Transcript Stednja, investicije i finansijski sistem

ŠTEDNJA,INVESTICIJE I
FINANSIJSKI SISTEM
Prof. Dr Petrevska Miroslava
Studenti: Vesna Blagojević 5-16/2011
Aleksandar Živanović 5-30/2011
UVOD
• Finansijski sistem čine one institucije u privredi koje
pomažu usklađivanje štednje jedne osobe sa
invensticijom druge osobe. BDP je bruto domaći
proizvod koji predstavlja ukupno stvoren domaći
dohodak, kada zemlja štedi sve veći broj BDP-a više je
resusrsa na raspolaganju za investiranje u kapital, a
povećanjem kapitala povećava se produktivnost zemlje i
njen životni standard.
Finansijske institucije u privredi SAD
• Finansijske institucije u savremenim uslovima
predstavljaju preduslov postojanja i razvoja
finansisjkog tržišta, odnosno oni pomažu
koordinisanje štediša I zajmotražilaca.
• Štediše su ljudi koji troše manje nego što zarade, a
zajmotražioci su ljudi koje troše više nego što
zarade.
• Finansijske institucije se mogu grupisati u dva dela
I to : finansijska tržišta I finansijske posrednike.
Finansijska tržišta
• Finansijska tržišta se mogu posmatrati u širem i
užem smislu. U širem smislu, finansijska tržišta
postoje svuda gde se obavljaju finansijske
transakcije. U užem smislu, mogu se definisati kao
organizovana mesta na kojima se susreću ponuda i
tražnja za različitim oblicima finansijskih
instrumenata (ili aktive).
• Dva najvažnija finansijska tržišta su : tržište
obaveznica I tržište akcija.
Tržište obveznica
• Kada neki gigantski proizvođač želi da izvrši pozajmicu
kako bi finansirao izgradnju nove fabrike sredstva može
da pozajmi od šire javnosti. To može da uradi prodajom
obaveznica, ona predstavlja potvrdu o dugu gde su
navedene obaveze zajmoprimca prema vlasniku
obaveznica.
Tržište obveznica
• Tri najvažnije karakteristike obveznica su :
• Rok obveznice - vremenski period nakon kojeg
obveznica dospeva. Neke obveznice imaju rok od
nekoliko meseci a neke čak i od 30 godina.
• Kreditni rizik – to je verovatnoća da zajmoprimac
neće moći da isplati deo kamate ili glavnicu.
• Poreski tretman – način na koji poreski zakoni
tretiraju kamatu ostvarenu od te obveznice.
Tržište akcija
• Gigantska preduzeća mogu da prodaju svoje akcije
i na taj način dođu do sredstava za izgradnju nove
fabrike. Akcija prestavlja određeno vlasništvo u
preduzeću. Kada to preduzeće proda akcije u
vrednosti od npr. Milion dolara tada svaka akcija
predstavlja milioniti deo vlasništva nad
preduzećem. Finansiranje akcionarskim kapitalom
ili dokapitalizacija je prodaja akcija da bi se
pridobio dodatni novac. Ako je to preduzeće veoma
profitabilno vlasnici akcija stiče korist od tog
profita.
Tržište akcija
• Akcijama se trguje na organizovanim berzama.
• Najvažnije berze u SAD su Njujorška berza,
Američka berza i NASDAQ.
• Cene akcija po kojima se trguje na berzama se
određuju po ponudi i potražnji tih akcija.
• Berzanski indeks računa se kao prosek cena neke
grupe akcija. Najčuveniji berzanski indeks jeste Dau
Džons Internešnel Evridž ( Dow Jones
Interanational Average) koji se računa još od 1896
godine.
Finansijski posrednici
• Finansijski posrednici spadaju u finansijske
institucije preko kojih štediše mogu da ponude
sredstva onima koji traže zajam.
• Dva najvažnija finansijska posrednika su
banke i investicioni fondovi.
Banke
• Banka - Na tržištu obveznica i akcija mala preduzeća teško
mogu da prikupe neophodna sredstva, zato je sitnom
preduzetniku jedino rešenje pozajmica od banke. Banke
prikupljaju depozite ljudi koji žele da štede i na osnovu toga
odobravaju kredit ljudima koji žele da dobiju zajam. Banke
stiču profit tako što prave razliku izmedju kamatnih stopa .
Ulagačima isplaćuju kamatu na njihove depozite, dok
zajmoprimcima naplaćuju nešto višu kamatu na odobrene
kredite, i ta razlika predstavlja njihovu profit.
Investicioni fondovi
• To je institucija koja prodaje deonice široj javnosti i
koristi taj novac da kupi portfolio akcija i obveznica.
Portfolio može biti skup finansijskih sredstava koje
neki pojedinac ili poduzeće poseduje. Može se
sastojati od novca (gotovina, depoziti..) i od
vrednosnih papira (deonice, obveznice…). Ako
vrednost portfolio opada akcionar trpi gubitak, a
ako raste akcionar od toga ima korist.
Investicioni fondovi
• Ljudi koji poseduju diversifikovan portfolio akcija I obveznica
snose manji rizik. Diverzifikacija portfolia je ulaganje novca u
razne vrednosne papire radi disperzije rizika uspešnosti pojedinih
investicija.
• Druga prednost investicionih fondova je što omogućava običnim
ljudima pristup veštinama profesionalnog upravljanja novcem.
Menadžeri prate razvoj I buduće izglede kompanija čije akcije
kupuju. Oni kupuju akcije onih kompanija koje po njihovom
mišljenju imaju profitabilnu budućnost, a prodaju akcije onih
preduzeća za koja misle da nemaju baš svetlu budućnost.
Međutim finansijski ekonomisti sumnjaju u tačnost ovog drugog
argument, jr smatraju da je teško pobediti tržište kupovinom
dobrih a prodajom loših akcija.
Štednja i investicije u računima
nacionalnog dohotka
• Računovodstvo je način definisanja brojeva I
njihovog sabiranja.
• Računovođa nacionalnog dohodka pomaže
ekonomiji u celini da sabere svoje dohodke I
izdatke.
• Pravila računovodstva nacionalnog dohotka
obuhvataju nekoliko važnih indentiteta.
• Indentitet je jednačina koja uvek mora da bude
tačna.
Štednja i investicije u računima
nacionalnog dohotka
1. Sledeća jednačina predstavlja indentitet jer svaki
•
dolar izdatka koji se pojavljuje na levoj strani javlja
se i u jednoj od četiri komponente na desnoj strani.
Y=C+I+G+NX
2. Prema sledećoj jednačini BDP predstavlja zbir
potrošnje, investicija i državnih nabavki.
Y=C+I+G
3. Da bi videli šta nam predhodni indentitet može
reći o finansijskim tržištima oduzimamo C i G od obe
strane jednačine.
Y-C-G=I
Leva strana je ukupan dohodak u ekonomiji koji
preostane nakon plaćanja potrišnje i državnih
izdataka.
BDP predstavlja
ukupne dohodke i
ukupne izdatke u
ekonomiji i se
označava sa Y, i on
se deli na četiri
komponente
rashoda,
potrošnju (C),
investicije (I),
državni izdatci
(G), i neto izvoz
(NX).
Štednja i investicije u računima
nacionalnog dohotka
• 4. Prema sledećoj jednačuni štednja je
jednaka investicijama.
S=I
• 5. Uzmimo razliku između iznosa koji
država ubira od domaćinstava u porezima i
iznosa koji vraća domaćinstvima u vidu
jednostranih plaćanja i označimo ga sa T.
Tada nacionalna štednja se može predstaviti
na sledeći način:
S=Y-C-G
BDP - Y, potrošnju
(C), investicije (I),
državni izdatci (G),
i neto izvoz (NX).
Štednja i investicije u računima
nacionalnog dohotka
• Investicije predstavljaju kupovinu novog
kapitala,pozajmica od banke radi izgradnje nove
kuće ili prodaja akcija firme zbog zidanja nove
fabrike sve to doprinosi investicijama zemlje.
Individualna Razlika između štednje i investicija
banke i ostale finansijske institucije čine
izvodljivim tako što omogućavaju da štednja
jedne osobe finansira investicije druge osobe.
Štednja i investicije u Srbiji
• Da građani sve više štede mogao bi da ukaže i podatak NBS-a da je do
30. septembra ove godine ukupna štednja u srpskim bankama iznosila
7,5 milijardi evra, od čega 98 odsto devizna, a dva odsto dinarska.
• . Poslednje istraživanje koje bi moglo da pomogne u otkrivanju
specifičnih karakteristika srpskih štediša sproveo je 2009. nakon Nedelje
štednje portal Krediti.rs, a tamo su potvrdili da su na osnovu klijenata
koji im se redovno javljaju zaključili da se otada stanje nije mnogo
promenilo. Naime, u tom istraživanju učestvovalo je sedam banaka
(Erste banka, Metals, UniCredit, Moskovska, Societe Generale, AIK i
KBC), a korišćeni su i podaci NBS-a. Tada su otkrili da su 54,6 odsto
slučajeva vlasnici štednih knjižica zaposleni i oženjeni muškarci koji u
proseku imaju 52,3 godine i štede kako bi "na stranu" ostavili novac koji
će trošiti u penziji. Među štedišama je najviše starijih od 55 godina (više
od 40 odsto), a najmanje štede mladi do 30 godina (pet odsto).
Štednja i investicije u Srbiji
• Osnovni razlog štednje starijih od 60 godina jeste obezbeđivanje
novca unucima za buduće školovanje, dok srednja generacija
štedi za putovanja ili uređenje stanova i kuća. Mnogo je i onih
koji nemaju ideju u šta da ulože, pa čuvaju "beli novac" da bi
izbegli bespotrebnu potrošnju. Ipak, najznačajniji je podatak da
prosečan štediša u Srbiji oročava oko 8000 evra na godinu dana.
• Izvori iz banaka tvrde da poslednjih godina "na štednju" dolazi
sve više novca iz regiona (bivših republika Jugoslavije), ali i
Evrope, i to uglavnom Nemačke, Engleske i Holandije, i očekuju
da će se tako i nastaviti. Procedura za dobijanje štedne knjižice
je jednostavna, a stranim klijentima je potreban samo pasoš.
Uglavnom su to poslovni ljudi koji su sa Srbijom povezani
biznis vezama ili gastarbajteri koji oročavaju godišnje između
10.000 i 30.000 evra, uglavnom u vodećim bankama.
Ukupna štednja građana kod poslovnih
banaka u Srbiji
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
2001. godina....348
2002. ..............759
2003. ..............1,0
2004. ..............1,4
2005. ..............2,02
2006. ..............3,3
2007. ..............5,1
2008. ..............4,7
2009. ..............6,0
2010. ..............6,945
2011. (do 30.9)..7,5
U milionima evra
Tržište zajmovnih sredstava
• Zamislićemo da naša ekonomija ima samo jedno
finansijsko tržište pod nazivom tržište zajmovnih
sredstava. Sve štediše i zajmotražci odlaze tamo da bi
uložili štednju i da bi dobili svoje zajmove. Na tom
tržištu postoji samo jedna kamatna stopa .
• Ponuda zajmovnih sredstava potiče od onih ljudi koji
koji žele da uštede i daju kao pozajmicu. Dakle
štednja predstavlja izvor ponude zajmovnih sredstava.
Tražnja za zajmovnim sredstvima potiče od
domaćinstava i preduzetnika koji žele da uzmu
pozajmicu. Investicije predstavljaju izvor tražnje za
zajmovnim sredstvima. Iznos koji zajmoprimci
plaćaju za zajam i iznos koji zajmodavci stiču od svoje
štednje naziva se kamatna stopa.
Tržište zajmovnih sredstava
• Nominalna kamatna stopa jeste kamatna stopa
koja se obično objavljuje- novčani prinos od štednje
i troškovi pozajmljivanja.
• Realna kamatna stopa jeste nominalna kamatna
stopa korigovana za inflaciju.
• Ponuda i potražnja zavise od realne kamatne stope.
Podsticaji za štednju
• Štednja predstavlja važnu dugoročnu determinantu
produktivnosti jedne zemlje.
• Mnogi ekonomisti tvrde da poreski zakoni destimulišu
štednju u SAD. Federalna vlada ubira prihod
oporezovanjem dohodaka, uključujući i dohodak od
kamata i dividendi. Porez na dohodak od kamata znatno
smanjuje budući prinos od sadašnje štednje pa samim tim
smanjuje podsticaj za štednju kod ljudi. Mnogi ekonomisti
predlagali su reformu poreskih zakona u cilju stimulisanja
štednje.
• Bill Arčer iz Teksasa je predložio da se sadašnji porez na
dohodak zameni porezom na potršnju. Tako se dohodak
koji se štedi ne bi bio oporezovan sve dok se uštedjevina ne
potroši.
Slika 2 Povećanje ponude zajmovnih sredstava
Kamatna
stopa
Ponuda,S1
1. Poreski podsticaji
za štednju povećavaju
ponudu zajmovnih
sredstava . . .
5%
4%
2. . . . što
smanjuje
ravnotežnu
kamatnu stopu . . .
0
S2
Tražnja
$1.200
$1.600
3. . . . i povećava ravnotežnu
količinu zajmovnih sredstava.
Zajmovna sredstva
(milijarde dolara)
Podsticaji za potrošnju
• Kada neko preduzeće odluči da gradi novu fabriku ili
kupuje novu opremu, tada to preduzeće dobija
poreske olakšice koje daje Kongres.
• Pošto poreske olakšice ne bi uticale na iznos koji
domaćinstva štede po svakoj datoj kamatnoj stopi one
ne bi uticale na ponudu zajmovnih sredstava. Pošto bi
preduzeća imala podsticaj da povećaju investicije pri
svakoj kamatnoj stopi, tražena količina zajmovnih
sredstava bila bi veća .
• Kada bi se reformom poreskih zakona podstaklo veće
investiranje, rezultat bi bile više kamatne stope i veća
štednja.
Deficiti i suficiti državnog budžeta
• Budžetski deficit predstavlja prevelike državne
rashode u odnosu na poreski prihod. Vlade
finansiraju budžetske deficite tako što pozajmljuju
na tržištu obveznica, a akomulacija zaduženja vlade
u prošlosti naziva se državni dug.
• Budžetski suficit je višak poreskog prihoda u
odnosu na državne rashode, može da se koristi za
otplatu jednog dela državnog duga. Država ima
uravnotežen budžet ako je državna potrošnja
jednaka poreskom prihodu.
• Kada vlada smanji nacionalnu štednju padom u
budžetski deficit, kamatna stopa raste, a investicije
se smanjuju.
Slika 4 Efekat deficita državnog budžeta
Kamatna
stopa
S2
Ponuda,S1
1. Budžetski deficit
smanjuje ponudu
zajmovnih
sredstava . . .
6%
5%
2. . . .što dovodi
do porasta
ravnotežne
kamatne stope. . .
0
Tražnja
$800
$1.200
3. . . . i smanjenja ravnotežne
količine zajmovnih sredstava.
Zajmovna sredstva
(milijarde dolara)
Zaključak
• Finansijska tržišta povezuju sadašnjost i
budućnost. Štediše nude zajmovna sredstva,
jer žele da jedan deo svog dohodka pretvore u
buduću kupovnu moć. Dok zajmotražioci to
čine jer žele da investiraju danas kako bi u
budućnosti imali dodatni kapital, za
proizvodnju dobara i usluga.
Zaključak
• Jedan od 10 principa ekonomije glasi da
tržišta obično predstavljaju dobar način
organizovanja ekonomske aktivnosti, i taj
princip primenljiv je i na finansijska tržišta.
Kada ponudu i potražnju za zajmovnim
sredstvima , finanskijska tržišta dovedu u
ravnotežu, to pomaže da se oskudni resursi
ekonomije alociraju na način koji će
obezbediti njihovo najefikasnije korišćenje.