Transcript Upravljanje rizicima zdravstvenog osiguranja u konceptu

Dragica Janković,
Kompanija Dunav osiguranje, Beograd
UPRAVLJANJE RIZICIMA
ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA U
KONCEPTU SOLVENTNOST II
Aranđelovac, 6-8. jun 2014.
Kao i za druge vrste osiguranja, koncept
Solventnost II se i za zdravstveno
osiguranje sastoji iz tri stuba (kvantitativni,
kvalitativni i izveštavanje).
Kvantitativni zahtevi se mogu obračunati
propisanom standardnom formulom, ali je
ostavljena mogućnost i razvoja internog
modela.
Za I stub, odnosno kavanititivne zahteve (tehničke
rezerve, marginu rizika, minimalni zahtevanii kapital
(MCR – Minimum Capital Requirement), solventni
zahtevani kapital (SCR – Solvency Capital requirement)
propisana je Standardna formula, kojom se posebno
utvrđuje:
- Rizik neživotnog osiguranja,
- Rizik životnog osiguranja,
- Rizik zdravstvenog osiguranja,
- Tržišni rizici,
- Ostali rizici neizmirenih obaveza.
Pored standardne formule, može se koristiti i interni
model (kao potpuna ili delimična zamena za
standardnu formulu).
Interni model se može koristiti:
- po želji društva za osiguranje ili
- po zahtevu supervizora
Da bi regulatorno telo dozvolilo razvoj i primenu
internog modela, mora se prethodno izvršiti njegovo
testiranje.
Koncept Solventnost II je osmišljen u skladu sa
Lamfalusijevim (Lamfalussy) procesom od četiri nivoa:
- Nivo 1 (L1) - razvoj zakonske regulative kao
priprema u državama članicama EU;
- Nivo 2 (L2) – razvoj detalja (akata i standarda);
- Nivo 3 (L3) – razvoj zajedničkih standarda i vođenja
nadzora
- Nivo 4 (L4) – sprovđenje u državama članicama.
Koncept Solventnost II, kako u svim vrastama
osiguranja tako i u zdravstvenom, ima za cilj:
- obezbeđenje sigurnosti osiguranika, tj. solventnosti
osiguravača i
- harmonizaciju tržišta zdravstvenog osiguranja u
državama članicama EU.
Za države članice je karakteristično da postoje
specifičnosti u sistemima zdravstvenog osiguranja, a
time i stepenu razvoja i obliku dobrovoljnog
zdravstvenog osiguranja.
Obavezno zdravstveno osiguranje je dominantno u
svim državama članicama, a dobrovoljno je
zastupljeno onoliko koliko mu prostora ostavi država
sa ciljem da se održi ili poveća nivo usluga
zdravstvene zaštite, obezbedi novi izvor finansiranja i
kontrolišu troškovi zdravstvene zaštite.
Svaka država ima svoje specifičnosti, ali dominantna
su tri oblika dzo:
• Substitutive (Zamena ili Alternativno)
• Complementary (Dopunsko)
• Supplementary (Dodatno)
Koncept Solventnost II je razvojem kroz QIS
usavršavan i trebalo bi da obuhvati sve postojeće
razlike među državama.
Linije biznisa neživotnih osiguranja prema konceptu
Solventnost II su:
1.Osiguranje troškova lečenja;
2.Osiguranje zaštite prihoda;
3.Osiguranje od posledica nezgode uključujući osiguranje od povreda na
radu i profesionalnih oboljenja;
4.Osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila
(autoodgovornosti);
5.Druga osiguranja motornih vozila;
6.Pomorsko, vazdušno i transportno osiguranje;
7.Osiguranja imovine od požara i drugih opasnosti koje pokriva štete na
imovini;
8.Osiguranje od opšte odgovornosti za štetu;
9.Osiguranje kredita i jemstva;
10.Osiguranje troškova pravne zaštite;
11.Osiguranje pomoći na putovanju;
12.Osiguranje raznih finansijskih gubitaka
A obaveze iz životnog osiguranja su:
1.Zdravstveno osiguranje;
2.Osiguranje sa učešćem u profitu;
3.Index-linked i unit-linked osiguranja;
4.Ostala životna osiguranja;
5.Godišnje rente koje proizilaze iz ugovora o neživotnom
osiguranju i koje se odnose na obaveze iz životnog osiguranja;
6.Gogodišnje rente koje proizilaze iz ugovora o neživotnom
osiguranju i koje se odnose na obaveze iz osiguranja različite od
obaveza po osnovu zdravstvenog osiguranja.
U državama članicama EU zdravstveno osiguranje se deli
na dva segmenta:
• Osiguranje medicinskih troškova (ME – Medical expense
insurance), koje pokriva troškove medicinskih tretmana,
odnosno medicinske zaštite, uključujući lekove za
bolesti, nezgode, invalidnost, ali i preventivu.
• Osiguranje zaštite prihoda (IP – Income protection
insurance), u obliku naknade (kompenzacije) prihoda koji
su smanjeni zbog bolesti, nezgode, invalidnosti.
Zdravstveno osiguranje u državama članicama EU pokriva
jedan ili oba navedena segmanta.
Pored ova dva segmenta, postoji i Osiguranje radničkih
kompenzacija (WC – Workers' compensation
insurance), koje se odnosi na nezgode na radu,
industrijske povrede, profesionalne bolesti.
Neživotna osiguranja u Srbiji su:
• 01 Osiguranje od posledica nezgode (osigurane sume i troškovi lečenja)
• 02 Dobrovoljno zdravstveno osiguranje (jednokratna novčana naknada i
ugovoreni troškovi lečenja)
• 03 Osiguranje motornih vozila
• 04 Osiguranje šinskih vozila
• 05 Osiguranje vazduhoplova
• 06 Osiguranje plovnih objekata
• 7 Osiguranje robe u prevozu
• 08 Osiguranje imovine od požara i drugih opasnosti
• 09 Ostala osiguranja imovine
• 10 Osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornog vozila
• 11 Osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe vazduhoplova
• 12 Osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe plovnih objekata
• 13 Osiguranje od opšte odgovornosti
• 14 Osiguranje kredita
• 15 Osiguranje jemstva
• 16 Oiguranje finansijskih gubitaka
• 17 Osiguranje troškova pravne zaštite
• 18 Osiguranje pomoći na putovanju
• 19 Druge vrste neživotnih osiguranja
Životna osiguranja su:
• 20 Osiguranje života
• 21 Rentno osiguranje
• 22 Dopunsko osiguranje uz osiguranje života
• 23 Dobrovoljno penzijsko osiguranje
• 24 Druge vrste životnih osiguranja
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je svrstano u
neživotna osiguranja, kao jedna vrsta osiguranja 02 i u
životna oosigurnja kao podvrsta (tarifa) vrste 22 Dopunsko
osiguranje uz osiguranje života.
Zakonom o osiguranju DZO pokriva:
- jednokratnu novčanu naknadu zbog nesposob. za rad,
- naknadu ugovorenih troškova lečenja,
- kombinaciju prva dva
Prema Uredbi o DZO i Klasifikaciji NBS:
02 DZO:
0211 Paralelno zdravstveno osiguranje;
0212 Dodatno zdravstveno osiguranje;
0213 Privatno zdravstveno osiguranje;
0219 Sva druga dobrovoljna zdravstvena osiguranja
22 DOPUNSKO OSIGURANJE UZ OSIGURANJE
ŽIVOTA:
2201 Osiguranje od posledica nezgode
2202 Zdravstveno osiguranje
Oblici dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koji su
prisutni na srpskom tržištu su:
- Osiguranja za slučaj težih bolesti i hiruških
intervencija,
- DZO po izabranom programu,
- Proizvodi privatnog zdravstenog osiguranja (za
strance i paketi po izboru),
- Osiguranje stomatoloških usluga (dodatno DZO).
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje u Srbiji nije
razvijeno.
Njegovo učešće u ukupnoj premiji osiguranja u 2013.
godini iznosi samo 1,81%.
U okviru vrste najveće učešće beleži tarifa 0212
Dodatno zdravstveno osiguranje (Osiguranje za slučaj
težih bolesti i hirurških intervencija) sa 58,15%, 0219
Sva druga dobrovoljna zdravstvena osiguranja, gde
najveći deo čini putno zdravstveno osiguranje za
vreme boravka u inostranstvu, sa 33%.
Problemi:
- odnos između obaveznog i dobrovoljnog
zdravstvenog osiguranja,
- jedinstvena evidencija podataka i nadzor
- nivo životnog standarda i navike stanovništva
Šta uraditi?
- Neophodno je utvrditi paket usluga iz obaveznog
osiguranja prema raspoloživim sredstvima, posebno
imajući u vidu potrebe najugroženijeg dela stanovništva,
koji treba da garantuje pružanje tih usluga na kvalitetan
način.
Sve ostale usluge, koje nisu obuhvaćene obaveznim
zdravstvenim osiguranjem, mogu biti predmet dzo.
Društva za osiguranje bi mogla da pristupe razvoju
novih proizvoda i njihovoj promociji na tržištu.
- Zatim je neophodno uspostaviti adekvatnu
administraciju, evidenciju i nadzor poslovanja svih
učesnika na tržištu.
Uprkos niskom standardru stanovništva, bili bi stvoreni
uslovi za stabilan razvoj dobrovoljnog zdravstvenog
osiguranja.
HVALA!