Transcript 6 Uticaj okoline na zdravlje

HIGIJENA
UTICAJ OKOLINE NA ZDRAVLJE
18.03.2014.
Šta sve podrazumevamo pod
čovekovom okolinom?
FAKTORI
kućno okruženje
(porodica)
socijalni
psihološki
fizički
rekreativno okruženje
(aktivnosti slobodnog
vremena)
radno okruženje
(posao, škola...)
hemijski
biološki
Životno
okruženje
Fizička aktivnost i sredinski faktori
sredinski faktori - participiranje u fizičkoj aktivnosti
istraživanja DECA
slabiji i bolji socio-ekonomski status sredine u kojoj se odvija aktivnost (Heersink
et al., 2004; Humbert et al.,2006; Neves et al. 2005; Matsudo et al., 2006).
petogodišnji program intervencije, autori su konstatovali:
poboljšanje nivoa fizičke aktivnosti, odnosno smanjenje sedenternosti i
uključivanje u fizičku aktivnost kod svih socijalno stratifikovanih kategorija,
s tim što se sa povećanjem socijalnog statusa pojačava uticaj koji je
program aktivnosti ispitanik ostvario (Neves et al., 2005; Matsudo et al.,
2006).
Prilikom istraživanja na trogodišnjoj deci koja su podeljena u tri grupe
obzirom na socio-ekonomski status roditelja (niži, srednji i viši), utvrđeno
je da su deca nižeg socijalnog statusa imala slabije motoričko znanje
(Ketelhut et al. 2003).
Radno okruženje
predškolske ustanove
školske ustanove
fakulteti
kompanije, firme (priroda posla)
Predškolsci
fizička aktivnost – igra, jutarnja gimnastika, šetnja (boravak u prirodi, van ustanove),
organizovana aktivnost
Školska populacija
nastava fizičkog vaspitanja 2 časa
školska sekcija – školski sport 1 čas
vannastavne školske aktivnosti (odbojka, ples...)
Igra značajna naročito u malađem školskom dobu (1-4. razreda)
Studentska populacija
Od 1963. do 1998. fizičko vaspitanje na univerzitetima u našoj zemlji.
‚‚Neplivači su morali da idu na plivanje, a ostali su mogli da biraju sport. Iskustva su bila
dobra, ali je promenjen zakon i sport ukinut na univerzitetima. Sada više nema nikakvih
zakonskih prepreka da ga vratimo, samo je pitanje finansija i razumevanja Ministarstva
prosvete. Bilo bi potrebno da se obezbede sredstva za nastavnike koji će te časove držati.“
Kao neki od argumenata za hitno poboljšanje
nastave fizičkog među đacima, ali i
akademcima, članovi komisije koja je pisala
strateški dokument naveli su da – 74,3 odsto
odraslog stanovništva nije dovoljno fizički
aktivno, 46,5 ima visok pritisak, 18 odsto je
gojazno, trećina puši, a 40 odsto konzumira
alkohol.
Ekonomski fakultet u Subotici samoincijativno
je uveo nastavu fizičkog, kao izborni predmet.
Studenti koji pohađaju ove časove dobijaju
svake godine po dva ESPB poena i to je dobar i
stimulativan model .
Okruženje, fizička aktivnost i radno sposobna populacija
AKTIVAN ŽIVOTNI STIL
pojedinac odgovoran za svoje zdravlje
(sedenteran životni stil, hipokinetski sindrom, MNB)
kompanije – zdravlje / radni kapacitet zaposlenih
slobodno vreme
vreme za plansku i organizovanu aktivnost
može i ovako
Okruženje kao resursna osnova na/u kojem se vežba
urbano okruženje
antropogeni objekti
javne gradske površine / otvoreni prostori
Aktivnosti okruženja na otvorenim prostorima:
sportski, rekrativni (sr)
slobodne (javne) površine (sp)
sr, sp/p
u mestu stanovanja (ms)
van mesta stonovanja (vms)
Prirodni (p)
Antropogeni (a)
sr, sp/a
sr/a
sr, sp/p
sr/a
Izgrađeni tereni u okviru sportsko rekreativnih centara, javnih gradskih
površina namenskog
karaktera za aktivnosti sportsko-rekreativnog
sadržaja.
individualne
aktivnosti
kolektivne sportske i
rekreativne aktivnosti
Slobodne površine (javne) u mestu stanovanja za odvijanje
aktivnosti gde prostor nije strogo namenje za tačno određenu
sportsko-rekreativnu aktivnost .
parkovi, površine koje po svojim prostornim
zahtevima odgovaraju datoj aktivnosti bilo
da se ona sprovodi samoinicijativno ili
grupno.
Voda kao resurs
antropogeni / bazeni
prirodni / more
reke
jezera
u vodi
ispravnost / higijena vode
aktivnosti:
na vodi
pod vodom
Voda i zdravlje
Sadržaj vode u našem telu varira u odnosu na životno doba i na pol. Voda čini 5560% ukupne mase odraslih osoba, a čak do 75% kod dece.
Zbog stalnog kretanja u organizmu, voda napaja organe kroz koje prolazi i obnavlja
tečnost u njima. Ona je značajna i neophodna za svaku funkciju u organizmu.
Količinu telesne tečnosti regulišu koža i bubrezi. Znojenje održava unutrašnju
temperaturu na 37 stepeni Celzijusa, a bubrezi filtriraju otrove i odvode produkte
metabolizma iz krvi urinom. Organizam čoveka dobija vodu hranom (gotovo sva hrana
sadrži vodu), razgrađujući nutrijente koji daju energiju, te unosom tečnosti (voda i
napici).
Osnovne funkcije vode u telu su :
-nosi nutrijente i otpadne produkte
-ispunjava ćelijski i međućelijski prostor
-sudeluje u hemijskim reakcijama
-služi kao rastvarač mineralima, vitaminima i
aminokiselinama
-deluje kao ``štitnik`` između zglobova
-služi kao ublaživač udara i stresa oka, kičme i
posteljice u vreme trudnoće
-pomaže pri regulaciji telesne temperature.
Dehidratacija organizma
Krv postaje gušća
Raste krvni pritisak
Povećanje holesterola na zidovima krvnih sudova (ćelija -‚‚cigal‚‚)
Pojava bola i žgaravice u želucu (98% H2O – sluz)
Promene na hrskavičnim površinama
Vežbanje
pojačati unos vode / gubitak znojenjem, disanjem
unos, pre, za i posle vežbanja
Vazduh kao resurs
Vazduh je osnovni faktor kvaliteta životne sredine
Sastav vazduha
1. azot (78,08%)
2. kiseonik (20,95%)
3. argon (0,93%)
?
trčanje /
gradska zona
Zagađenost vazduha
Buka
Zagađenje vazduha: DIREKTNO, INDIREKTNO
motorizacija
dimnjaci
isparavanje štetnih materija
Zagađivači, fabrički dimnjaci
Sumpor-dioksid
Čađ
Azotni-oksid
taloženje materija
Magla
predstavlja kondenzovanu vodenu paru
vidljivost manja od 200 m–magla
vidljivost od1-2km–sumaglica
opasna za asmatičare
čini smog u kombinaciji sa drugim aero zagađivačima
„slane magle” – magla sa visokom koncentracijom soli
Smog
javlja se u velikim gradovima (industrija, kotlarnice, individualno grejanje,
emisija izduvnih gasova od strane motornih vozila...)
opasan po zdravlje dece i starijeg stanovništva
fotohemijski smog
(sunčeva svetlost> azotni oksidi+isparljiva organska jedinjenja= sekundarnezagađujuće supstance)
PEKING
Dim, izduvni gasovi
automobili i fabrike ispuštaju štetne gasove u atmosferu neki od tih gasova sa
oblacima prouzrokuju kisele kiše koje destruktivno deluju na životnu sredinu.
Požari
Zaprašivanje pesticidima
Zagađenje vazduha u gradovima, naročito aerosolima, predstavlja dodatni
faktor rizika za obolevanje od akutnih i hroničnih kardio-vaskularnih
poremećaja.
Zdravstvene promene mogu biti:
akutnog i hroničnog karaktera
nastaju naglo kada koncentracije
aeropolutanata (polutant-tvar koja
zagađuje) znatno porastu usled
nepovoljnih meteoroloških uslova
ili usled industrijskih akcidenata.
hronični
efekti
su
posledica
svakodnevne izloženosti niskim
koncentracijama aeropolutanata.
Preporuka WHO je da je kritični nivo olova u krvi kod dece 100 µg/l.
Prema Robertsu i saradnicima (2006), na svakih 10 μg/m3 sledi porast:
0,12% opšteg mortaliteta;
0,17% KV i respiratornog mortaliteta
Prirodni agensi u vazduhu žtetni po zdravlje dela populacije
POLEN
Oslobađa se u tolikim količinama da predstavlja značajan deo zemljine atmosfere,
Polen sadrži supstance bogate proteinima, kakve imaju na primer ambrozija ili razne
vrste trava, koje izazivaju alergijsku reakciju poznatiju kao polenska kijavica,
Lečenje se sprovodi primenom antihistaminika i kortizona.
Buka
neželjeni zvuk (buka do jačine od 60 dB ne stvara neprijatnosti kod
čoveka,dok veći nivo-i buke stvaraju
nelagodnost,bol,razdražljivost,nervozu,poremećaj rada organa za varenje)
Još po nešto o životnom okruženju
Urbanizacija
Eksploatacija
Narušava životno stanište
zdravlje, životna sredina i socijalni uslovi predstavljaju
oblasti koje su u stalnoj interakciji
Literatura:
Neves, R. C., Araujo, T. L., Cruciani, F., Andrade, E. L., Matsudo, S. M., Matsudo, V. K. (2005). Impact Of A Fiveyear Intervention Program On Physical Activity Level Of A Low Socioeconomic Region. Medicine & Science in
Sports & Exercise 37(5). Dostupno na http://www.msse.com/search.
Ketelhut, K., Bittmann, F., Ketelhut, R. G. (2003). Relationship between motor skills and social status in early
childhood. Medicine & Science in Sports & Exercise. 35(5). Dostupno na http://www.ms-se.com/search.
Heersink, J. L., Volpe, S. L. (2004). Assessment of Physical Activity in Children of Low-Income Status in Western
Massachusetts. Medicine & Science in Sports & Exercise, 36(5) Dostupno na http://www.ms-se.com/search.
Humbert, M. L., Chad, K. E., Spink, K. S., Muhajarine, N., Anderson, K. D., Bruner, M. W., Girolami, T. M.,
Odnokon, P., Gryba, C. R. (2006). Factors that influence physical activity participation among high -and low- SES
youth. Qualitative health research, 16 (4), 467-483. Dostupno na:
http://qhr.sagepub.com/cgi/content/reprint/16/4/467.
Matsudo, V. K., Andrade, E. L., Matsudo, S. M., Araujo, T. L., Guedes, J. S., Andrade, D. R., Oliveira, L. C. (2006).
Changes in Levels of Physical Activity According to Socio-Economic Level, After Five Years of an Intervention
Program. Medicine & Science in Sports & Exercise. 38(5). Dostupno na http://www.ms-se.com/search.