Transcript Uticaj klimatskih promena na pojavu štetočina

UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA
POJAVU ŠTETOČINA
POLJOPRIVREDNOG BILJA
Dr Marko INJAC
Dipl. Ing Petar BURSAĆ
Izvori zagrejavanja
Kretanje i položaj zemlje oko sunca
Elipsoidna putanja (period dugog hladnog
vremena)
Okrugle putanje (period toplog vremena)
Emitovanje gasova (simpor dioksid, ozon i dr.)
NOBELOVA NAGRADA ZA PROUČAVANJE
ZAGREJAVANJA ATMOSFERE
Paul CRUTZEN, Holandija
Sherwood ROWLAND i
Mario MOLINA (USA).1995:
Zagrejavanje atmosfere i učešće
hlorofluorougljenika u atmosferi
PROZOR U SVET UTICAJA KLIMATSKIH PROMENA NA
ŠTETOČINE POLJOPRIVREDNOG BILJA
Simptomi oštećenja lubenica ozonom
Oštećeno je starije lišće krune koje obavlja
sintezu organskih materija a cima koja raste je
neoštećena. Tipični simptomi su oštećenje lica
lista dok je naličje neoštećeno.
Takvi simptomi su i kod soje, pasulja, višnje i
slično. Simptomi podsećaju na nedostatak
kalijuma ali nisu pravilni Kod lubenica,
samooplodni hibridi(bezsemeni) su posebno
osetljivi. Može doći do nekroze i sušenja lišća
krune.
Oštećenja BILJAKA OZONOM u poljima Srbije
Lubenice i druge Cucurbitaceae su posebno
osetljive na oštećenja od ozona. Od ratarskih
useva osetljive su duvan i soja u otpornije na
ozon su pšenica i kukuruz.
Posebno oseljivi su četinari kao bor, jela i dr..
Oštećenje četinara od ozona
Pri proučavanju uticaja klimatskih promena na
pojavu INSEKATA I GRINJA uzima se model
“plastenika”
Leskovac,
Almeiria, Antalia
Keizi Kiritani (2006)
Povećanjem površinske prosečne
temperature
za 1oC u poslednjih 40 godina u Japanu
kod insekata i grinja u poljoprivredi došlo
je do izmena u:
1. Statusu štetočine
2. Stepenu širenja
3. Uginjavanju u toku zime
4. Sihronizaciji fenologije biljke domaćina
i insekta/ grinje
5. Povećanju broja generacija
Povećanje temperatura značajnije će uticati
na vrste insekata i grinja sa partenokarpijom
jer ženke imaju brži metabolizam.
Takvi primeri su tripsi.
1.Izmena statusa stetočine
U plastenicima M. persicae prezimljva kao ženka
i može da prenese viruse CMV na rasad i time
postaje veća štetočina .
B. persicae prezimljava na korenu sadnica kada
može preneti virus šarke bresaka.
F. occidentalis predje na povrće u polju i na voće
(kao u Kaliforniji)
Tripsi: svet ženki
Očekuje se značajnije povećavanje plodnosti ženki a time
tripsi postaju i veće štetočine
Do sada manje poznate kao tresetne mušice
(SCIARIDAE) postaće veoma značajne štetočine
Sciariidae (tresetne ili šampinjonske mušice)
Nematode
(zbog otopljavnaja moraće se više zalivati a time se
stvaraju uslovi za pojavu nematoda na povrću,
jagodama itd.)
Tarsonemus palidus na jagodama, cveću i
korovima
Jaja Polyhagotarsonemus latus na paprici
Sponzoruša
Cucumis Mozaic Virus
Očekuje se intezivnija pojava insekata koji sišu i
time više viroza i fitoplazmoza (STWV na
duvanu)
2.Izmena u stepenu širenja
T. tabaci se normalno hrani se crnim lukom i
nekim povrćem zatim duvanom itd ali u blizini
jabučnjaka može se preći na jabuke.
U Kaliforniji gde su blage zime F. occidentalis je
štetočina bresaka i nektarina i redovno se mora
suzbijati.
T. vaporariorum može izaći iz plastenika i hraniti se Ambrozijom i
drugim biljkama i do 10 km od plastenika
Oštećenje plodova nektarina i krušaka
Zeleni zrikavac
(Tettigonia viridissima L.)
Zrikavci
U programe zaštite voćaka nektarina i
bresaka redovno se predvidja suzbIjanje
zrikavaca koji oštećuju plodove nektarina i
krušaka najčešće s gornje strane i u vreme
početka zrenja.
Zimski mortalitet
(teorija nukleaze)
Ženke koje prezimljuju ispod lisća, plitko u zemlji ili ispod ljuspica
pupoljaka imaće smanjeni mortalitet ijavljaće se rano u proleće.
Očekuje se značajnija pojava Tetranychus urticae i drugih Tetranychus
vrsta na voću posebno jabuci, kod povrća i ratarskih useva (na kukuruzu
i soji).
Očekuju se značajnije pojave rdjastih grinja (A.cornutus na koštičavom
voću, breskvama i nektarinama), na kruškama, jabukama, vinovoj lozi
itd.
Eriophiydae prezimljuju kao ženke i nemaju obaveznu dijapauzu.
Beauveria bassiana na imagu pipe
Prosečne dnevne temperature za januar
2000-2004 godine
2000.
2001.
2002.
2003.
2004.
11.
0.6
5.0
-2.0
-3.0
0.0
12. 13.
5.0 3.4
3.0 2.0
-3.0 -3.0
-5.0 -8.0
-6.0 -10.0
14. 15. 16.
1.6 -0.6 0.2
3.0 1.0 0.0
-3.0 -3.0 -4.0
-8.0 -10.0 -7.0
-4.0 -1.0 -2.0
17.
1.7
1.0
-2.0
-5.0
-1.0
18.
0.6
-1.0
-3.0
-8.0
-2.0
19.
-0.4
0.0
-1.0
-8.0
-1.0
20.
1.1
4.0
-1.0
-3.0
-1.0
21.
0.4
2.0
4.0
-1.0
-4.0
22.
-1.5
5.0
9.0
-2.0
-1.0
23.
-1.1
2.0
7.0
-5.0
2.0
24.
-2.4
2.0
9.0
-6.0
2.0
25.
-1.9
-1.0
8.0
-5.0
-1.0
26. 27. 28.
2.5 0.5 -1.5
-2.0 -4.0 -3.0
8.0 11.0 11.0
-5.0 -4.0 -3.0
0.0 4.0 3.0
29.
1.2
2.0
Pojava A. cornutus na breskvama i nektarinama
spoljnem delu krunice cveta u 2002/4 godini
Smanjeni mortalitet u toku zime
(nepovoljniji uslovi razvića mikoza insekata)
Očekuje se značajnija pojava gundelja, žičara i
nematoda kod kojih je vertikalno kretanje u
zemlji
Mortalitet repine pipe, drugih pipa i kukuruzne
zlatice u toku zime će biti manji i može se očivati
značajnija pojava (štetočine aridnih reona).
Zabrus na pšenici u godinama sa blažim zimama
biće veća štetočina
Otopljavanje favorizuje dužinu ishrane žitnog
bauljara na pšenici
4.Izmene u sihronizaciji pojave insekata i
biljaka domaćina
Kao primer navodimo crnu breskivnu vaš i
(Brachycaudus persicae = subterraneus)
javlja se kada su toplije zime već u januaru
pre početka ketanja vegetacije bresaka ili
nektarina. B. persicae živi na korenu i javlja
se prvo na sadnicama, zatim mladjim
stablima jer ranije kreću.
Crna breskvina vaš
(Brachycaudus persicae)
INSEKTI IZ JUŽNE EVROPE
Očekuje se njihova pojava u Srbiji
Kukuruzna sovica (Chelicoverpa armigera)
prezimljava u Južnim delovima Evrope.U
godinama prenamnožensti nadjene su u Bečeju
lutke u zemlji u toku jeseni. Slično je i sa
drugim migratornim vrstama S. ypsilon itd.
U godinama sa blagim zimama migratorne
sovice mogu prezimiti i kod nas .
Razviće i širenje “mediteranskih” štetočina u
Srbiji
Do sada je zelena jabukina vaš (Aphis
pomi) bila najbrojnija vrsta a sada se
masovnje javlja i Aphis citricola (= Aphis
spireacola) koja se teško razlikuje od
prethodne a u izvesnoj meri je otpornija na
aficide od A. pomi.
Metcalfa spinosa je već sada prisutna u
Srbiji
Žilogriz se takodje raširio u Srbiji.
Aphis pomi
Metcalfa spinosa
(spinosus–trnovit, bodljikav)
Insekti iz Severne Evrope
Insekti koji imaju optimalne uslove u Severnoj
Evropi (Lisni mineri, Ph. blancardella i L.
corylifoliella, L. clerkella) će se manje javljati ili
samo u proleće ili u uslovima veće vlažnosti
(zalivanje blizu reka i jezera)
5.Povećanje broja generacija kod insekata
Jabukin smotavac ima 2 generacije ali stvaraju se uslovi za
pojavu 3. generacije što bitno menja vreme zaštite i njegov
status štetočine.
L. scitella ima 3 generacije ali stvaraju se uslovi za 4.
generaciju
M. persicae posle pilenja iz zimskih jaja ima nekoliko
generacija na breskvama a kasnije prelazi na povrće.
Prezimljavanjem u plastenicima povećava se broj
generacija, kao i penošenje virusa.
Uticaj globalnog zagrejavanja na korisne insekte i
entomopatogene bolesti
Prema Kiritani (2006) povećenjem broja štetočnih insekata i grinja
kao hrane za korisne insekte doći će i do povećanja brojnosti korisnih
insekata posebno onih koji lete.
Kiritani smatra da jedino neće povećati brojnost pauka predatora
Otopljavanje će bitno uticati na smanjenje pojave mikoza (posebno
kod insekata koji prezimljuju u zemlji jer se smanjuje vlaga) ali će
doći do povećanja uloge entomovirusa u pojavi epizoocija bolesti
posebno kod stabilnijih ekosistema (šume, gubar)
Više će se gajiti povrće sa manjim troškovima grejanja
Brojnost parazita lisnih vaši će se povećati
Brojnost pauka predatora neće se značajnije
povećati