Doc. dr Olivera Žikić,psihijatar Klinika za mentalno zdravlje Klinički centar u Nišu

DEFINICIJA

 Grupa poremećaja koja obuhvata različita stanja – sindrome, koja se javljaju kao posledica upotrebe psihoaktivnih supstanci  Psihoaktivne supstance (PAS) su one koje menjaju psihičko funkcionisanje.

 Ogroman broj supstanci koje imaju navedeno svojstvo – ali se neke koriste adekvatno i kontrolisano, dok druge ne

Najpoznatije PAS-e

          Alkohol Opijati Kanaboidi Sedativi Hipnotici Kokain Drugi stimulusi Halucinogeni Isparljivi rastvarači Duvan

PROBLEMATIČNA PRIMENA



Upotreba psihoaktivnih supstanci

Povremene upotrebe Štetna upotrebe Zloupotrebe Zavisnosti

DIJAGNOSTIČKE SMERNICE

 ŠTETNA UPOTREBA (MKB-10) • • • Obrazac upotrebe koji izaziva oštećenje zdravlja. Oštećenje može biti fizičko (kao u slučajevima oštećenja želuca) ili mentalno (na primer epizode depresivnog poremećaja sekundarno u odnosu na teško pijenje). Dijagnoza zahteva da je nastupilo

aktuelno oštećenje

mentalnog ili fizičkog zdravlja korisnika.

• Štetnu upotrebu ne bi trebalo dijagnostikovati ako postoji sindrom zavisnosti ili druge specifične forme poremećaja vezane za upotrebu droga i alkohola

DIJAGNOSTIČKE SMERNICE

ZLOUPOTREBA SUPSTANCI (DSM-IV) Maladaptivni obrazac upotrebe supstance koji dovodi do klinički značajnih oštećenja ili tegoba, što se manifestuje kroz

dvanaestomesečnog perioda

:

jedan ili više

sledećih fenomena koji se javljaju u bilo koje vreme u toku istog 1) ponovljena upotreba supstance koja rezultira neuspehom u ispunjavanju glavnih obaveza uloge na poslu, u školi ili u kući (npr. učestalo izostajanje ili loše obavljanje posla vezano za upotrebu supstance, odsustvovanja zbog upotrebe supstance, suspendovanja ili izbacivanje iz škole, zanemarivanje dece ili domaćinstva); 2) ponovljena upotreba supstance u situacijama koje su fizički hazardne (npr. vožnja automobila ili rukovanje mašinama);

DIJAGNOSTIČKE SMERNICE

ZLOUPOTREBA SUPSTANCI (DSM-IV) 3) ponovljeni problemi pravne prirode usled upotrebe supstance (npr. hapšenje zbog remećenja reda i mira usled upotrebe supstance); 4) kontinuirana upotreba supstance uprkos perzistentnim ili ponovljenim socijalnim ili interpersonalnim problemima, koji su prouzrokovani ili pogoršani efektima supstance (npr. svađe sa supružnikom, fizički obračun) itd.

Nikad nisu ispunjeni kriterijumi za zavisnost od supstance ove klase.

DIJAGNOSTIČKE SMERNICE

ZAVISNOST OD SUPSTANCI (DSM-IV) Maladaptivni obrazac upotrebe supstance koji dovodi do klinički značajnih tegoba (distress) ili oštećenja, što se manifestuje kroz tri ili više sledećih fenomena koji se javljaju u bilo koje vreme u istom dvanaestomesečnom periodu: 1 . Tolerancija definisana na bilo koji od niže navedenih načina: potreba za značajnim povećanjem količina supstance da bi se dostigla intoksikacija ili željeni efekat značajno smanjenje efekta kod kontinuirane upotrebe iste količine supstance 2. Apstinencijalni sindrom - skup simptoma koji se javljaju nakon prekida ili redukcije doze PAS-e, karakteristično za svaku supstancu 3. Nedovoljna komplijansa - ista (ili srodna) supstanca uzima se da bi se olakšali ili izbegli apstinencijalni simptomi supstanca se često uzima u većim količinama ili dužem periodu nego što se nameravalo;

DIJAGNOSTIČKE SMERNICE

ZAVISNOST OD SUPSTANCI (DSM-IV) 4. uporna želja ili neuspešni napori da se smanji ili kontroliše upotreba supstance; 5. veliki deo vremena troši se u aktivnostima potrebnim za nabavljanje supstance (npr. pušenje cigarete za cigaretom) ili oporavljanje od njenih posledica; 7. važne socijalne, profesionalne ili rekreativne aktivnosti napuštene su ili redukovane zbog upotrebe supstance.

8. Kontinuirana upotreba supstance uprkos saznanju da je osoba imala perzistentni ili ponovljen fizički ili psihički problem koji je verovatno bio prouzrokovan ili pogoršan supstancom (npr. tekuća upotreba kokaina i pored prepoznavanja kokainom indukovane depresije ili nastavljeno pijenje uprkos prepoznavanja da se ulkus pogoršao konzumiranjem alkohola).

Definicija alkoholizma

 Alkolizam je bolest kod koje zbog dugotrajne i prekomerne upotrebe alkohola

osobe postaju psihički i fizički zavisni

, što dovodi do telesnih, duševnih i drušveno ekonomskih komplikacija. (SZO)  Alkoholizam je

recidivantnog HRONIČNA

,

progresivna

bolest, karaktera, koju karakteriše želja za pijenjem alkoholnih pića u cilju postizanja zadovoljstva  U razvijenoj fazi bolesti obavezno dolazi do telesnih i duševnioh oštećenja i progresivnog propadanja ličnosti (klinička definicija).

Epidemiologija

 Prema učestalosti, rasprostranjenosti i težini posledica, alkoholizam se u svetskim epidemiološkim statistikama nalazi na trećem mestu, odmah iz bolesti srca i krvnih sudova i malignih oboljenja.

 2/3 odraslih povremeno uzima alkoholna pića  20% -30% ima ozbiljnih zdravstvenih i društvenih problema zbog upotrebe alkohola

SOCIJALNO DOZVOLJENO

RIZIČNO PIJENJE



NHMRC – 29 standardnih pića u mesec dana za MUŠKARCE i 14 za ŽENE

Etiologija alkoholizma – medjuigra tri činioca

ČOVEK SOCIJALNI ČINIOCI ALKOHOL

SOCIJALNI ČINIOCI



Stresne životne situacije



Uticaj porodice – otac alkoholičar



Uticaj vršnjaka

ALKOHOL

 Alkohol ima brojne karakteristike koje doprinose lakšem posezanju za ovu PAS-u  Redukuje anksioznost, napetost, opušta, otklanja “kočnice” u ponašanju, indukuje sociabilnije ponašanje i sl.

 Sa druge strane – karakteristike poput porasta tolerancije su značajne za razvoj bolesti

Psihološki efekti alkohola

     Alkohol ima   Anksiolitičko Hipnotičko   Analgetičko Anestetičko dejstvo Manje količine izazivaju euforiju, Veće količine izazivanju depresivnost i hipnotički efekat ALKOHOL JE DEPRESOR CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA Može da dovede i do depresije (50% alkoholičara su depresivni) – nije obrnut uticaj!!!

LIČNOST



Vazna je i ličnost osobe koja pije



Anksiozne osobe, posebno socijalni fobičari



Depresivne osobe



Asocijalni poremećaj ličnosti, border line, impulsivni



Introverti, neurotičari

LIČNOST

 Važno je i kada je osoba počela sa pićem Godine 11-12 g.

13-14 g.

19-20 g.

zloupotreba zavisnost 13,5% 13,7% 2% 15,9% 9% 1% Ran početak intenzivnog pijenja obično povezan sa asocijalnim poremećajem ličnosti, kao i sa BRŽIM razvojem zavisnosti

UTICAJ GENETIKE

    

Posumljalo se kada je utvrdjeno da se javlja u porodicama Istraživanja su sprovedena i na blizancima Utvrdjen značajan uticaj genetike – čak 60% u odnosu na druge uzroke Nema specifičnih gena ali su evidentirani potencijalni geni koji su zaduženi za metabolizam alkohola Nasledjuje se faktički vulnerabilnost i ličnost

RANI UTICAJI NA RAZVOJ LIČNOSTI

     Većina istraživanja ukazuje na to da preko 50% alkoholičara potiče iz razorenih porodica u kojima je otac bio alkoholičar!!! – MODELOVANJE / GENETIKA Takva deca su hiperaktivna, agresivna, antisocijalna, imaju slabu kontrolu emocija, slabost u planiranju, pamćenju, jezičkim procesima.

Biološki sinovi alkoholičara imaju 4 puta veću šansu da postanu alkoholičari u odnosu na sinove nealkoholičara.

Sinovi alkoholičara su ili alkoholičari ili trezvenjaci Često imaju i druge bolesti u porodici, bipolarni poremećaj, poremećaje ličnosti, teža duševna oboljenja.

MODEL STRESS VULNERABILNOST

Dijagnoza

     Akutna intoksikacija alkoholom Štetna upotreba alkohola Sindrom zavisnosti – kao kontinuirana upotreba alkohola Sindrom zavisnosti – kao epizodična upotreba alkohola – dipsomanija Patološko pijanstvo

Zavisnost - alkoholizam

 ICD-10 – prisustvo 3 ili više od nabrojanih fenomena tokom prethodnih godinu dana 1.

Jaka i uporna želja za uzimanjem alkohola ( kognitivni fenomen ) 2.

Otežana kontrola nad uzimanjem alkohola u smislu početka, završetka i količine ( bihejvioralni fenomen ) 3.

Apstinencijalni sindrom nakon prestanka ili smanjenja doze alkohola, te ponovna upotreba alkohola ili druge supstance da bi se olakale tegobe ( fiziološki fenomen )

Zavisnost - alkoholizam

4. Porast tolerancije, a kasnije sa pojavom ireverzibilnih oštećenja karakteristični pad tolerancije ( fiziološki fenomen ) 5. Progresivno zanemarivanje interesovanja ili zadovoljstva, zapostavljanje profesionalnih, rehabilitacionih. Za oporavak od pianstva potreban je duži period, kao i za nabavku pića ( bihejvioralni fenomen ) 6. Nastavlja sa upotrebom alkohola uprko saznanjima o neposrednim štetnim posledicama ( kognitivni fenomen )

Zavisnost - alkoholizam

1.

2.

3.

4.

Gubitak kontrole – ili fenomen prve čaše Porast a zatim i eventualni pad tolerancije Nemogućnost apstinencije – ili pojava apstinencijalnog sindroma Palisept amnezije

Zavisnost - alkoholizam

 Psihološka zavisnost – snažna želja, kompulzivna potreba za uzimanjem alkohola (“Strast za alkoholom”)  Psihološka zavisnost se odlikuje GUBITKOM KONTROLE nad uzimanjem alkohola  To su osobe koje nakon prve čaše nisu u stanju da se zaustave sve do teškog pijanstva, iako mogu da nepiju danima i mesecima (“FENOMEN PRVE ČAŠE”)

Zavisnost - alkoholizam

 Nemogućnost apstinencije - alkohol se uzima u razmacima od nekoliko sati, na kraju po sistemu dolivanja, ponekad čak i preko noći  To je iz razloga da bi se sprečila APSTINENCIJALNA KRIZA

Zavisnost - alkoholizam

    Apstinencijalni sindrom se javlja nakon pada alkohola u krvi Posebno je jak nakon naglog prekida alkohola Može biti nekomplikovan i komplikovan Nekomplikovan –  12 do 18 h nakon prestanka uzimanja alkohola   Najizraženiji je od 24 - 48h od uzimanja poslednje doze Može trajati 5-7 dana, ponekad i duže

Zavisnost - alkoholizam

 Apstinencijalni sindrom – klinička slika  Tremor   Anksioznost Mučnina     Povraćanje Taikardija Skok krvnog pritiska Preznojavanje

Zavisnost - alkoholizam

 Tolerancija na alkohol = ona količina supstance (alkohola) koja je potrebna da se ispolji dejstvo (za alkohol da smo opušteniji, euforični, nesigurnost u nogama, gubitak “kočnica”...)  Suština zavisnosti je njegovo dejstvo PORAST TOLERANCIJE – potrebne su nam sve veće i veće količine alkohola da bi smo osetili  Nakon dugogodušnjeg pijenja sa visokom tolerancijom (preko pola litre žestokog dnevno) – dolazi do PADA TOLERANCIJE – kada se opijemo od malih doza alkohola, recimo dve čašice

Aethylismus (toksikomanska faza)

Visoka tolerancija Pretoksikomanska faza Toksikomanska faza

Zavisnost - alkoholizam

   Alkoholičarske amnezije = PALISEPT AMNEZIJE Gubitak pamćenja za periode alkoholisanosti Posle MALIH doza alkohola – par čašica  Kada neko ko nema toleranciju popije veće količine alkohola – takodje se neće sećati zbog akutne intoksikacije i emcefalopatije – ali to nije alkoholičarska amnezija

Dijagnostički instrumenti - skale, upitnici  Postoje skrining testovi, bodovne skale i strukturisani dijagnostički intervjui, testovi za procenu ponašanja pod dejstvom alkohola i testovi koji se odnose na procenu procesa lečenja i evaluaciju lečenja:     CAGE Michigan Alcoholism Screening Test (Mičigen upitnik o alkoholizmu - MAST) Test identifikacije poremećaja izazvanih upotrebom alkohola (AUDIT) Skala poremećaja izazvanih upotrebom supstance (Substance use disorders screen)

CAGE test

 1. Da li ste osećali da treba da prekinete sa pijenjem alkoholnih pića – upotrebom droge? ( C ut down)  2. Da li su vas uznemiravale kritike drugih ljudi u vezi sa vašim pijenjem – drogiranjem? ( A nnoyed)  3. Da li ste ikada osećali krivicu zbog toga što pijete – drogirate se?

( G uilty)  4. Da li ste ikada pili ujutru odmah po buđenju kako bi izbegli mamurluk – apstinencijalni sindrom? ( E ye-opener)  Tumačenje rezultata: jedan pozitivan odgovor – možda postoji problem zloupotrebe supstanci i treba nastaviti istraživanje.

Michigan Alcoholism Screening Test (Mičigen upitnik o alkoholizmu - MAST)

• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

Total:

Da li mislite da normalno pijete (manje ili jednako kao većina drugih ljudi)?

Da li ste se ikada probudili ujutru posle noći provedene u piću i otkrili da se ne sećate nekog dela večeri?

Da li vaš suprug/supruga, roditelji ili bliski rođaci ikada brinu ili se žale zbog vašeg pića?

Da li bez problema možete da prestanete da pijete nakon 1-2 čašice?

Da li ikad imate grižu savesti zbog toga što pijete?

Da li prijatelji i rođaci misle da normalno pijete?

Da li možete da prestanete da pijete ako poželite?

Da li ste ikada prisustvovali sastanku Anonimnih Alkoholičara?

Da li se tučete kad popijete?

Da li je piće ikada stvorilo sukobe između vas i supružnika, rođaka ili roditelja?

Da li su se vaš suprug(a), roditelji ili bliski rođaci ikada nekome obratili za pomoć oko vašeg pića?

Da li ste ikada izgubili momka ili devojku zbog pića?

Da li ste ikada zbog pića imali probleme na poslu?

Da li ste ikada izgubili posao zbog pića?

Da li ste ikad zanemarili svoje obaveze, porodicu ili posao 2 ili više dana u nizu zbog pijenjai?

Da li često prijete pre podneva?

Da li vam je ikada rečeno da imate problema sa jetrom? Cirozu?

Da li ste se ikada posle pijanstva tresli, imali delirium tremens, čuli glasove ili videli stvari koje nisu stvarno bile tu?

Da li ste se ikada nekome obratili za pomoć u vezi sa pićem?

Da li ste ikada bili u bolnici zbog pića?

Da li je piće ikada bilo deo problema zbog koga ste eventualno bili pacijent na psihijatrijskom odeljenju ili u psihijatrijskoj bolnici?

Da li ste ikada tražili pomoć od psihijatra, na klinici za mentalno zdravlje, socijalnog radnika ili sveštenika zbog emocionalnih problema a da je alkohol bio deo problema?

Da li ste ikada hapšeni zbog vožnje pod dejstvom alkohola, u pripitom ili pijanom stanju?

Da li ste ikada hapšeni, makar na nekoliko sati, zbog pijanog ponašanja?

Bodovanje: 0-4 nije alkoholičar; 5-6 ukazuje na alkoholizam; 7 i više alkoholizam

Ne Da

Bodovi

2 2 Da Ne Da Ne Ne Da Da Da Da Da Da Da Da Da Da Da Da Da Da Da Da Da 2 2 2 5 5 2 2 2 1 2 2 2 1 2 2 5 1 2 2 2 2 2

BIOLOŠKI MARKERI

 ALT – hronična upotreba  AST – hronična upotreba  GGT – hronična upotreba   mean corpuscular volume (MCV) carbohydrate-deficient transferrin (CDT)



Zavisnost od PAS-i

Naziv narkomanija se u poslednje vreme ne upotrebljava jer nisu sve psihoaktivne supstance narkotici.

 Zavisnost od droga podrazumeva stanje periodične ili hronične intoksikacije prirodnim i sintetskim drogama  Zavisnost karakteriše:  Snažna želja i potreba za nabavljanjem i uzimanjem droge     Tendenciju povećanja količine uzete droge Fizička i psihička zavisnost Štetne zdravstvene posledice Poremećaji u funkcionisanju

Zavisnost od PAS-i

  Psihička zavisnost ili habituacija je intenzivna želja (nekad nesavladiva potreba) za drogom, bez znakova fizičke zavisnosti Fizička zavisnost ili adikcija podrazumeva  pojavu apstinencijalnog sindroma i kriza kada se smanje doze ili prekine unos  Povećanje tolerancije na drogu



Zavisnost od PAS-i

Depresori CNS   Opijum i njegovi derivati ○ Prirodni: morfin, kodein ○ Polusintetski: heroin ○ Sintetski: metadon, tramadol, pentazocin, buprinorfin, meperidan Sedativno hipnotičke supstance ○ Benzodiazepini ○ Barbiturati

   

Zavisnost od PAS-i

Stimulansi   Primarno deluju na CNS : amfetamin, kokain, nikotin, kofein Primarno deluju na VNS: khat Halucinogeni  LSD   Fenilciklidin (PCP) Antiholinergici (biperidin...) Kanabis   Marihuana Hašiš Organski rastvarači

Epidemiologija  Od ilegalnih droga najviše se zloupotrebljava marihuana . Njeno korišćenje je prediktor za kasniju zloupotrebu drugih droga.  Prema Izveštaju UN za 2000, uočljiva su dva glavna problema kokainska i heroinska zloupotreba i zavisnost, koje su na globalnom nivou najodgovornije za visok broj bolničkih tretmana, smrtnih ishoda, predoziranja, nasilja i umešanosti u organizovani kriminal.

 Zloupotreba kokaina u SAD opala je za 70% u periodu 1985-1999, a zloupotreba heroina stabilizovana je u zapadnoj Evropi. 

Izvor

: WHO: The World Health Report 2001: Mental health new understanding, new hope. WHO 2001.

Kombinovana upotreba supstanci  Prema podacima šestomesečne studije * rađene u Velikoj Britaniji, 33093 ispitanika od ukupno 62790, ili 64%, koristilo je više droga istovremeno, i to:

- 2 droge 28 % - 3 droge 15 % - 4 droge 7 % - 5 droga 4 %

* Izvor:

Missues of Ecstasy, Eve Often Causes Massive Liver Damage

. The Brown University Digest of Addiction Theory and Application. http:// www.yahoo.com (pristup 19.06.2002.)

 Zavisnici od supstanci čine 40% svih hospitalizacija sa stopom smrtnosti od 25% ili 500 hiljada godišnje.  Oko 100.000 smrtnih slučajeva godišnje u direktnoj je vezi sa upotrebom droge ili alkohola.  Dve trećine tih smrtnih ishoda javlja se kod heroinskih i kokainskih zavisnika , a 40% je starosti između 30 i 39 godina .

INTEGRATIVNI MODEL NASTANKA

KAKO DROGE DELUJU

 Deluju preko centra za zadovoljstvo  Prirodni stimulatori ovog centra su supstance koje su nam neophodne za preživljavanje poput hrane, seksa, vode  Cilj je da izazivanjem zadovoljstva to bude potkrepljenje da se ta aktivnost ponavlja  DOPAMIN najvažniji

KAKO DROGE DELUJU

 U mozgu postoji poseban sistem i putevi koji pripadaju centru za zadovoljstvo  Delovi su  Ventralni tegmentalni deo VTA  Nukleus akumbens  Prefrontalni korteks  VTA sadrži dopamin koji se pod dejstvom prirodnih stimulusa oslobadja u nukleusu akumbensu i pefrontalnom korteksu  PAS poput heroina i kokaina takodje pospešuju transmisiju dopamina i na taj način dovode do zadovoljstva i želje za ponovnim uzimanjem

Opijum i njegovi derivati

 Heroin se upotrebljava intravenski, ušmrkavanjem, pušenjem ili inhalacijom  Pri venskoj upotrebi stvaraju se ožiljci, fibroziranje i obliteracija vena – promene na koži u vidu brojanica ili “sitnog štepa”  Kod onih koji puše i ušmrkavaju – nazalan i promukao govor i hronična rinoreja

Opijum i njegovi derivati DEJSTVO

1. prva faza tahikardija udarnog dejstva – (fleš) – kratko, nekoliko minuta, toplina, 2. druga faza - smirenost, prijatan umor, blaga euforija i intenzivni, osećaj sopstvene vrednosti. Dominira osećaj bezbrižnosti i blagostanja, meditacija. Traje oko 3-4 časa 3. Treća faza – hipnotički efekti dominiraju (pospanost ili san).

Opijum i njegovi derivati

DEJSTVO Nakon budjenja –disforija, depresija, anksioznost, bezvoljnost, strah, neodoljiva želja za ponovnim uzimanjem droge. Zenice su miotične – uske, javlja se muka, gadjenje povraćanje, opstipacija, preznojavanje i hipersalivacija, Lice je crveno, zajapureno TOKOM INTOKSIKACIJE – EUFORIJA, NAKON PRESTANKA DEJSTVA DEPRESIJA – začarani krug

Opijum i njegovi derivati

    Hronična primena – izmena ličnosti – bezvoljnost, opšta malaksalost, nezainteresovanost, pad radne sposobnosti, gube se zadovoljstva pa ni samo uzimanje druge ne pričinjava zadovoljstvo Životna aktivnost se svodi na traženje i uzimanje droge Narkoman postaje nesiguran, nepouzdan, sklon neistinama i manipulacijama, asocijaln je, impulsivan, agresivan, slabo pamćenje i pažnja Telesni simptomi – smanjenje telesne težine, stomačne tegobe, opstipacija, smanjena diureza, gubitak potencije, dis ili amenoreja, poremećaji srčanog ritma, febrilne krize

      

Kanabis

Hašiš i marihuana – uglavnom se puše u formi cigareta (džoint) Aktivna supstanca tetra hidro kanabiol (THC) U manjim dozama izaziva euforiju, govorljivost, osećanje bezbrižnosti, razdražljivosti i ekscitaciju Hiperemija konjuktiva, tahikardiju, suvoću usta, napade kašlja Nakon prestanka dejstva – depresivno-disforično raspolženje, letargija, bezvoljnost U visokim dozama mogu nastati i halucinacije OPASNOST – KANABIS PSIHOZA (klinička slika slična shizofreniji, duže traje, teže se leči, može preći u Sch ako se nastavi: PANIČNI NAPADI i PANIČNI POREMEĆAJ



Kanabis

Hronična upotreba dovodi do       Apatije Abulije Uporne nesanice Oštećenja rasudjivanja i pamćenja, disforičnog raspoloženja Amotivacioni sindrom : nedoslednost u obavezama koje zahtevaju pažnju, inertnost Agresivno i impulsivno reagovanje

  HALUCINOGENI – izazivaju veoma žive halucinacije (LSD, meskalin) Ne izaztivaju zavisnost, problem “fleshbeck” i bez droge   BENZODIAZEPINI – dugotrajna upotreba benzodiazepina može dovesti do razvoja zavisnosti od benzodiazepina sa klasičnim simptomima – pojavom apstinencijalnog sindroma i povećanje tolerancije Apstinecijalni sindrom – tremor, znojenje, porast tenzije, ubrzan sčani rad, pod apetita, poremećaj sna, “električni šok”, spazam mišoća, fascikulacije, bolovi, smanjena koncentracija i pamćenje, hladni i topli talasi, trnjenje, preosetljivost na svetlost i buku, sindrom nemirnih nogu ...................

Dijagnostički instrumenti - droga testovi  Metod rane detekcije (zlo)upotrebe supstanci u urinu, salivi, kosi noktima i dr.

 Imunotestovi i hromatografije  Paneli koji istovremeno detektuju upotrebu više droga

Uzorak URIN SALIVA KOSA U T V R Đ I V A NJ E P R I S U S T V A D R O G A Droga Marihuana i hašiš Opijati (heroin, opijum-OPI, morfin, kodein Kokain / crack Amfetamin Analozi amfetamina Metamfetamin (Crank, Ice, Speed) PCP (A ngel dust) Maksimalni period detekcije (nakon poslednje uzete doze) 2 dana - 11 nedelja OPI 1-2 dana MOR 1-3 dana HEROIN 1-4 dana 2-4 dana 8 sati do 5 dana 1-2 dana 2-4 dana 10 dana 2-8 dana, nekada i 6 meseci 10 dana Ekstazi Marihuana i hašiš ( THC) Opijati Kokain / crack Metamfetamini (Ice, Speed) Ekstazi Marihuana i hašiš ( THC) Opijati Kokain / crack Amfetamin i Metamfetamin PCP ( Angel dust) Ekstazi ( MDMA) 8-12 sati 2-3 dana 2-3 dana 2-3 dana 2-3 dana Do 90 dana

DA LI SU BOLESTI ZAVISNOSTI ZAISTA OBOLJENJA ILI LOŠA NAVIKA

Serotonin – ekstazi desno – redukcija; normalni mozak levo