Transcript Bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа

Bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji
mr sc.med. Nataša Mickovski
ing. stat. Sanja Savković
Septembar 2010.
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”
Javno-zdravstveni značaj
bolesti srca i krvnih sudova, kardiovaskularne bolesti,
bolesti cirkulatornog sistema MKB X I00-I99
-vodeći uzrok obolevanja
-vodeći uzrok radne nesposobnosti
-vodeći uzrok apsentizma
-vodeći uzrok prevremene smrtnosti (pre 65. godine)
Javno-zdravstveni značaj
bolesti srca i krvnih sudova, kardiovaskularne bolesti,
bolesti cirkulatornog sistema MKB X I00-I99
10%
30%
70%
90%
početak 21.-tog veka
početak 20.-tog veka
KVB
ostale bolesti
VODEĆI UZROK OBOLEVANJA I UMIRANJA ŠIROM SVETA U OVOM VEKU
2020.god
nerazvijene zemlje - dvostruki teret
Javno-zdravstveni značaj
bolesti srca i krvnih sudova, kardiovaskularne bolesti,
bolesti cirkulatornog sistema MKB X I00-I99
17,1 miliona
zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje
82% smrtnosti
60% opterećenja ishemijskih bolesti srca
(DALY- godine života korigovane u odnosu na nesposobnost)
Javno-zdravstveni značaj
SVETSKI DAN SRCA
Javno-zdravstveni značaj
SVETSKI DAN SRCA
Ova godina predstavlja jubilej obeležavanja
Svetskog dana srca (WHD).
Nakon 10 godina od obeležavanja prvog
Svetskog dana srca, u septembru 2000.
godine, Svetska federacija za srce i njene
članice mogu da se pohvale napretkom u
poboljšanju zdravlja srca.
Svake godine je Svetski dan srca posvećen
nekoj drugoj temi i obeležava se pod
drugačijim sloganom.
Ova jubilarna godina obeležavanja WHD
posvećena je unapređenju zdravlja srca na
radnom mestu i obeležava se po sloganom:
„Ja radim srcem!”
Javno-zdravstveni značaj
STRUKTURA UMIRANJA OD KVB
svet
Srbija
23%
24%
48%
29%
Ishemijska bolest srca (MKB10: I20-25)/ Ischaemic heart disease (ICD10: I20-25)
Cerebrovaskularna bolest (MKB10: I60-69)/ Cerebrovascular disease (ICD10: I60-69)
Ostale bolesti srca i sistema krvotoka/ Other cardiovascular diseases
Institut za javno zdravlje Srbije, 2010
WHO, Noncommunicable Diseases, 2008
33%
43%
Javno-zdravstveni značaj
STRUKTURA SVIH UZROKA SMRTI U SRBIJI, 2009
16,0%
3,6%
2,7%
2,9%
54,6%
20,2%
kvb
Institut za javno zdravlje Srbije, 2010
maligne
dm
hobp
pt
ostalo
Javno-zdravstveni značaj
104.000 umrlih od svih uzoka
56.951 KVB all ages CR=777,9/100.000
20-64 AGE
7.167 KVB 20-64 age CR=158,3/100.000
12,6% svaki 8. umrli od KVB
Javno-zdravstveni značaj
10 POJEDINAČNIH UZROKA SMRTI U STRUKTURI
SVIH UZROKA SMRTI U SRBIJI, 2009.
od 0 do 75+ god.
1,9
Zastoj srca
Hronična I BS
2,2
HOBP
Vodeći pojedinačni uzroci smrti
od 20 do 64 god.
Neoznačen uzrok
smrti
Srčana
insuficijencija
4
Moždani udar
4,5
Zloćudni tumor
dušnika i pluća
Hronična I BS
7,2
I nfarkt mozga
2,8
3,0
3,3
12,9
mišića
6
8
Učešće (% )
3,4
5,0
8,2
Akutni infarkt srca
O boljenja sr čanog
Institut za javno zdravlje Srbije, 2010
Zastoj srca
Oboljenje srčanog
mišića
Neoznačeni uzrok
smrti
5,9
4
2,7
Rak dojke
5,2
Akutni infarkt srca
Gušenje
I nfarkt mozga
4,8
2
2,2
Krvarenje u mozgu
3,4
0
1,8
10
12
14
Zloćudni tumor
10,6
dušnika i pluća
0
2
4
6
Učešće (% )
8
10
12
Javno-zdravstveni značaj
STRUKTURA UMIRANJA OD KVB, UZRAST OD 20 DO 64,
2000 I 2009. GODINA
Хипертензивна болест,
Исхемијска болест
I10-I15; 6,0%
срца, I20-I25; 35,8%
Хипертензивна болест,
Исхемијска болест
I10-I15; 2,8%
срца, I20-I25; 32,5%
Церебро васкуларна
болест, I60-I69; 26,0%
2009
Церебро васкуларна
болест, I60-I69; 30,4%
2000
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
Акутна реуматска грозница, I00-I02
Хронична реунатска болест, I05-I09
Хипертензивна болест, I10-I15
Исхемијска болест срца, I20-I25
Бол. срца плућног порекла и бол. крвн. судова плућа, I26-I28
Друге болести срца, I30-I52
Церебро васкуларна болест, I60-I69
Бол. артерија, малих артерија и капилара, I70-I79
Бол. вена,лимф.судова и лимф. чворова, I80-I89
друге и неозначена болести крвотока, I95-I99
Institut za javno zdravlje Srbije, 2010
Европска стандардизована стопа на
100.000 становника
Mortalitet od KVB, 20 do 64 godine, Srbija, 2000-2009.
250,0
200,0
150,0
-29%
y = -5,2599x + 199,18 укупно
100,0
50,0
0,0
2000
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
300,0
250,0
200,0
-24%150,0
y = -5,7143x + 267,66 мушкарци
100,0
50,0
0,0
140,0
2000
120,0
100,0
y = -4,8281x + 135,43 ж ене
80,0
-31%
60,0
40,0
20,0
0,0
2000
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
Европска стандардизована стопа на
100.000 становника
Mortalitet od IBS, 20 do 64 godine, Srbija, 2000-2009.
70,0
60,0
50,0
-22%
y = -1,0625x + 65,342 укупно
40,0
30,0
20,0
10,0
0,0
2000
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
35,0
120,0
30,0
100,0
25,0
80,0
y = -1,4035x + 100,2 мушкарци
y = -0,7294x + 32,73 ж ене
20,0
60,0
15,0
40,0
10,0
20,0
5,0
0,0
0,0
2000
2001
2002
2003
2004
2005
-21%
2006
2007
2008
2009
2000
2001
2002
2003
2004
2005
-27%
2006
2007
2008
2009
Mortalitet od AIM, 20 do 64 godine, Srbija, 2000-2009.
60,0
50,0
40,0
-29%
y = -1,4009x + 55,737 укупно
30,0
20,0
10,0
0,0
Европска стандардизована
стопа на 100.000 становника
2000
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
100,0
80,0
60,0
-27%
y = -2,0334x + 86,913 мушкарци
40,0
20,0
0,0
2000
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
30,0
25,0
20,0
-35%
y = -0,7979x + 26,52 ж ене
15,0
10,0
5,0
0,0
2000
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
Mortalitet od CVB, 20 do 64 godine, Srbija, 2000-2009.
-35%
80,0
70,0
60,0
y = -2,7864x + 72,825 мушкарци
Европска стандардизована стопа на
100.000 становника
50,0
40,0
-39%
30,0
20,0
70,0
10,0
60,0
0,0
50,0
2000
y = -2,5652x + 62,159 укупно
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
2004
2005
2006
2007
2008
2009
40,0
30,0
20,0
60,0
10,0
50,0
0,0
2000
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
40,0
y = -2,3627x + 52,357 жене
30,0
20,0
10,0
0,0
2000
2001
2002
2003
-44%
Mortalitet od HTA, 20 do 64 godine, Srbija , 2000-2009.
9,0
8,0
7,0
6,0
+51%
y = 0,2942x + 5,6223 укупно
5,0
4,0
3,0
2,0
1,0
0,0
Европска стандардизована стопа на
100.000 становника
2000
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
14,0
12,0
10,0
8,0
+76%
y = 0,541x + 6,4979 мушкарци
6,0
4,0
2,0
0,0
2000
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
7,0
6,0
5,0
4,0
+16% 3,0
y = 0,0665x + 4,7932 ж ене
2,0
1,0
0,0
2000
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
Mortalitet od KVB, 0 do 64 godine, evropski region i Srbija , 2008.
025 Kazakhstan; 226,72
051 Ukraine; 222,00
026 Kyrgyzstan; 186,44
027 Latvia; 157,01
037 Republic of Moldova;
155,29
009 Bulgaria; 143,11
028 Lithuania; 135,11
054 European Region; 111,18
020 Hungary; 108,84
041 Serbia, 101.57
032 Montenegro; 99,80
035 Poland; 85,89
010 Croatia; 72,68
012 Czech Republic; 63,93
015 Finland; 47,08
019 Greece; 46,60
030 Malta; 42,28
043 Slovenia; 40,32
004 Austria; 30,49
045 Sweden; 29,97
033 Netherlands; 29,02
044 Spain; 28,58
021 Iceland; 24,67
Mortalitet od IBS, 0 do 64 godine, evropski region i Srbija , 2008.
025 Kazakhstan; 93,51
037 Republic of Moldova; 84,96
026 Kyrgyzstan; 81,4
028 Lithuania; 73,75
003 Armenia; 68,73
054 European Region; 54,09
020 Hungary; 53,58
009 Bulgaria; 38,14
041 Serbia; 37,2
010 Croatia; 32,39
012 Czech Republic; 31,12
035 Poland; 29,53
019 Greece; 28,5
030 Malta; 25,61
015 Finland; 24,02
043 Slovenia; 19,51
032 Montenegro; 19,17
004 Austria; 16,51
045 Sweden; 16,35
021 Iceland; 14,84
034 Norway; 13,52
044 Spain; 12,04
033 Netherlands; 10,09
051 Ukraine; 131,28
Mortalitet od CVB, 0 do 64 godine, evropski region i Srbija , 2008.
026 Kyrgyzstan; 73,27
025 Kazakhstan; 56,65
037 Republic of Moldova;
51,71
051 Ukraine; 43,98
009 Bulgaria; 35,12
041 Serbia; 25,21
054 European Region;
25,06
003 Armenia; 22,26
020 Hungary; 22,17
010 Croatia; 19,12
035 Poland; 18,04
032 Montenegro; 12,12
012 Czech Republic; 9,84
043 Slovenia; 9,64
019 Greece; 8,91
015 Finland; 8,27
030 Malta; 6,69
022 Ireland; 6,13
044 Spain; 5,9
045 Sweden; 5,25
004 Austria; 5,19
021 Iceland; 4,55
Teret bolesti za pojedinačne poremećaje zdravlja (DALY’s u %),
Srbija i Evropa, 2000.
Rang
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
Srbija
Ishemijske bolesti
Cerebrovaskularne bolesti
Rak bronha i pluća
Dijabetes
Depresija
Saobraćajni traumatizam
Rak dojke
Samopovređivanje
Rak kolona i rektuma
Rak želuca
Nefritis i nefroza
Porođajna asfiksija i trauma
Astma
Hipertenzivna bolest srca
Rak jetre
Rak pankreasa
Mala telesna težina na rođenju
Tuberkuloza
Gubitak vida i sluha
HIV/AIDS
~ 80%
Ukupno prvih 20 uzroka
%
Evropa
23,8 Ishemijske bolesti
22,3 Cerebrovaskularne bolesti
Depresija
6,1 Rak bronha i pluća
5,1 Infekcije donjeg respiratornog sis.
Hr. opstruktivna bolest pluća
4.0 Rak kolona i rektuma
Samopovređivanje
Rang
3,2 Hipertenzivna bolest srca
Rak želuca
2,3 Ciroza jetre
Rak dojke
1,9 Kongenitalne anomalije
1,6 Dijabetes
1,1 Saobraćajni traumatizam
1.0 Trovanja
Rak prostate
0,5 Tuberkuloza
0,4 Nefritis i nefroza
0,3 HIV/AIDS
~ 77%
96,1 Ukupno prvih 20 uzroka
9
.
0
4
,
2
3
,
9
2
,
6
2
.
0
0
,
8
%
24,8
19,1
9,2
3
,
8
3,1
2
,
9
2,4
1
,
8
1,8
1
,
8
1,7
1,6
1,5
1,5
1
,
3
1,1
1.0
0,8
0,8
0,8
82,8
DALY’s - Disability-adjusted life years - Godine života korigovane u odnosu na nesposobnost
The Burden of Disease and Injury in Serbia, 2003.
DALY za 18 izabranih poremećaja zdravlja u odnosu na pol, Srbija, 2000.
žene
muškarci
rang
poremećaj zdravlja
1
ishemijska bolest srca
27,64
cerebrovaskularne bolesti
25,59
2
cerebrovaskularne bolesti
18,04
ishemijska bolest srca
19,98
3
rak pluća
13,40
depresija
12,32
4
saobraćajni traumatizam
6,92
rak dojke
8,57
5
samoubistvo
6,34
dijabetes
7,35
6
depresija
5,49
rak pluća
4,57
7
dijabetes
4,93
kolorektalni rak
3,82
8
kolorektalni rak
4,47
rak grlića materice
3,00
9
rak želuca
3,11
nefritis i nefroza
2,48
10
porođajna asfiksija i trauma
2,33
saobraćajni traumatizam
2,34
11
nefritis i nefroza
2,14
samoubistvo
2,15
12
astma
2,11
rak želuca
2,07
13
mala telesna težina na rođenju
0,73
astma
1,06
14
tuberkuloza
0,70
porođajna asfiksija i trauma
1,98
15
HIV/AIDS
0,35
mala telesna težina na rođenju
0,82
16
gubitak vida i sluha
0,30
gubitak vida i sluha
0,43
17
rak dojke
0,09
tuberkuloza
0,29
18
-
HIV/AIDS
0,19
*% od
DALY-ja
*% ukupnog
od ukupnog
DALY-ja
%*
poremećaj zdravlja
%*
The Burden of Disease and Injury in Serbia, 2003.
Akutni koronarni sindrom u Srbiji,
2006-2008. godina, podaci populacionog registra
Srbija
2006
2007
2008
21.422
21.821
22.058
Stopa*
219,7
222,1
222,5
Vojvodina
2006
2007
2008
Broj
6172
6731
6528
Stopa*
243,7
266,0
245,8
c.Srbija
2006
2007
2008
15.250
15.090
15.530
211,1
206,1
210,9
Broj
Broj
Stopa*
Incidencija i mortalitet od akutnog koronarnog sindroma u 2006, 2007, 2008, Srbijia
* na 100.000 stanovnika prema standardnoj populaciji Evrope
Akutni koronarni sindrom u Srbiji,
2006-2008. godina, podaci populacionog registra
Severnobački
Severnobanatski
Zapadnobački
Srednjebanatski
Južnobački
Južnobanatski
Sremski
Severnobački
160.1 - 180,0
Beograd
Mačvanski
Zapadnobački
Braničevski
140,1 - 160,0
Srednjebanatski
Podunavski
Južnobački
Borski
Kolubarski
120,1 - 140,0
Šumadijski
Moravički
Pomoravski
Južnobanatski
Sremski
Severnobački
Zaječarski
Zlatiborski
Raški
Beograd
Mačvanski
Rasinski
Toplički
Braničevski
Zapadnobački
Podunavski
Nišavski
Srednjebanatski
Borski
Kolubarski
Pirotski
Južnobački
Šumadijski
Moravički
Jablanički
Pomoravski
Južnobanatski
Sremski
Zaječarski
Zlatiborski
Pčinjski
Raški
Rasinski
Beograd
Mačvanski
Braničevski
Nišavski
Podunavski
Borski
Kolubarski
Toplički
Pirotski
Šumadijski
Jablanički
Moravički
Pomoravski
Zaječarski
Zlatiborski
Pčinjski
Raški
Rasinski
2006, 2007, 2008 Srednjebanatski najviša stopa
2006, 2007 Jablanički najniža stopa
2008 Moravički najniža stopa
Incidencija i mortalitet od akutnog koronarnog sindroma u 2006, 2007, 2008, Srbija
* na 100.000 stanovnika prema standardnoj populaciji sveta
Nišavski
Toplički
Pirotski
Jablanički
*Prema populaciji sveta
*By World standard population
Pčinjski
Coronary event rates by sex, adults aged 35 to 64, MONICA
European Project populations
MEN
MONICA population code
WOMEN
Survey years
Coronary event rates per
100.000*
BEL-CHA
1983/1992
487
FIN-NKA
1983/1992
FRA-TOU
Survey years
Coronary event rates per
100.000*
BEL-CHA
1983/1992
118
835
FIN-NKA
1983/1992
145
1985/1993
233
FRA-TOU
1985/1993
36
GER-EGE
1985/1993
370
GER-EGE
1985/1993
78
LTU-KAU
1983/1992
498
LTU-KAU
1983/1992
80
POL-WAR
1984/1994
586
POL-WAR
1984/1994
153
RUS-MOC
1985/1993
477
RUS-MOC
1985/1993
92
SPA-CAT
1985/1994
210
SPA-CAT
1985/1994
35
SWE-NSW
1985/1994
509
SWE-NSW
1985/1994
119
UNK-BEL
1983/1993
695
UNK-BEL
1983/1993
188
YUG-NOS
1984/1995
422
YUG-NOS
1984/1995
101
*Age-standardized rates by European standard population
European cardiovascular disease statistics,2008
MONICA population code
Age-standardized rates/100.000 of acute coronary events by
European standard population
Serbia, 1984/95, 2008.
2008.
Region
Gender
25 - 64
M/F
35 - 64
M/F
0 - 64
M/F
0 -75+*
M/F
Serbia
male
female
321
114
3
430
153
3
192
68
3
310
146
2
Vojvodina
male
female
375
130
3
504
174
3
223
78
3
364
163
2
Central
Serbia
male
female
301
108
3
402
145
3
180
65
3
292
140
2
1984/1995.
Yugoslavia
Gender
male
35 - 64*
M/F
422
4
Novi Sad
female
101
*Age-standardized rates by European standard population
Incidence and Mortality of Acute Coronary Syndrome in Serbia, 2007; European cardiovascular disease statistics, 2008
Javno-zdravstveni značaj
bolesti srca i krvnih sudova, kardiovaskularne bolesti,
bolesti cirkulatornog sistema MKB X I00-I99
75% konvencionalni faktori rizika
stil života: pušenje, krvni pritisak,
holesterol, nepravilana ishrana,
gojaznost, fizička neaktivnost
socijalno-ekonomski status
FAKTORI RIZIKA ZA POJAVU KVB
NEPROMENJIVI I PROMENJIVI FAKTORI RIZIKA
GLAVNI FAKTORI RIZIKA:
UZRAST, POL, PUŠENJE,
ABNORMALNI LIPIDNI STATUS, HIPERTENZIJA, ŠEĆERNA
BOLEST SU UZROČNO NEZAVISNO POVEZANI
PREDISPONIRAJUĆI: NASLEĐE, GOJAZNOST, TIP
GOJAZNOSTI, FIZIČKA NEAKTIVNOST, NEPRAVILNA ISHRANA,
ORALNI KONTRACEPTIVI, STRES, SOCIJALNO-EKONOMSKI
STATUS SU UZROČNO, ALI NE I NEZAVISNO POVEZANI
MARKERI RIZIKA:
POVIŠENE VREDNOSTI TRIGLICERIDA,
FIBRINOGENA, CRP, HOMOCISTEIN, LIPOPROTEIN(a) SU
POVEZANI, ALI VEZA NIJE UZROČNA
GLAVNI PROMENJIVI :
POVIŠEN KRVNI PRITISAK,
ABNORMALNI LIPIDNI STATUS, PUŠENJE, FIZIČKA NEAKTIVOST,
GOJAZNOST, NEPRAVILNA ISHRANA, ŠEĆERNA BOLEST
OSTALI PROMENJIVI :
NIZAK SOCIJALNO-EKONOMSKI
STATUS, DUŠEVNA OBOLJENJA, STRES, ALKOHOL, UPOTREBA
IZVESNIH LEKOVA, LIPOPROTEIN(a), LVH
NEPROMENJIVI :
POL, UZRAST, NASLEĐE
FAKTORI RIZIKA NOVIJEG DATUMA:
HOMOCISTEIN, CRP,
ABNORMALNOSTI KOAGULACIJE (FIBRINOGEN)
ZDRAVSTVENO STANJE STANOVNIŠTVA SRBIJE
7-19 GODINA
20+ GODINA
POPULACIONO ISTRAŽIVANJE NA REPREZENTATIVNOM UZORKU
STANOVNIKA SRBIJE STARIJIH OD 7 GODINA, NA NACIONALNOM NIVOU I
NA NIVOU GEOGRAFSKIH OBLASTI
2000. GODINA
5497 DOMAĆINSTAVA
CILJEVI ISTRAŽIVANJA 2006. GODINE:
1. PROCENA ZDRAVSTVENOG STANJA, IDENTIFIKACIJA VODEĆIH
ZDRAVSTVENIH PROBLEMA I POTREBA, KORIŠĆENJE ZS I
ZADOVOLJSTVO KORISNIKA ZZ
2. ISPITAJU RAZLIKE U ZDRAVSTVENOM STANJU, IZLOŽENOSTI
FAKTORIMA RIZIKA I KORIŠĆENJU ZS U ODNOSU NA
DEMOGRAFSKE KAR, SOCIJALNO-EKONOMSKI STATUS,
GEOGRAFSKU OBLAST I TIP NASELJA
3. USTANOVE PROMENE U POKAZATELJIMA ZDRAVSTENOG
STANJA, UČESTALOSTI FAKTORA RIZIKA, KORIŠĆENJU ZS I
ZADOVOLJSTU KORISNIKA U ODNOSU NA 2000.GODINU
ZDRAVSTVENO STANJE STANOVNIŠTVA SRBIJE 20+
UČESTALOST HRONIČNIH BOLESTI KOD
STANOVNIKA UZRASTA OD 20 GODINA
2000. GODINA
HIPERTENZIJA 20,0%
2006. GODINA
HIPERTENZIJA 23,0%
UČESTALOST POVIŠENOG KRVNOG PRITISKA
2000. GODINA 44,5%
TA=133,7/82,7 mmHg
ŽENE, STARIJI, SEOSKI TIP
NASELJA, NAJNIŽA ŠKOLSKA
SPREMA
2006. GODINA 46,5%
TA=134,2/82,0 mmHg
MUŠKARCI, STARIJI OD 45
GODINA, JUGOISTOČNA
SRBIJA, NAJNIŽA ŠKOLSKA
SPREMA, NAJSIROMAŠNIJI
Izvor: Ministarstvo zdravlja R.Srbije. Istraživanje zdravlja stanovnika Republike Srbije. 2006. godina osnovni rezultati, Beograd 2007.
ZDRAVSTVENO STANJE STANOVNIŠTVA SRBIJE 20+
UHRANJENOST KOD STANOVNIKA UZRASTA OD 20 GODINA
BMI
2000. (%)
2006. (%)
7,4
2,3
NORMALNA UHRANJENOST
38,6
38,3
PREDGOJAZNOST
36,6
36,2
GOJAZNOST
17,3
18,3
POTHRANJENOST
2000. BMI=26,0 kg/m2
PORAST SA UZRASTOM,
NIŽIM STEPENOM
OBRAZOVANJA, VEOMA
DOBRO MATERIJALNO
STANJE GOJAZNI I
POTHRANJENI
2006. BMI=26,7 kg/m2
PORAST SA UZRASTOM DO
64 GOD, NIŽI STEPEN
OBRAZOVANJA, VEOMA
DOBRO MATERIJALNO
STANJE I MUŠKARCI
PREDGOJAZNOST
Izvor: Ministarstvo zdravlja R.Srbije. Istraživanje zdravlja stanovnika Republike Srbije. 2006. godina osnovni rezultati, Beograd 2007.
ZDRAVSTVENO STANJE STANOVNIŠTVA SRBIJE 20+
MENTALNO ZDRAVLJE - SKOR SKALE PSIHOLOŠKOG DISTRESA PREKO 58
UČESTALOST NERVOZE, POTIŠTENOSTI, TUGE, ISCRPLJENOSTI, UMORA
2006. GODINA
2000. GODINA
59,5%
55,8%
UZRAST OD 45-54, ŽENE,
GRADSKA NASELJA, LOŠE
MATERIJALNO STANJE
UZRAST STARIJIH OD 55,
ŽENE,VANGRADSKA
NASELJA, NASIROMAŠNIJI I
SIROMAŠNI PREMA IB
POZITIVNA OSEĆANJA
KOD SAMO 4,4%
BEOGRAD, NAJBOGATIJI
Izvor: Ministarstvo zdravlja R.Srbije. Istraživanje zdravlja stanovnika Republike Srbije. 2006. godina osnovni rezultati, Beograd 2007.
ZDRAVSTVENO STANJE STANOVNIŠTVA SRBIJE 20+
ISHRANA
SVAKODNEVNA KONZUMACIJA SVEŽEG VOĆA I POVRĆA I
RAZMIŠLJANJE O ZDRAVLJU I NAČINU ISHRANE
2000. GODINA
2006. GODINA
POVRĆE 42,4%
POVRĆE 54,8%
VOĆE 34,4%
VOĆE 44,0%
NAČIN ISHRANE 15,4%
nikada ne
razmišlja o
zdravlju
NAČIN ISHRANE 19,9%
Izvor: Ministarstvo zdravlja R.Srbije. Istraživanje zdravlja stanovnika Republike Srbije. 2006. godina osnovni rezultati, Beograd 2007.
ZDRAVSTVENO STANJE STANOVNIŠTVA SRBIJE 20+
FIZIČKA AKTIVNOST
SLOBODNO VREME, REKREACIJA, TIP POSLA
2000. GODINA
2006. GODINA
SLOBODNO VREME 63,4%
SLOBODNO VREME 67,7%
REKREACIJA 13,7%
REKREACIJA 25,5%
SEDENTARNI TIP POSLA 25,2%
SEDENTARNI TIP POSLA 31,1%
Izvor: Ministarstvo zdravlja R.Srbije. Istraživanje zdravlja stanovnika Republike Srbije. 2006. godina osnovni rezultati, Beograd 2007.
ZDRAVSTVENO STANJE STANOVNIŠTVA SRBIJE 20+
PUŠENJE
UČESTALOST PUŠAČA SE U POSMATRANOM PERIODU SMANJILA
SE ZA 6,9%
2000. GODINA
2006. GODINA
40,5%
33,6%
IZLOŽENOST U KUĆI 72,4%
IZLOŽENOST U KUĆI 61,7%
IZLOŽENOST NA RADNOM MESTU 27,3%
IZLOŽENOST NA RADNOM MESTU 44,9%
SVEST O ŠTETNOSTI 34,6%
SVEST O ŠTETNOSTI 57,5%
PAD JE IZRAZITIJI KOD MUŠKARACA,
ALI JE I DALJE PUŠENJE
ZASTUPLJENIJE KOD MUŠKARACA
SVAKODNEVNO PUŠI 27,7%
VIŠE IH JE U VOJVODINI, U GRADU
Izvor: Ministarstvo zdravlja R.Srbije. Istraživanje zdravlja stanovnika Republike Srbije. 2006. godina osnovni rezultati, Beograd 2007.
ZDRAVSTVENO STANJE STANOVNIŠTVA SRBIJE 20+
ALKOHOL
2000. GODINA
2006. GODINA
KONZUMACIJA 47,5%
KONZUMACIJA 40,3%
SVAKODNEVNO 3,3%
SVAKODNEVNO 3,4%
PROSEČNI BROJ DNEVNO
POPIJENIH DOZA 8,3
SVAKODNEVNO
PROSEČNI BROJ DNEVNO
POPIJENIH DOZA 6,4
SVAKODNEVNO
MUŠKARCI, STARIJI,
VOJVODINA, SEOSKA
PODRUČJA, NAJNIŽA
ŠKLSKA SPREMA
MUŠKARCI, STARIJI OD 75
GODINA, ISTOČNA SRBIJA,
NAJSIROMAŠNIJI
Izvor: Ministarstvo zdravlja R.Srbije. Istraživanje zdravlja stanovnika Republike Srbije. 2006. godina osnovni rezultati, Beograd 2007.
Faktori rizika, Srbija, 2000 i 2006.
Godina
Prevalencija faktora rizika (%)
Pušenje
Hipertenzija
Konzumiranje alkohola
Gojaznost
2000
2006
2000/2006
40,5
44,5
47,5
17,3
33,6
46,5
40,3
18,3
6,9
2,0
7,2
1,0
Fizička aktivnost manja od tri puta nedeljno 86,3
74,3
12,0
Pol
Opterećenost faktorima rizika (u DALY-jima/1000)
Muškarci
Žene
Pušenje
35,2
12,5
Hipertenzija
21,7
17,5
Hiperholesterolemija
3,1
1,7
Alkohol
5,7
1,5
Gojaznost
14,9
12,2
Fizička neaktivnost
19,5
16,3
Zdravstveno stanje stanovništva Srbije, 2000 i 2006. godina
Zdravstveno stanje stanovništva Srbije, 2006
ZDRAVSTVENO STANJE STANOVNIŠTVA SRBIJE 20+
Prevalencija (%) odraslog stanovništva sa navedenim oboljenjima prema polu
0.7
1.0
Tbc
Srčani udar
2.4
Moždani udar
1.8
2.3
4.2
Hipertenzija
21.0
Hronični bronhitis
25.0
4.9
3.6
2.7
2.7
Astma
Maligne bolesti
0.9
2.1
5.4
5.1
Dijabetes
Dislipoproteinemije
7.3
Migrena
2.2
Hronična anksioznost i depresija
2.4
5.5
4.4
Oboljenja bubrega
6.9
5.1
4.5
Čir
Oboljenja žučne kese
8.6
6.0
7.6
2.5
Reuma
14.0
Osteoporoza
19.8
3.6
1.1
Alergija (bez astme)
6.7
4.1
2.7
2.2
Katarakta
Anemija
5.3
0.9
0.0
5.0
Muškarci
10.0
Žene
15.0
20.0
25.0
Izvor: Ministarstvo zdravlja R.Srbije. Istraživanje zdravlja stanovnika Republike Srbije. 2006. godina osnovni rezultati, Beograd 2007.
30.0
Akutni koronarni sindrom u Srbiji,
2006-2008. godina, podaci hospitalnog registra
Prosečan uzrast bolesnika lečenih u KJ
64 godine
38%
62%
muški pol
Incidencija i mortalitet od akutnog koronarnog sindroma u 2006, 2007, 2008, Srbijia
ženski pol
Akutni koronarni sindrom u Srbiji,
2006-2008. godina, podaci hospitalnog registra
Distribucija bolesnika prema dobnim grupama
35
29,4
30
25,3
25,9
20
15
8,9
10
0
0,3
od 20 do 29
5
do 19
8,1
1,9
0,2
Dobne grupe
Izvor: Ministarstvo zdravlja R.Srbije. Istraživanje zdravlja stanovnika Republike Srbije. 2006. godina osnovni rezultati, Beograd 2007.
preko 90
od 80 do 89
od 70 do 79
od 60 do 69
od 50 do 59
od 40 do 49
0
od 30 do 39
Učešće (%)
25
Akutni koronarni sindrom u Srbiji,
2006-2008. godina, podaci hospitalnog registra
68,9
70
60
47,1
Učešće (%)
50
42,5
40
25,8
30
20
10
0
pušenje
HTA
Faktori rizika
Incidencija i mortalitet od akutnog koronarnog sindroma u 2006, 2007, 2008, Srbija
DM
DLP
Akutni koronarni sindrom u Srbiji,
2006-2008. godina, podaci hospitalnog registra
Data from National Hospital Registry of ACS (REACS) in 2008
37%
Female
age 64,24±11,74 (18-108 age)
63% male
37% female
62,34±11,70
67,33±11,13
70% male 62±12
30% female 70±12 EHS ACS II
Izvor: Ministarstvo zdravlja R.Srbije. Istraživanje zdravlja stanovnika Republike Srbije. 2006. godina osnovni rezultati, Beograd 2007.
63%
Male
Akutni koronarni sindrom u Srbiji,
2006-2008. godina, podaci hospitalnog registra
Data from National Hospital Registry of ACS (REACS) in 2008
45.0
40.0
38.8
35.0
30.0
25.8
25.0
15.0
7.1
7.1
8.3
4.8
6.4
6.0
2.8
Anemia
Kidney
diseases
COPD
Bypass
CVI
PVD
Infarct
0.0
PTCA
5.0
Personal anamnesis
Izvor: Ministarstvo zdravlja R.Srbije. Istraživanje zdravlja stanovnika Republike Srbije. 2006. godina osnovni rezultati, Beograd 2007.
Thyroid
diseases
7.6
10.0
Angina
Percentage
20.0
Akutni koronarni sindrom u Srbiji,
2006-2008. godina, podaci hospitalnog registra
45,0
40,0
Data from National Hospital Registry of ACS (REACS) in 2008
38,8
35,0
30,0
25,8
25,0
15,0
7,6
10,0
7,1
8,3
7,1
4,8
6,4
6,0
2,8
5,0
Personal anamnesis
Thyroid
diseases
Anemia
Kidney
diseases
COPD
Bypass
CVI
PTCA
PVD
Infarct
0,0
Angina
Percentage
20,0
Akutni koronarni sindrom u Srbiji,
2006-2008. godina, podaci hospitalnog registra
Godina
2006
2007
2008
vreme u minutima
210
180
180
blagovremena PTCI i fibrinolitička terapija
Javno-zdravstveni značaj
FAKTORI RIZIKA
Nepromenjivi faktori rizika
VELIKE
PROMENE ĆE
NASTATI KAO
REZULTAT
PREVENCIJE
Promenjivi faktori rizika
HVALA NA PAŽNJI!
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”