Transcript 09. SIROMASTVO

Prof. dr Biljana Rakić
[email protected]
ULOGA DRŽAVE U
SMANJENJU
SIROMAŠTVA
Pojam siromaštva
Siromašnim se smatra svako lice čiji
je dohodak ispod nekog
egzistencijalnog minimuma
neophodnog za zadovoljenje
osnovnih životnih potreba.
Siromaštvo je globalni problem!
 2,8 mlrd ljudi živi sa manje od 2 $ na dan
 1,2 mlrd ljudi živi sa manje od 1.25 $
dnevno
 od 100 dece svako 8. dete ne doživi svoj
5. rodjendan
 svaki 9. dečak i svaka 14. devojčica ne idu
u školu
…Siromaštvo je globalni problem
• SAD - jedna polovina radnika Amerike je
siromašna,
1. 1% najbogatijih raspolaže sa oko 40%
nacionalnog bogatstva,
2. 20% najbogatijih poseduje 94%,
3. najsiromašnijih 20% raspolaže sa samo
oko 5% GDP-a.
• Velika Britanija - 14%, tj. oko 8 miliona
relativno siromašnih.
Šta je siromaštvo?
Apsolutno siromaštvo - ispod apsolutne linije
siromaštva nalaze se punoletna lica čija je potrošnja
na mesečnom nivou niža od minimalnog iznosa
neophodnog za hranu (nutricionistički minimum
propisan od strane FAO) i druge izdatke koji ne
obuhvataju hranu (osim trajnih dobara i rente).
Pr. SAD - egzistenc. min x 3
Procenat populacije čiji je prihod ispod utvrđene linije siromaštva
izračunava se u odnosu na ukupno stanovništvo.
Šta je siromaštvo?
Relativno siromaštvo - relativna linija
siromaštva određuje se kao 60% medijane
prosečne potrošnje po potrošačkoj jedinici (a
na osnovu metodologije Eurostata).
EU ne izražava preko apsolutnog novčanog
iznosa, već kao procenat medijane prihoda ili
medijane potrošnje.
• Relativno siromaštvo se određuje kao
minimum prihvatljivog standarda života u
jednom društvu.
• Ako društvo postaje bogatije, linija
siromaštva će rasti, ako društvo siromaši,
linija će se spuštati.
• Koncept relativnog siromaštva zasnovan je
na ideji da pojedinci treba da dele životne
obrasce koji vladaju u datom društvu, kao i
da imaju lične koristi od opšteg prosperiteta.
Relativnom siromaštvu stavlja se zamerka
da:
• Zanemaruje činjenicu da čak i u razvijenim
društvima ima ljudi koji ne uspevaju da zadovolje
osnovne životne potrebe.
• Često se prigovara da je linija relativnog
siromaštva arbitrarno postavljena (npr. linija
siromaštva u EU postavljena je na 60%).
• Relativno siromaštvo skreće pažnju sa bede i
materijalne deprivacije kao ključnih aspekata
siromaštva.
Siromaštvo u Srbiji
• U
Srbiji
je
siromaštvo
definisano
kao
višedimenzionalni fenomen koji, pored nedovoljnih
prihoda
za
zadovoljenje
životnih
potreba,
podrazumeva
i
nemogućnost
zapošljavanja,
neodgovarajuće stambene uslove i neadekvatan
pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i
komunalnim uslugama.
• U ostale ključne aspekte siromaštva ubrojeni su i
neostvarivanje prava na zdravu životnu sredinu i
prirodna bogatstva, pre svega na čistu vodu i
vazduh.
3 streteška pravca Strategije za smanjenje
siromaštva (SSS):
1. Dinamičan privredni rast, sa naglaskom na otvaranju
novih radnih mesta i povećanju zarada,
2. Sprečavanje nastanka novog siromaštva kao
posledica restruktuiranja privrede,
3. Efikasna primena postojećih i definisanje novih
programa, mera i aktivnosti usmerenih na
najsiromašnije i socijalno ugrožene grupe, naročito u
najmanje razvijenim područjima.
Merenje siromaštva
Na osnovu podataka dobijenim redovnim sprovođenjem
Ankete o potrošnji domaćinstava.
Instrumentima EU za merenje siromaštva, tj. Anketom o
prihodima i uslovima života (Statistsics on Income and
Living Conditions - SILC).
Od 2006. godine, prihvaćena je preporuka Svetske banke
da se za utvrđivanje apsolutne linije siromaštva koristi
primena metode CPI (Indeks potrošačkih cena).
Merenje siromaštva
Apsolutna linija siromaštva dobijena je
izračunavanjem nutricionističke korpe u toj godini,
koja se uvećava za odgovarajući iznos inflacije
(Indeks potrošačkih cena) za svaku godinu.
ALS = nutricionistička korpa + % inflacije
Prihod domaćinstva se izračunava kao zbir
prihoda svih članova domaćinstva. Podaci
se odnose na prosečan prihod po
potrošačkoj jedinici. Vrednosti su iskazane
u dinarima.
Potrošnja po potrošačkoj jedinici je
potrošnja po članu domaćinstva koja kod
obračuna uzima u obzir različitu potrošnju
dece i odraslih, kao i zajedničke troškove
domaćinstva.
APSOLUTNO SIROMAŠTVO
• Po Anketi o potrošnji domaćinstva u 2013.
siromašna su bila sva domaćinstva u kojima
je potrošnja bila ispod 11.020 dinara po
potrošačkoj jedinici.
• Što čini 8.6% siromašnih u 2010.
Siromašni u Srbiji - Apsolutna linija
siromaštva
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
LS=6.221
LS=6.625
LS=7.401
LS=8.022
LS=8.544
8.8%
8.3%
6.1%
6.9%
9.2%
Izvor: Republički zavod za statistiku
Siromašni u Srbiji - Apsolutna linija
siromaštva
2011.
2012.
2013.
LS=9.483
LS=10.223
LS=11.020
6.8%
8.8%
8.6%
Izvor: Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Vlada Rs (2014),
„Siromaštvo u Srbiji 2011., 2012. i 2013. godine“, Beograd.
RELATIVNO SIROMAŠTVO
Relativna linija siromaštva (koja se određuje kao
60% medijane lične potrošnje po potrošačkoj
jedinici) pokazuje da je u Srbiji u 2012. bilo
siromašno 24.6% stanovništva.
Linija relativnog siromaštva u 2012. iznosila je
13.680 dinara mesečno po potrošačkoj jedinici.
Siromašni u Srbiji - Relativna linija
siromaštva
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
LS=7.171 LS=7.747 LS=8.923 LS=9.583 LS=9.763
14,4%
13.4%
13.2%
13.6%
14.5%
Izvor: Republički zavod za statistiku
Siromašni u Srbiji - Relativna linija
siromaštva
Prema podacima istraživanja SILC u 2012.
godini, stopa rizika siromaštva (učešće lica
čiji je dohodak po potrošačkoj jedinici manji
od 60% medijane ekvivalentnog dohotka u
ukupnoj populaciji) iznosila je 24.6%.
Prag rizika od siromaštva ili relativna linija
siromaštva iznosila je 13.680 dinara.
Siromaštvo u Srbiji
Osnovni cilj sprovođenja SSS je bio da se apsolutno
siromaštvo u Srbiji prepolovi do 2010. godine.
• 2002. godine - 14% ili oko 1 milion ljudi u Srbiji je
bilo siromašno.
• 2007. godine - siromaštvo je smanjeno na 6.6%.
• 2008. godine - 6.1% građana je živelo ispod
apsolutne linije siromaštva
• 2009. godine – 6.9% građana je živelo ispod
apsolutne linije siromaštva
• 2010. godine - 9.2% građana je živelo ispod apsolutne
linije siromaštva
• Dubina (jaz) siromaštva - predstavlja
razliku prosečnog prihoda stanovništva koje
živi ispod linije siromaštva i same linije
siromaštva.
• Ova mera pokazuje visinu sredstava po
stanovniku koju bi trebalo podeliti
siromašnima kako bi se iskorenilo siromaštvo.
• Izražava se kao procenat od granice
siromaštva.
Na primer:
• U EU dubina siromaštva je u 2008. godini
iznosila 22%, što znači da su siromašnima u
proseku potrebni za toliko viši prihodi kako bi
izašli iz siromaštva.
• U Srbiji je dubina siromaštva iznosila 23.6%.
• Najveći jaz (32.3%) zabeležen je u Rumuniji.
• Oštrina siromaštva - upotpunjuje sliku o
siromaštvu zemlji jer pokazuje koliko su siromašni
siromašni.
• To je indikator koji uzima u obzir to što se neki
siromašni nalaze dublje u siromaštvu, odnosno
dalje ispod linije siromaštva od drugih.
• Dubina i oštrina siromaštva, uz % stanovništva
ispod linije siromaštva, predstavljaju osnovne
mere siromaštva i obično se posmatraju zajedno.
U oba slučaja se u računanje uključuju samo
domaćinstva ispod linije siromaštva.
I dubina i oštrina siromaštva su manji u gradskim
područjima.
Bitne su za vođenje socijalne politike za
smanjenje siromaštva.
Ko su siromašni u Srbiji?
Najveći procenat siromašnih je u kategoriji
nezaposlenih
Procenat siromašnih u gradskim područjima je niži
nego u ruralnim područjima.
Najugroženija su domaćinstva sa 6 i više
članova
Takodje i deca do 13 godina.
Procenat siromašnih prema tipu naselja
– Apsolutna linija siromaštva
2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.
Gradsko
područje
5,3
6,0
5,0
4,9
5,7
4,7
6,0
Vangradsko
13,3
područje
11,2
7,5
9,6
13,6
9,4
12,3 12,0
8,3
6,1
6,9
9,2
6,8
8,8
Ukupno
8,8
6,3
8,6
Izvor: Vlada RS (2014) „Drugi nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i
smanjenju siromaštva u Republici Srbiji“, Beograd.
Procenat siromašnih po regionima
2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.
Grad
Beograd
4,3
2,4
2,9
3,8
5,3
3,7
3,1
5,6
Vojvodina
8,6
11,9
6,8
4,9
6,8
6,2
9,3
5,6
Centralna
Srbija
10,7
9,0
7,0
9,3
12,0
8,3
10,8
11,8
Ukupno
8,8
8,3
6,1
6,9
9,2
6,8
8,8
8,6
Procenat siromašnih prema tipu domaćinstva
2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.
Jednočlana
8,6
8,8
6,6
5,7
5,6
4,0
4,9
6,4
Dvočlana
8,7
9,2
5,5
5,6
5,9
5,4
5,0
6,3
Tročlana
5,2
4,9
5,1
5,0
7,0
3,4
7,6
5,4
Četvoročlana
5,7
5,3
4,7
4,7
7,1
5,0
6,9
5,3
Petočlana
8,3
8,1
5,2
5,7
11,7
8,8
13,8
12,7
17,3 14,4 10,0 14,2
16,4
13,5 14,3
16,9
8,8
9,2
6,8
8,6
Šestočlana i
više
Ukupno
8,3
6,1
6,9
8,8
Procenat siromašnih prema godinama starosti
2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.
Deca do 13
11,6 11,2
7,3
9,8
13,7 10,0 12,5 11,9
Deca od 14 do 18
11,7
8,8
6,9
8,4
9,1
9,4
12,0 10,2
Odrasli od 19 do 24
7,2
6,6
5,9
7,5
11,5
7,7
12,3 10,6
Odrasli od 25 do 45
8,4
7,4
5,0
6,4
8,9
6,3
8,6
7,6
Odrasli od 46 do 64
7,0
6,6
5,4
5,3
8,0
5,7
7,7
8,2
10,0 10,3
7,5
7,5
7,9
6,2
6,9
7,4
8,8
6,1
6,9
9,2
6,8
8,8
8,6
Stari 65 i više
godina
Ukupno
8,3
Procenat siromašne dece i odraslih
2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.
Deca
11,6
10,5
7,1
9,3
12,2
9,8
12,3 11,4
Odrasli
8,2
7,8
5,8
6,4
8,5
6,2
8,1
8,0
Ukupno
8,8
8,3
6,1
6,9
9,2
6,8
8,8
8,6
Procenat siromašnih prema obrazovanju
nosioca domaćinstva
2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.
Nezavršena
osnovna
škola
21,0
18,8
9,0
14,8
14,2 16,5 19,5
21,9
Osnovna
škola
13,7
13,2
10,5
9,2
12,7
11,1
15,0
15,1
Srednja škola
5,5
5,4
4,8
3,0
4,8
4,0
5,6
5,9
Viša škola
0,6
0,1
2,7
1,8
2,4
2,5
2,3
2,0
Visoka škola
1,8
0,4
1,9
0,6
0,8
-
0,7
1,8
Ukupno
8,8
8,3
6,1
6,9
9,2
6,8
8,8
8,6
Siromaštvo u EU
Savet Ministara EU je 1975. godine definisao
siromašne kao “pojedince ili porodice čiji su
resursi toliko mali da ih isključuju iz minimuma
prihvatljivog načina života u državi članici u kojoj
žive”.
Resursi su definisani kao “dobra, novčani prihodi
i usluge iz javnih i privatnih izvora”.
Na taj način siromaštvo je definisano u
relativnom smislu.
Siromaštvo u EU
• EU meri relativno siromaštvo
• Procenat stanovništva koje živi u riziku od
siromaštva u zemljama članicama EU varira
između 10% i 23%
• Najniža stopa siromaštva je u Holandiji i
Češkoj Republici
• Najveći rizik od siromaštva beleži se u
Letoniji. Rizik od siromaštva visok je i u
mediteranskim i baltičkim zemljama.
Prelazak sa koncepta smanjenja
siromaštva na koncept socijalne
inkluzije.
Ovaj prelazak je motivisan potrebom da se
mere Vlade usklade sa politikama EU koje
vode delotvornijoj socijalnoj koheziji.
Socijalno uključivanje i smanjenje
siromaštva
Termini socijalna (društvena)
uključenost i socijalna (društvena)
isključenost predstavljaju dva aspekta
istog fenomena.
Socijalna (društvena) isključenost je na nivou EU,
definisana kao proces kojim su određeni pojedinci gurnuti na
ivicu društva i sprečeni u punom učestvovanju u društvu zbog
svog siromaštva ili nedostatka osnovnih znanja i mogućnosti za
doživotno učenje ili kao rezultat diskriminacije.
Ovakve pojave, pojedinca ili grupe stanovništva udaljavaju od
mogućnosti za zaposlenje, ostvarivanje prihoda i mogućnosti
obrazovanja, kao i od društvenih mreža i aktivnosti u zajednici.
Ovakvi pojedinci imaju malo pristupa institucijama, organima vlasti
i procesima donošenja odluka što utiče na njihov pojačan
osećaj nemoći i nemogućnosti da utiču na sopstveni život.
• Socijalna (društvena) uključenost - se definiše
kao proces koji omogućava da oni koji su u riziku od
siromaštva i društvene isključenosti dobiju mogućnost i
sredstva koja su potrebna za puno učešće u
ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i
postizanju životnog standarda i blagostanja koji se
smatraju normalnim u društvu u kojem žive.
• Društvena uključenost osigurava veće učešće građana
u donošenju odluka što utiče na njihove živote i
ostvarenje osnovnih prava.
Leaken indikatori - su instrument za
standardizovano merenje društvene
uključenosti na nivou EU.
Osnovni skup zajedničkih Laken indikatora otvoren je
za preispitivanje i usavršavanje, a podaci o društvenoj
uključenosti prikupljaju se SILC anketom
(standardizovanom za sve članice EU).
Nacionalno specifični indikatori su instrument kojim se
ispituje uskraćenost društvenih grupa u specifičnim
nacionalnim uslovima.