Transcript Pogledaj prezentaciju

Pripremila dr Sanja Ristić
BOLESTI ZAVISNOSTI
U nauci se izraz droga koristi za produkte
biljaka, životinja i minerala koji imaju
lekovita svojstva.
U običnom govoru ovaj izraz se koristi za
opojne droge koje su psihoaktivne
supstance (one supstance koje menjaju
stanje svesti, raspoloženja i ponašanje).
Njihovo ponavljano uzimanje može dovesti
do zavisnosti. Zbog brojnih neželjenih i
štetnih dejstava proizvodnja i promet ovih
supstanci su ili vanzakonite aktivnosti ili
su strogo kontrolisane od strane države .
preuzeto sa www.drajzerova.org.rs
1
Akutna intoksikacija
je prolazno stanje koje se javlja
po unošenju psihoaktivnih
supstanci.
Zloupotreba
je periodično uzimanje psihoaktivne supstance
koje dovodi do oštećenja zdravlja, bilo fizičkog
(hepatitis kod unošenja droge nesterilnim
špricevima) , bilo mentalnog (epizode
depresivnih stanja kod intenzivnog
konzumiranja alkohola).
2
Znaci akutne intoksikacije su :
 promena psihičkog funkcionisanja ,
 promena stanja svesti (najčešće se vidja pojačana
budnost ili pospanost-zavisno od toga koja je droga u
pitanju) ,
 izmenjeni misaoni tok ,
 ponekad pojava halucinacija ,
 takodje se menja i raspoloženje ,
 može doći do euforije ,
 ali i straha ili napada panike , kod marihuane na primer
ponašanje se menja od hiperaktivnog i ubrzanog , sa
mnoštvom pokreta i prenaglašenim ispoljavanjem
emocija do usporenog , letargičnog , gde osoba deluje
pospano i odsutno .
 Trajanje ovih promena je različito i zavisi od vrste unete
supstance (na primer, akutna intoksikacija heroinom
traje do 8h, a kod marihuane 3-5h).
 U slučaju da se uzme prekomerna doza supstance koja
može da dovede i do smrtnog ishoda govori se o
3
predoziranju (engl. overdose).
Zavisnost od psihoaktivne supstance
podrazumeva postojanje bar tri
od navedenih simptoma:
• žudnja za uzimanjem supstance ,
• fizički apstinencijalni sindrom kada
se upotreba supstance prekine ,
• tolerancija na dejstvo ranije efikasnih doza
supstance ,
• zaokupljenost supstancom ,
• zapostavljanje drugih interesovanja ,
• veliki utrošak vremena za nabavljanje i
uzimanje supstance ,
• kao i nastavljanje uzimanja supstance i pored
4
znanja o njenom štetnom dejstvu.
• Psihička i fizička zavisnost
od psihoaktivne supstance. Alkohol, sedativi i
opijati dovode i do jedne i do druge, ostale
droge uglavnom dovode do stanja psihičke
zavisnosti čiji simptomi nekada mogu biti vrlo
izraženi i uticati na pogoršanje celokupnog
psihofizičkog stanja zavisnika.
• Politoksikomanija
je veoma česta pojava medju mladima i
predstavlja istovremeno uzimanje više
psihoaktivnih supstanci, jer se kombinovanjem
različitih droga, lekova i alkohola pojačavaju
njihova dejstva.
5
• Apstinencijalni sindrom ili kriza
(u žargonu) predstavljaju grupu simptoma
koji se javljaju po prekidu unošenja
psihoaktivne supstance od koje je osoba
zavisna. Početak i tok apstinencijalne krize
je vremenski ograničen i zavisi od vrste i
količine supstance koja se uzima.
Simptomi apstinencijalne krize mogu biti
izraženi na psihičkom i na fizičkom,
telesnom nivou.
6
Klasifikacije psihoaktivnih
supstanci
Proizvodnja i korišćenje psihoaktivnih
supstanci mogu biti društveno dozvoljeni,
ali i ilegalni i zakonom sankcionisani. Po
toj osnovi supstance se dele na:
• medikamente: analgetici, sedativi i sl,
• alkohol, kafa i duvan - čija je upotreba
raširena i društveno dozvoljena,
• droge čije je korišćenje nezakonito i
društveno neprihvaćeno.
7
Psihoaktivne supstance svrstavaju se, takodje, u
tri velike grupe, zavisno od njihovog dejstva na mozak i
nervni sistem.
• Depresori - alkohol, sedativi i opijati deluju na
mozak tako da dovode do pospanosti, globalnog
usporavanja psihomotornih aktivnosti, opuštenosti,
osećaja smirenosti, a takodje i snižavaju aktivnosti
vitalnih centara za rad srca i disanja.
• Stimulansi - kokain, krek, amfetamini, ekstazi,
kanabis, deluju stimulativno na psihomotornu
aktivnost, daju osećaj povećane snage, sreće,
samopouzdanja, osećaj gubitka zamora, odsustva
straha, ubrzavaju rad srca, podižu krvni pritisak.
• Halucinogeni - LSD, meskalin, pejotl i različiti
sintetski proizvodi, dovode do stanja izmenjenog
opažanja sa pojavom halucinacija, promenjenog
osećaja za vreme, prostor, kao i promenjenog
doživljaja sebe i okoline.
8
ŠTA JE ONO ŠTO ŠTITI MLADE OD
UZIMANJA DROGA?
• Dobra povezanost medju članovima porodice.
• Roditelji koji znaju čime se deca bave i sa kim
se druže.
• Jasna i dosledna pravila ponašanja svih članova
porodice.
• Roditelji aktivno učestvuju u svakodnevnim
aktivnostima svoje dece.
• Dobar uspeh u školi, prihvatanje saveta starijih
(roditelja, rodjaka, profesora i dr.).
• Osećaj uklopljenosti u porodicu i okruženje. 9
ŠTA SU FAKTORI RIZIKA ZA UZIMANJE
DROGA?
• Haotično funkcionisanje porodice, naročito ako roditelji
i sami zloupotrebljavaju alkohol, droge ili medikamente
ili se kockaju.
• Neuspeh roditelja da postave pravila ponašanja u
porodici.
• Nedostatak vezanosti, topline i dobre komunikacije
izmedju dece i roditelja.
• Izuzetna stidljivost ili agresivno ponašanje
deteta u kući, školi i okruženju.
• Loš uspeh u školi.
• Odsustvo veštine komunikacije u društvu vršnjaka.
• Druženje sa decom koja su sklona socijalno
devijantnom ponašanju.
10
• Sredina koja toleriše uzimanja droga, alkohola i sl.
Rizici i razlozi
•
Radoznalost .
Radoznalosti jeste u ljudskoj prirodi, ali je i to da se
čuvamo opasnih stvari. Zrelo dete neće automatski
odbaciti ono što mu roditelji , rodjaci , profesori ili
drugovi savetuju i nema potrebu da sve proba ,
naročito ne one opasne stvari .
•
Uticaj vršnjaka .
Mladi su vrlo podložni uticajima koji dolaze iz njihove
okoline , naročito od vršnjaka . Skloni su da ne slušaju
ništa od onoga što odrasli govore . Zato je važno sa
kim se druže . Roditelji treba da znaju društvo svoje
dece .
11
• Želja za pripadanjem grupi .
Zato što ne žele da budu sami mladi se
prilagodjavaju onima sa kojima bi želeli da se
druže i često radi toga čine i ono što inače ne bi .
To mogu biti i korisne , ali i štetne stvari . Dobro
je da je mlada osoba u društvu vršnjaka koji se u
školi i van nje dobro osećaju i znaju kako da lepo
i korisno organizuju svoje obaveze i slobodno
vreme .
• Dosada .
Mladi koji ne umeju da osmisle kako će provesti
dan, lako se povedu za drugima . Ako roditelj vidi
da se njegovo dete dosadjuje može mu pomoći
da osmisli šta bi mu ispunilo vreme na lep
12
način.
• Bekstvo od realnosti .
Kada se problemi nagomilaju svi bismo želeli da od njih
pobegnemo . Da se ne bi nagomilali , treba ih rešavati
na vreme , a kad ne možemo sami , dobrodošla je i
prava pomoć sa strane , od svih onih koji nam dobro
misle .
• Samostalnost.
Mladi žele da što pre odrastu i budu samostalni , ali je
svako dete različito i ono nije zrelo samo zato što ima
14 , 15 ili 16 godina , već ako je odgovorno i prvo
završi svoje obaveze , a posle se zabavlja i provodi .
13
Adolescencija kao faktor rizika
•
•
•
•
•
Adolescencija je jedan od najvažnijih
prelomnih period u životu čoveka , kada od
deteta postaje odrastao čovek . Bitne promene
se tada dešavaju svim adolescentima , jer
dolazi do :
sticanja polne zrelosti ,
bira se emotivni partner ,
bira se profesija i završava proces edukacije ,
odvajanja od porodice i osamostaljivanja ,
formiranja sistema moralnih vrednosti i principa
14
.
Vodič za roditelje
UOBIČAJE
NI ZNACI
ALKOHOL I
DROGE
DISCIPLINA
UTICAJ
VRŠNJAKA
Uzimanje droga i
alkohola može
dovesti do češćeg
povredjivanja ,
zapostavljanja
škole i lošijeg
uspeha , povlačenja
od porodice ,
zapostavljanja
dotadašnjih
aktivnosti, nebrige
o izgledu i zdravlju
, nalaženja kapljica
za oči , papira za
zavijanje cigareta ,
limuntusa i sl. u
sobi Vašeg deteta.
Neki adolescenti
imaju poteškoća
u poštovanju
pravila u kući i
školi , otpor prema
roditeljima ,
nastavnicima i
autoritetima
uopšteno, imaju
problema da
završe svoje
obaveze u kući i
školi , a u nekim
slučajevima može
doći i do
kriminalnog
ponašanja.
Svi tinejdžeri su
buntovni do
odredjene granice ,
ali neki preteruju u
svojoj želji da misle
, oblače se ili
ponašaju isto kao
njihovi drugovi , čak
i po cenu ozbiljnih
sukoba sa
roditeljima . Nekada
dodje do toga da se
ne poštuju
uobičajene
porodične/moralne
vrednosti i norme
ponašanja , pa i do
15
prekida
normalne komunika
KAKO DA
IZBEGNET
E
PROBLEM
?
ALKOHOL I
DROGE
DISCIPLINA
UTICAJ
VRŠNJAKA
Naučite svoje dete
osnovnim
činjenicama o
drogama i alkoholu.
Budite mu uzor i
podsticaj za zdrav
način života.
U adolescenciji
dolazi do
odredjenih
promena kod dece
, pa i neka pravila
u kući treba da se
promene u skladu
sa tim .
Pokažite svom
detetu da je voljeno
. Ne insistirajte na
tome da ste uvek Vi
u pravu , saslušajte
i njegovo mišljenje.
Upoznajte njegove
prijatelje , znajte
gde će biti , kada će
se vratiti kući.
Neka mu kuća bude
»sigurno utočište«.
Omogućite mu da
svoje prijatelje
može da dovede
kući.
Dajte mu slobodu
da samo odlučuje i
Odredite
uradi ono što misli
porodična pravila u da treba u okviru
dogovoru sa
razumnih granica ,
svojom decom .
ali budite tu kada
Složite se oko
mu je i ako mu je
posledica za
potrebna Vaša
nepoštovanje tih
pomoć
pravila .
Budite uporni i
dosledni u
poštovanju
dogovorenih
16
ALKOHOL I
DROGE
ŠTA DA
RADITE
AKO VEĆ
IMATE
PROBLEM
?
Razgovarajte o
problemu kada
Vaše dete nije pod
uticajem droga ili
alkohola.
Jasno odredite svoj
stav prema
uzimanju droga i
alkohola.
Odredite sankcije
za kršnjenje
pravila ponašanja u
kući i dosledno ih
se pridržavajte.
Ako sve to ne
pomaže potražite
pomoć stručnjaka.
DISCIPLINA
Ako Vaše dete
uporno odbija da
prihvati praavila u
kući ili školi, to
može ukazivati na
dublje i
dugotrajnije
probleme.
UTICAJ
VRŠNJAKA
Ako druženje sa
grupom vršnjaka
vaše dete dovodi do
ozbiljnih
poremećaja u
ponašanju, to može
biti signal da ono
kod kuće ne dobija
ono što nalazi u
grupi svojih
vršnjaka (ljubav,
prihvatanje i sl.).
U tom slučaju bi
bilo dobro da
potrežite savet i
pomoć stručnjaka
koji će Vam pomoći U tom slučaju Vam
da ih rešite
je potreban savet ili
pomoć porodičnog
terapeuta.
17
U čemu roditelji
greše?
• Veruju da su deca dovoljno odrasla i samostalna čim napune 14,
15, 16 godina.
• Ne razgovaraju sa svojom decom i ne znaju šta im je važno , šta ih
raduje , a šta čini nesrećnim i malodušnim .
• Ne daju dovoljno informacija o drogama , misle da će to uraditi
škola i društvo .
• Zauzeti su svojim poslovima .
• Nedovoljno vremena provode sa decom .
• Izbegavaju suočavanje sa problemima koje imaju sa decom .
• Stide se da priznaju da imaju probleme i da ne umeju da ih reše.
• Zameraju dobronamernoj okolini koja ih na to upozorava .
• Ne traže pomoć stručnjaka kad im je potrebna .
18
U čemu roditelji ne greše?
• Što vole i brinu o svojoj deci i trude se da ih razumeju .
• Što vole da znaju sa kim se druže njihova deca .
• Što ih interesuje kako deca provode vreme u školi i van
nje .
• Što hoće da ih nauče svim pametnim stvarima koje oni
znaju .
• Što znaju da decu ne treba “štititi” od problema , nego
im treba pomoći da nauče kako da ih rešavaju .
• Što znaju kad su deci potrebni , a kad mogu nisu .
Budite roditelj svojoj deci, a
kad odrastu budite drugovi!
19
ZABLUDE
• Postoje “lake” i teške” droge . NE .Neke dovode do
psihičke zavisnosti , a neke i do psihičke i do fizičke
zavisnosti.
• Danas svi uzimaju droge . NE . Osobe koje uzimaju
drogu kreću se u uskom krugu sebi sličnih ljudi iz čega
pogrešno zaključuju da droge uzimaju svi .
• Sve treba probati . NE . Osoba koja ima zrelost zna
da odredi šta je dobro , a šta nije , ima zreo odnos
prema autoritetima i uvažava preporuke društva u
kome živi .
• Marihuana nije opasna . NE . Sve droge su opasne ,
pa i marihuana , jer mogu dovesti do ozbiljnih i
trajnih poremećaja mentalnog i telesnog zdravlja .
• Povremeno uzimati droge nije rizično . NE . Mozak
čoveka evolucijom nije pripremljen za upotrebu droga i njihovo
20
uzimanje dovodi do poremećaja i ispada funkcija nervnog
ISTINE
• Moguće je prestati sa uzimanjem droga . DA .
Prirodni razvoj svake osobe potpomognut od strane
porodice i stručnjaka vodi ka izlečenju .
• Posle lečenja može se živeti normalno . DA .
Ukoliko se lečenje započne na vreme i traje koliko treba
život se može nastaviti tamo gde je “stao” .
• Svako je kovač svoje sreće . DA . Iako ne sve ,
mnogo šta zavisi od ličnog truda i napora da se ostvare
željeni ciljevi .
• Život bez droga može biti lep . DA . Čovek je utoliko
srećniji ukoliko je našao više različitih aktivnosti koje
mu donose zadovoljstvo i bez veštačkih stimulansa .
• Teško je biti mlad u današnje vreme . DA . Ali
prihvatiti izazov , istrajati u naporima i stići do cilja
donosi veliko zadovoljstvo i (samo) poštovanje .
21
Znaci i simptomi korišćenja psihoaktivnih supstanci
(droga, alkohola ili medikamenata) su :
• nagle promene ponašanja u odnosu na odlaske u školu ili na posao , česti
izostanci ,
• lošiji rezultati rada ili lošije ocene ,
• neuobičajeni ispadi u ponašanju ili napadi besa , napetost i razdražljivost ,
• veća neodgovornost prema obavezama nego ranije ,
• krupne promene stavova i sistema vrednosti ,
• zapušten izgled ,
• nošenje naočara za sunce u neodgovarajuće vreme ,
• nošenje odeće sa dugim rukavima čak i po toplom vremenu ,
• druženje sa osobama koje uzimaju droge ,
• neuobičajene i česte pozajmice novca od prijatelja , roditelja i rodjaka ,
• kradja novca u kući ili na poslu ,
• druženje sa osobama o kojima roditelji malo znaju ili ih ne poznaju uopšte
• česti tajanstveni telefonski razgovori ,
• pokušaji da se sakriju od roditelja razlozi čestih kratkotrajnih izlazaka iz
kuće ili dolazaka nepoznatih osoba u kuću , itd.
22
Znaci zloupotrebe marihuane su :
• preglasno i ubrzano pričanje uz često smejanje neposredno po
uzimanju marihuane ,
• pospanost i usporenost u kasnijim fazama dejstva marihuane ,
• zaboravnost u razgovoru ,
• crvenilo vežnjača , zenice mogu biti raširene ,
• jak miris , kao miris upaljene konoplje ,
• sklonost da se vozi presporo ,
• osećaj usporenog proticanja vremena ,
• posedovanje neuobičajenih predmeta kao što su lule , papirići za
uvijanje cigareta , grlići flaša i sl.
• Osobe koje konzumiraju marihuanu teško je prepoznati kada nisu
pod dejstvom ove droge . Marihuana ima karakterističan , jak miris
i može biti iste boje kao i običan duvan ili malo više zelena.
• Najozbiljnije posledice upotrebe marihuane su : gubitak volje
i inicijative , oštećenje pluća , atrofija mozga , hromozomska 23
oštećenja , poremećaji menstrualnog ciklusa i nivoa testosterona .
Znaci zloupotrebe opijata su :
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Usporenost , pospanost ,
uske zenice ,
izrazito bledilo lica ,
nerazgovetan govor ,
vidljivi tragovi uboda iglom u nizu , po rukama i drugim delovima
tela ,
primetan gubitak telesne težine ,
zapušten izgled ,
sužavanje interesovanja za sve osim za drogu ,
česte pozajmice novca ili kradje ,
promena karaktektera ( laganje , prevare , sebičnost ) ,
nagle promene raspoloženja i ponašanja u zavisnosti od toga da li
je pod dejstvom droge ili je ono prošlo ,
manifestacije apstinencijalne krize : bolovi , preznojavanje ,
drhtavica , mučnina , prolivi , uznemirenost .
Radi postizanja sličnih efekata zloupotrebljavaju se i lekovi koji
24
spadaju u opijatske analgetike (Trodon).
Uzimanje opijata dovodi do
ozbiljnih oštećenja ličnosti i
somatskog zdravlja .
•
•
•
•
•
Najteže posledice su :
teške karakterne izmene i osiromašenja
ličnosti ,
porodična disfunkcionalnost ,
kriminal ,
fizičko propadanje ,
mogućnost dobijanja HIV infekcije, AIDS-a ,
hepatitisa B i C ,
kao i smrti kod predoziranja opijatima zbog zastoja
disanja .
Život zavisnika od opijata je ne samo kraći , nego je i
mnogo mučniji od života osobe koja ne uzima droge25
26
27
28
29
30