Transcript PREDAVANJE 2a
PRIVREDNI SISTEM I GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI
PREDAVANJE 2 Prof. dr Zoran Milenković
Privredni sistem
Privredni sistem
u osnovi predstavlja materijalno-organizacioni sistem koji obezbeđuje proizvodnju ili promet (robini i novčani) materijalnih dobara i usluga, namenjenih podmirenju pojedinačnih, opštih i zajedničkih potreba.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 2
Iz rečenog
predstavlja , privredni sistem društveno-ekonomsku strukturu, tj. privredne subjekte posredstvom čije aktivnosti međusobnih odnosa se ostvaruje i funkcionisanje privredne strukture, tj. proizvodnja materijalnih dobara i usluga.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 3
Osnovni pravci razvoja privrednog sistema Srbije
Razvoj privrednog sistema u sadašnjoj fazi razvoja RS trebalo bi da se zasniva na sledećim osnovama:
a)
jasnom definisanju uloge države u privredi, odnosno izgradnji institucija; Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 4
b)
tržišnom karakteru privrede;
c)
promenama resursa svojinskih preko odnosa privatizacije restruktuiranja privrednih subjekata, banaka i javnog sektora;
d)
maksimiranju blagostanja.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije društvenog 5
a) Jasno definisanje uloge države u privredi, odnosno izgradnji institucija
- Država
se mora povući odande gde joj nije mesto, a mora biti efikasna tamo gde je potrebna.
Ona mora voditi
:
- odgovornu monetarnu i fiskalnu politiku
, - politiku
ekonomskih odnosa sa inostranstvom
,
- izbor globalne strukture investicija,
- odnosno odgovornost za
zemlje u celini, privredni rast i razvoj - socijalne politike i transfernih plaćanja
.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 6
b) Tržišnom karakteru privrede Tržišna privreda
je danas već dominantan oblik privređivanja u svim razvijenim zemljama sveta.
- sistem RS
mora prihvatiti tržišnu privredu u svom celovitom obliku koji uključuje: tržište roba i usluga, tržište rada, zemljišta, kapitalna dobra i finansijska tržišta.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 7
c) Svojinski odnosi resursa
Dugogodišnji koncept društvene svojine, koji je u osnovi značio koncept bez jasno definisanog titulara, i koji je sledio logiku
svačije i ničije
obično je dovodio do niske efikasnosti proizvodnje.
- Cilj u RS ravnopravan tretman svih svojinskih oblika nad resursima, kao što je to danas u zapadnoevropskim zemljama.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije razvijenim 8
Privredni sistem i tranzicija u Srbiji
Tranzicija predstavlja osnovno obeležje privreda zemalja Centralne i Istočne Evrope tokom prošlog veka.
poslednje decenije 9 Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije
Proces tranzicije
sistema (društvena) koji označava prelazak odlikuju državna svojina, direktivno planiranje, birokratsko upravljanje i politička kontrola uprave - u sistem koji počiva na privatnoj svojini, pravnim regulativama, preduzetništvu i tržišnoj orijentaciji.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 10
Tranzicija postsocijalističkih zemalja je izraz želje i nade da se pređe prag siromaštva i zakorači u svet razvijenih.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 11
Tranzicija
Glavne karakteristike tranzicionih proces koje su utvrđene jesu: a)
Liberalizacija,
smanjivanja koja predstavlja proces trgovinskih problema i stvaranje uslova da se većina cena formira na slobodnom tržištu, odnosno da se otklone dispariteti u cenama; Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 12
b)
Makroekonomska stabilizacija,
koja dolazi kao druga faza posle visoke inflacije koja je rezultat procesa liberalizacije. Uz budžetsku i fiskalnu disciplinu, kao i uz sređivanje prilika na području platnog bilansa, dolazi do procesa makroekonomske stabilnosti, uz kontrolu inflacije, rast proizvodnje i zaposlenosti; Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 13
c)
Resrukturiranje i privatizacija,
proces efikasnu reformisanja proizvodnju, preduzeća kroz kao za prelazak njihovog vlasništva u privatne ruke, uključujući tu finansijski sistem i javna preduzeća; 14 Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije
d)
Promene u političkom, pravnom i privrednom
sistemu,
sa stanovišta njihovog razvoja. Otuda se u procesu tranzicije
RS
mora poći od pretpostavke da se celovito i konzistentno na dugi rok izgrade institucionalna rešenja koja će poći od savremenih iskustava razvijenih zemalja.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 15
Elementi privrednog sistema
1. Inputi i autputi u privredi.
2. Privredni (tržišni) subjekti.
3. Ekonomske aktivnosti u privrednom sistemu.
4. Institucije privrednog sistema. Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 16
1. Inputi u privredi INPUTI
su robe i usluge koje koriste preduzeća u procesima proizvodnje.
Privreda koristi postojeću tehnologiju i kombinacijom inputa proizvodi autpute.
Inputi su činioci proizvodnje, a to su: - zemlja, - rad i - kapital.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 17
1. Inputi u privredi Primer:
Zamislite da ste gladni i da teško možete pratiti predavanja. Ako imate novac, odlazite u piceriju i naručujete picu. Testo, šunka, pečurke, sir i razni začini, električna pećnica i živi rad čoveka (kuvara), odnosno
njegovo znanje u spremanju pice su inputi
,
a pica je autput
. Posle konzumiranja nastavljate da pratite predavanja, a usput ste naučili šta su inputi, a šta su autputi.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 18
Autputi u privredi
AUTPUTI
su različite proizvodne robe i usluge koje se ili troše ili upotrebljavaju za dalju proizvodnju kao inputi. (Na primer, kukuruz kao autput, služi kao input u prehrambenoj industriji za više od 100 proizvoda).
Autputi i proizvodnja su sinonimi.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 19
2. Privredni (tržišni) subjekti.
Potrošači ne mogu sami da određuju šta će se proizvoditi od dobara i usluga.
Tržište spaja proizvođača mogućnostima.
interese s potrošača tehnološkim i Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 20
Tražnja potrošača se usklađuje s ponudom dobara od strane kompanije.
Dakle, odluke kompanije su uslovljene troškovima i cenama roba i usluga, odnosno ponudom, i zajedno s tražnjom potrošača (njihovim dohotkom i cenama roba i usluga) određuju šta će se proizvoditi.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 21
2. Privredni (tržišni) subjekti.
Pored stanovništva (domaćinstava) i preduzeća, bitno je funkcionisanje finansijskog tržišta
(banke, berze i druge države.
finansijske institucije) i
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 22
Banke
preko su finansijsko-kreditne ustanove kojih cirkulišu novčana sredstva potrebna za normalno funkcionisanje privrede. Posebno su značajne
berze
kao jedan od oblika funkcionisanja finansijskog tržišta, jer obezbeđuju najpovoljniju alokaciju resursa.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 23
Država,
kao privredni subjekt, obezbeđuje političku i pravnu vlast, usmerava i kontroliše tokove roba, usluga i novca radi postizanja opštih interesa društva, odnosno funkcionisanja privrednog sistema.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 24
Međusobno delovanje privrednih subjekata STANOVNIŠTVO DOMAĆINSTVA FINANSIJSKO TRŽIŠTE PRIVREDA KOMPANIJE DRŽAVA
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 25
3. Ekonomske aktivnosti u privrednom
sistemu
Osnovne
privrednom
ekonomske
životu
aktivnosti
svakog u društva
odvijaju se u proizvodnji, raspodeli, razmeni i potrošnji.
Centralno mesto zauzima namenjena potrošačima.
proizvodnja Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 26
3. Ekonomske aktivnosti u privrednom sistemu
Proizvodne kompanije
proizvode robe i usluge i to je njihova osnovna delatnost, mada mogu biti angažovana u prometu svojih proizvoda trgovini drugih roba i usluga.
ili Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 27
Finansijske kompanije,
banke, berze, kao što su dilersko-brokerske firme, finansijski, investicioni, penzioni osiguravajuća institucije, aktivnosti i koje drugi društva obavljaju se i fondovi, druge finansijske odnodse na monetarnu privredu. Ove aktivnosti se odnose na poslove sa novcem i Osnovi Ekonomije 28
Investicione aktivnosti
su posebna vrsta aktivnosti na tržištu novca i kapitala radi prikupljanja, raspodele sredstava u sadašnjosti, da bi se, kroz povećanje proizvodnje, imala višestruka korist u budućnosti.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 29
Razmena roba, tehnologije, novčanog kapitala, znanja, informacija i drugog odvija se ne tržištu što podrazumeva samo na unutrašnjem, već i na spoljnom (ino)
aktivnosti vezane za bilans tekućih i bilans kapitalnih transakcija jedne zemlje sa inostranstvom.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 30
Pored pomenutih postoji i niz drugih ekonomskih aktivnosti
- aktivnosti koje se odnose na raspodelu dohotka, formiranje cena, politiku zapošljavanja nezaposlenosti, i problem - akumulaciju, odnosno, štednju, - veličinu zaliha, - deviznih rezervi, - količinu izvezenih i usluga, tehnologije itd.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije
uvezenih roba,
31
4. Institucije privrednog sistema
Klasičan primer ekonomske institucije je
tržište.
Planiranje
je sastavni deo strategije preduzeća i drugih privrednih subjekata u okviru koga se prognozira, odnosno predvidja alokacija resursa-inputa na različite korisnike da bi se dostigao najviši stepen efikasnosti privredjivanja.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 32
Svojinski odnosi,
odnosno svojina (privatna, državna, mešovita i sl.) je institucija koja određuje način korišćenja, upotrebe i raspolaganja stvarima, novcem, nepokretnostima i dr.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 33
Osnovna pitanja ekonomije
1.
Šta će proizvoditi i u kojim količinama?
2. Kako će se dobra proizvoditi?
3. Za koga će se dobra proizvoditi?
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 34
Granica proizvodnih mogućnosti
Svaka privreda raspolaže s određenom količinom rada, tehnološkog znanja, fabrika, alata, zemlje, vodenog potencijala i prirodnih resursa.
35 Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije
Odluka o tome šta će se i kako proizvoditi pordrazumeva rešavanje pitanja kako alocirati resurse između različitih mogućih dobara.
Odnosno – koliko zemlje će se koristiti za gajenje pšenice, a koliko za druge poljoprivredne kulture ili koliko uložiti raspoloživih resursa za izgradnju stanova i/ili privrednih objekata sl.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 36
Granica proizvodnih mogućnosti
Pretpostavka je da se proizvode dva materijalna dobra i da je to alociranje raspoloživih resursa.
Pretpostavimo da privreda proizvodi
- automobile i - hranu.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 37
Legenda:
PPF –
Granica proizvodnih mogućnosti
- PPC –
Kriva proizvodnih mogućnosti
- MRT –
Granična stopa transformacije
- MRS –
Granična stopa supstitucije
- Q
– kriva proizvodnje
- A, B, C
– obim proizvodnje Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 38
Zašto se kriva proizvodnih mogućnosti društva drugačije zove granicom mogućnosti ?
proizvodnih
39 Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije
Kriva proizvodnih mogućnosti ukazuje na vaoma važan zaključak: Postoji samo određena količina sredstava i ljudi kojima se, i uz najviša tehnološka znanja, može proizvesti samo određena, ograničena količina dobara kojima se sistem potreba ne može u potpunosi zadovoljiti. Odatle se ona naziva još i granicom Osnovi Ekonomije 40
Zašto kriva proizvodnih mogućnosti društva ima konkavan (povijen unutra) oblik ?
Konkavnost krive proizvodnih mogućnosti društva implicira zakon rastućih (relativnih) troškova koji važi kada se povećanje količine jednog dobra može očekivati samo povećanim odricanjem od drugog dobra.
(Pereto optimum!) Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 41
Na sledećoj slici, kombinacija
F
prikazuje ekstremnu situaciju u kojoj se proizvodi samo hrana i nijedan automobil, dok situacija
A
prikzauje drugu ekstremnu situaciju gde svi proizvodni resursi idu u proizvodnju automobila.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 42
Granica proizvodnih mogućnosti
(PPF – Production possibility frontier)
Alternativne mogućnosti proizvodnje
Mogućnosti Hrana (hiljade tona) A B C D E F 0 1 2 3 4 5 Automobili (hiljade komada) 150 140 120 90 50 0
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 43
Proizvodne mogućnosti možemo prikazati i pomoću
PPC mogućnosti
, gde je –
krive proizvodnih
hrana
prikazana na horizontalnoj, vertikalnoj osi.
a
automobili
na U tački
5 F
uočavamo brojku
5
, što govori o hiljada jedinica hrane (na desno), a po vertikalnoj osi
0
jedinica automobila.
U tački
E
može se proizvesti jedinice hrane (udesno) i
50 4
jedinica automobila (prema gore).
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije hiljade hiljada 44
Spajanjem prostora između pobrojanih tačaka koje predstavljaju različite kombinacije automobila i hrane dobijamo
krivu koja pokazuje granicu proizvodnih mogućnosti (PPF).
Znači, granica proizvodnih mogućnosti (PPF) prikazuje kombinacije autputa koje je privreda u stanju da proizvede pri raspoloživim činiocima proizvodnje i raspoloživom tehnologijom.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 45
Granica proizvodnih mogućnosti PPF
A
PPF posle ekonomskog rasta
A
120
C
50
Neefikasna tačka U U
PPF pre ekonomskog rasta
I Nemoguća tačka I Tačke C i E su efikasne E
0 Prof.dr Zoran Milenković 1 2 3
Hrana (u hiljadama tona)
Osnovi Ekonomije 4
5 F H
46
Tačka izvan granice kao što je tačka
I
je nemoguće postići uz raspoložive resurse. Bilo koja tačka unutar krive, kao što je
U
pokazuje da su neki od resursa nezaposleni ili nisu iskorišćeni na najbolji način.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 47
GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (PPF) OPORTUNITETNI TROŠAK Količina računara 3000 2200 2000 A B +100 automobila 200 računara / 100 automobila = 2 računara za 1 automobil -200 računara 0
Prof.dr Zoran Milenković
600 700
Osnovi Ekonomije
1000 Količina automobila
48
GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (PPF) OPORTUNITETNI TROŠAK
Količina računara
3000 2200 2000 A B Trošak 100 automobila = 200 računara 2.200 – 2.000 = 200 računara 700 – 600 = 100 automobila 0
Prof.dr Zoran Milenković
600 700
Osnovi Ekonomije
1000 Količina automobila
49
Zašto je važno poznavanje graničnog proizvoda ?
Granični proizvod nekog od proizvodnih faktora jeste dodatni proizvod koji se dobija dodavanjem jedinice tog faktora uz fiksirani nivo ulaganja drugog proizvodnog faktora.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 50
Za svaki nivo fiksirane vrednosti konstantnog faktora može se nacrtati drugačija kriva opadajućih prinosa varijabilnog faktora.
Granični proizvod
se definiše kao odnos promene obima proizvodnje promene ulaganja varijabilnog inputa.
i Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 51
Na osnovu funkcije prosečnog i graničnog proizvoda i na osnovu funkcije elastičnosti proizvodnje može se dokazati da je elastičnost proizvodnje odnos prosečnog proizvoda.
graničnog i 52 Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije
PPF i granična stopa tansformacije (MRT)
PPF
ima negativan nagib.
Da bi se efikasno proizvela dodatna količina hrane, potrebno proizvodnje je uzeti automobila inpute iz (smanjuje proizvodnju automobila). U ovom slučaju reč je o
graničnoj stopi transformacije (MRT)
automobila hranom.
MRT meri
koliko se automobila moralo odreći da bismo dobili jednu dodatnu jedinicu hrane.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 53
PPF i granična stopa tansformacije
Pomerajući se niz granicu proizvodnih mogućnosti, povećava se i
MRT
(granična stopa supstitucije)
54 Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije
Ako se krećemo od tačke
A
gde se samo proizvode automobili, te deo rada i kapitala iz proizvodnje automobila, gde su granični proizvodi
niski
, usmerimo u proizvodnju hrane, gde su granični proizvodi
visoki
vidimo da bi smo dobili dodatnu jedinicu hrane, izgubili veoma malu količinu automobila.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 55
Kako se pomeramo niz
proizvodnih
PPC (granica
mogućnosti)
i proizvodimo sve manje automobila, produktivnost rada i kapitala proizvodnji automobila, produktivnost rada i proizvodnji hrane
opada
.
raste
u dok kapitala u Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 56
U tački
C'
produktivnosti su jednake, te je tu
MRT
automobila, jednaka da
1
. Naime, u tački
C'
,
MRT
jednaka je
1
, jer se trebamo odreći jedne jedinice u proizvodnji bismo proizveli dodatnu
jednu
jedinicu hrane.
57 Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije
Nastavljajući niz
mogućnosti)
PPC
(granica proizvodnih
produktivnost inputa u proizvodnji automobila
raste
, dok u proizvodnji hrane
opada
, tako da
(granična stopa transformacije)
MRT
postaje manje od gde je
1 MRT
kao što je slučaj u tački jednaka
2
. U tački
E E
se moramo odreći proizvodnji
2
jedinice inputa u automobila da bismo proizveli
jednu
dodatnu jedinicu hrane.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 58
PPF i granična stopa tansformacije A
PPF posle ekonomskog rasta
A B
120
C C'
PPF pre ekonomskog rasta
I ∆A U
50
∆H 2A E H
0 Prof.dr Zoran Milenković 1 2 3
Hrana (u hiljadama tona)
Osnovi Ekonomije 4
5 F
59
Takođe, kada postoje resursi,
nezaposleni privreda se ne nalazi na svojoj granici
mogućnosti, već negde kod nas to je tačka
U
.
proizvodnih
unutar nje
, 60 Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije
PPF i granična stopa tansformacije
Kada je srazmera
hrane MRT
niska, tada je odnos-
graničnog troška proizvodnje (MCH)
i
graničnog troška proizvodnje automobila (MCA)
nizak.
Nagib
PPF
meri granični trošak proizvodnje drugog dobra. Prema tome, u svakoj tački niz granicu proizvodnih mogućnosti (B, C', C:D', D:E) važi sledeća relacija:
MRT = MCA/ MCH
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 61
PPF i efikasnost privreda
Dobra moraju biti proizvedena u onim količinama koje će potrošači biti volji da kupe.
MRS koja nam govori koju količinu jednog dobra je potrošač voljan žrtvovati da bi dobio više drugog dobra
.
*(MRS – Granična stopa supstitucije) 62 Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije
Efikasnost proizvodnje
ostvarenju povećanja jednog dobra, a bez se ogleda u proizvodnje smanjenja proizvodnje nekog drugog dobra.
Ekonomija jedne zemlje je efiksana
na njenoj mogućnosti.
granici proizvodnih Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 63
Jedan od najvažnijih kriterijuma za vrednovanje posledica u smislu efikasnosti je delo osnivača teorije
socijalnog izbora, Vilfreda Pareta
.
64 Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije
Kada bi svaki član društva davao
prednost
stanju
X
prema
Y
ili barem ostao stanju
Y
,
indiferentan
rešenje bi prema bilo jednostavno i izabrano stanje bi u svakom slučaju bilo stanje
X
.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 65
Ali, ako bi barem jedan član društva stanje
X
preferirao, a ostali bili indiferentni prema obema stanjima, treba uzeti stanje
X
kao socijalno poželjno za dato društvo. Odluke, koje ove uslove ispunjavaju, smatraju se jakim (superiornim)
poboljšanjima
, a stanje Pareto Pareto
optimumom
.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 66
Privredno stanje
je Pareto
efikasno
kada ne postoji mogućnost da se jedna osoba izdigne i to tako da ostali ne dođu u gori položaj
. A Pareto neefikasan slučaj je kada postoji mogućnost za preferiranje jedne osobe, pod uslovom da drugi zbog toga ne ispaštaju.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 67
Paretov optimum
– opisuje situaciju u kojoj nijedan pojedinac ne može poboljšati svoj položaj, a da neki drugi pojedinac ne doživi pogoršanje svog položaja.
68 Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije
Ovo znači da su proizvodnja, razmena i potrošnja tako efikasno organizovane da nikakva organizacija ovih aktivnosti ne bi donela koristi nekom od aktera, a da se pri tom ne pogorša položaj drugih.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 69
PPF i efikasnost privreda
U našem slučaju granična stopa supstitucije hrane za automobile jeste količina automobila koju su pojedinci spremni žrtvovati da bi dobili dodatne jedinice hrane.
U isto
supstitucije
vreme
granična stopa
meri trošak proizvodnje dodatne jedinice hrane u uslovima smanjenja proizvodnje automobila.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 70
PPF i efikasnost privreda
Ekonomija efikasno proizvodi ako za svakog kupca važi sledeća relacija:
MRS = MRT.
Granična stopa supstitucije = Granična stopa transformacije 71 Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije
PPF i efikasnost privreda
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 72
(a) Pre nego što postane razvijena, zemlja je siromašna. Ona mora potrošiti gotovo sva svoja sredstva na hranu, a vrlo malo na luksuzna dobra.
(b) Rast utrošaka i tehnoloških promena pokreće krivu proizvodnih mogućnosti
(PPF)
dalje od centra. Ekonomskim rastom, zemlja prelazi iz
A
u
B
, povećavajući potrošnju hrane vrlo malo u poređenju sa povećanjem luksuznih dobara.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 73
Granica proizvodnih mogućnosti, ekonomski rast i granična stopa sustitucije.
(a) Siromašna zemlja (b) Razvijena zemlja
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 74
(a) Tri zemlje kreću izjednačeno
(1, 2 i 3).
One imaju istu granicu proizvodnih mogućnosti
(PPF).
Međutim one imaju različitu stopu ulaganja. Zemlja
1
ne ulaže (samo zamenjuje mašine) i ostaje u
A 1
. Zemlja
2
umereno se uzdržava potrošnje i ulaže u
A 2
. Zemlja
3
žrtvuje veliki deo tekuće potrošnje i obilno ulaže u budućnost
A 3
.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 75
(b) Kasnije, zemlje koje ulažu više kreću sa napred. S toga je štedljiva zemlja
3
pomakla mogućnosti svoju
(PPF)
granicu proizvodnih vrlo daleko, dok se zemlja
1
uopšte nije pomakla svoju granicu proizvodnih mogućnosti
(PPF).
U budućnosti zemlja veću tekuću potrošnju.
3
nastavlja sa većim ulaganjima i s toga ona postže i Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 76
Granica proizvodnih mogućnosti, ekonomski rast i granična stopa sustitucije.
(a)Pre investiranja (b) Nakon investiranja
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 77
Zakon opadajućih graničnih prinosa
pokazuje da svaki dodatni radnik povećava proizvodnju manje nego što je povećava predhodno dodati radnik.
78 Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije
Šta je osnovna opadajućih prinosa ?
pretpostavka zakona
U uslovima definisane tehnologije, ako se nivo upotrebe proizvodnih faktora ne menja za sve proizvodne faktore već samo za jedan od njih (ako su moguće različite kombinacije faktora), varijacije samo jednog od njih (ostali, dakle, ostaju fiksni) mogu vremenom da rezultiraju opadajućim prinosima.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 79
Da li je zakon o opadajućim prinosima apsolutan ?
Zakon opadajućih prinosa nije univerzalan, jer često počinje da deluje tek iza određene tačke, pošto se doda znatan broj jednakih doza promenljivog činioca. Do te tačke može se desiti da promenljivi činilac daje konstantni ili, čak, rastući prinos.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 80
Primer:
Kakav je uticaj dodatnog radnika na proizvodnju.
proporcionalne prinose Ako s imamo dodatnim autputom od
4.000 mtc
početnom autputu od
4.00 mtc
pridodatog ?
Na sledećoj tabeli prikazaćemo prisustvo opadajućih graničnih prinosa.
Druga mtc
jedinica rada doprinosi samo dodatnog autputa, što je
50% 2.000
manje od doprinosa prve jedinice rada.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 81
Treća
jedinica rada doprinosi još manje nego druga,
1.000 mtc
, a
četvrta
doprinosi još manje,
500 mtc
.
Dakle radi se o
prinosa.
zakonu opadajućih
82 Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije
Jedinice rada (osobe-godine)
0 1 2 3 4 5 Prof.dr Zoran Milenković
Ukupni autput (mtc)
0 4.000 6.000 7.000 7.500 7.800
Dodatni autput postignut dodatnim jedinicama rada (mtc po osobi-godini)
4.000 2.000 1.000 500 300 Osnovi Ekonomije 83
Zakon opadajućih graničnih prinosa važi za
postojeću proizvodnu tehnologiju
.
Međutim,
poboljšanja
vremenom
tehnologije
dolazi do (genetski modifikovano seme, kvalitetnije đubrivo, savremenija oprema za farme itd.) vremenom može preduprediti zakon opadajućih graničnih prinosa.
Kako?
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 84
Rečeno, ilustrovaćemo na sledećem grafikonu. Početnu krivu proizvodnje označiti sa
Q1,
ali poboljšanja tehnologije mogu dozvoliti pomeranje krive naviše, najpre na
Q2
, a zatim na
Q3
. Dakle vremenom se povećava broj zaposlenih, a uvodi se i nova tehnologija.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 85
Posledica ovoga je promena obima proizvodnje sa
A
(uz input od
6
jedinica na krivoj
Q1
) na
B
(uz input od
7
jedinica na krivoj
Q2
), pa na (uz input od
8
jedinica na krivoj
Q3
).
C
86 Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije
Produktivnost rada Učinak tehnologije naspram zakona opadajućih pinosa
C
Proizvodnja u nekom razdoblju 100
Q 3 B Q 2 A
50
Q 3
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije Rad u nekom razdoblju 87
Produktivnost rada
Produktivnost
je princip poslovanja kojim se ostvaruju maksimalni rezultati poslovanja preduzeća uz minimalno trošenje radne snage.
Prosečan proizvod koji pokazuje obim i koliličinu proizvodnje po jedinici inputa rada.
Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 88
U čemu je razlika između ukupnog i prosečnog proizvoda ?
Angažovanjem proizvodnih faktora po završetku proizvodnog procesa dobija se određeni kvantum proizvoda koji se može nazvati
ukupnim
proizvodom. Ukupni proizvod je funkcija utrošaka proizvodnih faktora. Ako se ukupan proizvod
odnos stavi u
sa nekim od varijabilnih utrošaka dobija se prosečni proizvod po tom utrošku.
Osnovi Ekonomije 89
Produktivnost rada
Produktivnost osnovu: rada se –
rasta fonda kapitala
ili povećava po –
tehnoloških promena.
Veza između
produktivnosti rada i životnog standarda.
Efikasnost
društva i svakog ljudskog rada meri se nivoom njihove produktivnosti.
90 Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije
Značaj produktivnosti rada
-mera privredne razvijenosti privrede -mera efikasnosti korišćenja utrošenog rada -indikator neefikasnosti nekog dela proizvodnog procesa
Rast produktivnosti rada uzrokuje
-rast bruto domaćeg proizvoda -potpunije zadovoljenje društvenih Osnovi Ekonomije 91
Pokazatelji rada nivoa produktivnosti
odnos količine ostvarene proizvodnje i jedinice radnog vremena -samo za jedan proizvod ili uslugu -za više različitih proizvoda i/ili usluga -za pojedine faze proizvodnje jedinična količina potrebnog rada Prof.dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 92