Transcript 2.Predstavljanje informacija. Jedinice za merenje količine informacija

3. Predstavljenje raznih tipova informacija
4. Jedinice za merenje količine informacija
Osnovi informatike
1
Osnovi informatike
8 April 2015
Analogni i digitalni signali
 Informacija se može predstaviti u obliku neprekidnih
(analognih) i prekidnih (cifarskih, digitalnih, diskretnih)
signala.
 Analogna informacija ima neprekidan skup vrednosti i može
se menjati u svakom momentu vremena za neku veličinu
(govor, muzika, temperatura,pritisak)
 Digitalna informacija ima ograničen skup vrednosti i može se
menjati samo u određenim momentima vremena.
2
Osnovi informatike
8 April 2015
Digitalni i analogni signal
3
Osnovi informatike
8 April 2015
Diskretizacija signala
 Diskretizacija (kvantovanje) je proces transformacije
neprekidnog (analognog) signala u diskretni (digitalni).
 Računari i ostali digitalni uređaji koriste digitalne signale.
 Digitalni signali računara su binarne signali koji su ograničeni
samo na dve vrednosti: nula i jedan.
 Prednosti digitalnog signala su:
jednostavnost- nedvosmislen način predstavljanja signala
mogućnost proširenja
jasnoća
brzina
 mogućnost prenosa na veća rastojanja bez deformisanja.




4
Osnovi informatike
8 April 2015
Jedinice za merenje količine
informacija
 Bit je minimalna količina za merenje količine informacije. Bit
može registrovati samo jednu od dve vrednosti :0 i1.
 Bajt je veća jedinica za merenje količine informacija. Bajt se
sastoji od 8 bitova.
 Veće jedinice od bajta su:




1 KB=1024 B= 210 B
1 MB = 1024 KB= 220B
1GB = 1024 MB= 230B
1 TB = 1024 GB =240B
 U ovim jedinicama meri se kapacitet memorije računara i
veličina fajlova (datoteka).
5
Osnovi informatike
8 April 2015
Primeri:
 Pretvori 20 byta u bitove
 Uporedi 1KB ili 1000 Bajta
 Koliko je kapacitet diska C: računara, koliko je memorije
slobodno?
6
Osnovi informatike
8 April 2015
Kodiranje tekstualnih informacija
 Ako se za kodiranje karaktera koristi jedan bajt, onda se može
maksimalno kodirati 256 različitih karaktera.
 ANSI ( Američki institut za standardizaciju) uveo je ASCII
kod –američki standard za razmenu informacija,, sistem
kodovanja, koji je postao međunarodni standard za kodiranje
simbola.
 U ASCII kodu se umesto binarnih kodova simbola koriste
njihovi dekadni ekvivalenti.
 ASCII kod se sastoji iz dva dela: baznog i proširenog.
7
Osnovi informatike
8 April 2015
ASCII kod
 Bazni deo ASCII koda kodira se binarnim kodovima od:
00000000 do 01111111 (dekadno od 0 do 127).
 Prošireni deo ASCII koda kodira se binarnim kodovima od
10000000 do 11111111 (dekadno od 128 do 255), koja ima
nekoliko varijanti koje se koriste za kodiranje nacionalnog
alfabeta.
 Primer : ASCII kodom kodirati reč KOD.
8
Osnovi informatike
8 April 2015
Unicode
 Unikod koristi dva bajta (16
bitova) za kodiranje
karaktera, što omogućava
kodiranje 65536
(216)različitih simbola
Unikod sadrži slova svih
jezika.
 Primer : Search- Character
Map, Odrediti kod slova A u
heksadekadnom obliku.
9
Osnovi informatike
8 April 2015
Kodiranje grafičke informacije
 Svaka grafička informacija (crtež, slika, fotografija) na ekranu
monitora predstavlja se pomoću više horizontalnih linija, koje
se sastoje od elementarnih jedinica slike- tačaka poiksela.
 Picsel (Picture Element)- element slike.
 Stepen kvaliteta (jasnoće) slike zavisi od broja linija na ekranu
i broja piksela u linija, čiji proizvod je rezolucija monitora.
Npr 1024x768 ili 1280x1024.
 U najprostijem slučaju (crno-bela slika) svaki pixel može
imati dva stanja: crnu ili belu boju. Za boju jednog piksela
koristi se jedan bit.
10
Osnovi informatike
8 April 2015
Dubina boje
 Dubina boje je broj bitova koji se koristi za boju jednog
piksela. Pa postoji:




8-bitna boja ( 256 različitih boja)
16-bitna boja (65536 različitih boja)
24.bitna boja (oko 16 miliona različitih boja)
32-bitna boja (oko 4 milijarde različitih boja)
 Npr. Ako se koristi 24 - bitna boja, po 8 bitova se koristi za
crvenu, zelenu i plavu boju (u RGB sistemu boja).
 255,0,0 je crvena boja, 255,255,255 je bela boja
 0,255,0 je zelena boja , 0,0,0 je crna boja
 0,0,255 je plava boja
11
Osnovi informatike
8 April 2015
RGB sistem boja
Primer Odrediti koliko je memorije u KB potrebno da bi se sačuvala
grafička informacija dimenzije 800x600 pri dubini boje 24 bita.
12
Osnovi informatike
8 April 2015
Formati slike
 Bmp (bit map pictures) format čuva informacije o svim
pikselima koji obrazuju sliku, podrazumevani je format slika
kreiranih u Paintu, zauzima dosta memorije.
 Jpeg (jpg) format je široko rasprostranjen jer informaciju o
svakom pikselu zamenjuje informacijom o grupi piksela, što
smanjuje veličinu fajla 5 do 6 puta, a da se značajno ne
promene svojstva slike.
 Gif format za memorisanje grafičke informacije koristi 8bitnu boju (maksimalno 256 različitih boja), ograničavajući
paletu boja.
13
Osnovi informatike
8 April 2015
Kodiranje zvučne informacije
 Računar sa zvučnom karticom, zvučnikom i mikrofonom
omogućava digitalizaciju, čuvanje i reprodukciju zvučnog
signala. Mikrofon pretvara zvučni talas u električni signal,
koji dalje zvučna kartica kodira, pretvarajući ga u niz nula i
jedinica.
 Kvalitet ovakve analogno digitalne transformacije
karakterišu:
 rezolucija –predstavlja broj nivoa kvantovanje.
Npr. 8 bitova se koristi za 256 nivoa, 16 bitova za 65536 itd
 Frekvencija diskretizacije je broj pretvaranja analognog
signala u digitalni u jednoj sekundi, meri se u Hz.
14
Osnovi informatike
8 April 2015
Primer
 Izračunati koliko je memorije potrebno za registrovanje
zvučnog fragmenta trajanja 2 sekunde pri frekvenci
diskretizacije 20kHz i rezoluciji 16 bita.
 Rešenje: 2*20000*16= 640000 bitova= 80000 bajta=78KB.
 Zvučni fragment mogu se sačuvati u formatu .wav koji je
dost obiman, pa se najčešće koristi format .mp3.
15
Osnovi informatike
8 April 2015
Pitanja:
1.
Navedi dva osnovna oblika signala.
2.
Objasni analogni signal
3.
Objasni digitalni signal.
4.
Definiši pojam kvantovanja
5.
Navedi jednice za merenje količine informacije.
6.
Objasni osnovni i prošireni deo ASCII koda.
7.
Navedi prednost Unicoda.
8.
Šta je pixel?
9.
Navedi dve osnovne karakteristike slike.
10.
Šta je dubina boje?
11.
Kako se zove sistem boja koji koristi 24-bitnu dubinu boje?
12.
Navedi i objasni osnovne formate slike.
13.
Navedi dve osnovne karakteristike analogno digitalne konverzije zvuka.