Transcript pojam banke
Suština banke i bankarskog mehanizma Mirjana Jemović [email protected] Struktura prezentacije: I POJAM BANKE I SUŠTINA BANKARSKOG MEHANIZMA II BANKARSKI SISTEM 1. EMISIONA BANKA (Pojam i k-ke, funkcije, operativni metodi) 2. VRSTE BANAKA (Depozitne, investicione, univerzalne, bank.sekt. Srbije) III BANKARSKI PRINCIPI 1. LIKVIDNOST 2. SOLVENTNOST 3. PROFITABILNOST IV BANKARSKI POSLOVI 1. PASIVNNI B.P. 2. AKTIVNI B.P. 3. NEUTRALNI B.P. 4. SOPSTVENI B.P. V FINANSIJSKI IZVEŠTAJI BANAKA 1. BILANS STANJA 2. BILANS USPEHA 3. ANALITIČKI ZNAČAJ BILANSA BANKE POJAM BANKE U finansijskoj teoriji ne postoji jedinstvena definicija pojma banke. Postoje različita mišljenja zavisno od koncepcije. Problem definicije pojma banke proizilazi iz činjenice što se banka javlja kao osamostaljeni oblik kapitala. Pojam banka potiče od latinske reči banco – što znači klupa ili tezga. Radi se o tome da su prvi bankari postavljali klupe, tezge na javnim mestima (trgovi, raskrsnice, pijace, vašari). Sedeći iza ovih klupa oni su vršili razmenu različitih novčanih jedinica. U finansijskoj teoriji postoji nekoliko finansijskih koncepcija pri čemu svaka sa svog aspekta daje definiciju banke (FOJAK): Funkcionalna teorija pojma banke Organizaciona teorija pojma banke Teorija o javnom(društvenom) karakteru banke Teorija o adaptibilnim (prilagođavajućim) svojstvima banke Kompleksna teorija banke Suština banke i bankarskog mehanizma Reč je o kompleksnom pojmu koji ima sledeće komponentalne delove: • Novac kao specifična roba banaka • Intermedijarni karakter bankarskog mehanizma • Banka posluje na bazi delegiranih ili prenetih ovlašćenja • Banka trguje dugovanjima i potraživanjima • Banka preuzima rizik • Banka koristi leveridž efekat • Banka kreira sekundarni novac Finansijski viškovi i deficiti motivišu finansij.institucije da posreduju izmedju vlasnika i korisnika viškova. U tom smislu banke mobilišu i koncentrišu atomizirane finansijske viškove koje zatim transferišu u korist pojedinačnih transaktora. BANKARSKI SISTEM SRBIJE Bankarski sistem Srbije: 29 BANAKA + CB (NBS) – regulatorni organ 10 najvećih banaka 1. Banca Intesa (strana banka: Italija) 2. Komercijalna banka (domaća državna banka) 3. Raiffeisen banka (austrijska banka) 4. UNICREDIT BANK (italija) 5. Hypo Alpe–Adria-bank (austrija) 6. Eurobank EFG (grčka) 7. Aik banka Niš (domaća privatna banka) 8. Societe Gen. Banka Srbija (francuska) 9. Vojvodjanska banka (grčka) 10.ALPHA BANK (grčka) • Najbitniji kriterijum za podelu banaka je VRSTA IZVORA I PRIRODA SREDSTAVA I NAČIN NJIHOVE UPOTREBE OD STRANE BANAKA. • Polazeći od ovog kriterijuma banke se dele na: • Emisione ili centalne banke • Depozitne banke • Investicione banke • Poslovne banke • Univerzalne banke • Ostale vrste banaka EMISIONA (CENTRALNA) BANKA • Pojam i k-ke • Funkcije • Operativni metodi i instrumenti POJAM I KARAKTERISTIKE EMISIONE BANKE Pojam • Emisiona, novčanična ili centralna banka predstavlja banku poslovnih banaka i ostalih finansijskih institucija. • Njihov nastanak vezan je za tzv. Privilegovane banke koje su imale pravo emitovanja novčanica, da bi kasnije jedna među njima dobila monopol nad emisionim poslovima. • Prva emisiona banka formirana je u Švedskoj 1656. god (Riskbank of Sweden). • Druga po redu, a po svom kasnijem uticaju najznačajnija formirana je 1694. god. u Engleskoj (Bank of England). • Današnja NBS vodi poreklo od Narodne banke kneževine Srbije koja je osnovana 1884. god (2003. god. Donet je zakon o Narodnoj banci Srbije). • Sve do kraja 2. Svetskog rata emisione banke su funkcionisale kao akcionarska drutva uz učeće državnog i privatnog kapitala. • Medjutim prava privatnih akcionara bila su ograničena na fiksnu dividendu. • Posle 2. Sv.rata najveći broj emisionih banaka je nacionalizovan i nalazi se u državnoj svojini. Karakteristike emisione banke: • Emisiona banka se definiše kao Centralna monetarna institucija u privredi jedne zemlje. • U njenoj nadležnosti je utvrdjivanje i sprovodjenje monetarne politike u okviru čega emisiona banka ima monopol u emisiji nacionalne novčane jedinice. • banka svih poslovnih banaka i ostalih finansijskih institucija jer uređuje i kontroliše njihov rad, • Banka države jer obavlja poslove u ime i za račun države, • Neprofitnu instituciju što znači da iz prihoda pokriva rashode a višak prihoda ulazi u državni budžet. • CB nije u konkurentskom odnosu sa poslovnim bankama koje su profitne institucije • CB ostvaruje direktne kreditne odnose sa poslovnim bankama i državom dok sa privredom i stanovništvom nema direktne kreditne odnose. ORGANIZACIONI OBLICI EMISIONIH BANAKA Modeli organizovanja: Efikasnost funkcionisanja emisinih banaka zavisi od prihvaćeng modela. Postoje 2 osnovna modela organizovanja i funkcionisanja emisionih banaka. Prvi model respektuje stepen institucionalne ili zakonom definisane nezavisnosti emisione banke u odnosu na zakonodavnu i izvršnu vlast, a drugi model respektuje teritorijalno i državno uredjenje odredjene zemlje. Svaki od navedenih modela ima 2 svoje podvarijante: I) Stepen institucionalne nezavisnosti emisione banke: 1. Niski stepen institucionalne nezavisnosti emisione banke – Funkcioniše u zemljama u razvoju i karakteriše ga potpuna vezanost centralne banke za izvršnu vlast – operativno realizuje odluke izvršne vlasti o monetarnoj i kreditnoj politici. Praksa pokazuje da se radi o neefikasnoj varijanti s obzirom da u tim zemljama postoje rastuće stope inflacije i permanentno obezvredjivanje deviznog kursa nacionalne valute. 2. Relativno visok stepen institucionalne nezavisnosti tj. autonomije u odnosu na izvršnu vlast. Ova varijanta postoji u najrazvijenijim tržišnim privredama. Visok stepen nezavisnosti se obezbeđuje: - dužim mandatom guvernera(5-14 god.) u odnosu na mandat poslanika i članova vlade(4 god)., kao i - malim brojem obaveza emisione banke prema zakonodavnoj i izvršnoj vladi koje su najčešće informativnog i konsultativnog karaktera. Ovo je primer efikasnog modela organizovanja emisione banke s obzirom da u tim zemljama postoje nulte ili niske inflacione stope. Ta činjenica upućuje na zaključak da emisiona banka emituje onoliko novca koliko je potrebno da se omogući realizacija realnog društvenog proizvoda. Drugačije rečeno, ne postoji inflaciono finansiranje. II) Teritorijalno i državno uredjenje odredjene zemlje: 1. Prva varijanta funkcioniše u unitarnim državama gde dominantno živi jedna nacija. Ova varijanta emisione banke se odlikuje jednostavnom organizacionom strukturom u smislu da ne postoje teritorijalno dislocirani organizacioni delovi koji bi komplikovali medjusobne odnose unutar emisione banke. Dakle, ovde ne postoji problem razgraničenja odgovornosti izmedju centra i organizacionih delova. Praksa pokazuje da se radi o efikasnoj varijanti s obzirom da u tim privredama postoje niske ili nulte inflacione stope. Iz toga se izvlači zaključak da ova varijanta obezbedjuje srazmerno kretanje izmedju stopa monetarnog rasta i stopa prvirednog rasta. 2. U državama federalnog i konfederalnog ustrojstva, organizuje se u vidu složenog sistema centralne banke koji se sastoji od organizacionih delova koji imaju određena ovlašćenja. Npr. Američki FED u svom sastavu ima 12 organizacionih dela, Nemačka Bundes banka 11. Da bi ova varijanta efikasno funkcionisala potrebno je da postoji jasno razgraničenje nadležnosti izmedju centra i organizacionih delova. Funkcije emisione banke 1. Funkcija sprovođenja monetarne politike (monetarna regulacija) 2. Funkcija poslednjeg utočista banaka (garant likvidnosti) 3. Supervizorska funkcija emisione banke (nadzor i kontrola) 1. Funkcija sprovođenja monetarne politike ima u svojoj osnovi kvantificiranje I dinamiziranje ponude novca. Iako se govori o 4 osnovna cilja monetarne politike: -relativna stabilnost cena, -ekonomski rast, -puna zaposlenost i -uravnoteženi platni bilans. prioritet se daje stabilnosti cena . Sa ovog stanovišta CB je dualna institucija: -Novčana institucija u meri u kojoj formira i dinamizira opticajni novac I -Bankarska institucija u meri u kojoj uspostavlja brojne depozitno-kreditne odnose sa bankama, državom i inostranstvom • Naše zakonodavstvo je kao osnovni cilj definisalo održanje relativne stabilnosti cena. Ovaj cilj je promovisan pod velikim pritiskom MMF-a i Svetske banke, jer u slučaju njegovog nepoštovanja izostaće finansijska podrška medjunarodnih organizacija. • Pozitivni efekti uzimanja stabilnosti cena kao osnovnog cilja: -Preko stabilnosti cena ostvaruje se stabilnost unutrašnje vrednosti domaćeg novca (kupovne snage) i spoljašnje vrednosti (deviznog kursa). - Ima se u vidu da se jedino u uslovima stabilnosti cena i stabilne nacionalne valute mogu ostvarivati dovoljno visoke stope privrednog rasta, pune zaposlenosti i ravnoteže u platnom bilansu zemlje. • Medjutim praksa pokazuje, da ako se jedan od ciljeva apsolutizuje u dužem vremenskom periodu nastaje problem u realizaciji preostalih ciljeva. Funkcija poslednjeg utočišta banaka Teorijsku osnovu funkcije zamodavca u krajnjoj instanci čini fenomen eksternalija: -Pozitivne eksternalije: stabilnost finansijskog sistema i njegovo održavanje -Negativne eksternalije: nestabilnost finansijskog sistema i njegov mogući kolaps Ova funkcija proizilazi iz činjenice da je permanentna likvidnost najvećeg broja banaka u okviru bankarskog sistema neophodan uslov za nesmetano funkcionisanje privrednog sistema. Pri tome, pod likvidnošću banke podrazumeva se njena sposobnost da kontinuirano isplaćuje dospele obaveze. Početna nelikvidnost neke veće banke može izazvati tzv. Domino efekat ili efekat stada. Naime, početna nelikvidnost jedne banke u smislu njene nemogućnosti da isplaćuje depozite svojim komitentima može izazvati nervozu kod deponenata drugih banaka da u istom trenutku zatraže isplatu celokupnih depozita. To bi izazvalo opštu nelikvidnost bankarskog sektora čime bi bila ugrožena kreditna aktivnost banaka a time i funkcionisanje ukupne privrede. • • • • • • • Zbog toga svaka banka formuliše sopstvenu strategiju odbrane likvidnosti, a u krajnjem slučaju zatražiće podršku emisione banke. Poslovne banke definišu svoju strategiju likvidnosti koja je trostrepena: I stepen se zasniva na primarnim rezervama likvidnosti koje se drže kod centralne banke (gotov novac i depozit po vidjenju) II stepen se zasniva na sekundarnim rezervama likvidnosti (rezervni fondovi ili kamatonosne kratkoročne hartije od vrednosti koje banka ima u svom posedu) III stepen povlačenje kredita sa novčanog tržišta tj. uzimanje kredita od korespodentnih banaka, a ako je sve to neuspešno tek u zadnjem koraku se podnosi zahtev za kredit za likvidnost kod emisione banke. aranžman selektivnog tipa što znači da banke ne mogu računati na ovu podršku kao svoje pravo već CB u svakom konkretnom slučaju razmatra karatker problema u kome se institucija nalazi (problem nelikvidnosti ili trajne nesolventnosti). U slučaju korišćenja kredita kod CB povećava se likvidnost bankarskog sektora kao celine jer se ovi krediti odobravaju iz primarne emisije novca. Uslov njene intervencije po pravilu je sistemska nelikvidnost bankarskog sektora, a ne problemi pojedinih banaka. Centralna banka ima funkciju sprečavanja masovnog bankrotstva banaka tako što se javlja kao zajmodavac u krajnjoj instanci. • Širina kreditne podrške: 1.rok dospeća aranžmana: veoma kratak 2.Stepen pokrića aranžmana: kvalitetne, sigurne hov 3.Kamatna stopa: penalna 4.Performanse banaka (nelikvidnost ili nesolventnost) • Ovi krediti ne predstavljaju opšte pravo svih banaka i kod njih se banka izlaže reputacionom riziku jer će biti pod većim nadzorom emisione banke. Ovo su razlozi zbog čega se banke u krajnjoj nuždi opredeljuju za njihovo uzimanje. • Načini pružanja podrške: bilateralna kreditna podrška i operacije na otv.trž. • Pored navedenog koncepta LOLR postoji i tržišno rešenje koje štiti sitne i srednje deponente u slučaju da banke bankrotiraju. Reč je o Državnoj Agenciji za osiguranje depozita koja u SAD pokriva 250.000 $, EU (100.000 €) i Srbiji (50.000 €). Supervizorska funkcija emisione banke • Ova f-ja proizilazi iz zakonskog definisanja odnosa emisione banke i poslovnih banaka: -Emisiona banka se definiše kao banka banaka jer ona reguliše i kontroliše rad poslovnih banaka. - Supervizorska f-ja proizilazi i iz specifičnog položaja i uloge emisione banke u privrednom sistemu jedne zemlje. • Shodno tome, supervizor.f-ja je nastala onog trenutka kada su nastale prve emisione banke. Medjutim, značaj supervizorske funkcije dolazi do izražaja naročito 60-ih godina 20. Veka kada je došlo je do povećane tržišne nestabilnosti koja je dovela do promene kamatnih stopa, promene deviznih kurseva, promene tržišnih cena hartija od vrednosti. • U takvim uslovim brojne banke su smanjivale nivoe kapitala a u svrhu veće profitabilnosti. Zbog toga je centralna banka definisala određene minimalne standarde i koeficijente kojih se moraju banke moraju pridržavati. • U slučaju da stvarni pokazatelji o poslovanju banaka odstupaju naniže u odnosu na minimalno definisane, to je signal za emisionu banku da poveća kontrolu poslovanja takve banke. • Svoju supervizorsku funkciju CB ostvaruje kroz direktni tj. Neposredni uvid u poslovne knjige banke (auditing) ili posredno tako što banke dostavljaju CB izveštaje o likvidnosti i solventnosti. • • • 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Kako je sistem čvrst u meri snage najslabije karike, CB usmerava pažnju na banke sa najslabijim performansama (banke koje često koriste kredite za likvidnost kod CB, banke koje imaju povećanu sklonost ka rizičnim plasmanima, sa opadajućim stopama kapitala). U cilju bolje kontrole CB definiše odgovarajuće standarde čiju primenu prati. To su: Minimalna stopa adekvatnosti kapitala banke (sopstveni kapital/rizična aktiva) Minimalni koeficijenti likvidnosti (pojedine pozicije active/pasive) Minimalne rezerve likvidnosti kojima banke održavaju sposobnost plaćanja dospelih obaveza Adekvatan nivo tehnološke opremljenosti Definiše se upravljački kvalitet banke kroz profesionalne i personalne sposobnosti koje treba da ispunjavaju menadžeri banke Definišu se vlasnički odnosi u cilju sprečavanja dominacije jednog ili grupe vlasnika u okviru banke Definiše se stepen konkurencije i maksimalni obim učešća neke banke na finansijskom tržištu u cilju sprečavanja monopolskog ponašanja neke banke ili grupe banaka (tzv. Strukturna kontrola). • • • • • Zbog ubrzanog procesa globalizacije finansijskih transakcija postoji proces medjunarodne koordinacije prilikom donošenja odredjenih standarda. Shodno tome, definisan je medjunarodni standard adekvatnosti kapitala od 8%. To znači da sve banke koje pretenduju da posluju na medjunarodnim tržištima moraju da obezbede minimalno učešće sopstvenog kapitala od 8% u odnosu na ponderisanu rizičnu aktivu. Kod poslovno uspešnih banaka ponderisana rizična aktiva je manjeg obima u odnosu na ukupnu aktivu. Postoje 2 modela supervizije: a) Američki ili Anglosaksonski – koji se zasniva na kontroli adekvatnosti kapitala pojedinačnih banaka. b) Evropski ili Kontinentalni - kontrola svih definisanih minimalnih standarda i koeficijenata Odnos funkcija CB? • Funkcije NBS: • utvrđuje i sprovodi monetarnu i deviznu politiku; • upravlja deviznim rezervama; • izdaje novčanice i kovani novac i upravlja tokovima gotovine; • utvrđuje i sprovodi, u okviru svoje nadležnosti, aktivnosti i mere radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema; • izdaje i oduzima dozvole za rad i vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i drugih finansijskih institucija (osiguravajućih kompanija, dobrovoljnih penzijskih fondova i poslova lizinga) i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke i dr. Fin.institucije; • obavlja poslove zaštite prava i interesa korisnika usluga koje pružaju banke, davaoci finansijskog lizinga, društva za osiguranje i društva za upravljanje doborovoljnim penzijskim fondovima u skladu sa zakonom; • uređuje, kontroliše i unapređuje nesmetano funkcionisanje platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom, u skladu sa zakonom; • obavlja zakonom, odnosno ugovorom utvrđene poslove za Republiku Srbiju ne ugrožavajući pri tom svoju samostalnost i nezavisnost. Operativni metodi i instrumenti za realizaciju funkcija emisione banke Pri realizaciji svojih funkcija EB koristi finansijske instrumente kao što su: •Rediskontni krediti •Operacije na otvorenom tržištu •Stopa obaveznih rezervi banaka •Specijalni depoziti •Politika eskontne stope •Direktivne mere emisione banke u odnosu na poslovne banke •Neinstitucionalni tj. Neformalni uticaj emisone banke na poslovne banke. • REDISKONTNI KREDITI: • Radi se o klasičnom instrumentu koji se koristi od strane emisione banke u f-ji emisije primarnog novca i kredita. • Reč je o otkupu robnih menica i drugih komercijalnih papira koji vrši EB u odnosu na PB. • U skladu sa teorijom „realne menične doktrine“ reč je o kratkoročnom finansiranju robnog prometa na osnovu porkića u menici, pri čemu se nakon isteka roka od 90 dana kredit automatski likvidira. • Napomena: IZA OVIH TRANSAKCIJA MORAJU BITI POUZDANE MENICE • Ovaj finansijski instrument dominira u praksi EB koje funkcionišu u tržišno nedovoljno razvijenim privredama. • Osnovni nedostatak ovog instrumenta je pasivna pozicija emisione banke koja ne utiče na kvalitet emitovanih menica. • Ukoliko se pak desi da menice nemaju realno pokriće tj. Da uopšte nije došlo do kupoprodajnog odnosa emisiona banka bi tada emitovala veću količinu novca nego što je stvarni porast robnog prometa a to bi ugrozilo cenovnu stabilnost. • • • • • • • • • OPERACIJE NA OTVORENOM TRŽITU: Imajući u vidu nedostatke rediskontnih kredita emisione banke razvijenih tržišnih privreda pretežno koriste operacije na otvorenom tržitu. Ovde CB uzima aktivnu ulogu i vrši kupovinu ili prodaju državnih HOV koje se nalaze u portfelju poslovnih banaka. Emisiona banka vodi ekspanzivniju monetarnu politiku: ona će povećati otkup državnih HOV od poslovnih banaka čime će se za iznos na koji glase državne HOV povećati kreditni potencijal banaka, što je osnov za povećanje obima kredita i novčane mase u makro sistemu. Emisiona banka vodi restriktivniju monetarnu politiku: ona će u narednom periodu povećati prodaju državnih HOV poslovnim bankama, usled čega dolazi do smanjenja novčane mase i bankarskih rezervi. Praksa pokazuje da je ovaj instrument mnogo efikasniji jer trenutno dovodi do povećanja/smanjenja KNUO. Fino regulisanje KNUO postiže se efikasnom kombinacijom rediskontnih kredita i operacija na otvorenom tržitu i to: Opreznim pomeranjem visine diskontne stope i Doziranjem obima prodaje ili kupovine hartija od vrednosti. STOPA OBAVEZNIH REZERVI • Stopa obaveznih rezervi • Za razliku od oper.na OT koje se smatraju fleksibilnim instrumentom MP, OR se kvalifikuju kao RIGIDAN I POVREMEN instrument, u slučaju ekstremne likvidnosti ili nelikvidnosti banaka. • CB je nadležna za: • Utvrdjivanje visine stope obaveznih rezervi i • Širine osnovice u odnosu na koju se obračunava stopa obaveznih rezervi. • Za razliku od REDISKONTNIH OPERACIJA i OPERACIJA NA OT koje se smatraju DINAMIČNIM MONETARNIM OPERACIJAMA, • OR su DEFANZIVNOG KARAKTERA (KP = FP – PR). • Nedostaci OR: • OR imaju karakter implicitnog (prikrivenog) oporezivanja, kojim se povećava emisiona dobit centralne banke (seignorage) jer na izdvojene obavezne rezerve EB plaća nultu ili veoma nisku kamatnu stopu, dok poslovne banke s druge strane imaju eksplicitne troškove prilikom mobilisanja različitih vrsta depozita, koji kasnije služe kao osnovica za obračun obaveznih rezervi. • OR pogoršavaju tržišnu poziciju banaka, jer se OR ne primenjuju na nebankarske institucije • Iako se OR smatraju NEKAMATONOSNOM AKTIVOM, u novije vreme zagovara se koncept KAMATONOSNIH OR, čiji bi se nivo vezivao za zvaničnu diskontnu stopu. • • • • • Kada je reč o visini stope obaveznih rezervi i širini osnovice postoje različite koncepcije: I koncepcija: stopa obavezn.rezervi primenjuje se samo u odnosu na depozite po vidjenju. (ovo daje max pf, a min Likvidnost jer je najmanji iznos programiranih rezervi). II koncepcija: primenjuje se jedinstvena stopa obaveznih rezervi u odnosu na sve vrste depozita. To obezbedjuje max L, a min Pf, jer se izdvaja najveći iznos program.rezervi. III koncepcija: primenjuju se diferencirane stope obaveznih rezervi u odnosu na različite vrste depozita: veće za depozite po vidjenju, niže za oročene depozite, štedne depozite, namenske depozite i sl. Podaci pokazuju da najveći broj bankarskih sistema primenjuje III koncepciju jer ona obezbedjuje optimalan odnos profitabilnosti i likvidnosti bankarskog sektora. POLITIKA ESKONTNE STOPE • • • • • Eskontna stopa: najniža kamatna stopa po kojoj je EB spremna da kreditira PB. Ona je poznata i kao referentna kamatna stopa, s obzirom da predstavlja osnovu za formiranje svih ostalih kamatnih stopa. Odnos tržišnih kamatnih stopa i eskontne stope: tržišne kamatne stope se formiraju na nivou od 1-2% iznad eskontne stope. Promenama u visini eskontne stope EB utiče na finansijska i privredna kretanja: EB vodi restriktivniju monetarnu politiku: ona će povećati eskontnu stopu, U tom slučaju eskontna kamatna stopa utiče na povećanje tržišnih kamatnih stopa, što utiče na povećanje kamatnih stopa na odobrene bankarske kredite. To smanjuje kreditnu tražnju a time se smanjuje i privredna aktivnost. (do povećanja eskontne stope dolazi u slučaju povećanih inflacionih očekivanja zbog čega se preko eskontne stope deluje anti-inflaciono). EB vodi eskpanzivniju m.politiku: ona će smanjiti eskotnu stopu, smanjiće se tržišne kamatne stope, povećaće se kreditna tražnja, a u krajnjem će doći do oživljavanja privredne aktivnosti. (do smanjenja eskontne stope dolazi u slučaju privredne depresije zbog čega se preko smanjenja eskontne stope utiče na oživljavanje privredne aktivnosti). • Još jedan nedostatak je i činjenica da se spektar tržišnih kamatnih stopa formira oko eskontne stope, ali sa odredjenim vremenskim zaostatkom što vodi većoj varijabilnosti tj. nesavitljivosti i diskontinuiranosti diskontne stope u odnosu na varijabilnost prosečne tržišne kamatne stope. • Činjenica da centralna banka nema potpunu kontrolu nad kreditima koje odobrava poslovnim bankama za razliku od operacija na otvorenom tržištu koje su u potpunosti pod njenom kontrolom, navodi na zaključak da korišćenje eskontne politike za sprovodjenje monetarne politike nema puno prednosti. • Međutim, oslanjanje na politiku eskontne stope u trenucima bankarske panike kada se sredstva usmeravaju direktno ka onim bankama koje imaju potrebe za tim sredstvima, kao i činjenica da je vođenje eskontne politike, naročito u pogledu promena u stopama, vrlo jednostavna i lako razumljiva tehnika za informisanje tržišta o budućem kursu monetarne politike nameće potrebu da se odluka o upotrebi ovog instrumenta donosi u zavisnosti od konkretne situacije. U tabeli 1 date su zvanične kamatne stope pojedinih centralnih banaka. U nekim slučajevima to su eskontne stope u klasičnom smislu (Japan, Hrvatska, Srbija), dok su u drugim slučajevima to minimalne stope po kojima centralna banka kreditira bankarski sektor, pri čemu FED za to koristi kamatnu stopu na primarne kredite, ECB minimalnu stopu za glavne operacije refinansiranja na otvorenom tržištu, Velika Britanija zvaničnu kamatnu stopu centralne banke, NBS referentnu kamatnu stopu. Država Stopa FED - primarni krediti (diskontna stopa) 0.75% ECB - Evropska centralna banka 0.25% Japan 0.30% Velika Britanija 0.50% Hrvatska 7% Srbija 9.5% Direktivne mere i neformalni uticaji emisione banke na poslovne banke • • • • • • • • DIREKTIVNE MERE EB U ODNOSU NA PB Radi se o merama administrativnog karaktera zbog čega se samo povremeno preduzimaju. Njihovo trajanje je vremenski ograničeno jer bi u suprotnom ostavile neželjene posledice. Direktivne mere su u f-ji pomaganja delovanja tržišnih instrumenata. Ove mere mogu biti kvantitativne i kvalitativne. U okviru kvantitativnih mera najznačajnije su: - Ograničavanje kreditne aktivnosti banaka na maksimalan nivo koji je svaka banka dostigla u prethodnom periodu - Ograničavanje rasta kamatnih stopa na odredjene vrste depozita - Ograničavanje rasta cena HOV u odnosu na njihove nominalne vrednosti, - Ograničavanje rasta odredjenih vrsta kredita, a naročito potrošačkih i kredita za kupovinu automobila. • U okviru kvalitativnih kreditnih mera CB preduzima sledeće: • CB upućuje banke da usmeravaju kreditne plasmane u odredjene privredne oblasti koje su definisane kao razvojni prioritet odredjene države • Može zahtevati od PB da se uzdržavaju od kreditnih plasmana prema nekim komitentima koji inače imaju veliko tržišno učešće (monopolski položaj). • Neinstitucionalni ili neformalni uticaj EB u odnosu na PB: • Reč je o specifičnom obliku kvalitativnih direktivnih mera. • Radi se o uticaju EB koji ne proizilazi iz institucionalnih rešenja tj. Zakona već iz faktičkog položaja EB u privrednom sistemu jedne zemlje. • CB je vrhovna monetarna institucija definisana u finansijskom sistemu kao banka banaka. Ona koristi tzv. Moralne apele tj. Utiče na direktore velikih banaka tako što ih progalašava odgovornim za realizaciju širih društvenih interesa, a ne samo za sopstvenu banku. • Jačina apela zavisiće od toga u kojoj bi meri prihvatanje apela ugrozilo njen finansijski rezultat. Praksa pokazuje da moralne apele prihvataju one banke kod kojih se u kraćem vremenskom periodu smanjuje profitabilnost. • Moralni apeli se realizuju u obliku tzv. Džentlmenskih sporazuma izmedju predstavnika EB i menadžera prve linije većih banaka ili na prijemima stručnih udruženja. Tada se u opuštenoj atmosferi izriču namere EB uz diskretno upozorenje da banke koje ne prihvate apele mogu očekivati povećanu kontrolu poslovanja. Operativni metodi NBS Operacije na otvorenom tržištu, Obavezna rezerva, Kreditne i depozitne olakšice (stalne olakšice), i Intervencije na deviznom tržištu. a) Operacije na otvorenom tržištu vrše se putem repo ili trajne trajne transakcije. Repo transakcije mogu se podeliti na: 1) reverzne repo transakcije – koje podrazumevaju repo prodaju hartija od vrednosti, pri čemu NBS prodaje HOV naplaćujući od banaka kupovnu cenu, uz obavezu da te HOV otkupi na ugovoreni datum od banaka, čime se privremeno povlače viškovi likvidnosti iz bankarskog sektora; i 2) repo transakcije – koje podrazumevaju repo kupovinu hartija od vrednosti, pri čemu NBS kupuje HOV plaćajući im kupovnu cenu, uz obavezu banaka da te HOV otkupe od NBS na datum reotkupa, čime se privremeno obezbeđuje nedostajuća likvidnost bankarskog sektora. Referentna kamatna stopa koja se ostvaruje u sprovođenju reverznih repo transakcija, odnosno repo transakcija prodaje hartija od vrednosti, s rokom dospeća transakcije od jedne nedelje, predstavlja osnovni instrument monetarne politike Narodne banke Srbije. •Trajne transakcije podrazumevaju kupovinu i prodaju hartija od vrednosti bez obaveze njihove ponovne prodaje, odnosno kupovine. •b) Obavezna rezerva •predstavlja iznos sredstava koji su banke u obavezi da drže na računima kod CB. •Taj iznos dobija se primenom stope obav.rezervi (jedinstvena/diferencirana) na osnovicu za njen obračun (ukupni izvori sredstava ili samo deo izvora, npr. samo depoziti). •Ovaj instrument NBS koristi kao pomoćni instrument samo kada su iscrpeni efekti ostalih tržišnih mera monetarnog regulisanja. •Promenama stope obaveznih rezervi utiče se na smanjenje ili proširenje kreditnog potencijala poslovnih banaka i povlačenje, odnosno kreiranje dopunske likvidnosti. •NBS plaća bankama kamatu na iznos ostvarenog prosečnog dnevnog stanja izdvojene dinarske OR, i to po kamatnoj stopi u visini 2,5% na godišnjem nivou. Do 2 godine Preko 2 godine U dinarima 5% 0% U devizama 29% 22% U devizama – na dinarske obaveze indeksirane deviznom klauzulom 50% 50% • • c) Kreditne i depozitne olakšice (stalne olakšice): Reč je o kreditnim i depozitnim olakšicama koje su stalno raspoložive bankama. Imaju prekonoćnu ročnost, a iniciraju ih banke. • Kreditne olakšice obuhvataju korišćenje kredita za održavanje dnevne likvidnosti na osnovu zalaganja kvalifikovanih hartija od vrednosti i uz plaćanje kamatne stope (referentna kamatna stopa + 2,5 p.p.). • Depozitne olakšice podrazumevaju prekonoćno deponovanje viškova likvidnih sredstava banaka kod NBS po kamatnoj stopi (referentna kam.stopa – 2,5 p.p.). Kamatne stope na stalne olakšice formiraju koridor za kamatne stope na međubankarskom tržištu novca. • Referentna kamatna stopa: 9.50% • KS na depozitne olakšice: 7 % (9.5-2.5) • KS na kreditne olakšice: 12% (9.5+2.5) d) Intervencije na deviznom tržištu: Ovaj instrument NBS koristi retko i to u situaciji kada iscrpi mogućnost za delotvoran uticaj referentne kam.stope na inflaciju. Njime se ublažavaju preterane dnevne oscilacije kursa dinara, obezbeđuje finansijska stabilnost i održava adekvatan nivo deviznih rezervi. Pored navedenih osnovnih instrumenata, NBS bankama pruža mogućnost da uzmu kredit za likvidnost uz zalaganje hartija od vrednosti. Od 1. januara 2011. godine, NBS je omogućila bankama da učestvuju na aukcijama koje ona organizuje s ciljem dobijanja kredita u dinarima s rokom dospeća do godinu dana na osnovu zaloge HOV. VRSTE BANAKA • Depozitne banke • Investicione banke • Univerzalne banke • Bankarski sektor Srbije Depozitne ili komercijalne banke • Najznačajniji kriterijum za podelu banaka: karakter IZVORA i PLASMANA • Osnovna karakteristika depozitnih banaka je pretežno mobilisanje kratkoročnih izvora sredstava što uslovljava da ove banke imaju pretežno kratkoročne kreditne i ostale plasmane. • S obzirom da finansiraju pretežno robni promet depozitne banke se nazivaju i komercijalnim bankama. • One se odlikuju ročnom transformacijom sredstava • Depozitne banke imaju karakter dualnih institucija: monetarne institucije/ nemonetarne institucije SAD 1933., podela banaka u 2 grupe: DEPOZITNE I INVESTICIONE (80-ih ukinuta podela) Evropske zemlje, Koncept UNIVERZALNE BANKE Investicione banke Za razliku od depozitnih investicione banke pretežno mobilišu sredstva na srednji i dugi rok, Shodno tome u njihovoj aktivi preovladavaju dugoročni plasmani: - Za finansiranje poljoprivrede - Za finansiranje energetike - Za finansiranje gradjevinskih objekata - Za finansiranje stambene izgradnje Investicione banke mobilišu sredstva emitovanjem akcija i dugoročnih obveznica. One mogu pretežno poslovati sopstvenim sredstvima (dominira akcijski kapital) ili pretežno tudjim sredstvima (dominiraju dugoročne obveznice). Investicione banke obavljaju 3 funkcije: 1. Stručno – savetodavna funkcija 2. Posredničko – distributivna funkcija 3. Funkcija prezumanja rizika Danas, investicione banke posluju kao organizacioni delovi univerzalnih banaka Univerzalne banke Istorijski posmatrano banke su najpre bile univerzalne banke (nerazvijena privredna struktura, mali broj finansijskih zahteva) 1933.: Specijalizacija bankarskih finansijskih institucija (razvoj unutrašnje i spoljne trgovine , ubrzanje procesa industrijalizacije, veći broj finansijskih zahteva): Komercijalne banke Investicione banke 80’ih godina: deregulacija, pojava nebankarskih finansijskih institucija: trend univerzalizacije, Koncept univerzalne banke Prema našem Zakonu o bankama domaće banke su organizovane kao banke univerzalnog tipa i mogu obavljati depozitno-kreditne poslove(ekskluzivno pravo) kao i druge poslove u skladu sa zakonom (devizni, poslovi platnog prometa, poslovi sa hov, brokersko-dilerski poslovi, garancijski poslovi poslovi zastupanja u osiguranju i sl, i to uz dobijenu saglasnost od NBS. Pritom treba napomenuti da su depozitno-keditni poslovi poslovi koje moćže obavljati JEDINO BANKA. Ostale poslove koji nisu klasično bankarski poslovi banka može obavljati samo uz posebno ovlašćenje nadežnog regulatornog organa: - Posredovanje u HOV (brokersko-dilerski poslovi, kastodi poslovi): dozvola Komisije za HOV i saglasnost NBS. - Univerzalna licenca daje i mogućnost direktnog ulaganja u akcije ili udele kompanija iz nefinansijskog sektora pri čemu to ulaganje ne sme preći deseti deo njenog kapitala BANKARSKI SEKTOR SRBIJE • • • • Prema Zakonu o bankama, banka je a.d. sa sedištem na teritoriji Republike Srbije koje je osnovano uz saglasnost NBS i upisano u registar pravnih lica. Univerzalni koncept banke: Ekskluzivna licenca za dep.kreditne poslove. Ostale poslove obavlja u skladu sa dozvolom nadležnih organa (NBS i Komisije za hartije od vrednosti) Osnivači banke mogu biti fizička i pravna lica, domaća i strana, pri čemu postoji reciprocitet, tj. mogućnost da naša pravna i fizička lica mogu biti osnivači stranih banaka. Prema zakonu, osnivači su dužni da obezbede minimalni osnivački kapital od 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu NBS na dan uplate. Osim ovog novčanog dela kapitala osnivači mogu uložiti i nenovčani deo kapitala u obliku prostora i opreme koja je potrebna za funkcionisanje banke. BANKARSKI PRINCIPI 1. Likvidnost 2. Solventnost 3. Profitabilnost PRINCIP LIKVIDNOSTI Pojam likvidnosti banke: Koncepti likvidnosti: Ofanzivni (tok koncept)/defanzivni (stok koncept). Značaj likvidnosti banke: (Makro/mikro) Determinante likvidnosti: (makro/mikro) Ponderi stabilnosti depozita: Monitoring koeficijenti: 1. Kreditna stopa , (ml1 = K/D): 2. Stopa likvidne aktive, (ml2= LA/D) 3. Ml3 = slobodni depoziti / kamatonosni plasmani (krediti) 4. Ml4= fluktuabilni depoziti / kamatonosni plasmani (krediti) 5. Ml5 = dugoročni izvori sredstava / dugoročni plasmani POLITIKA LIKVIDNOSTI -NASTAVAK Likvidnost bankarskog sektora Srbije OPŠTI PRISTUP DEFINISANJU IZVORA LIKVIDNIH RESURSA Nakon što se utvrde likvidne potrebe banke, banka definiše politiku obezbedjenja potrebnih sredstava za pokriće likvidnih obaveza banke. Tom prilikom banci su na raspolaganju 4 teorijske koncepcije: Teorija komercijalnog zajma ili realne menične doktrine Teorija prenosivosti Teorija anticipativnog dohotka Teorija upravljanja pasivom banaka Teorija integralnog upravljanja aktivom i pasivom (ALM konc.) STRUKTURA IZVORA REZERVI LIKVIDNOSTI Kompleksna politika likvidnosti se zasniva na tri osnovna nivoa tj. izvora likvidnosti, i to: 1. Primarne rezerve 2. Sekundarne rezerve 3. Krediti za likvidnost Pritom treba napomenuti da je politika odbrane likvidnosti banke jedan iterativni proces 1. Primarne rezerve = Gotovina + Rezerve likvidnosti pojedinačne banke + Depoziti kod CB + Depoziti kod korespodentskih banaka - pokriće trenutnog deficita banke - zakonska sredstva konačnog plaćanja - nekamatonosni oblik rezervi (oportunitetni trošak propuštene zarade) 2. Sekundarne rezerve: Banke su potpuno autonomne u formiranju sekund.rezervi plasmani u sigurne komercijalni papiri) HOV (kratkor.državne obveznice, bankarski kamatonosni oblik rezervi Faktori koji utiču na odnos I i II rezervi: (veličina banke, razvijenost fin.tržišta) 3. Krediti za likvidnost: a) kod korespodentskih banaka (međubankarsko tržište) b) kod CB (funkcija poslednjeg utočišta) akcepti, SOLVENTNOST BANAKA U finansijskoj teoriji ne postoji jasno razgraničenje pojmova Likvidnost i Sigurnost. - VREMENSKA DIMENZIJA: L(kratkoročna usklađenost), S (dugoročna usklađenost) - Solventnost (NETO VREDNOST; KAPITAL BANKE); NW = A – L gde je A - aktiva, L – obaveze, NW – neto vrednost tj.sopstveni kapital banke. Banka je solventna (+NW), ako je A > L Banka je nesolventna (-NW), ako je A < L. Zaključujemo da je sopstveni kapital banka značajan faktor za očuvanje i povećanje solventnosti banke. - KAPITAL je neophodan uslov za: 1. osnivanje i početak rada banke, 2. za funkcionisanje banke, 3. za pokriće iznenadnih gubitaka, 4. za povećanje obima ukupnih aktivnosti. Banka koja posluje na tržištu EU mora da obezbedi minimalno učešće sopstvenog kapitala od 8% u odnosu na ponderisanu rizičnu aktivu. - Utvrdjivanje minimalnog standarda solventnosti uključuje sledeće aktivnosti: 1. Stopa kapitala 2. Stopa rizika A) U okviru kapitala razlikujemo: - primarni kapital ili jezgro kapitala: * Obične akcije, * Višak iznad nominalne vrednosti akcija (Suficit), * Nekumulativne trajne prioritetne akcije, * Neraspoređena dobit. - sekundarni tj. dopunski kapital čine: * Nepublikovane ili neobjavljene rezerve, * Revalorizacija aktive, * Izdvojene rezerve za pokriće iznenadnih gubitaka, * preferencijalne ili povlašćene akcije, *dugoročne obveznice sa rokom > 7 godina - B) Kada se radi o utvrdjivanju stopa rizika koriste se koeficijenti rizika koji se pridodaju pojedinim pozicijama aktive. 0% - NULTI KREDITNI RIZIK – ne ulaze u ponderisanu rizičnu aktivu Gotovina i državne hartije od vrednosti 20% - NIZAK KREDITNI RIZIK – ulaze u ponderisanu rizič.aktivu sa 20% Depoziti u drugim bankama 50% - UMERENI KREDITNI RIZIK Municipalne obveznice i stambeni hipotekarni krediti 100% - NAJVEĆI KREDITNI RIZIK Korporativni zajmovi i druga potraživanja od privatnog sektora, ostala aktiva Pored pozicija aktive u ponderisanu rizičnu aktivu ulaze i vanbilansne pozicije (date garancije, akreditivi). Ove vanbilansne pozicije se najpre množe odgovarajućim faktorima konverzije čime se vrši njihovo svodjenje na bilansne pozicije pa se tek onda na njih primenjuju odgovarajći ponderi rizika da bi se dobila ponderisana rizična aktiva. PROFITABILNOST BANAKA • Za razliku od likvidnosti i solventnosti na kojima insistiraju klijenti banaka, deponenti, ostali poverioci, kao i regulatorna tela, za profitabilnost banke primarno su zainteresovani njihovi vlasnici kao interesna grupa sa dominantnim uticajem na poslovanje banaka. • Kako akcionari osnivaju banku da bi uvećali svoje bogatstvo, a sintetički izraz njihovog bogatstva predstavlja vrednost sopstvenog kapitala banke, banka će težiti da posluje tako da ostvari rast vrednosti sopstvenog kapitala, odnosno ostvari onaj iznos profita koji će dovesti do rasta tržišne vrednosti sopstvenog kapitala. • Profitabilnost smatramo ciljem poslovanja banaka pri čemu zbog značaja ostala dva principa smatramo da je cilj banaka optimalna profitabilnost, odnosno ostvarenje onog nivoa profitabilnosti pri kome se ostvaruje zadovoljavajući nivo li • Solventnost versus profitabilnost: Ako pretpostavimo da se sva dobit zadržava, profitabilnost postaje glavni izvor rasta kapitala i samim tim osnovni instrument za očuvanje solventnosti. Banka koja ostvaruje profit i sa kojom se dobro upravlja može funkcionisati i sa izuzetno niskom stopom kapitala Bilo koji nivo kapitala neće biti dovoljan da obezbedi solventnost banci kojom se loše upravlja i koja se previše izlaže riziku U praksi zadržana dobit je glavni izvor kapitala (INTERNI IZVOR KAPITALA BANKE) INDIKATORI PROFITABILNOSTI BANAKA • U cilju vodjenja adekvatne politike profitabilnosti banke koriste jedan broj indikatora koji ukazuju na tekuće/buduće performanse banaka. • Indikatori se zasnivaju na uspostavljanju odnosa izmedju bilnansnih pozicija banke: 1. Stopa prinosa na akcijski kapital ( ROE = neto dobit / akcijski kapital) 2. Indikator profitabilnosti ukupnih sredstava (ROA = neto dobit / ukupna aktiva) 3. Neto marža = neto dobit / ukupni prihodi 4. Akcijski multiplikator (EM), tj. leveridž faktor = ukupna aktiva / akcijski kapital 5. Koeficijent obrta aktive = ukupni prihodi/ukupna aktiva 6. Cost to income ratio (C/I) = fiksni nekamatni posl.rashodi / (db po osnovu kamata + ostali db iz poslovanja) Du Pont metod analize profitabilnosti: razlaganje formule za izračunavanje profitabilnosti na nekoliko činilaca, čime se ukazuje na faktore profitabilnosti: 1. ROE = ROA * EM 2. ROA = neto marža * Ko aktive 3. ROE = neto marža * Ko aktive * EM Tokovi formiranja profita banke Profitabilnost Bankarskog sektora Srbije • Od ukupnog broja banaka: • 18 su ostvarile Db (najveće dobitke ostvarile su banke sa učešćem u aktivi od preko 5% bankarskog sektora, grupa velikih banaka: Banca Intesa A.D. Beograd (6.6 mlrd RSD), Raiffeisen Banka A.D. Beograd (5.3), Unicredit Bank Srbija A.D. Beograd (4.3), Komercijalna banka A.D. Beograd (4.0), ProCredit Bank A.D. Beograd (1.9) • 13 Gb (najveće gubitke ostvarile su banke srednje veličine (1–5% билансне активе банкарског сектора): KBC banka A.D. Beograd (-5.6), NLB banka A.D. Beograd (-2.0), Alpha Bank Srbija A.D. Beograd (-1.0), OTP banka Srbija A.D. Novi Sad (-0.8) i Piraeus Bank A.D. Beograd (-0.8). POKAZATELJI PROFITABILNOSTI • Pokazatelji profitabilnosti nastavljaju trend oporavka (još uvek su na nivou ispod pretkriznog perioda) • Uzroci takvog stanja: • spor opravak realnog sektora • Poslovnu politiku banaka karakteriše uzdržavanje od kreditnog rasta i investiranje u najlikvidnije, nerizične oblike ulaganja (repo hartije NBS i obveznice RS) • Uslov oporavka profitabilnosti: kreditni rast zasnovan na adekvatnom procesu upravljanja rizicima. Bankarski poslovi 1. Pasivni b.p. 2. Aktivni b.p. 3. Neutralni b.p. 4. Sopstveni b.p. Pasivni bankarski poslovi (banka kao dužnik) Pri obavljanju pasivnih bankarskih poslova banka vrši mobilizaciju i koncentraciju slobodnih finansijskih viškova. Tom prilikom banka stvara obaveze prema vlasnicima finansijskih viškova pa se zbog toga ovi poslovi evidentiraju u pasivi b.s. banke. Pasivni poslovi imaju dvostruki značaj: •mobilisanjem finansijskih viškova omogućuje se početak rada neke banke i njen dalji opstanak na finansijskom tržištu •mobilisana finansijska sredstva se transformišu u kredite u korist finansijski deficitarnih transaktora. Razlikujemo: •kratkoročne pasivne poslove •dugoročne pasivne poslove Kratkoročni pasivni bankarski poslovi • depozitni poslovi • emisija novca • reeskontni krediti • relombardni krediti • kratkoročni krediti kod korespodentskih banka • emisija kratkoročnih hartija od vrednosti Dugoročni pasivni bankarski poslovi • • • • • • emisija dugoročnih HOV (akcija i obveznica) mobilisanje dugoročnih depozita mobilisanje namenskih sredstava sa periodom dospeća dužim od godinu dana mobilisanje specijalnih fondova koji postoje kod privrednih subjekata dugoročni krediti iz inostranstva emisija založnica Aktivni bankarski poslovi (banka kao poverilac) Za razliku od pasivnih bankarskih poslova, gde se banka javlja kao dužnik pri obavljanju aktivnih poslova, banka postaje poverilac. Vršenjem aktivnih poslova banka ostvaruje kamatne prihodi koji su najznačajniji deo ukupnih prihoda banke. Postoje 2 osnovne grupe aktivnih poslova: •Kratkoročni sa rokom dospeća do godinu dana •Dugoročni sa rokom dospeća preko godinu dana. Kratkoročni aktivni bankarski poslovi su: • Eskontni kredit • Lombardni kredit • Akceptni kredit • Rambursni kredit • Kontokorentni kredit • Avalni krediti – u odnosu na akceptni kredit smanjena je odgovornost banke jer ona igra ulogu meničnog jemca, a ne glavnog meničnog dužnika, kao što je to slučaj kod akceptnog kredita. Obaveza banke je supsidijarna i zavisi od obaveze glavnog meničnog dužnika, pa će banka platiti tek ukoliko to ne učini korisnik kredita, tj. glavni menični dužnik. • Vinkulacioni krediti – se odobrava trgovini na veliko koja vrši otkup poljoprivrednih i drugih specifičnih proizvoda. Ovaj kredit omogućuje trgovini na veliko da nesmetano posluje nezavisno od dinamike kojom trgovina na malo isplaćuje svoje obaveze prema trgovini na veliko. • Faktoring poslovi • Investicioni plasmani u kratkoročne HOV Dugoročni aktivni bankarski poslovi • Hipotekarni krediti • Gradjevinski krediti • Investicioni krediti • Konzorcijalni krediti • Stambeni krediti • Forfeting krediti • Potrošački krediti • Plasmani u dugoročne hartije od vrednosti Neutralni bankarski poslovi Neutralni ili uslužni poslovi predstavljaju najstarije bankarske poslove, koji se mogu obavljati u svoje ili tudje ime, ali uvek za tudj račun. Najpoznatiji poslovi ove vrste su menjački poslovi , pri čemu su prvi menjači sedeli iza svojih klupa na vašarima i sajmovima i vršili menjačke poslove. Za razliku od aktivnih i pasivnih bankarskih poslova, kod neutralnih bankarskih poslova banka se ne javlja ni kao dužnik a ni kao poverilac, već samo kao posrednik koji pružajući razne vrste usluga, naplaćuje proviziju i efektivne troškove. Smatra se dakle da je položaj banke neutralan, jer banka nije poverilac, a ni dužnik svog klijenta, već se nalazi u intermedijarnom odnosu izmedju klijenta i lica, sa kojim je klijent u pravnom odnosu, a koji zahteva plaćanje ili obezbedjenje plaćanja. Ovakvom shvatanju o neutralnom položaju banke upućene su brojne kritike, jer banka, ni u kom slučaju nije neutralna, već ona istupajući kao posrednik, zastupnik ili komisionar klijenta, štiteći interese svog klijenta, postiže istvoremeno i zaštitu svog sopstvenog položaja. Pritom treba napomenuti da se ovime postiže ne samo efikasnija politika neutralnih bankarskih poslova na mikro nivou (na nivou pojedinačne banke), već i na makro nivou, kroz ubrzanu cirkulaciju finansijskih sredstava i povećanje efikasnosti čitave privrede. (mobilisanje izvora preko kolektorske funkcije banke) Podela: 1. posrednički neutralni bankarski poslovi: koje banka obavlja u tudje ime i za tudj račun, i 2. komisioni neutralni bankarski poslovi: koje banka obavlja u svoje ime ali za tudj račun. Najznačajniji posrednički poslovi su: •Poslovi platnog prometa u zemlji i inostranstvu, •Poslovni naplate i isplate, tj. inkaso poslovi Najznačajniji komisioni poslovi su: •Davanje garancija, raznih oblika jemstva •Otvaranje akreditiva, kreditnih pisama •Emisija HOV, čuvanje i manipulisanje HOV komitenata (depo poslovi) •Čuvanje i upravljanje vrednostima •Konsalting poslovi •Devizno-valutni poslovi. Sopstveni bankarski poslovi Pri obavljanju ovih poslova banka deluje u svoje ime i za svoj račun. Finansijsku osnovu za obavljanje ovih poslova čini sopstveni kapital banke. Akcionarsko organizovanje banke, koje pretpostavlja učešće sopstvenog kapitala, nužno nameće bankama da se prema svojim komitentima ponašaju i kao inicijalni poverioci (na bazi sopstvenog kapitala), a ne samo kao izvedeni poverioci (po osnovu tudjeg kapitala). banke ostvaruju profit direktnim uključenjem u proizvodni, uslužni ili robni promet, ili u berzanske transakcije. S obzirom na vremensku dimenziju razlikujemo: 1. kratkoročne sopstvene bp, gde izdvajamo: - arbitražni poslovi: banke zaradjuju na bazi razlike u kursevima hartija od vrednosti na različitim berzama, ovde dakle nema vremenske dimenzije. - berzanski spekulativni poslovi: banka kupuje hartije od vrednosti na berzi po jednom kursu, a prodaje ih kasnije i to po većem kursu, ovde dakle postoji vremenska dimenzija. 2. dugoročne sopstvene bp: ovde izdvajamo: - osnivanje sopstvenih preduzeća, - učešće u kapitalu drugih preduzeća, kupovinom njihovih akcija. Bilans stanja banke Bilans banke ima dve strane koje su u medjusobnoj računskoj ravnoteži. On se može prikazati u formi konta ( medjusobno sučeljavanje A i P), i u štafelnoj formi (aktiva i pasiva su poredjane jedna ispod druge). Razlikujemo dve osnovne vrste bilansa banke: - bilans stanja banke: pokazuje stanje/promene sredstava i izvora sredstava, i - bilans uspeha banke: prikaz prihoda, rashoda i finansijskog rezultata. Kako su sredstva banke i izvori sredstava osnova aktivnosti banke, metodološki najpre analiziramo bilans stanja. Upotrebom finansijskih resursa, na kraju, dolazimo do izvesnog finansijskog rezultata, koji može biti dobitak ili gubitak. Shodno tome, bilans uspeha se metodološki analizira nakon bilansa stanja. Pri tome, finansijski rezultat iz bilansa uspeha unosi se u bilans stanja, i to gubitak u aktiva, a dobitak u pasivu. Bilans stanja Na levoj strani b.s. evidentira se aktiva koja predstavlja imovinu ili upotrebu resursa (plasmani). Na desnoj strani evidentira se pasiva, koja predstavlja izvore sredstava. Stanje aktive i pasive se prikazuje na odredjeni dan, npr. 31.12.2010. god. AKTIVA GOTOVINA I REZERVE HOV KREDITI OSTALA AKTIVA PASIVA DEPOZITI (TRANSAKCIONI I NETRANSAKCIONI) NEDEPOZITNA ZADUŽENJA KAPITAL Konkretna struktura bilansa utvrdjena je zakonskim propisima pri čemu se respektuju usvojeni medjunarodni računovodstveni standardi. Struktura bilansa stanja banke uvažava specifičnost poslovanja banke u odnosu na druga preduzeća, čije su transakcije specifične jer one trguju novcem kao specifičnom robom, a i zbog činjenice da su banke značajan faktor poverenja u finansijski sistem zemlje i stabilnost čitavog privrednog sistema. Zbog prilično ekstenzivne šeme bilansa stanja, banke su u obavezi da dostavljaju tromesečno sektoru za poslove kontrole NBS reklasifikovani bilans stanja: AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti Opozivi depoziti i krediti Dati krediti i depoziti Hartije od vrednosti Udeli (učešća) PASIVA UKUPNE Obaveze Transakcioni depoziti Ostali depoziti Primljeni krediti Obaveze po osnovu HOV Ostali plasmani Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata Potraživanja za kamatu, naknadu i po osnovu promene fer vrednosti derivata Nematerijalna ulaganja Rezervisanja i obaveze za poreze Obaveze iz dobitka Osnovna sredstva i investicione nekretnine Odložene poreske obaveze Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja Odložena poreska sredstva Ostala sredstva UKUPNO Aktiva Ostale obaveze UKUPAN Kapital Akcijski kapital i ostali kapital Rezerve Akumulirani dobitak / gubitak UKUPNO Pasiva U razvijenim tržišnim privredama aktivnost banke je razudjenija pa je i bilansna šema raznovrsnija u odnosu na zemlje gde je aktivnost banke manje razudjena. U domaćem bankarskom sistemu reklasifikovani bilans prikazan u formi konta, ima sledeće karakteristike: •Pozicije aktive i pasive poredjane su po principu opadajuće likvidnosti (najpre najlikvidniji oblici a potom manje likvidni), jer je za banku podela imovine na stalnu i obrtnu od sekundarnog značaja. •Pored propisanih pozicija banke mogu uvoditi i nove ukoliko imaju specifičnosti poslovanja, •U cilju povećanja informisanosti bilansne pozicije se prikazuju po bruto principu, što znači da ne treba medjusobno prebijati pojedine pozicije. •Banke su dužne da prikažu tržišnu vrednost HOV kupljenih radi trgovanja i sticanja prihoda u slučaju da se te vrednosti razlikuju od njihovih knjigovodstvenih vrednosti. U okviru bilansa razlikujemo dva podbilansa: •Podbilans kratkoročnog poslovanja •Podbilans dugoročnog poslovanja, U okviru oba razlikujemo podelu na dinarsko i devizno poslovanje, što je karakteristika ekonomskih sistema sa nekonvertibilnim nacionalnim valutama. Ukupna aktiva i pasiva reprezentuju finansijski potencijal banke. Poredjenjem trenutnih pozicija bilansa stanja sa nekim prethodnim periodima dolazi se do saznanja: • o performansnim mogućnostima banke, •o prelivanjima izmedju podbilansa, • o kvalitetu upravljanja bankom, •o dinamici odnosa sa nebankarskim sektorima (privreda, država, stanovništvo) •o sektorskoj, ročnoj i valutnoj strukturi izvora i plasmana sredstava. Preko analize bilansa stanja, tj. praćenja odnosa izmedju pojedinih pozicija bilansa, NBS sprovodi svoju kontrolnu ulogu. NBS definiše odredjene koeficijente (koeficijent adekvatnosti kapitala, najveći mogući krediti, najveći mogući krediti jednom komitentu, učešće u kapitalu drugih banaka i dr.). Ukoliko vrednosti pokazatelja odstupaju od propisanih onda CB povećava kontrolu nad odredjenom bankom. Bilans uspeha banke Preko bilansa uspeha prikazuje se prihodna i rashodna struktura banke u toku obračunskog perioda, kao i finansijski rezultat – dobitak ili gubitak. Finansijski rezultat je mera uspešnog/neuspešnog rada poslovnog sistema banke, kao i njenih organizacionih delova. Ostvareni rezultat se poredi sa planiranim, predmet je razmatranja nadzornih i kontrolnih institucija i osnov tržišnog pozicioniranja banke. Da bi se povećala informativnost B.U. pri njegovom sastavljanju primenjuju se dva principa: 1. pozicije se grupišu po srodnosti, 2. sve pozicije se prikazuju u bruto iznosu, tj. nema medjusobnih prebijanja. B.U. se može prikazati u obliku konta T (prihodi na desnoj strani, rashodi na levoj) i štafelnoj formi (rashodi se sistematizuju nakon prihoda). Da bi se omogućila uporedivost izveštaja iz različitih nacionalnih sistema, čine se napori ka unificiranju forme i strukture izveštaja. U tom cilju NBS je propisala reklasifikovani b.u., u kome su pozicije agregirane i sistematizovane po šemi koja je najšire u upotrebi u medjunarodnim okvirima. I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII XIII XIV Neto DB/GB po osnovu kamata (1-2) najznačajnija kategorija kod nas 1. Prihodi od kamata (aktivne kamate) 2. Rashodi od kamata (pasivne kamate) Neto DB/GB po osnovu naknada i provizija (1-2) (naknade za članarine, kreditne kartice, troškovi obrade i izveštaja) 1. Prihodi od naknada i provizija 2. Rashodi od naknada i provizija Neto DB/GB po osnovu prodaje HOV (1-2) (zanemarljivo učešće) 1. Dobici po osnovu prodaje HOV 2. Gubici po osnovu prodaje HOV Neto dobitak (gubitak) po osnovu kursnih razlika (1-2) 1. pozitivne kursne razlike 2. negativne kursne razlike Prihodi od dividendi i učešća u kapitalu Ostali poslovni prihodi Neto prihodi/rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja 1. Prihod od indirektnih otpisa 2. Rashod od indirektnih otpisa Ostali poslovni rashodi Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi Neto prihodi/rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza 1. Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza 2. Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza Dobitak (gubitak) iz redovnog poslovanja (zbir pozicija od I-IX) Neto dobici / gubici poslovanja koje se obustavlja Dobitak (gubitak) pre oporezivanja ( X+XI) porez na dobit dobitak/gubitak (XII-XIII) Analitički značaj bilansa banke Bilansi stanja i uspeha banke čine osnovne finansijske izveštaje na osnovu kojih interni korisnici (akcionari) stiču utisak o svim važnim parametrima poslovanja banke. Takodje, pored bilansa same banke, tehnika analitičke obrade bilansa važna je i u proceni vrednosti sposobnosti dužnika, kada se sličnim metodama vrši evaluacija ključnih parametara poslovanja korsnika bankarskih kredita (kreditna analiza). Analizom bilansa banke bave se i eksterni korisnici, npr. Poreske vlasti u svrhu oporezivanja dobiti banke, ali i regulatorna tela kod procene stabilnosti banke. U analizi bilansa analitičari se mogu usmeriti na bilans pojedinačnih banaka, bilans sektora komercijalnih banaka ili konsolidovani bilans sektora komercijalnih banaka i NBS. 1. Bilans pojedinih banaka se može sastavljati po bruto i neto principu. Bruto bilans sadrži sve pozicije kako finansijskog poslovanja tako i brojne druge pozicije bez većeg značaja za analizu pozicije konkretne banke (stanje zaliha, kancelarijskog materijala). Neto bilans je manje kompletan ali ima veću analitičku vrednost jer je usmeren samo na pozicije koje ukazuju na vrednost finansijskih potraživanja, obaveza i kapitala. 2. Bilans sektora komercijalnih banaka takodje se može prikazati konsolidovano što znači da se isključuju medjusobna dugovanja i potraživanja banaka. Ukoliko su ove pozicije uključene u bilans komercijalnih banaka nazivamo ga nekonsolidovanim. 3. Konsolidovani bilans sektora komercijalnih banaka i NBS: postoji praksa prikazivanja i bilansa u kome su integrisane pozicije imovine, obaveza i kapitala NBS i drugih poslovnih banaka. Ovakav bilans koristan je u monetarnim analizama, kao i analizama stanja deviznih rezervi, spoljne zaduženosti banaka itd. Nekada je potrebno vršiti ukrupnjavanje pozicija po srodnosti, a nekad upravo raščlanjivanje integrisanih pozicija. Rašćlanjivanje se pritom vrši kroz dodatne izveštaje (izveštaj o valutnoj strukturi imovine i obaveza, izveštaj o strukturi imovine i obaveza itd). Glavne informacije koje možemo dobiti analizom bilansa su stepen Likvidnosti, Solventnosti, kreditna stopa itd. Za ove analize bilans je potrebno agregirati, odnosno redukovati na nekadašnje kategorije. U aktivi treba prikazati izdvojene rezerve likvidnosti koje bi mogli identifikovati sa pozicijama gotovine i stanju na žiro-računu, zatim, plasmani u HOV, krediti, osnovna sredstva. U pasivi: depozitni, kreditni izvori i kapital. U analitičke svrhe ponekad je potrebno kategorije depozita dalje raščlanjivati po vrstama depozita. Utisak o stepenu likvidnosti banke lako dobijamo stavljanjem u odnos prve dve poziciije sa pozicijama depozita (stopa likvidne aktive), ili stavljanjem u odnos pozicije kredita sa pozicijom depozita (kreditna stopa). Utisak o solventnosti dobija se poredjenjem ukupne imovine sa kapitalom ili poredjenjem ponderisane rizične aktive sa kapitalom, ili poredjenjem vrednosti kapitala i obaveza banke koje čine zbir depozita. HVALA NA PAŽNJI!