Transcript Презентација: Форензика у криминалистици

ФОРЕНЗИКА
У КРИМИНАЛИСТИЦИ
БИОМЕТРИЈСКЕ ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ
Проф. др Љиљана Машковић
Криминалистичко-полицијска
академија
2012
БИОМЕТРИЈЕ
ФОРЕНЗИКА
 Мултидисциплинарна научна област
 Користи методе
ФУНДАМЕНТАЛНИХ И ПРИМЕЊЕНИХ НАУКА
ПОДЕЛА форензике
према научним областима које користи
 Форензика
фундаменталних наука
 Форензика
примењених наука
ПОДЕЛА форензике
према областима примене
ФОРЕНЗИКА
Криминалистичка
Државна
Комерцијална
КРИМИНАЛИСТИЧКА ФОРЕНЗИКА
 Област форензике која се бави научним
испитивањем и обрадом догађаја који су
везани за криминалне радње криминалистичка форензика
Примењује методе основних и примењених
наука за откривање,разјашњења,
разрешења и реконструкцију криминалних
догађаја у циљу прибављања доказа за суд.
 Криминалистичка форензика је само други
назив за Криминалистичку технику .
ДРЖАВНА ФОРЕНЗИКА
Развој рачунарске технологије омогућио је
проширење спектра апликација форензичких
метода од криминалистичких на објекте од
интереса за државу.
 Идентификациона документа са биометријским
подацима,
 Прелази,улази и излази –државне институције,
 Форензичка
метеорологија,екологија,лимнологија
 Заштита података државних компјутерских
система,
 Ограничења приступа и кориштења одређених
рачунарских апликација,...
Биометријска идентификациона документа
 Код нас грађани поседују лична документа:
путне исправе и личне карте
са биометријским подацима (отисак прста,потпис и
дигитална слика лица)
Приступ систему са ИД картицом
КОМЕРЦИЈАЛНА ФОРЕНЗИКА
 Форензичка генетика -утврђивање очинства,
 Електронско пословање,
 Биометријски потписи,
 Форензичка аутентификација уметничких
дела,
 Аутоматски идентификациони системиприступи комерцијалним системима,...
ОБЈЕКТИ
КРИМИНАЛИСТИЧКЕ ФОРЕНЗИКЕ
 Примарни објекти - готово увек присутни на
МКД
 Секундарни објекти - ретко присутни на МКД
ПРИМАРНИ ОБЈЕКТИ
ПРИМАРНИ ОБЈЕКТИ
OСОБЕ
ПРЕДМЕТИ
ТРАГОВИ
OСОБА
Жива
ЛЕШ
OСТАЦИ
Особа- криминалистички аспект
ОСОБА
Учинилац KД
Жртва
Очевидац
ПРЕДМЕТИ
ПРЕДМЕТ
Одбачени
Употребљени
Лични
ТРАГОВИ материјала
ПОРЕКЛО
Људски
Биљни
Природни
Животињски
Вештачки
ВРСТЕ трагова
Форма трага
Величина трага
Микро
Makрo
Meгa
Видљивост трага
Видљив
невидљив
2Д-Отисак
3Д-Утисак
Агрегатно стање трага
Чврсти
Течни
Гасовити
Најшира подела
Хемијски састав трага
Органски
Неоргански
СЕКУНДАРНИ ОБЈЕКТИ
СЕКУНДАРНИ ОБЈЕКТИ
БИЉКЕ
ЖИВОТИЊЕ
ИНСЕКТИ
ВИРУСИ
БАКТЕРИЈЕ
БИОМЕТРИЈА
 Биометрија је наука која се бави развојем
аутоматских метода за идентификацију особа,
базираним на мерљивим карактеристикама
људског тела.
 Биометрија је грана биологије која
примењује математичко-статистичке
методе у испитивању постојећих разлика у
живом свету и њиховог настајања, односно
променљивости особина.
Биометријске карактеристике





Јединствене карактеристике људског тела.
Непроменљиве током живота.
Могу се мерити.
Дају најпоузданије идентификацијe.
За сваку биометријску карактеристику (биометрију)
успостављен је метод идентификације биометријски потпис.
Биометријске
карактеристике
Физиолошке
карактеристике
Карактеристике
понашања
Физиолошке карактеристике
 Отисак прста, длана и табана
 Слика лица
 Термограм лица и тела
 Генетски материјали
 Шака
 Уво
 Усне
 Зуби и кости
 Нокти
 Ирис и ретина
 Мождани отисак
Карактеристике понашања
 Глас
 Ход
 Рукопис
 Динамика куцања
 Покрети усана
 Гестикулације
БИОМЕТРИЈСКЕ ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ
МЕРЕЊА
БИОМЕТРИЈСКИХ
КАРАКТЕРИСТИКА
АУТОМАТСКИ
БИОМЕТРИЈСКИ
СИСТЕМИ
КЛАСИЧНА БИОМЕТРИЈА
Традиционална мерења биометријских
карактеристика
Парада идентификација
Франсоа Видок
Парада идентификација
До 18. века у Европи форензичка идентификација се
заснивала углавном на “фотографском памћењу”
криминалаца од стране полицијских службеника.
Творац метода параде идентификација је Франсоа
Видок,припадник француске полиције,који је
памтио карактеристике лица криминалаца, и на
основу њих вршио препознавања.
Како људски мозак није у стању да меморише велики
број података, са годинама је склон забораву, а и
изглед лица криминалаца се током времена мења,
самим тим овакав метод идентификације особе
није поуздан јер није заснован на непроменљивим
карактеристикама људског тела.
Антропометрија
Алфонс Бертијон
Сматрао је да се
кости човека и
њихове димензије
не мењају током
живота.
За мерења је користио:
 мерну траку
 сет мерних чељусти
 спрва за мерење других
делова тела.
САВРЕМЕНА БИОМЕТРИЈА
Примене информационих техмологија
АУТОМАТСКИ
БИОМЕТРИЈСКИ СИСТЕМ
 Информациони систем.
 Користи дигиталне форме биометријских
карактеристика.
 Дигитална слика је строго уређена.
 Докази се чувају у БАЗИ ПОДАТАКА.
 Идентификација се врши аутоматски.
 Резултат је верификација или
идентификација
Аутоматски систем
Састоји се из 5 модула:
 Сензорски модул
 Модул екстракције карактеристика за
поређење
 Модул за компарацију понуђених
карактеристика и одговарајућих из базе
 Модул База података
 Модул приказивања резултата
идентификације
Биометријска мерења
Биометријски подаци се прикупљају помоћу
сензора који их претварају у дигитални облик и
шаљу на анализу.
Помоћу њих се ствара биометријски узорак који
репрезентује поједину биолошку карактеристику
која може да послужи за идентификацију особа.
Аутоматски системи
 Једномодулни системи
идентификација особе се врши
преко једне биометријске карактеристике
 Вишемодулни системи
идентификација особе се врши
преко више биометријских карактеристика
Вишемодулни систем
Резултат: аутентификација

Идентификација ( 1: N)
систем одговара на питање о којем се
објекту ради

Верификација ( 1 : 1 )
систем потврђује да је идентификовани
објекат онај за који се представља
 УНИВЕРЗАЛНОСТ- описује


ЗАХТЕВИ
успешности
биометријске
идентификације




колико је честа биометрија код
појединца
ЈЕДИНСТВЕНОСТ- показује
колико добро биометрија
разликује једног појединца од
другога
НЕПРОМЕНЉИВОСТ- показује
колика је мера старости
биометрије
ПРИСТУПАЧНОСТ- показује
колико је лако прикупити
биометрију за мерење
ПРИКАЗИВОСТ- показује колика
је прецизност, брзина и
робустност система који мери
биометрију
ПРИХВАТЉИВОСТ - показује
степен одобравања технологије у
јавности
ПРЕВАРЉИВОСТ - показује
колико је лако преварити систем
за идентификацију
ОЦЕНА ефикасности биометријског система
Базирана је на два коефицијента:
 FAR (False Acceptance Rate )
однос прихваћених лажних
узорака и укупног броја
обрађених узорака
 FRR (False Rejection Rate)
однос одбачених исправних
узорака и укупног броја
обрађених узорака
Циљ квалитетног система је
да се постигне што нижа
вредност за FAR и FRR.
Статус биометријских система
Како расте потреба за вишим нивоом поузданости, тако и
биометриски системи испуњавају следеће карактеристике:
све су мањи
 прецизнији
 поузданији
 бржи

Налазе све већу примену у свим делатностима где је неопходно
недвосмислено утврдити или потврдити идентитет особе.
Људски фактор и даље представља основну „рупу” у
поузданости бројних биометријских система.
ПРИМЕРИ
биометријских
идентификација
ОТИСАК ПРСТА
ИДЕНТИФИКАЦИОНА
биометријска карактеристика :
МИНУЦИЈСКЕ ТАЧКЕ
Отисак прста
 Отисак прста је геометријска форма коју
приликом контакта оставља структура
бразди папиларних линија које се налазе на
јагодици људског прста, на некој подлози
или предмету.
ФИЗИОЛОГИЈА - људска кожа
 Епидерм
спољашњи слој коже
(мртве ћелије)
 Дерм
унутрашњи слој коже
(живе ћелије:
крвни судови,нерви,
корен длаке,лојне
и знојне жлезде)
АФИС – аутоматски биометријски
систем
 Сензорски модул –Скенира отиске прстију и даје




дигиталну слику структуре бразди и удубљења за
сваки прст.
Екстрактор модул – Истиче индивидуалне особине
- позицију и оријентацију минуцијских тачака.
Компаративни модул – Врши поређење особина.
Модул за одлучивање - Приказује број поређења
минуција између унетих и проверених отисака –
идентификација или верификацијаМодул базе података –обезбећује квалитетну и
стабилну контролу унетих индивидуалности.
АФИС
СЛИКА ЛИЦА
ИДЕНТИФИКАЦИОНА
биометријска карактеристика:
црте лица
2D слика лица
 Геометријски систем
Као карактеристике користи
геометријске односе
(површине,удаљености,углове)
између одређених тачака на лицу
 Фотометријски систем
Користи глобалне особине
слике лица
ФИИС - дигитална слика лица
Садржи 80 карактеристика:
 растојање између
 ширина и дужина носа
 јагодице
 брада, облик вилице,.....
Све карактеристике софтвер претвора у
нумерички облик.
Тај низ цифара се назива дигитална слика лица.
3D слика лица
Систем производи виртуелну
тродимензионалну структуру лица
Термограм лица и делова
тела
Идентификациона биометријска
карактеристика:
топлотна слика
Термограми лица
Лице сваког човека поседује
разгранату мрежу крвних
судова.Из ње се шири
топлота која се може
очитати инфрацрвеном
камером.
Термограми
СЛИКА ДУЖИЦЕ И МРЕЖЊАЧЕ
ОКА
ИДЕНТИФИКАЦИОНЕ биометријске
карактеристике:
структурне тачке ириса( лучни
лигаменти,крипте,гребени, цик цак
кругови,прстенови,бразде, пеге,... )
мрежа крвних судова ретине
ОКО ( ирис и ретина)
ИРИС
ИРИС систем
МРЕЖЊАЧА ока
Слика мрежњаче се добија
усмеравањем ласерске
инфрацрвене светлости у
унутрашњост ока.
Рефлектована светлост
садржи податке о положају
капилара.
ШАКА
ИДЕНТИФИКАЦИОНА
биометријска карактеристика :
папиларне линије длана
геометрија
термограм
вене
Отисак
Геометрија
шаке
Термограм
шаке
ГЛАС
Идентификациона биометријска
карактеристика:
боја
Спектрограм - слика гласа
сигнал говора
сигнал говора
3D спектрограм
Примери неких изговора
Дигитализацијом карактеристика се свака изговорена реч своди на
сегменте састављене од доминантних фреквенција који заједно
представљају “отисак гласа”.
апа
Сигнали и спектри
аћа
ања
Аутоматска идентификација гласа
За препознавање особе преко говора користе се
биометријски системи :
 Скривени Марковљеви Модели (НММ)
 Вештачке неуронске мреже
 Систем претварања говора у текст (ASR)
 Систем претварања текста у говор (TGS)
Мултибиометрија
Покрети мишића усана
ПОТПИС
ИДЕНТИФИКАЦИОНА
биометријска карактеристика :
динамика потписивања
Динамичке карактеристике
потпис
Електронски потпис
ГЕНЕТСКИ МАТЕРИЈАЛ
Идентификациона биометријска
карактеристика:
једарна ДНК
митохондријална ДНК
Генетски материјал човека









КРВ
ТКИВА
ПЉУВАЧКА
ИЗЛУЧЕВИНЕ
ДЛАКЕ
ПЕРУТ
ЗНОЈ
ЗУБИ
КОСТИ
ГЕНЕТСКИ МАТЕРИЈАЛ
Идентификација не подлеже стандардној шеми
биометријског система
 не постоји дигитална репрезентација узорка,
већ стварни узорак
 не врши се екстракција карактеристика, већ се
за поређења користе читави изабрани локуси
ДНК молекула.
Генетски материјали су носиоци генетских
информација
ДНК
завојница
Копирање генетског материјала
 Структура ДНК објашњава механизам копирања
генетског материјала.
 Генетски материјал контролише производњу
протеина од којих зависе биолошка својства
ћелије и организма у целини.
 Веза између ДНК и протеина тумачи се кроз
процесе :
репликације, транскрипције и транслације
централна догма
Генетски код
 Представља коресподенцију између распореда




нуклеотида у ДНК и распореда аминокиселина у
протеинском ланцу.
Откривен је шездесетих година двадесетог века.
Код је триплетан, линеаран, чита се почевши од
једног краја гена и дегенерисан је.
Дешифровање генетског кода потврдило је
основну претпоставку да су генетске
информације ускладиштене у ДНК.
Процес преношењка генетске поруке може се
представити као општи процес преношења