UTICAJ NEFORMALNE EKONOMIJE NA EKONOMSKI RAZVOJ Dr Rajko Kosanović

Sofija, 13-14. mart 2013.

NEFORMALANA EKONOMIJA

Globalna pojava, u manjoj ili većoj meri, prisutna u svim zemljama, bez obzira na stepen društveno-ekonomskog razvoja.

U literaturi na engleskom reziku za ovu pojavu koriste se sledeći termini: ,, informal economy” ,,unformal economy ” ,,gray economy” ,,hidden economy” ,,shadow economy”

DEFINICIJA

• ,,Siva ekonomija”-skup ekonomskih aktivnosti koje se obavljaju van institucionalizovanog, legalnog privrednog ambijenta, a koji se, preduzimanjem određenih radnji, mogu legalizovati (na primer plaćanjem poreza); • ,,Bela ekonomija”- legalni privredni ambijent; • ,,Crna ekonomija”- ne može se legalizovati (na primer trgovina narkoticima).

,,TRI STUBA ’’ NEFORMALNE EKONOMIJE

1) privredjivanje na crno (nelegalni privredni subjekti), 2) rad na crno (zaposleni koji rade ilegalno) i 3) pranje novca i finansijske malverzacije ( nelegalne transakcije, utaje poreza i dr.).

RAD NA CRNO

• Zapošljavanje u neregistrovanoj firmi; • Zapošljavanje u registrovanoj firmi, ali bez ugovora o radu; • Zapošljavnje u registovanoj firmi, čiji deo posla kojim se firma bavi nije registrovan; • Zapošljavanje u registrovanoj firmi, sa zaključenim ugovorom o radu,ali: bez plaćanja doprinosa za socijalno osiguranje, uz isplatu dela zarade na ruke; • Samozappošljavanje; • Neplaćeni pomažući članovi domaćinstva;

RAD NA CRNO

Rad „na crno“ za radnike znači da: • nemaju ugovore o radu kojim garantuju redovnu i određenu zaradu, bezbednosti i zdravlje na radu, zakonsko radno vreme, odsustva, odmore i drugo; • nisu prijavljeni, odnosno da nemaju obavezno socijalno osiguranje (zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti); • su eksploatisani od strane poslodavca; • radom na crno nanose štetu sebi i drugima.

UZROCI NASTANKA

Postoje brojni

uzroci rada na crno

, a njih u prvom redu treba tražiti u sledećem: • visokoj stopi nezaposlenosti, a naročito visokoj stopi nezaposlenosti mladih; • niskim primanjima i padu životnog standarda; • nezaokruženom poreskom sistemu i slaboj poreskoj kontroli; • blagim kaznama, tj. malom riziku u odnosu na očekivanu dobit; • neizgrađenosti tržišnih mehanizama, institucija i neefikasnosti javne administracije; • dominaciji politike nad ekonomijom i dr.

RAD NA CRNO ,,socijalni ventil ”

Nadležni državni organi radu na crno „gledaju kroz prste“, budući da je rad na crno svojevrsni „socijalni ventil” za regulisanje naraslih tenzija u društvu zbog dugogdišnje ekonomske i socijalne krize.

OBLASTI U KOJIMA SE JAVLJA

• Turizam i ugostiteljstvo; • Građevinarstvo; • Trgovina; • Saobraćaj; • Zanastvo i druge uslužne delatnosti; • Poljoprivreda;

NEGATIVNE POSLEDICE

Rad na crno ima brojne negativne posledice i to na: 1) zaposlene; 2) poslodavce ( kako one koji prijavljuju, tako i na one koji ne prijavljuju zaposlene); 3) državu i na čitavo društvo.

NEGATIVNE POSLEDICE (na zaposlene)

• Zaposleni koji rade na crno u potpunosti ili delimično ne ostvaruju prava koja im garantuje radno i socijalno zakonodavstvo, kolektivni ugovori (opšti, posebni i kolektivni ugovor kod poslodavca) i ugovor o radu. • Radnik koji radi na crno, odnosno nije prijavljen ne ostvaruje prava iz radnog odnosa poput prava na ograničeno radno vreme, odmore i odsustva, zaštitu života i zdravlja pri radu, ne uplaćuje mu se penzijsko i zdravstveno osiguranje i dr.

NEGATIVNE POSLEDICE (na poslodavce)

• Poslodavci koji posluju legalno, u odnosu na poslodavce koji zapošljavaju radnike na crno, izloženi su nelojalnoj konkurenciji, pošto imaju velike izdatke za poreze i doprinose koje je teško pokriti iz poslovanja. Ovi poslodavci, na ovaj način bivaju kažnjeni što poštuju zakon i izvršavaju svoje obaveze. • Preduzeća koja ne prijavljuju zaposlene takođe u izvesnoj meri trpe posledice rada na crno imajući u vidu da neprijavljeni rad često znači nisku produktivnost koja donosi dugoročne štete.

NEGATIVNE POSLEDICE (na državu)

• Država trpi brojne negativne posledice rada na crno, zbog činjenice da republički i opštinski budžeti, kao i fondovi organizacija obaveznog socijalnog osiguranja ne ostvaruju ogromna sredstva zbog neuplaćenih poreza i doprinosa.

• Zbog povećanih socijalnih izdataka država u velikoj meri opterećuje privredu, zadržavanjem visokih stopa poreza i doprinosa, koji u najvećoj meri opterećuju poslodavce koji posluju u skladu sa zakonom. • Naplaćanjem poreza i doprinosa budžeti i fondovi ne ostvaruju potrebne prihode za finansiranje prava zaposlenih i svih građana, što neretko ima za posledicu zaduživanje države i prebacivenje tereta na buduće generacije.

OBIM (Srbija)

• U Srbiji u „sivoj ekonomiji“ radi od 700.000 do 800.000 radfnika; • Siva ekonimija čini od 35 do 40%BDP-а; • Šteta za budžet se procenjuje na tri-četiri milijarde evra godišnje; • U „sivoj ekonomiji “godišnje se obrne i do 10 milijardi evra.

OBIM (Srbija-stopa neformalne zaposlenosti)

• April 2011............. 19,9 % • Oktobar 2011........ 17,8 % • April 2012...............17,0 % • Oktobar 2012......... 17,9 % Smanjenje stope neformalne zaposlenosti rezultat je ekonomske krize

OBIM (svet-% BDP-a)

• Severna Amerika...................13 % • Zapadno-evropske zemlje......18 % • Azija........................................29 % • Istočno-evropske zemlje.........36 % • Centralna i južna Amerika.......41% • Afrika.......................................42%

KAKO MERITI OBIM?

Postoji veći broj metoda za merenje obima sive ekonomije u jednoj zemlji, a koje se prema zajedničkim karakteristikama mogu svrstati u sledeći tri grupe • direktne metode (anketa i poreska revizija); • indirektne metode (razlika između poreske statistike i nacionalnih računa; razlika između prihoda i izdataka – makropristup; razlika između prihoda i izdataka – mikropristup; tržište radne snage; visina gotovine u opticaju; metoda upoređivanje podataka o fizičkim inputima); • uzročni modeli (potražnja za gotovim novcem; determinante/indikatori).

KAKO MERITI OBIM?

• Kada je reč o zemljama u tranziciji, za merenje obima sive ekonomije karakteristična su dva pristupa, i to: metoda input (potrošnja električne energije) i Eurostatov Exhaustiveness program koji je osmišljen za zemlje kandidate, od kojih je 10 postalo punopravnim članovima EU 1. juna 2004. godine. • Exhaustiveness program može se opisati kao program kojim se utvrđuje iscrpnost statističkog obuhvata i usklađenost sa međunarodnom prihvatljivom metodologijom pri izračunavanju nacionalnih računa.

KAKO SE BORITI?

Brojne su mere koje se mogu preduzeti na suzbijanju sive ekonomije i njih bi smo mogli svrstati u tri grupe, i to u: • preventivne mere; • stimulativne mere i • kaznene mere.

KAKO SE BORITI?

• U

preventivne mere

, u prvom redu, spadaju mere koje imaju za cilj razvoj društvene svesti o dugoročno pogubnim posledicama rada na crno. U ovu grupu mera, pored ostalog, spada organizovanje kampanja o štetnosti sive ekonomije i njenim efektima i negativnim posledicama, kako na zaposlene, tako i na budžete Republike i lokalnih zajednica, a time i na čitavo društvo. Jasno je da nosioci preventivnih mera moraju biti Vlada , organi lokalne samouprave, sindikati, poslodavci i zaposleni.

KAKO SE BORITI?

U

stimulativne mere

, spadaju: 1) podsticanje preduzetnika i poslodavaca na legalan rad (smanjivanje opterećenja privrede po osnovu poreza i doprinosa, davanje finansijskih podsticaja za prijavljivanje zaposlenih, odobravanjem olakšica u kreditiranju i dr.), 2) stvaranje stimulativnog ambijenta za vršenje uplata poreza i doprinosa (objavljivanjem „belih“ i „crnih“ lista preduzetnika i poslodavaca, postepeno smanjivanje poreza i doprinosa i dr.), 3) usvajanjem jednostavnih i transparentnih poreskih zakona, 4) pojednostavljenje propisa u vođenju knjigovodstvenih, računovodstvenih i poslovnih knjiga i druge mere.

KAKO SE BORITI?

Pored preventivnih i stimulativnih mera neophodna je i primena odgovarajućih

kaznenih mera

u koje, pored ostalog, spadaju: 1) pooštravanje sankcija za slučaj izbegavanja plaćanja poreza i doprinosa i nepoštovanje Zakona o radu i drugih propisa kojima se reguliše radno-pravni položaj zaposlenih, 2) intenziviranje aktivnosti inspekcije rada i 3) druge mere.

Za borbu protiv sive ekonomije nije dovoljno samo doneti odgovarajuće propise, već je iste nužno i sistematski primenjivati, prilagođavati i pratiti njihove efekte.

ULOGA SINDIKATA

Aktivnosti sindikata u suzbijanju rada na crno sastoje se, između ostalog, u: 1) organizovanju kampanja (,,Stop radu na crno); 2) podnošenju inicijativa za izmenu odgovarajućih zakonskih propisa; 3) edukaciji o negativnim efektima rada na crno (organizovanje predavanja, tribina, okruglih stolova, seminara, konferencija i izdavanje odgovarajući publikacija).

4) Donošenje nacionalnih akcionih planova,

ZAKLJUČAK

Uticaj neformalne ekonomije na ekonomski razvoj ogleda se u sldeće: 1) republički i opštinski budžeti, imaju umanjene prihode zbog neplaćanja poreza; 2) fondovi organizacija obaveznog socijalnog osiguranja imju umanjene prihode zbog neplaćanja doprinosa; 3) pokrivanje deficita fondova organizacija obaveznog socijalnog osiguranja iz budžeta; 4) niže učešće kapitalnih rashoda u javnoj potrošnji;

ZAKLJUČAK

5) povećanje poreza i doprinosa da bi se pokrili neostvareni prihodi budžeta i fondova; 6) pogoršavanje uslova poslovanja zbog povećanja poreza i doprinosa; 7 ) ,,bežanje” uneformalnu ekonomiju zbog povećanja poreza i doprinosa; 8) i zloženost poslodavaca u formalnoj ekonomiji nelojalnoj konkurenciji poslodavaca iz nelojane ekonomije; 9) smanjenje produktivnosti zbog nezadovoljstva zaposlenih.

10) rast javnog duga.

HVALA NA PAŽNJI