Transcript Типови наслеђивања особина

Predmet : BIOLOGIJA
TIPOVI NASPLEDJIVANjA
OSOBINA
Profesor
Gordana Ostojic
Типови наслеђивања особина
 Однос међу алелима може бити много сложенији
него у особинама које је Мендел пратио. Некада
један ген може да контролише више особина ,а
некада један ген има више од два алелна облика(на
пример крвне групе човека три алела).
• Од интеракције генских алела, који детерминишу
развој једне особине зависи и каква ће се особина
развити,па разликујемо следеће типове наслеђивања:
• ДОМИНАНТНО: особина се испољава у хомозиготном
и хетерозиготном облику (нпр. АА, Аа)
 РЕЦЕСИВНО: особина се испољава само у
хомозиготном облику (аа)
 ИНТЕРМЕДИЈАРНО:особина се испољава у
хетерозиготном стању(Аа)
• КОДОМИНАНТНО: када два генска алела истовремено
испољавају своју активност АБ-крвна група
• КОРЕЛАТИВНА ИЛИ ВЕЗАНА СВОЈСТВА
 Више од половине својстава код човека је детерминисано
доминантним геном на неком од аутозома. Неке од њих су:



















Способност увртања језика у тубу
Способност попречног савијања језика
Слободна ушна ресица
Ушна ресица без длачица
Спојене обрве
Изражена пегавост
Маљавост на дисталним фалангама
Нормално разликовање боја
Рупица на бради
Бели прамен косе код мушкарца
Смеђе или зелене очи
Тамна коса
Равна коса
Леви палац преко десног (код склапања шака)
Закривљеност малог прста (ка домалом)
Каzипрст краћи од домалог прста код мушкарца
Осећај горког укуса
Извијена ивица косе на средини чела
Ћелавост код мушкарца
 Nasleđivanje boje očiju kod čoveka se tumači uglavnom
na dva načina. Po jednom načinu boja očiju je određena
jednim genom koji ima dva alela: dominantan i recesivan,
pri čemu dominantan određuje tamnu boju očiju i osobe
mogu da imaju genotipove AA ili Aa, a svetlu boju
određuje recesivan alel pa su osobe sa svetlim očima
genotipa aa (recesivan homozigot).
Jedna grupa naucnika smatra da su dva gena najodgovrnija
za boju očiju: EYCL3 koji se nalazi u hromozomu 15 određuje
da će boja očiju biti smeđa (dominantan alel A) ili plava
(recesivan alel a). Gen sa oznakom EYCL1 koji je smešten u
hromozomu 19 određuje boju očiju da bude zelena
(dominantan alel B) ili plava (recesivan alel b). (Obeležavanje
alela kao A, a ili B, b je proizvoljno.)
Ovi aleli su u sledećoj interakciji:
A alel (za smeđe oči) dominira nad svim ostalim alelima, dakle,
nad alelima: a, b i B; osobe smeđih očiju mogu imati
genotipove AABb, AaBb, AABB, AaBB,AAbb,Aabb.
alel B je dominantan u odnosu na alele a i b, pa osoba zelenih
očiju može imati jedan od sledaća dva genotipa aaBB ili aaBb
a i b aleli su recesivni i ispoljiće se samo kada nema dominantnih
alela u genotipu, pa će osobe plavih očiju biti isključivi
recesivni homozigoti za oba gena (aabb).
 AABB--------TAMNE OCI
 AaBB---------TAMNE OCI
 AABb---------TAMNE OCI
 Aabb---------TAMNE OCI
 AaBb---------TAMNE OCI
 Aabb---------TAMNE OCI
 aaBB----------ZELENE OCI
 aaBb----------ZELENE OCI
 аabb---------PLAVE OCI
Preuzetosa:http://www.athro.com/evo/gen/geframe.html
 Рецесивне
 Црвена коса
 Коврџава коса
 Нормалан број прстију
 Очи плаве
 Слепило за боје
 Хемофилија
 Други прст на нози дужи од великог
 Дистална хиперекстензибилност палца
 Непостојање пигмента у очима кожи и коси
 ИНТЕРМЕДИЈЕРНО наслеђивање се испољава у
хомозиготном AA и хетерозиготном стању A
 У том случају се испољавају три фенотипа при чему је
фенотип који је одређен хетерозиготним генотипом
интермедијаран (између доминантног и
рецесивног хомозигота, односно међупродукт).
 Пример за овај тип је наслеђивање:Боја цвета код
зевалице
 Код човека, облик косе: равна коса одређена је паром
доминантних алела (доминантан хомозигот), а
коврџава паром рецесивних алела (рецесиван
хомозигот). Таласаста коса је међупродукт и одређена
је хетерозиготним генотипом.
 Следећи тип наслеђивања је кодоминантно
наслеђивање. У хетерозиготу оба чиниоца у
 потпуности долазе до изражаја.
 Пример за овакво наслеђивање – крвне групе, ABO
систем. Постоје четири крвне групе: A, B, AB и O. Оне
су одређене са 3 наследна чиниоца – A, B и O. А и В
наследни чиниоци у односу на O су доминантни, а
међусобно су кодоминантни .

A крвну групу имају особе са комбинацијом АА или
АO.
B крвну групу одређују комбинације ВВ и ВO
 АБ крвну групу имају комбинациу АиБ алела --
кодоминантни.
 O крвну групу имају особе са комбинацијом – OO
 Постоји и четврти тип наслеђивања –
корелативно или везано наслеђивање. То је
када се одређена својства (особине) везано
испољавају.
 Код парадајза – жут цвет повлачи дугуљаст плод, а
шарени цвет – округао плод. Код мачака: на истом
хромозому су гени који контролишу боју очију,
длаке и слух. Мачке са светлом длаком и светлим
очима најчешће су глуве.
 Многе особине налазе се под контролом већег
броја гена. То је тзв. полигено наслеђивање.
 Спољашња средина знатно утиче на њих. Оне се
испољавају у више фенотипских класа. Маса,
висина, тежина, коефицијент интелигенције,
способност брзог трчања су само неке од њих.
 Постоје и тзв. стечене особине. То су особине које
зависе од наследног фактора, али на њих
спољашња средина има знатан утицај. Оне се не
преносе на следеће генерације. Нпр. развијеност
мишића
 ZADACI IZ GENETIKE
 1. Kojoj krvnoj grupi može pripadati otac u sledećim









porodicama
porodica
deca
majka
otac
1.
A
O
2.
AB
B
3.
O,B
B
4.
O,A,B,AB
A
2. Dečak je O krvne grupe a sestra AB. Koje su krvne grupe
roditelji?
3. Kojim krvnim grupama mogu pripadati deca ako su
roditelji A i AB krvne
grupe?

ZADACI;
 4. Kod ljudi smeđa boja očiju je dominantna nad plavom bojom.
Muškarac plavih očiju oćenio se ženom smeđih očiju. Njihovo prvo dete
je imalo plave oči. Kakav je genotip roditelja?


 5. Ako se mušlarac plavih očiju oženio sa ženom kestenjastih očiju čija
je majka imala plave oči, koja proporcija dece sa plavim očima se
očekuje u ovom braku?

 6. Muškarac koji boluje od hemofilije se oženio sa zdravom ženom.
Kakvo potomstvo možemo očekivati iz ovog braka.

 7. Devojka čiji je otac bolovao od hemofilije udala se za zdravog
muškarca. Kolika je verovatnoća pojave hemofilije kod njihove dece?
ZADACI;
 8. Mladić čiji je otac bolovao od hemofilije, oženio se sa zdravom
ženom. Kolika je mogućnost pojave hemofilije kod njihove dece?

 9. Žena normalnog vida čiji je otac bio daltonista, udala se za
daltonistu. Imali su sina i ćerku.

a. kolika je verovatnoća da sin bude daltonista?

b. kolika je verovatnoća da ćerka bude daltonista?

 10. Baba po majci jednog muškarca i mala je normalan vid, a njegov
deda po majci je bio daltonista. Majka tog muškarca je daltonista a
otac ima normalan vid. Ovaj muškarac je imao dve sestre. Nacrtaj
rodoslov i odredi genotipove svih osoba iz zadatka.

