda
troškovi SR kada se Am obračunava po
funkc.metodu
–Relativno-fiksni
 troškovi materijala i rada na pripremno
- završnim poslovima
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
56
FIKSNI TROŠKOVI
Osobine su:
• u masi se ne menjaju sa promenom OP (Obim
Proizvodnje)
• po jed.proizvoda se menjaju sa ∆ OP
T – troškovi; Q – Količina proizvoda; FT – Fiksni troškovi; PT –
Proporcionalni
troškovi
T
PT
PT
T
FT
A
A
FT
B
PFT
PFT
B
Q
A
B
Prof.dr Zoran Milenković
Q
Osnovi Ekonomije
A A BB
Q
Q
57
• Prosečni FT su troškovi po jedinici proizvoda
• i dobijaju se po obrascu:
PFT = UFT
Q
• PFT – prosečni fiksni troškovi
• UFT – ukupni fiksni troškovi
• Q – količina proizvoda (obim proizvodnje)
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
58
VARIJABILNI TROŠKOVI
Postoje 4 komponente VT:
• proporcionalna (PT)
• degresivna
• progresivna
• relativno-fiksna (zonska - RFT)
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
59
Osobine Proporcionalnih Troškova:
• u masi se menjaju srazmerno ∆ OP (obim
proizvodnje)
• po jed.proizvoda se ne menjaju sa ∆ OP
T
T
PT
VT
B
PVT
A
Q
A
Prof.dr Zoran Milenković
Q
A
B
Osnovi Ekonomije
B
60
• U praksi se retko kada ostvaruje
proporcionalnost
troškova
i
Obima
Proizvodnje, već se sa promenom stepena
Iskorišćenosti
Kapaciteta
smenjuju
proporcionalno, progresivno i degresivno
kretanje troškova u proizvodnji iste vrste
proizvoda
• Degresija troškova znači sporiji rast troškova
od rasta OP, a progresija brži rast troškova od
rasta OP.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
61
RELATIVNO-FIKSNI TROŠKOVI
RFT nastaju raslojavanjem pr.kapaciteta na
više zona OP koje predstavljaju
"parcijalne kapacitete" za koje je
potrebno
posebno
organizovanje
pripremno-završnih poslova.
Troškovi obavljanja tih poslova ne menjaju
se sa promenom OP u okviru zone obima,
ali se naglo povećavaju sa promenom
zone.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
62
Progresija relativno fiksnih troškova
predstavlja brzi porast odnosno
smanjenje troškova u odnosu na
porast obima proizvodnje.
Degresija relativno fiksnih troškova
predstavlja sporiji porast (opadanje)
ovih troškova u odnosu na porast
(opadanje) obima proizvodnje.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
63
Osobine RFT: (Relativno fiksni troškovi)
• u okviru zone obima se ne menjaju
• prelaskom na novu zonu se menjaju
T
Zonski troškovi
IV zone
Zonski troškovi
III zone
Zonski troškovi
II zone
0
I zona
II zona
Prof.dr Zoran Milenković
III zona
Osnovi Ekonomije
Q
64
T
Tπ
Simboli
Tρ
Progresivni
π – pi
Ρ - ro
Tρ
Degresivni
Q
Karakteristike promena progresivnih i degresivnih relativno
fiksnih troškova. Prva linija (Tρ – progresivni) označava
progresivno relativno fiksne troškove i približava se liniji
proporcionalnih troškova
(Tπ). Druga linija (Tρ –
degresivni) označava degresivne relativno fiksne troškove i
udaljava se od linije proporcionalnih troškova (Tπ)
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
65
remanentnost
}
}
}
remanentnost
T
remanentnost
Videli smo da RFT prekora;enjem gornje granice zone oni
se naglo povećavaju, posle čega u novoj zoni opet
ostaju fiksni, samo na jednom višem nivou. Normalno
bi sada očekivato da se pri kretanju obima u suprotnom
smeru ovi troškovi opadaju u istoj srazmeri. Međutim to
nije tako, već prelaskom iz viših zona obima u niže
RFT se smanjuju, ali se ne smanjuju po istom onom
ritmu po kome su se povećavali. Ovo zaostajanje u
odnosu na kretanje istih tih troškova pri povećanju
obima naziva se remanentnost relativno fiksnih
troškova.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
0
66
Q
Grafik UVT: (Ukupni varijabilni troškovi)
∆Q1 > ∆T1
degresija
∆Q2 = ∆T2
proporcija
∆Q3 < ∆T3
progresija
T
UVT
∆T3
∆T2
∆T1
Q
∆Q1
PT
∆Q2
∆Q3
PUVT
Q
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
67
• Prosečni VT su VT po jedinici proizvoda i
dobijaju se po obrascu:
PVT = UVT
Q
• PVT – prosečni varijabilni troškovi
• UVT – ukupni varijabilni troškovi
• Q – količina proizvoda (obim proizvodnje)
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
68
MARGINALNI TROŠKOVI
MT su promena UT po jedinici promene OP
i dobijaju se po formuli:
MT = Δ UT
ΔQ
MT – marginalni troškovi
∆ UT – promena ukupnih troškova
∆ Q – promena količine proizvoda (obima
Prof.dr
Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
69
proizvodnje)
Pošto ∆ OP u kratkom roku dovodi samo do ∆ VT,
onda se prethodna relacija transformiše u:
MT = Δ UVT
ΔQ
MT – marginalni trošak
∆ UVT – promena ukupnih varijabilnih troškova
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
70
Odnos MT i VT: (marginalnog i varijabilnog
troška)
PT
MT PVT
B’
C’
Q
MT = min. (tačka C‘ za MT<VT) PVT = min. (tačka B‘ za MT=VT)
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
71
UKUPNI TROŠKOVI
UT = UVT + UFT
Dinamika UT je rezultat dinamike VT i FT
T
T
UT
VT
FT
VT
FT
Q
Prof.dr Zoran Milenković
UT
Osnovi Ekonomije
Q
72
Ekonomska analiza troškova – fiksni, varijabilni i
ukupni troškovi
• Da bi maksimirala profit, firma bira
najpovoljniji nivo autputa.
• Menjanje autputa utiče na troškove
proizvodnje i prihode od prodaje.
• Veličina troškova i tražnje zajednički
određuju izbor autputa za sve firme koje
žele da maksimiraju profit.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
73
Ekonomska analiza troškova – fiksni,
varijabilni i ukupni troškovi
• Dodatna proizvodnja prouzrokuje
dodatne troškove.
• Na primer, da bi se proizvele dve
jedinice, sveukupni troškovi su 110
evra, a tri jedinice 130 evra, itd.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
74
• Da bi se postigli najniži troškovi, a
time najviši profit, menadžeri
kompanije znaju da moraju biti
sigurni da plaćaju najmanji mogući
iznos za neophodne materijale, da
koriste najsavremeniju tehniku i da
imaju najniže troškove rada.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
75
Ekonomska analiza troškova – fiksni, varijabilni i
ukupni troškovi
(1)
(2)
(3)
(4)
Količina
Fiksni
Varijabilni
Ukupni
proizvoda trošak (FC) trošak (VC) trošak (TC)
(q)
(€)
(€)
(€)
0
55
0
55
1
55
30
85
2
55
55
110
3
55
75
130
4
55
105
160
5
55
155
210
6
55
225
280
(5)
Cena
(P)
(€)
100
90
80
70
60
50
40
(6)
Ukupan
prihod (TR)
(€)
0
90
160
210
240
250
240
(7)
Profit
(П)
(€)
-55
+5
+50
+80
+80
+40
-40
Fiksni, varijabilni i ukupni troškovi, ukupni prihodi i profit
Glavni elementi troškova kompanije su fiksni troškovi (koji se uopšte ne
menjaju kad se proizvodnja menja) i varijabilni troškovi (koji rastu kada
proizvodnja raste). Ukupni troškovi su jednaki zbiru fiksnih i varijabilnih
troškova: TC=FC+VC. Razlika između ukupnih prihoda (TR) (količina q
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
x cena
P) i ukupnih troškova (TC)
predstavlja veličinu profita (П). 76
Ekonomska analiza troškova – fiksni,
varijabilni i ukupni troškovi
Maksimiranje profita nije isto što i
maksimiranje prihoda.
ukupni troškovi = fiksni troškovi +
varijabilni troškovi, tj. TC = FC +
VC
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
77
Fiksni troškovi u odnosu na nepovratne
troškove.
– Fiksni troškovi su oni troškovi koje firma
snosi dok posluje, bez obzira na obim
proizvodnje.
• Na primer, troškovi plata ključnih
menadžera i troškovi njihovog osoblja u
kancelarijama.
– Nepovratni troškovi su troškovi koji su već
izazvani i ne mogu se nadoknaditi.
• Na primer, pogon sa posebnom opremom
koja se ne može upotrebiti u nekoj drugoj
industriji
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
78
Granični (marginalni) trošak.
Pod
graničnim
(marginalnim,
diferencijalnim, dodatnim) troškovima
podrazumevaju se troškovi koji nastaju
za svaku novoproizvedenu ili dodatnu
jedinicu
proizvoda.
Računski
posmatrano, to je razlika između
troškova većeg i troškova manjeg obima
proizvodnje.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
79
Granični (marginalni) trošak.
• Granični trošak je porast u ukupnim
troškovima, kada autput raste za jednu
jedinicu.
• Granični prihod je porast u ukupnom
prihodu kada autput raste za jednu
jedinicu.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
80
• Ako je granični prihod veći od
graničnig troška, firma treba da poveća
autput,
–proizvodnja i prodaja dodatne
jedinice dodaje više ukupnom
prihodu nego ukupnom trošku
uvećavajući ukupan profit.
• Ako je granični trošak veći od
graničnog prihoda dodatna jedinica
autputa smanjuje ukupan profit.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
81
Količina
proizvoda
(q)
Fiksni trošak
(FC)
Varijabilni trošak
(VC)
Ukupni trošak
(TC)
(2) + (3)
4
Cena
(P)
1
2
3
0
55
0
55
100
0
-55
1
55
30
85
90
90
+5
2
55
55
110
80
160
+50
33
55
75
75
130
70
70
210
+80
+80
4
55
105
160
60
240
+80
5
55
155
210
50
250
+40
6
55
225
280
40
240
-40
5
Ukupan prihod Profit
(TR)
(П)
(1) x (5)
(6) - (4)
6
7
Ako firma proizvodi 3 kompleta, i želi da proizvede 4
kompleta, vidimo da se ukupan trošak povećava sa 130€ na
160€ (povećanje od 30€ u ukupnim troškovima). Prihod
raste sa 210€ (porast 30€). Povećanje autputa sa 3 na 4
kompleta
daje
više
prihoda
nego
troškova.
Profit
raste
za
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
82
80€ (240€ prihoda minus 160€ trošak).
Kompanija proverava da li je
profitabilno da poveća proizvodnju sa
4 na 5 jedinica autputa.
Ovaj pristup kako jedna dodatna
jedinica autputa utiče na profit, svoj
fokus usmerava ka graničnom trošku
(MC) i graničnom prihodu (MR)
proizvodnje dodatne jedinice u
kratkoročnom periodu.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
83
Sve dok je granični prihod veći od
graničnog troška, kompanija treba
da poveća autput, budući da
proizvodnja i prodaja dodatne
jedinice dodaje više ukupnom
prihodu nego ukupnom trošku,
uvećavajući ukupan profit.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
84
(1)
Proizvodnja
(q)
0
(2)
Ukupni trošak
(TC)
(3)
Granični trošak
(MC)
55
30
1
85
25
2
110
20
3
130
4
160
30
50
5
210
Na ovoj tabeli možemo videti kako izračunavamo granične
troškove. Naime, kolona 3 (MC), dobija se oduzimanjem TC
u koloni 2 od TC predhodne količine. Tako je MC prve
jedinice 30€ (85€ - 55€). Granični trošak (MC) druge jedinice
je 25€ (110€ - 85€) itd. Budući da se fiksni trošak ne menja sa
promenom obima proizvodnje, granični (marginalni) trošak
jednak je porastu varijabilnog troška, ili porastu ukupnog
troška koji je prouzrokovan dodatnom proizvodnjom jedinice
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
85
proizvoda.
GRANIČNI TROŠAK
• MC = VC/Q = TC/Q.
MC – granični trošak; VC – varijabilni trošak; Q – ukupna proizvedena
količina; TC – ukupni trošak
(1)
Proizvodnja
(q)
(2)
Ukupni trošak
(TC)
0
55
(3)
Granični trošak
(MC)
30
1
85
25
2
110
20
3
130
30
4
160
50
5
210
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
86
Prosečni troškovi (fiksni i varijabilni)
1
Količina
Q
2
Fiksni
trošak
FC
3
Varijabilni
trošak
VC
4
Ukupni
trošak
TC=FC+VC
5
Granični
trošak po
jedinici
MC/LMC
6
Prosečni
trošak
po jedinici
AC/LAC=TC/q
7
Prosečni
fiksni trošak
po jedinici
AFC=FC/q
8
Prosečni
varij. trošak
po jedinici
AVC=VC/q
€
€
€
€
€
€
€
0
55
0
55
Neizmerno
Neizmerno
Neodređeno
1
55
30
85
85
55
30
2
55
55
110
55
27 1/2
27 1/2
3
55
75
130
43
18 1/3
25
4*
55
105
160
40
13 3/4
26 1/4
5
55
155
210
42
11
-
6
55
225
280
46 2/3
9
37 1/2
7
55
-
370
52 6/7
76/7
45
8
55
-
480
60
67/8
53 1/8
9
55
555
610
33
30
27
25
22
20
21
30
40
50
60
80
90
100
110
120
130
140
150
67 7/9
61/9
61 2/3
10
55
705
760
76
55/10
70 1/2
Svi troškovni pojmovi izvode se iz ukupnih troškova
Sve različite troškovne pojmove možemo izvesti iz TC u koloni 4. Kolone 5 i 6 su
najvažnije na koje se usredsređujemo: dodatni ili granični trošak računa se
odbijanjem susednih redova. U koloni 6 obratite pažnju na tačku najmanjeg troška
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
87
od 40
€, AC koji je ekvivanlentan marginalnom
trošku.
Prosečni troškovi (fiksni i varijabilni)
Sve krive troškova mogu se izvesti iz krivih ukupnih troškova
Pano a. Ukupni troškovi sastoje se od fiksnih i varijabilnih troškova. Kriva graničnih troškova
najpre opada i potom raste, tako da seče krive presečenog varijabilnog troška i presečnog ukupnog
troška u tačkama njihovog minimuma, pano b. Tabela 10-4 prikazuje tri krive prosečnih troškova
na panou b. Izračunavaju se deljenjem ukupnih, fiksnih i varijabilnih troškova količinom
proizvodnje,
odnosno:
= TC/q;
AVC = VC/q
i
AFC = 88FC/q,
Prof.dr Zoran
Milenković AC
Osnovi Ekonomije
odnosno: AC = AVC + AFC
Prosečni troškovi (fiksni i varijabilni)
Prosečne troškove prikazuje slika 10-2
(pano b). Oni predstavljaju ključni
momenat analize u ekonomiji. Na slici
je uočljivo da rastuća kriva MC seče
krivu AC u tački M - tački minimuma.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
89
Znači da AC moraju opadati kada je MC
ispod AC. Zašto? Ako su MC ispod AC,
tada poslednja proizvedena jedinica košta
manje od prosečnih troškova svih
prethodno proizvedenih jedinica.
Uočljivo je da su na krivi tri jedinice MC
ispod AC i zbog toga AC opadaju. Tačno
za četiri jedinice AC su jednaki MC.
Iznad četiri jedinice MC su iznad AC i
postepeno povećavaju AC.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
90
TROŠKOVI
Količina
proizvoda
po satu
Ukupni
troškovi
Prof.dr Zoran Milenković
Fiksni
troškovi
Varijabil.
troškovi
Prosečni
fiksni troskovi
Prosečni
varijabilni
troskovi
Osnovi Ekonomije
Prosečni
ukupni
troskovi
Marginalni
proizvodi
91
TROŠKOVI
Ukupni
troškovi
Kriva
ukupnih
troškova
$80
70
60
50
40
30
20
FIKSNI
TROŠKOVI =30 $
10
0
10 20 30 40 50 60 70
Prof.dr Zoran Milenković
količina
output
(broj kolača po satu)
80 90 100 110 120 130 140 150
Osnovi Ekonomije
Copyright © 2004 South-Western
92
TROŠKOVI
Ukupni
troškovi
UKUPNI
TROSKOVI
$80
70
60
VARIJABILNI
TROŠKOVI
50
40
30
20
FIKSNI
TROŠKOVI =30 $
10
0
10 20 30 40 50 60 70
Prof.dr Zoran Milenković
količina
output
(broj kolača po satu)
80 90 100 110 120 130 140 150
Osnovi Ekonomije
Copyright © 2004 South-Western
93
UKUPNI TROŠKOVI
(a) UKUPNI TROŠKOVI
Ukupni
troškovi
TC
$18.00
16.00
14.00
12.00
10.00
8.00
6.00
4.00
2.00
0
Prof.dr Zoran Milenković
2
4
6
8
10
12
14
KOLIČINAOsnovi
(broj Ekonomije
proizvoda po satu)
94
Copyright © 2004 South-Western
MC – marginalni
trošak
TROŠKOVI
ATC – prosečan
ukupan trošak
(b) MARGINALNI I PROSEČNI TROŠKOVI
troškovi
AVC – prosečan
varijabilni trošak
AFC – prosečan
fiksni trošak
$3.00
2.50
MC
2.00
1.50
ATC
AVC
1.00
0.50
AFC
0
Prof.dr Zoran Milenković
2
4
6
8
10
12
14
KOLIČINAOsnovi
(broj Ekonomije
proizvoda po satu)
95
Copyright © 2004 South-Western
Granični prihod predstavlja povećanje (promenu) ukupnog
prihoda, kada se dodatna jedinica proizvedenog autputa
proda. (prikazano na tabeli islici)
1
2
Količina Cena
(Q)
(P)
0
1
2
3
4
5
6
90
80
70
60
50
40
3
Ukupni prihod
(TR)
90
160
210
240
250
240
4
5
6
Marginalni prihod Marginalni trošak
(MC)
90
70
50
30
10
-10
30
25
20
30
50
-
7
Marginalni prihodmarginalni trošak
(MR-MC)
60
45
30
0
-40
-
Odluka o autputu
povećanje
povećanje
povećanje
SMR = SMC
smanjenje
smanjenje
Povećanje autputa smanjuje se kratkoročni marginalni
prihod (kolona 4), a postepeno povećava kratkoročni
marginalni trošak (kolona 5). Pri proizvodnji 4 jedinice
autputa SMR = SMC i ostvaruje se max profit. U
proizvodnji 5 i 6 jedinice autputa marginalni prihod je
negativna
veličina.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
96
Ekonomska
kategorija
Opis ekonomske kategorije
= dodatni autput od dodatnog angažovanja inputa proizvodnje
Marginalni proizvod
promene u ukupnom autputu
=
promene u varijabilnom faktoru proizvodnje
Prosečni proizvod
Ukupni trošak
ukupni autput
=
broj jedinica proizvoda
= fiksni trošak + varijabilni trošak
= ekstra (dodatni) trošak svake jedinice
Marginalni trošak
=
Prosečni varijabilni
trošak
Prosečni fiksni
trošak
promene u ukupnom trošku
promene u autputu
= dodatni autput od dodatnog angažovanja inputa proizvodnje
varijabilni trošak
=
autput
=
Fiksni trošak
autput
= prosečni fiksni trošak + prosečni varijabilni trošak
Marginalni trošak
ukupni trošak
=
autput
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
97
Trošak upotrebe kapitala
Trošak upotrebe kapitala (The user Cost of
Capital). Kompanije kupuju ili izanjmljuju
opremu, zgrade i drugi kapital koji se
upotrebljava u proizvodnji. Ovom prilikom
kapital tretiramo kao da je unajmljen, i
onda kada je zapravo kupljen. U tom
smislu pretpostavimo da zastarelu JAT-ovu
flotu treba obnoviti novim Boing avionima,
odnosno kupovinom Boinga. Prvi boing
JAT može nabaviti za 150 miliona $.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
98
To je mnogo novca za JAT i zbog toga JAT
može ukupnu sumu sredstava rasporediti ili
amortizovati kroz čitav vek trajanja
(korišćenja). JAT će uporediti svoje godišnje
prihode i troškove na osnovu godišnjeg
toka.
Ako je vek upotrebe aviona 15 godina,
amortizacioni trošak je 10.000.000 $
godišnje. Tih deset miliona možemo
smatrati
godišnjom,
ekonomskom
amortizacijom boinga.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
99
Trošak upotrebe kapitala
S druge strane, da JAT nije kupio
boing, mogao je zaraditi kamate na
150.000.000 $.
Ova
propuštena
kamata
je
oportunitetni trošak koji bi se morao
uzeti u obzir.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
100
Stoga je upotrebni trošak kapitala – godišnji
trošak posedovanja i korišćenja boinga koji se
moglo i ne kupiti, odnosno prodati – jednak
zbiru ekonomske amortizacije i kamata
(odnosno finansijskog prinosa – povrat
sredstava) koje su mogle biti zarađene da je
novac bio uložen u nešto drugo, odnosno:
trošak upotrebe kapitala = ekonomska
amortizacija + (kamatna stopa) (vrednost
kapitala).
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
101
U našem primeru, ekonomska amortizacija
boinga iznosi 10 miliona $ godišnje.
Pretpostavimo da je JAT mogao zaraditi 10%
da je novac uložio u banku ili HOV ili negde
drugde.
U tom slučaju upotrebni trošak kapitala iznosio
bi 10.000.000 $ + (0,10) (150.000.000 $).
Kako se boing koristi tako postepeno i opada
njegova vrednost (amortizuje se) kao i
oportunitetni trošak kapitala koji je uložen u
njega.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
102
Na primer, u vreme prve godine nakon
kupovine, upotrebni trošak kapitala
je 10.000.000 $ + (0,10) (150.000.000
$) = 25.000.000 $.
Do desete godine boing će se
amortizovati za 100.000.000 $ i
vredeti 50.000.000 $. U toj tački
upotrebni trošak kapital će biti
10.000.000 $ + (0,10) (50.000.000 $)
= 15.000.000 $ godišnje.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
103
Ovaj upotrebni trošak kapitala možemo izraziti
i kao stopu po novčanoj jedinici kapitala, u
našem primeru po dolaru kapitala, odnosno:
r = stopa amortizacije + kamatna stopa
U ilustrovanom primeru stopa amortizacije
iznosi 1/15 = 6,66% godišnje.
Ako je JAT mogao zaraditi stopu prinosa
(povrata) od 10% godišnje, njegov upotrebni
trošak kapitala će biti: r = 6,66% + 10% =
16,66%.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
104
Izbor inputa u minimiziranju troškova.
• a) Cena kapitala
• b) Kapitalna renta
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
105
Izotroškovna kriva
Izotroškovna kriva pokazuje sve moguće
kombinacije rada i kapitala koji se mogu
kupiti uz neki zadani ukupni trošak.
Da bismo videli kako izgleda izotroškovna
kriva, trebamo se podsetiti da je:ukupni
trošak proizvodnje = troškovi rada +
troškovia kapitala,
odnosno: TC= wL + rK.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
106
Izbor inputa
Prof.dr Zoran Milenković
Proizvodnja zadatog obima proizvodnje uz
minimalni trošak
Izotroškovna kriva opisuje
kombinacije
proizvodnih
inputa koje kompanija jednako
koštaju. Izotroškovna kriva
(C1) je tangenta na izokvantu
(Q1) u tački (A) i pokazuje da
je obim proizvodnje (Q1)
moguće postići uz minimalni
trošak i inputom rada (L1) i
inputom kapitala (K1). Ostale
kombinacije, poput (L2 i K2) i
(L3 i K3) omogućavaju isti
obim proizvodnje ali uz viši
trošak, tačke (B, C).
Osnovi Ekonomije
107
Izbor inputa.
U stvari izotroškovna kriva (C1) je najniža
izotroškovna kriva koja omogućava obim
proizvodnje (Q1).
Tačka tangencije izokvante (Q1) i
iztroškovne krive (C1) nalazi se u tački
(A) na grafikonu, a pokazuje nam izbor
autputa koji minimizira troškove.
To su (L1 i K1) . U ovoj tački nagibi
izokvante i izotroškovne krive su jednaki.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
108
Minimiziranje troškova pri različitim obima proizvodnje
TC = (10 € / h)L + (20 € / h)K.
• Najniža kriva na grafikonu je trošak od 1.000
€, srednja linija predstavlja trošak od 2.000 €,
a najviša kriva 3.000 €.
– Vidi se da je svaka tačka (A,B,C) na
grafikonu
10-1,
tačka
tangencije
izotroškovne krive i izokvante.
– Izotroškovna kriva u tački (B) pokazuje da
je najefikasnija proizvodnja od 200 jedinica
proizvoda uz upotrebu 100 jedinica rada i 50
jedinica kapitala.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
109
–Ova
kombinacija
leži
na
izotroškovnoj krivi od 2.000 €.
Slično
ovome,
najefikasnija
proizvodnja od 100 jedinica je 1.000
€ (u tački A, L =50, K= 25).
–Proizvodnja 300 jedinica proizvoda
je uz najniži trošak, je moguća pri
izotroškovnoj krivi od 3.000 €
(tačka C, L= 150, K= 75).
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
110
Kapital na godinu
(a)
3.000 €
Izotroškovna kriva
2.000 €
100 Izotroškov.
kriva
75
B
50
A
25
50
100
Putanja ekspanzije
C
Izokvanta 300 jedinica
150
Izokv.
200
jedinica
200
1.000 €
Izotroškovna kriva
300
Rad na godinu
Trošak (€ godišnje)
(b)
F
3.000
E
2.000
1.000
Prof.dr Zoran Milenković
Ukupni dugorčni
troškovi
D
100
Osnovi Ekonomije
111
200
300
Obim proizvodnje, jedinica na godinu
• Kriva koja prolazi kroz tačke tangencije
izotroškovnih
kriva
preduzeća
i
izokvanti
naziva
se
"putanja
ekspanzije".
–Putanja
ekspanzije
opisuje
kombinacije rada i kapitala koje će
preduzeće izabrati da bi minimiziralo
troškove na bilo kom obimu
proizvodnje.
–Kako obim proizvodnje raste tako raste
i upotreba kapitala i rada (pozitivan
nagib).
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
112
–Na primer, rast sa 100 na 200 jedinica
proizvodnje, uslovljava rast upotrebe
kapitala sa 25 na 50 jedinica, a radne
snage sa 50 na 100 jedinica (upola
manje kapitala u odnosu na radnu snagu
za svaki obim proizvodnje). Stoga je
putanja ekspanzije ravna kriva sa
nagibom od 1/2, odnosno:
K / L = (50 – 25) / (100 – 50) = 1/2.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
113
Putanja ekspanzije i dugoročni troškovi
Kapital na godinu
(a)
3.000 €
Izotroškovna kriva
2.000 €
100 Izotroškov.
kriva
75
B
50
A
25
50
100
Putanja ekspanzije
C
Izokvanta 300 jedinica
Izokv.
200
jedinica
150 200
1.000 €
Izotroškovna kriva
300
Rad na godinu
Trošak (€ godišnje)
(b)
F
3.000
E
2.000
1.000
Ukupni dugorčni
troškovi
D
Prof.dr Zoran Milenković
100
Osnovi Ekonomije
200
300
Obim proizvodnje, jedinica na godinu
Putanja ekspanzije i kriva
ukupnih troškova
Putanja
ekspanzije
(od
izhodišta kroz tačke A, B, C)
ilustruje
troškovno
najefikasnije kombinacije rada i
kapitala kojima se dugoročno
može proizvesti svaki obim
proizvodnje,
odnosno
u
vremenskom periodu kada su
inputi varijabilni, pano (a). Na
panou (b) odgovarajuća kriva
ukupnih dugoročnih troškova
(od ishodišta kroz tačke D, E,
F) pokazuje najniži trošak
proizvodnje
svih
obima
proizvodnje prikazane na 114
panou
(a).
Odnos dugoročnih i kratkoročnih troškova
U
ovoj analizi dugoročnih i kratkoročnih troškova
razmatraćemo u kontekstu tri veličine jedne kompanije jer
ona nije sigurna o budućem plasmanu svojih proizvoda, te
dajemo krivu kratkoročnih prosečnih ukupnih troškova,
SATC1, SATC2, SATC3.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
115
Odnos dugoročnih i kratkoročnih troškova
Dugoročni trošak i konstantni prinos na obim
Kriva dugoročno prosečnog troška (LAC), koja je identična krivi dugoročnog
graničnog troška (LMC) je ovojnica krivih kratkoročnih prosečnih troškova
(prikazani sa SAC1, SAC2 i SAC3). Uz konstantne prinose na obim, kriva dugoročnih
Prof.dr Zoran
Milenković
Ekonomije
116
prosečnih
troškova
se sastoji od Osnovi
tačaka
minimalnih krivih kratkoročnih prosečnih
troškova. SMC – Kratkoročni granični trošak
Međutim na dugi rok, kriva dugoročnog
prosečnog ukupnog troška (LAC) neće
biti ravna linija, već u obliku latiničnog
slova U. Sa različitim mogućnostima
instalisanog kapaciteta mašina, min
kratkoročni prosečan trošak je kod fabrike
srednje veličine. Pri većem obimu
proizvodnje dolazi se od interne
ekonomije
obima,
na
internu
dezekonomiju obima.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
117
Kriva dugoročnog prosečnog troška (LAC)
pokazuje najniži trošak po jedinici za bilo
koji nivo proizvodnje kad su svi inputi
proizvodnje varijabilni.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
118
Odnos dugoročnih i kratkoročnih troškova
Dugoročni trošak s ekonomijom i disekonomijom obima
Kriva dugoročnih prosečnih troškova (LAC) je ovojnica (okružuje) krivi
kratkoročnih prosečnih troškova (SAC1, SAC2, SAC3). Uz ekonomiju i
disekonomiju obima, tačke minimuma krivih kratkoročnih prosečnih
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
119
troškova ne leže na krivi dugoročnih prosečnih troškova
Kratkoročno maksimiranje profita
Maksimiranje profita Kompanija bira obim
• П(q) = TR(q) TC(q).
Prof.dr Zoran Milenković
proizvodnje (q*), tako
da je profit razlika (A,B)
između ukupnog prihoda
TR(q) i ukupnog troška
TC(q) maksimalan. Uz
taj obim proizvodnje
granični prihod, MR
(nagib krive prihoda)
jednak je graničnom
trošku, MC (nagib krive
troška).
Osnovi Ekonomije
120
Maksimiranje profita
Kako proizvodnja raste, prihodi rastu
brže od troškova, pa s vremenom
profit poprima pozitivnu vrednost.
Profit raste, dok se ne postigne obim
proizvodnje (q*). U toj tački su
granični prihod i granični trošak
jednaki, a vertikalna udaljenost
između prihoda i troškova (A,B) je
najveća.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
121
Količina (q*) omogućava maksimiranje
profita.
Možete primetiti da pri povećanju
proizvodnje iznad (q*), troškovi rastu brže
od prihoda – granični prihod manji od
graničnog troška, zbog čega profit opada
kada se pređe obim proizvodnje (q*).
Dakle pravilo da je profit maksimalan kada
su granični prihodi i granični trošak
jednaki vredi za sva preduzeća (firme).
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
122
Maksimiranje profita
• Ovo pravilo možemo algebarski izvesti: П = TR TC je maksimalan u tački u kojoj dodatno
povećanje obima proizvodnje uopšte ne povećava
profit, П/q = 0, odnosno:
П / q = R / q - C / q = 0,
• gde R / q je granični prihod (MR), a C / q je
granični trošak (MC). Prema tome, zaključujemo da
je profit maksimalan kada je:
MR – MC = 0, odnosno: MR(q) = MC(q).
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
123
Granični prihod
1
Količina
(Q)
2
Cena
(P)
(€)
3
Ukupni
prihod
(TR) (€)
4
5
Marginalni Marginalni
prihod
trošak
(MR) (€)
(MC) (€)
6
7
Marginalni prihod – Odluka o
Marginalni trošak
autputu
(MR – MC) (€)
0
100
0
0
0
0
1
90
90
90
60
30
60
povećanje
2
80
160
70
25
45
povećanje
3
70
210
50
20
30
30
povećanje
4
60
240
30
30
50
0
MR = MC
5
50
250
10
50-
-40
smanjenje
6
40
240
-10
-
smanjenje
Tabela br. 10-5. Količine, cene, ukupni
trošak i odluke o povećanju ili smanjenju autputa
-
prihod,
marginalni
prihod,
marginalni
Povećanjem autputa smanjuju se marginalni prihodi (kolona 4) a povećavaju marginalni
troškovi (kolona 5). Pri proizvodnji 4 jedinice autputa MR=MC i ostvaruje se
Prof.dr Zoran
Milenković
Osnovi
Ekonomije
124
maksimalan
profit.
U proizodnji 5. i 6.
jedinice
autputa, marginalni prihodi su negativna
veličina.
Granični prihod
Granični prihod (MR)
MR predstavlja dodatni
ukupni prihod, kada se
dodatna jedinica autputa
proizvede
i
proda.
Konstanto opada
sa
porastom autputa i posle
5.
jedinice postaje
negativan.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
125
Prosečni i granični troškovi u
Krive dugoročnih prosečnih i
dugoročnom periodu
marginalnih troškova
Prof.dr Zoran Milenković
Kad kompanija proizvodi
autput pri kome su dugoročni
prosečni troškovi (LAC)
opadajući,
dugoročni
marginalni troškovi (LMC)
su manji od LAC-a. Isto
tako, kada LAC rastu, LMC
su veći od LAC-a. Tačka A
predstavlja
minimalne
troškove za dati nivo autputa,
tj. kada su LMC=LAC,
odnosno kada kriva LAC
dostiže svoj minimum. 126
Osnovi Ekonomije
Prosečni i granični troškovi u dugoročnom
periodu
1. Dugoročni prosečni troškovi (LAC) i
dugoročni marginalni troškovi (LMC).
a) kada dugoročni prosečni troškovi
(LAC) opadaju tada su dugoročni
marginalni troškovi (LMC) manji od
LAC (polje B), odnosno rastu kada
su LMC veći od LAC (polje D);
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
127
b) dugoročni prosečni troškovi su minimalni
pri autputu gde se LAC i LMC ukrštaju,
(tačka A na slici 1, a tačka M na slici 10-2
pano b).
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
128
Prosečni i granični troškovi u dugoročnom
periodu
• Kada su dugoročni granični troškovi jednaki
dugoročnim prosečnim troškovima, proizvodnja
dodatne jedinice proizvoda ne menja prosečne
troškove. Prema tome, ako su:
• a) LMC < LAC, prosečni troškovi opadaju (levo od
tačke A),
• b) LMC > LAC, prosečni troškovi imaju trend rasta
(desno od tačke A),
• c) LMC = LAC, prosečni troškovi su minimalni (u
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
129
tački
A).
Dinamičke promene troškova - kriva učenja
1. Proizvodno iskustvo i kriva učenja
а) radnicima u početku izvršavanja radnih
zadataka treba više vremena. Kasnije,
brzina njihovog rada i razmišljanja
skraćuje vreme izvršavanja radnih
operacija - manji utrošak rada - niži
troškovi;
b) menadžeri tokom vremena postaju
efikasniji u planiranju proizvodnog s
procesa, od nabavke inputa do samog
procesa proizvodnje;
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
130
• c) inženjeri i drugi stručni kadar su na početku
dizajniranja proizvoda veoma bojažljivi, ali
jednom kada steknu dovoljno iskustva
dozvoljavaju promene dizajna koje smanjuju
troškove proizvodnje bez povećanja broja
grešaka. Takođe, bolji i specijalizovani alati i
mašine smanjuju troškove;
• d) dobavljači sirovina (repromaterijala) mogu
naučiti kako najefikasnije obraditi tražene
materijale, te ta saznanja preneti proizvodnima
u obliku nižih cena materijala.
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
131
Dinamičke promene troškova - kriva
učenja
Kriva učenja
Prof.dr Zoran Milenković
Proizvodni
troškovi
kompanije mogu postepeno
opadati zato što radnici i
menadžeri postaju iskusniji i
efikasnije koriste raspoložive
pogone i opremu. Kriva
učenja pokazuje do kojeg će
stepena padati sati rada po
jedinici proizvodnje, dok
kumulativni
obim
proizvodnje raste.
Osnovi Ekonomije
132
Dinamičke promene troškova - kriva učenja
Učenje naspram ekonomije obima (razmera)
Porast prodaje proizvoda
s vremenom dovodi do
opadanja
prosečnog
troška
proizvodnje
kompanije zbog rastućih
prinosa (pomeranje od A
na B na krivoj AC1) ili
zbog
krive
učenja
(pomeranje
sa
A na C na krivoj AC2).
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
133
HVALA NA PAŽNJI!
Prof.dr Zoran Milenković
Osnovi Ekonomije
134