Transcript 35_Dif dijagnoza epilepsija_Petrovic

Diferencijalna dijagnoza epilepsija
Igor N. Petrović
Problemi u diferencijalnoj dijagnozi epilepsije
-česti imitatori i retki maskirani originaliImitatori
Tipična situacija u DDg paroksizmalnog događaja
1.
2.
3.
Lekar najčešće nije očevidac
Neurološki nalaz je uglavnom uredan
CT i NMR su često neiformativni
Komorbiditeti
Epilepsija
Kameleoni
U praksi se mnogo češće neepileptični događaj
dijagnostikuje kao epileptični, nego što
Naša “oružja”
su:
epilepsija
ostane nedijagnostikovana !
1.
2.
3.
Zaključivanja na osnovu ciljane anamneze – insistiranje na najsitnijim i
važnim detaljima
Dobro poznavanje fenomenologije epileptičkih napada
Dobro poznavanje karakteristika drugih paroksizmalnih događaja
Epileptocentrični pristup DDg paroksizmalnih događaja
Definicija epileptičkog napada: intermitentna, paroksizmalana, iznenadna,
kratkotrajna izmena motorne aktivnosti, senzibiliteta, senzorijuma, ponašanja,
emocija, svesti i/ili autonomnih funkcija koja je uzrokovana abnormalnom
hipersinhronom elektro-hemijskom hiperaktivnošću grupe neurona
Klasična podela neuroloških bolesti:
- Akcenat na kliničkim karakteristikama pojedinih paroksizmalnih događaja
Vaskularna
Degenerativna
Očigledni
primeri bolesti koji bar jednom
- U predavanju neće biti prikazan nijedan
EEG nalaz
kliničkom karakteristikom oponašaju
- Videćemo samo jedan nalaz MR mozga
kod prepoznatljive
epilepsiju:
TIA, TGA,neurološke
aura bez bolesti
glavobolje,
Migrenozna
Kongenitalna
provocirane
konvulzije,
paroksizmalni
- Genetske analize biće pomenute samo
u sklopu sindromske
klasifikacije
Inflamatorna
Infektivna
nevoljni pokreti, tonički spazmi kod MS,
- Doprinos brzoj i početnoj orjentaciji u svakodnevnoj, ambulantnoj kliničkoj praksi
Neoplastična
Sistemske bolesti
sinkopa...
Epileptična
Genetska
Fenomenologija, trajanje, senkvenca događaja, uduženost simptoma i znakova,
kao i provokativni faktori se očigledno razlikuju kod epileptičnog napada i
neepileptičnih paroksizmalnih događaja !!!
Primer
( pridruženi simptomi i znaci)
Višečasovno konfuzno stanje udruženo
sa perseverativnim ponašanjem
Definicija epileptičkog napada: intermitentna, paroksizmalana, iznenadna,
Tranzitorna
globalna
kratkotrajna
izmenaamnezija
motorne aktivnosti, senzibiliteta, senzorijuma, ponašanja,
emocija, svesti i/ili autonomnih funkcija koja je uzrokovana abnormalnom
Izolovani
prolazni elektro-hemijskom
amnestički sindrom hiperaktivnošću grupe neurona
hipersinhronom
trajanaj od nekoliko minuta do nekoliko
sati nakon npr. tuširanja
Trajanje, senkvenca događaja, uduženost simptoma i znakova i provokativni
faktori se razlikuju kod epileptičnog napada i neepileptičnih paroksizmalnih
simptoma !!! epileptički status
Nekonvulzivni
Dugotrajni poremećaj stanja svesti,
ponašanja, pamćenja, pažnje, govora,
praćen vegetativnim simptomima i
suptilnim motornim manifestacijama
Skraćeni spisak mogućih uzroka krize svesti i paroksizmalnih događaja
Neurološki uzroci
Epileptički napad
Katapleksija
Psihijatrijski uzroci
Diferencijalna
dijagnoza
Komocione konvulzije
Emocionalna sinkopa
Panični napad
Somatiformni poremećaj
Paroksizmalne diskinez.
KVS uzroci
Konverzivni poremećaj
TIA
Sinkopa
Depersonalizacija
Bazilarna migrena
Stockes-Adamsov sy
Všestruka ličnost
Brunsov sindrom
Mitralna mana
Postraumatski stresni por.
Benigni pozicioni vertigo
Aortna stenoza
Epizodički gubitak kontrole
Migrenski ekvivalenti
Atrijalni miksom
Napadi besa (tantrum temp)
Intoksikacije
Aritmije
Emoc. abreag. oligofrenih
Porfirija
Ortostatska hipotenzija
Sindrom hiperventilacije
Metabolički uzroci
Sindrom "isključivanja"
Hipoglikemija
Minhauzenov sindrom
Hiponatremija
Shizofrenija
Feohromocitom
Simulacija
Praktični pristup DDgepileptičkih napada
Česte bolesti koje malo liče na epilepsiju
- TIA
- Migrena
- Panični napadi
Česta stanja i bolesti koje dosta liče epilepsiju
- Sinkopa
- PNEN
- Komocione konvulzije
Retke bolesti i stanja koje dosta liče na epilepsiju
- Retke forme TIA
- Startl sindromi
- Paroksizmalni nevoljni pokreti
- Ostalo
Sinkopa
Definicija: iznenadni, prolazni gubitak svesti praćen gubitkom posturalnog tonusa
usled globalne moždane hipoperfuzije
Učestalost: najšeći uzrok poremećaja svesti u opštoj populaciji
40% ljudi ima bar jednu sinkopu
1% poseta urgentnim odeljenjima
Mogućnost pogrešne Dg: pored PNEN, konvulzivna sinkopa je najčešći uzrok
pogrešno postavljene dijagnoze epilepsije
Neurogena
Ortostatska
Kardiogena
Refleksna (vazo-vagalna)
Medikamentozna
Aritmije
Sinkopa karotidnog sinusa
Disautonomija
Opstrukcija/ insufici ušća
Mikciona
Hipovolemijska
Asistolija
Emocionalna
Periferne vaskularne bolesti Srčana insuficijencija
Klinička slika sinkope
Stereotipna progresija simptoma i znakova
vazovagalna (>20 s) vs kardiogena (<10 s)
Emocionalni stres, bol, strah, povišena temperatura, nepomično
stajanje, gubitak krvi
120 mmHg
120 mmHg
smušenost
Sistolni arterijski pritisak
bledilo
↓hipotenzija
nema konfuznosti
mučnina
bradikardija
preznojavanje
nema ugriza jezika
ukočen pogled
zamagljenje vida
zamrznuta mimika
suženje vidnog polja
midrijaza
gubitak kolornog vida (sivilo)
malaksalost
hipotonija
potpuni gubitak vida
zaglušenje
0
pad na tlo
glavobolja
mioklonus
20
Premonitorna faza - presinkopa
Gubitak svesti
40
Vreme (s)
Oporavak u horizontalnom položaju
Wieling et al. Symptoms and signs of syncope: a review of the link between physiology and clinical clues. Brain 2009; 132 (10):2630-2642.
Klinička slika sinkope
Ciljana anamneza o karakteristikama događaja
Karakteristike
Neurogena
Ortostatska
Kardiogena
Anamneza
- Nespecifična
- Ranije sinkope
- Karotidna bolest
- Antihipertenzivi
- DM
- Parkinsonizam
- Srčane bolesti
Provokativni faktori
- Dugo stajanje, toplota
- Snažne emocije
- Nagli okret glavom
- Pritisak na vrat
- Toalet
- Uspravljanje
- Nakon obroka
- Toplota
- Fizička aktivnost
- Bez provokacije
Premonitorni znaci
- 1-5 minuta
- Mučnina
- Omaglica
- Nesvestica
- Preznojavanje
- “Udaljavanje” zvukova
- 5 sek – 3 minuta
- Nesvestica
- Bez najave
- 1-3 minuta
- Palpitacije
- Bol u grudima
- Omaglica
- Nesvestica
- Preznojavanje
- “Udaljavanje” zvukova
Period bez svesti
< 1 minuta
< 1 minuta
< 1 minuta
Postmonitorni znaci
- Brz oporavak
- Rekonstrukcija epizode
- Brz oporavak
- Rekonstrukcija
epizode
- Brz oporavak
- Rekonstrukcija epizode
- Anginozni bol
Klinička slika sinkope
Najčešći razlog dijagnostičke greške
Konvulzivna sinkopa
- Multifokalni mioklonus (90%) – 6.6  3. sek (opseg 0.7 do 16 sek)
- Drugi pokreti (79%) – okretanje glave, mljackanje
- Otvorene oči 76% - (66% kratkotrajna vertikalna verzija naviše)
-Prosečno
trajanje 12.144
seksenkvenca
( opseg 4.5 do
22 sek) uduženost simptoma i znakova i
Fenomenologija,
trajanje,
događaja,
Lempert et al., Ann Neurol 1994
provokativni faktori se razlikuju kod epileptičnog napada
i neepileptičnih
paroksizmalnih simptoma !!!
Klonizmi
Epilepsija
Premonitorn
i znaci
Bez svesti
Oporavak
Sinkopa
Premonitorni znaci
0
1
Bez svesti
2
Oporavak
3
4
5
min
Klinički znaci potencijalno maligne sinkope
• Ponavljane sinkope
• Obično se javlja pri fizičkoj aktivnosti
• Povezana je sa lupanjem srca
– premonitorni simptomi (nesvestica, zamagljenje vida itd.) su najčešće odsutni
zbog brzog smanjenja minutnog volumena i izražene redukcije moždanog
protoka
Verovatnoća
preživljavanja
bez sinkope
vazovagalna sinkopa
nepoznat uzrok
neurološki uzrok
srčani uzrok
Praćenje (godine)
Soteriades E.S. et al. Incidence and Prognosis of Syncope. N Engl J Med 2002;347:878-885 (Framingham Heart Study from 1971 to 1998).
Sažetak o sinkopi
Neurogena sinkopa najčešće nije znak urgentne i ozbiljne neurološke
bolesti
Kardiogena sinkopa je potencijalni znak preteće naprasne srčane smrti
Zbog nespecifične kliničke slike etiološki različitih uzroka sinkope, svaku
sinkopu treba shvatiti kao kardiogenu i tako postupati dok se ne
dokaže suprotno
• Fokus je na srcu
i cirkulaciji
– ne na mozgu!
• Uzrok je na periferiji
– mozak je žrtva a ne uzrok
– uraditi EKG
– uputiti pacijenta kardiologu
Praktični pristup DDgepileptičkih napada
Česte bolesti koje malo liče na epilepsiju
- TIA
- Migrena
- Panični napadi
Česta stanja i bolesti koje dosta liče epilepsiju
- Sinkopa
- PNEN
- Komocione konvulzije
Retke bolesti i stanja koje dosta liče na epilepsiju
- Retke forme TIA
- Startl sindromi
- Paroksizmalni nevoljni pokreti
- Ostalo
Psihogeni neepileptički napadi (PNEN)
“Definicija PNEN” – paroksizmalni poremećaj ponašanja, motorike i senzorijuma koji
nije praćen ekscesivnom i hipersinhronom aktivnošću grupe neurona
Definicija epileptičkog napada: intermitentna, paroksizmalana, iznenadna,
kratkotrajna izmena motorne aktivnosti, senzibiliteta, senzorijuma, ponašanja,
emocija, svesti i/ili autonomnih funkcija koja je uzrokovana abnormalnom
hipersinhronom elektro-hemijskom hiperaktivnošću grupe neurona
PNEN- se prikazuju tipičnim neurološkim simptomima koji
-klinički liče na epileptičke napade
-nisu praćeni epileptiformnim EEG promenama
-posledica su psihološkog konflikta
Fenomenologija, trajanje, senkvenca događaja, uduženost simptoma i znakova i
provokativni faktori se razlikuju kod epileptičnog napada i neepileptičnih
paroksizmalnih simptoma !!!
Kada posumnjati na PNEN – semiologija događaja
Semiologija napada
Karakteristike sindroma
Dugo trajanje napada (> 1min; >2 minuta; > 10 min)
Provocirani napadi (emocije, sugestija)
Postepen početak / Brz oporavak
Napadi pred publikom
Varijabilnost semiologije
Pridružene psihijatrijske bolesti
Pomenute semiološke i kliničke karakteristike
PNEN su od
Motorni fenomeni ne prate logičnu somatotopsku
Višestruke posete lekarima, UC,
velike
koristi
u
početnoj
kliničkoj
orjentaciji,
formulisanju plana
organizaciju motorike
hospitalizacije
ispitivanja
i inicijalne Velika
terapije
Varijabilnost simptoma tokom
napada – “on-off-on”
frekvencija napada
Bizarni pokreti tela, opistotonus
Podatak o fizičkoj/seksualnoj traumi
somatizacije
Nijedna od pomenutih karakteristikaMultiple
nije patognomonična
Repetitivni pokreti
karlice i sama po sebi ne isključuje
Izostanak povreda
pri napadu
za PNEN
epilepsiju
Bilaterlni motorni fenomeni uz očuvanu svest
Očuvana reakcija zenice na svetlost
Nereaktivnost na AET
Zatvorene oči /otpor pri pokušaju pasivnog otvaranja
Veća učestalost napada nakon AET
PNEN mogu semiološki imitirati
bilo koji tip
Ugriz jezika retko (vrh)
Epilepsija kod ukućana/članova porodice
epileptičnog napada
Okretanje glave levo-desno
Izostanak napada u spavanju
Postiktalni govor šapatom
Način opisa/saopštavanja simptoma
Otpor pri pokušaju pregleda tokom napada
Rezime: najvažnije razlike između kliničke slike
PNEN i epileptičkog napada
1. očuvana svest uz mogućnost interakcije i razgovora
2. modulacija kliničkog ispoljavanja (spontano, na sugestiju ili placebo)
Značaj grupisanje karakteristika
3. nefiziološke motorne manifestacije koji ne poštuju anatomsku
prezentaciju mišića u moždanoj kori
Pravilo “2”
Pojednostavljeno kliničko (životno) pravilo
(„oči ne lažu“)
1.Dva događaja nedeljno
- ako bolesnik u napadu ima zatvorene oči
- specifičnost 92%
- senzitivnost
64%
2.Dva uzastopna
normalna
EEG nalaza
-
ako bolesnik tokom napada pruža otpor
na pokušaj da mu se kapci podignu i oči
otvore
3.Nereaktivnost na 2 AEL
PNEN
Radi se o psihogenom neepileptičkom napadu
dok se drugačije ne dokaže
Epileptični napad
Fenomenologija, trajanje, senkvenca događaja, uduženost
simptoma i znakova i provokativni faktori se razlikuju kod
epileptičnog napada i neepileptičnih paroksizmalnih
simptoma !!!
Klonizmi
Epilepsija
Premonitorn
i znaci
Bez svesti
Oporavak
Sinkopa
Premonitorni znaci
Bez svesti
Oporavak
PNEN
Najava
0
Sa ili bez svesti
1
2
3
Oporavak
4
5
min
Kako i koliko sigurno se može postaviti
dijagnozu PNEN?
• Ako uporedimo semiologiju epileptičnih napada apsolviranu
u prethodnim predavanjima jasno je da je sličnost između
PNEN i epileptičnih napada mala
• Ogromna većina PNEN može da se razlikuje od epileptičkih
napada na osnovu detaljne anamneze i iskustva i bez
direktne opservacije napada (auto i heteroanamneza)
• Manji broj PNEN zahteva video analizu semiologije napada
(kamera, smartfon...čime god)
• U retkim slučajevima neophodna je simultano beleženje
događaja i EEG nalaza (video-EEG telemtrija)
Praktični pristup DDgepileptičkih napada
Česte bolesti koje malo liče na epilepsiju
- TIA
- Migrena
- Panični napadi
Česta stanja i bolesti koje dosta liče epilepsiju
- Sinkopa
- PNEN
- Komocione konvulzije
Retke bolesti i stanja koje dosta liče na epilepsiju
- Retke forme TIA
- Startl sindromi
- Paroksizmalni nevoljni pokreti
- Ostalo
Kliničke karakteristike komocionih konvulzija
Neposredne motorne manifestacije komocionih povreda mozga
•
•
•
•
•
•
•
Učestalost: kod 30 % komocionih povreda mozga
Javljaju se unutar nekoliko sekundi od povrede
Manifestuju se u vidu toničkih i kloničkih grčeva
Spontano prestaju unutar 4 minuta
Potpun oporavak je brz, unutar nekoliko minuta
Ne zahteva antiepileptičku terapiju
Povoljan prognostički znak: nije pređen prag reverzibilnosti
Praktični pristup DDgepileptičkih napada
Česte bolesti koje malo liče na epilepsiju
- TIA
- Migrena
- Panični napadi
Česta stanja i bolesti koje dosta liče epilepsiju
- Sinkopa
- PNEN
- Komocione konvulzije
Retke bolesti i stanja koje dosta liče na epilepsiju
- Retke forme TIA
- Startl sindromi
- Paroksizmalni nevoljni pokreti
- Ostalo
TIA kao diferencijalna dijagnoza epileptičkih napada
-Ima li uopšte mesta dilemi ?
- AMU – fokalni i lateralizovani ispadni (“negativni”) neurološki simptomi
Limb shaking TIA sindrom
-
Fisher 1962.god
-
Prolazni tremor ruke udružen sa
kontralateralnom stenozom ACI
-
Trajanje od 10 do 60 sekundi
-
U stojećem položaju (hemodinamski
mehanizam ishemije)
-
Nema “marša”, ne zahvata nogu i lice
-
Loš prognostički znak u pogledu definitivnog
AMU, hemoragičke transformacije,
epileptičkih napada i preživljavanja
Knoflach M et al. Prognostic Relevance of Limb Shaking in Symptomatic Carotid Artery Occlusion. Cerebrovasc Dis 2011;32:35–40
Praktični pristup DDgepileptičkih napada
Česte bolesti koje malo liče na epilepsiju
- TIA
- Migrena
- Panični napadi
Česta stanja i bolesti koje dosta liče epilepsiju
- Sinkopa
- PNEN
- Komocione konvulzije
Retke bolesti i stanja koje dosta liče na epilepsiju
- Retke forme TIA
- Startl sindromi
- Paroksizmalni nevoljni pokreti
- Ostalo
Startl , hiperekplexia, “jumping” sindromi
Startl refleks – fiziološka odbrambena reakcija na iznenadni i neočekivani
stimulus koji nas potencijalno ugrožava
Tipičan primer startl reakcije
Startl , hiperexplexia, “jumping” sindromi
Startl refleks – fiziološka odbrambena reakcija na iznenadni i neočekivani
stimulus koji nas potencijalno ugrožava
- evolutivni refleks – generalizovani mioklonus moždanog stabla
- neposredno ponavljanje stimulusa ili očekivani stimulus
dovode do reakcije (habituacija – fiziološka adaptacija)
Patološki startl odgovor - prenaglašena startl reakcija koja može dovesti do padova.
Izostanak habituacije. Svakodnevne neprimerene reakcije na iznenadne stimuluse.
startlstartl reakcije
TipičanPatološki
primer
Primarni
Hiperekplexia
Sekundarni
Startl epilepsija
Kulturološki sindromi
Psihogeni
Latah
Jumping Frenchmen of mine
Sindrom foramena magnum
Lezije moždanog stabla
Postanoksični
Značajna latenca
između stimulusa i
odgovora
Startl , hiperekplexia, “jumping” sindromi
Hyperekplexia
- Počinje u neonatalnom periodu
- Tonička kontrakcija: fleksija ruku i trupa, retrokolis, retrakcija glave
- Potencijalno opasan tokom hranjenja – aspiracija, iznenadna smrt
- Kod odraslih tonička kontrakcija ekstremiteta prilikom sedenja i česti padovi i povrede
- Kod odraslih je neurološki nalaz normalan, osim neiscrpljovog refleksa retrakcije glave
- AD 1 subjedinice inhibitornog glicinskog (GLy1) receptora; ligand Cl kanala; odgovoran za
hiperpolarizaciju i sinaptičku inhibiciju
Startl , hiperekplexia, “jumping” sindromi
Patološki startl – kulturalni sindromi
Latah (Malezija), Jumping Frenchman of Mine (Kanada), Myriachit (Sibir)
Prvi opis neuropsihijatra George Bearda 1878 koji je kod kanadskih drvoseča u oblasti Mine
opisao neobičnu reakciju na iznenadni stimulus (upozorenje prilikom pada isečenog debla) koja
se sastoji iz: iznenadnog skoka, pada, eholalije, ehopraksije, koprolalije, trčanja, ponavljanih
stereotipnih pokreta...1885 Gilles de la Tourette opisuje slične slučajeve u Francuskoj i
imenuje ih kao konvulzivni tik.....
Paroksizmalne diskinezije (PxDs)
Paroksizmalne diskinezije (PxDs)
Kardinalne karakteristike
-Heterogena grupa retkih poremećaja koje se karakterišu ponavljanim
epizodama nevoljnih pokreta kratkog (ali varijabilnog trajanja).
- Između epizoda, neurološki nalaz je normalan
- Ne dolazi do poremećaja svesti
Klinička klasifikacija (zasnovana na precipitirajućim faktorima)
PxDs kineziogene
PxDs nekineziogene
PxDs induk. naporom
(nagli pokret)
(kafa,čaj)
(vežbanje, hod, trčanje)
Genetske
Sporadične (idiopatske)
Simptomatske
PRRT2 (AD)
proline-rich transmembrane
protein 2
MR-1 (AD)
SLC2A1 (AD)
Myofibrillogenesis regulator 1
Glucose transporter 1
PxDs kineziogene
(PRRT2)
PxDs nekineziogene
MR-1 , KCNMA1
PxDs induk. naporom
SLC2A1
(nagli pokret)
(kafa, čaj)
(vežbanje, hod, trčanje)
- 10 god (1-40 god)
- horeičko-distonične
- unilateralno→generalizacija
- 5 god (1-35 god)
- horeičko-distonične
- unilateralno→generalizacija
- 8.6 god (retko nakon 18 g)
- horeičko-distonične
- unilateralne Ds
- trajanje < 1 minuta
- više desetina ataka na dan
- trajanje 5-120 minuta
- 1-2 ataka nedeljno
- trajanje 5-40 minuta
- 1-2 ataka nedeljno
- nespecifičnih senzacija u
ekstremitetima (aura) – 50%
- 25% sindrom infantilnih
konvulzija i horeo-atetoze u
detinjstvu
- 1.6% epilepsija
- karbamazepin (do 600 mg)
- efikasnost 100%
- 25% ne zahteva lečenje
- 30 % migrena,
- bez epilepsije
- klonazepam, diazepam
- efikasnost 90%
- 30% ne zahteva lečenje
- redukcija ataka nakon
puberteta
- migrena, epilepsija
- piramidni znaci
- ataksija
- ketogena dijeta
Klinička klasifikacija i fenotipska ekspresija gena PxDs
PxDs kineziogene
PxDs nekineziogene
PxDs induk. naporom
(nagli pokret)
(kafa,čaj)
(vežbanje, hod, trčanje)
Genetske
Sporadične (idiopatske)
Simptomatske
PRRT2 (AD)
proline-rich transmembrane
protein 2
MR-1 (AD)
SLC2A1 (AD)
Myofibrillogenesis regulator 1
Glucose transporter 1
Alelske bolesti
FHM, BFIK, ICCA, EA
~ 50 % ima mutaciju u
PPRT2 genu
Sindrom GLUT1
deficijencije
~ 70% ima mutaciju u
MR-1 genu
~ 20% ima mutaciju u
SLC2A1 genu
Klinička klasifikacija i fenotipska ekspresija gena PxDs
PxDs kineziogene
PxDs nekineziogene
PxDs induk. naporom
(nagli pokret)
(kafa,čaj)
(vežbanje, hod, trčanje)
Genetske
Sporadične (idiopatske)
Simptomatske PxDs
PRRT2 (AD)
proline-rich transmembrane
protein 2
MR-1 (AD)
-Myofibrillogenesis
MU/TIA (limbregulator
shaking 1Sy)
-
-
~ 50 % ima mutaciju uPPRT2 genu
Encefalitis
MR-1
(AD)
Multipla
skleroza
Myofibrillogenesis regulator 1
-
Glucose transporter 1
Tumori mozga
-
Alelske bolesti
FHM, BFIK, ICCA, EA
SLC2A1 (AD)/DRD
IBGC
Sindrom GLUT1
deficijencije
Meningovaskularni sifilis
Statičke
lezije
mozga
različite
~ 70%
ima
mutaciju
u etiologije~ 20% ima mutaciju u
MR-1 genu
SLC2A1 genu
Paroksizmalne diskinezije (PxDs)
PxDs kineziogene
(PRRT2)
PxDs nekineziogene
MR-1 , KCNMA1
PxDs induk. naporom
SLC2A1
(nagli pokret)
(kafa, čaj)
(vežbanje, hod, trčanje)
Praktični pristup DDgepileptičkih napada
Česte bolesti koje malo liče na epilepsiju
- TIA
- Migrena
- Panični napadi
Česta stanja i bolesti koje dosta liče epilepsiju
- Sinkopa
- PNEN
- Komocione konvulzije
Retke bolesti i stanja koje dosta liče na epilepsiju
- Retke forme TIA
- Startl sindromi
- Paroksizmalni nevoljni pokreti
- Ostalo
Neklasifikovani parksizmalni nevoljni pokreti
Sandiferov sindrom
Paroksizmalni ponavljani pokreti vrata u formi tortikolisa koji se
ispoljavaju gotovo isključivo tokom ili nakon obroka
- Uzrok: hijatus hernija, gastrozoagusni refluks
- Reakcija na bol
Neklasifikovani parksizmalni nevoljni pokreti
Sandiferov sindrom
Paroksizmalni ponavljani pokreti vrata u formi tortikolisa koji se
ispoljavaju gotovo isključivo tokom ili nakon obroka
- uzrok: hijatus hernija, gastrozoagusni refluks
- Reakcija na bol
- Kompenzatorni položaj koji smanjuje refluks i bol
- Naučeni obrazac
Movement Disorder 2010; 25 (11):1753-1763
Neurol Sci. 2013 Mar;34(3):405-6
Neklasifikovana stanja parksizmalnih nevoljnih pokreta
“Sunflower” sindrom
Ponavljani stereotipni pokreti rukom ispred očiju ponekad praćeni
poremećajem stanja svesti ili padovima bez gubitka svesti
Gastaut, H. (1951) L’ epilepsie photogenique, Rev. Prat. (Paris), 1 : 105-109.
-Deca sa fotosenzitivnom epilepsijom
- Autondukcija napada (absansi, atonički
napadi, mioklonički napadi)
- Za razliku od uobičajenog izbegvanja
fotostimulacije osoba sa fotosenzitivnom
epilepsijom ove osobe “žude za suncem”
- Opisani i retki adultni slučajevi