Transcript POJAM TE*I*TA TELA

BIODINAMIKA (Kinetika)
Njutnovi zakoni
Uspostavljanje kretanja
Sila reakcije podloge
Moment inercije
Zamah
Trčanje - analiza
Biodinamika (kinetika)
• Deo biomehanike u kojoj se analiza ljudskog
kretanja najviše približava realnim uslovima
• Kinetika sagledava interakciju svih sila koje
deluju tokom kretanja
• Masa – Isak Njutn (Isaac Newton) → konačna
definicija sile, u vidu tri aksioma (Philosophiae
naturalis principa mathematika, 1687. godine)
• PRVI NJUTNOV ZAKON – princip inercije: Svako
telo ostaje u stanju mirovanja ili u stanju
jednolikog pravolinijskog kretanja, dok god ga
neka sila ne promeni da to stanje promeni.
• Postojanje sile kao uzročnika kretanja
• Inercija – otpor promeni mirovanja ili kretanja
• Sva tela su inertna, ali ne u istoj meri – a to
zavisi od mase...
• DRUGI NJUTNOV ZAKON – princip ekvivalencije
(princip ubrzanja): Promena kretanja je
proporcionalna sili koja dejstvuje na telo, a
realizuje se u pravcu delovanja sile.
• Promena kretanja, odnosno veličina sile, se može odrediti na
osnovu mase i saopštenog ubrzanja – Definicija sile
• F = m ∙ a (Sila je jednaka - masa puta ubrzanje)
• Delovanjem sile nastaje:
1. Jednako ubrzano kretanje kada sila deluje konstantno
2. Jednoliko kretanje ukoliko sila deluje impulsom
• Drugi Njutnov zakon zahteva uvođenje Težine tela (posledica
delovanja zemljine teže, odnosno gravitacionog ubrzanja – g)
• TREĆI NJUTNOV ZAKON – princip akcije i reakcije:
Kod uzajamnog delovanaj dva tela uvek nastaju
dve sile iste po veličini, ali suprotnog smera – sila
akcije koja pokreće predmet (telo) i sila reakcije
(sila oslona) koja stvara uslove za ispoljavanje
kretanja.
• Stabilan oslonac – čvrsta podloga – uslov za
ispoljavanje ovog principa
• Ukoliko podloga nije čvrsta – reakcija podloge se
smanjuje ekvivalentno sili koja se troši na
deformaciju podloge
Vrste sila pri kretanju
• Kretanje je uvek posledica delovanja sila
• Nekada je prisutna samo jedna sila – gravitaciona
(slobodni pad, ili prinudno kretanje niz strmu
ravan)
• U najvećem broju slučajeva – više sila – sistem
sila
• U odnosu na intenzitet – aktivne i pasivne sile
• U odnosu na mesto nastanka (izvor) – unutrašnje
i spoljašnje
Obim i intenzitet rada
• Prilikom delovanja neke sile (sistem sila) obično se realizuje
neki rad različitog obima i intenziteta
• Rad se definiše kao delovanje sile na nekom putu!
W=F∙S
• Mera za rad je kilopondmetar (kpm) – rad u kojem sila od
jednog kiloponda masi od jednog kilograma daje ubrzanje
od 9,81 m/sec²
• 1 kp = 9,81N
• Jedinica za rad je Džul (J)
• Obim rada u jedinici vremena označen je kao intenzitet
rada
• Jedinica za merenje intenziteta rada je Vat (W)
Podela sila
• Po intenzitetu → aktivne i pasivne
• Aktivne – najveći intenzitet u sistemu sila i
određuju smer kretanja objekta
• Pasivne – manji intenzitet i suprotan smer u
odnosu na aktivne sile
Agonisti – Antagonisti...
• Spoljašnje i unutrašnje
• Unutrašnja – mišićna
• Spoljašnje – jedina konstantna je gravitaciona
(sila trenja, otpora vazduha/vode, potiska,
inercije, centrifugalna i centripetalna sila...)
• Svaka od tih sila je karakteristična za pojedini
vid kretanja: pravolinijska, krivolinijska,
centralna, prinudna, sudare, kretanja kroz
fluide...
VARIJABLE NA PLATFORMI SILE
• Moment sile (momentum) → kvantitet kretanja koji
predstavlja proizvod mase i brzine
F = m • a (kg • m/s )
• Impuls sile - primena sile u određenom vremenskom
intervalu → I = F • t
• Uglovni impuls sile (angular momentum) → kvantitet
uglovnih kretanja, proizvod momenta inercije (I) i
uglovne brzine (ω)
H = I • ω (kg • m²/s )
• Gravitacija – zakon gravitacije → sva tela
privlače jedno drugo sa silom koja je
proporcionalna proizvodu njihovih masa
(težina tela = masa puta gravitacija)
• Obrtni moment, moment sile (moment of
force) → proizvod sile i kraka na kojem ta sila
deluje (moment arm)
M = F• a (Njutn-metar)
• Tačka primene sile
• Brzina centra mase
• Stopa opterećenja
Sila reakcije podloge
• Da bi se mišićno naprezanje transformisalo u
realno kretanje (osim čvrstog oslonca)
neophodno je optimalno vreme za koje se sila
realizuje
• Sila celog tela (sporo) ↔ sila ruku i ramenog
pojasa (brzo)...
• Prilikom ispoljavanja sile → uzeti u obzir i
vreme koje utiče na efekte delovanja sile
Pravac delovanja impulsa sile
• Tačno ka težištu tela → centrični impuls
(hodanje, trčanje, vertikalni i horizontalni
odskok...)
• U svim drugim slučajevima (ispred ili iza
težišta) → ekscentrični impuls (rotaciona
kretanja)
• Trčanje – impuls sile ↔ skočni impuls
• Usled dejsta gravitacione sile i tendencije
čoveka da ostvari pravolinijsko kretanje →
skočni impuls se u ovakvom kretanju razlaže
na dve komponente – horizontalnu i vertikalnu
• Horizontalna – proizvodi kretanje i utiče na
brzinu trčanja (zaleta)
• Vertikalna – podiže telo
• Koliki je udeo ove dve komponente – zavisi od
elevacionog ugla koji zaklapaju napadna linija
impulsa sile i horizontalna komponenta
CENTRIČNI SKOČNI IMPULS
CENTRIČNI SKOČNI IMPULS

CENTRIČNI SKOČNI IMPULS

ELEVACIONI UGAO
CENTRIČNI SKOČNI IMPULS


ELEVACIONI UGAO
ELEVACIONI UGAO
FORMIRA SE IZMEDJU NAPADNE
LINIJE SKOČNOG IMPULSA I
HORIZONTALE
KOMPONENTE CENTRIČNOG
SKOČNOG IMPULSA
• Rx = R · Cos 
• Ry = R · Sin 
EKSCENTRIČNI SKOČNI IMPULS
EKSCENTRIČNI SKOČNI IMPULS

EKSCENTRIČNI SKOČNI IMPULS

ELEVACIONI UGAO
EKSCENTRIČNI SKOČNI IMPULS


ELEVACIONI UGAO
EKSCENTRIČNI SKOČNI IMPULS


UGAO EKSCENTRIJE
ELEVACIONI UGAO
UGAO EKSCENTRIJE
FORMIRA SE IZMEDJU NAPADNE
LINIJE SKOČNOG IMPULSA I
NJEGOVE CENTRALNE
KOMPONENTE
Od njegove veličine zavisi intenzitet
komponenti
• Skok u dalj – ekscentrični impuls dovodi do
obrtanja tela u sagitalnoj ravni i ima za cilj
dovođenje nogu skakača ispred gornjeg dela
tela (horizontalna podkomponenta Ex)
• Skok u vis - ekscentrični impuls dovodi do
rotacionog kretanja tela gde se gornji deo tela
kreće u nazad a donji u napred
Ispoljavanje horizontalne komponente
ekscentričnog skočnog impulsa
C
TT
●
Ex
E
R
Ispoljavanje horizontalne komponente
ekscentričnog skočnog impulsa
Ispoljavanje horizontalne komponente
ekscentričnog skočnog impulsa
Sila reakcije podloge
• Tenzo platforma (Platforma sile) – merenje sile
reakcije podloge
• Rezultanta sile reakcije podloge može da se
razloži u tri komponente: gore-dole, levo-desno,
napred nazad
• Ove komponente predstavljaju reakciju podloge
na akciju/kretanje sportiste
• Centar mase (center of mass)/težište tela →
preko te tačke reakcija podloge se prenosi na sve
ostale tačke tela
Tenzo-platforma, Platforma sile
• Platforme sile (takođe nazvane ploče sile) se
koriste za merenje sila koje subjekt ili sportista
vrši na nju.
• Po Njutnovom trećem zakonu pokreta, ta sila
ima istu veličinu kao, ali suprotan smer,
reaktivne sile platforme koja deluje na
subjekta
• Najčešće se koriste one sa relativno malom
kontaktnom površinom, na primer 600 mm X 400
mm (Kistler type 9281B11) ili 508 mm X 643 mm
(AMTI model OR6-5-1) i težine između 310 i
410N.
• Izmerene sile se mogu koristiti, na primer, da
izmere način kontakta stopala trkača ili simetrije
luka stopala. Takođe one mogu služiti kao i
sredstvo za procenu momenta sile u zglobu i
izračunanje sila (e.g. Winter, 1983) i mogu
pomoći u potencijalnoj identifikaciji povreda (e.g.
Mason, Weissensteiner and Spence, 1989).
• Platforma sile – tenzo platforma
• Ona se sastoji od aparata za merenje sile
promenom električnog otpora, čiji se
električni otpor menja sa deformacijom.
• Platforma sile se sastoji iz senzora, kao što je
centralno postavljen cilindar, koji se blago
deformiše kada sila deluje na njega
• Pretvarači tenzo platforme moraju imati više frekventnu proveru
kalibracije nego piezoelektrične platforme. One su smatraju lakšim za
instaliranje, pošto su manje osetljive na greške pre merenja
prouzrokovane. Više su prikladneza statičku ili kvazi-statičku primenu
nego piezoelektrične. Generalno manje skuplje nego piezoelektrične.
AMTI platforme su verovatno najbolje poznati primeri ovog tipa tenzo
platforme.
• Piezoelektrične platforme
• One sa zasnivaju na razvoju električnog punjenja određenih
kristala (e.g. quartz) kada subjekt primeni silu. Neka
ograničenja mogu biti očekivana za statičke ili kvazi-statičke
aplikacije zbog pomaka sile, to jest, promene u izlaznoj
vrednosti sile bez promene u aplikovanoj sili. Ove platforme
su dobro podešene za nagle promene u sili koje karakteriše
većina sportskih kretanja. One su manje podložne
temperaturnim promenama nego tenzo platforme, ali su i
komplikovanije za instalaciju. Imaju široko opseg merenja,
tako što na primer platforma može da se koristi za
beleženje sile udara prilikom troskoka, ali i sile koju srčana
kontrakcija ispolji na tlo prilikom ležanja na grudima (Nigg,
1994). Kistler platforme su najbolje poznate piezoelektrične
platrorme i verovatno su još uvek najrasprostranjenije
platforme sile u sportskoj biomehanici.
Sila reakcije podloge, njene komponente, i
ostale varijable koje se dobijaju uz pomoć
platformi sile
• Rezultanta sile reakcije podloge → može biti
podeljena na tri komponente:
Y (gore-dole),
X (napred-nazad) i
Z (levo-desno)
GRAFIKON 1.
• Komponente predstavljaju reakciju podloge na
akciju sportiste koja prolazi kroz stopalo do
podloge i koja je odgovorna za ubrzanje tela u
tri odgovarajuća smera
• U kojoj meri bilo koji segment tela utiče na silu
reakcije podloge zavisi od njegove mase i
ubrzanja centra njegove mase (težišta)
• Na primer (Miller, 1990), trup i glava oko 50%,
svaka noga oko 17%, i svaka ruka oko 5%...
GRAFIKON 2.
GRAFIKON 2.
• GRAFIKON 2. – vertikalni skok, čija visina zavisi od
veličine brzine tokom odraza, koja određuje
vertikalnu komponentu sile reakcije podloge
• Težište tela se u početku spušta oko 0,2 metra pre
nego što promeni smer i kreće se gore do krajnjeg
kontakta sa podlogom (brzina prelazi nulu i kreće
se od negativnih ka pozitivnim vrednostima)
• Krajnji kontakt sa podlogom (takeoff position) –
kada vertikalna komponenta sile reakcije podloge
jednaka nuli (0,53 s)
• Let je trajao 0,41 s, tokom kojeg je težište tela
dostiglo visinu od 0,49 m
• Pik (vrh) brzine usmerene na dole dešava se
otprilike na pola puta težište na dole (0,19 s), a
pik brzine sile usmerene na gore neposredno pre
odvajanja od podloge
• Sila reakcije podloge je jednaka nuli tokom leta i
vertikalna komponenta ubrzanja je - 9,81 m/s²
• Pre početka, ubrzanje je nula, a sila reakcije
podloge je jednaka težini tela
• Kako telo počinje da ubrzava, sila reakcije podloge
se menja paralelno sa krivom ubrzanja
• 4 faze sile reakcije podloge
• Prva – inicijalna faza gde je sila reakcije
podloge manja od težine tela (negativno
ubrzanje)
• Druga – sila reakcije podloge veća od težine
tela (pozitivno ubrzanje)
• Treća – faza leta, sila reakcije podloge je nula,
ubrzanje je - 9,81 m/s²
• Četrvta - udarna faza, sportista se vraća na
podlogu
GRAFIKON 3
• Grafikon 3
• Vertikalna komponenta sile reakcije podloge
(Fg,y) tokom hodanja i trčanja
• Faza kontakta – vremenski period od kontakta
stopala sa podlogom pa do napuštanja podloge
• Fg,y – nije nula samo u toku kontakta stopala sa
podlogom i menja se konstantno u toku kontakta
• Kada je Fg,y jednaka sa težinom tada telo ne
ubrzava u vertikalnom smeru (kada se razlikuju
onda postoji ubrzanje)
• Fg,y veće od težine → ubrzanje je usmereno
vertikalno na gore
• Fg,y manje od težine → ubrzanje je usmereno
vertikalno na dole
Obrada podataka (standing broad jump)
• Tri ortogonalne komponente sile kontakta sa
podlogom se lako dobijaju sumiranjem
rezultata sa individualnih pretvarača platforme
Sila
•
•
•
•
Tri komponente
Y komponenta – usmerena vertikalno na gore
X komponenta – napred/nazad
Z komponenta – levo/desno
Ubrzanje
• Tri komponente ubrzanja centra mase posle
oduzimanja težine izvođača od vertikalne
komponente sile
Centar pritiska
• Tačnost izračunavanja centra pritiska posebno
zavisi od pažljive kalibracije platforme sile
(Bobbert i Schaumhardt, 1990). Ova tačnost
postaje visoko sumnjiva na početku i na kraju
kontakne faze, kada je kalkulacija centra
pritiska podrazumeva podelu malih sila sa
drugim malim silama.
• Pozicija vektora iz centra mase izvođača →
momenat sile prilikom kontakta sa podlogom
(dve horizontalne i međusobno normalne ose
koje prolaze kroz centar mase izvođača i
paralelne su sa površinom platforme).
Brzina centra mase (težišta)
• Iz podataka dobijenih iz dijagrama sila-vreme i
moment-vreme integracijom je moguće
utvrditi ukupnu ili pojedinačnu promenu
momenta-sile centra mase (i posledično
brzina) i ugaonog momenta celog tela.
• Apsolutne veličine ovih varijabli u svim
trenutcima mogu se izračunati samo ako su
njihove vrednosti poznate samo u jednom
trenutku.
• Uglovni impuls sile (angular momentum) →
kvantitet uglovnih kretanja, proizvod
momenta inercije (I) i uglovne brzine (ω)
H = I • ω (kg • m²/s
Pozicija centra mase (težišta)
• Ako je je apsolutna brzina poznata, tada promena
pozicije (premeštanje) može biti dobijena integracijom.
U tom slučaju, apsolutne vrednosti vektora centra
mase u odnosu na koordinatni sistem platforme,
moguće je dobiti ako je taj vektor poznat makar u
jednom trenutku
• Horizontalna koordinata može se dobiti preko pozicije
centra pritiska osobe koja stoji na platformi i verikalne
koordinate koja se računa preko visine tela ispitanika.
Stopa opterećenja
• Stopa opterećenja može biti izračunata kao
stopa promene kontaktne sile (dF/dt) koristeći
prihvatljive metode numeričke diferencijacije.
• Stopa opterećenja je povezana sa povredom
(videti, na primer Nigg, 1986). Druga
izračunavanja mogu biti primenjena
uključujući snagu celog tela (Davies, 1971)(P =
F•v)
Primeri korišćenja izmerenih sila u
sportskoj biomehanici
• Većina istraživanja u sportu koje su koristile
platforme sile fokusirale su se na različite
aspekte trčanja
• Različiti obrasci trčanja su identifikovni
koristeći platforme sile (Cavanagh-a i
Lafortune-a, 1980). U odnosu na deo stopala,
oni su klasifikovali trkače na zadnje, srednje i
prednje udarače, u zavisnosti od dela stopala
koje izvrši inicijalni kontakt.
• Razlike u kontaktnim silama sa podlogom su
takođe identifikovane kod različitih površina
različitih tipove udara stopalom i različite
obuće
• Platforme sile su takođe široko korišćene u
evaluaciji patika za trčanje i promena u
njihovoj konstrukciji istraživanju različitih
aspekata sportskih površina
Uspostavljanje kretanja
• Sva kretanja čovek realizuje u jednoj od tri vrste
ravnoteže
• Tri osnovna načina za uspostavljanje kretanja →
cilj je da se naruši odnos između težišta tela i
tačke oslonca koji vlada u statičkim uslovima
• Labilna ravnoteža – težište tela se mora izvesti
izvan tačke oslonca
• Stabilna ravnoteža – težište izvan linije koja
predstavlja vertikalnu projekciju tačke vešanja
• Većina kretanja – iz labilne vrste ravnoteže pri
čemu se mora narušiti izbalansiran odnos
između obrtnih momenata gravitacione i
mišićne sile
• Uspostavljanje kretanja napred – smanjenje
tonusa (distrahovati) mišića zadnje lože
potkolenice → pliometrijska kontrakcija, i
pomeranje težište napred
• Voljnom kontrakcijom – povećava se obrtni
moment gravitacione ili smanjuje mišićne sile
• Uspostavljanje kretanja nazad – povećanje
tonusa (kontrahovati) mišića zadnje lože
potkolenice → koncentrična kontrakcija, i
pomeranje težište nazad
• Bočno kretanje → jače odupiranje jednom
nogom, podizanje karlice i naginjanje
kičmenog stuba u stranu
• Uspostavljanje kretanja iz stabilne vrste
ravnoteže → njih, aktivacijom trbušne i
muskulature ruku težište se pomera ispred
(iza) težišta i podiže čime se povećava obrtni
moment sile teže
• Uspostavljanje kretanja iz indiferentne vrste
ravnoteže → pomeranje težišta od tačke
obrtanja
Zamah
• U velikom broju sportskih pokreta
• Za objačnjenje zamaha, odlučujuću ulogu ima
Količina kretanja K = m · V (proizvod mase i
brzine kretanja)
ZAMAH
r
ZAMAH
r
K
ZAMAH
r
m·V
Zamah (Z) - proizvod
količine kretanja i
rastojanja od fiksne
tačke do težišta tela
koje se kreće
r
m·V
Zamah (Z) - proizvod
količine kretanja i
rastojanja od fiksne
tačke do težišta tela
koje se kreće
C
r
m·V
Z=m·V·r
Zamahom se rešava niz zadataka...
• Prenošenje delova tela sa jednog mesta čvrste
podloge na drugo
• Pojačavanje impulsa sile (skočnog impulsa)
• Formiranje relativno čvrstog oslonca u
otvorenom kinetičkom lancu, čime se stvaraju
uslovi za reaktivno prenošenje zamaha
• Biomehanička zakonitost → energija
proizvedena zamahom prenosi na celo telo
• Stvorenu energiju moguće je preneti na jedan
deo tela, dok segment kojim je zamah izvršen
ostaje u potpunom mirovanju ili veoma
sporom kretanju (reaktivno prenošenje
zamaha)
• Agonisti ↔ antagonisti...
• Gimnastičar na razboju...
Moment inercije
• Prvi Njutnov zakon → inercija je
proporcionalna masi (što je masa nekog tela
veća, ono će se snažnije suprotstavljati
kretanju)
• U realnim uslovima –dva tela iste mase i
zapremine, deluju na istom kraku i prelaze isti
put...ne moraju posedovati i istu količinu
inercije → ne moraju se kretati istom brzinom
pri istim spoljašnjim uslovima
MOMENT INERCIJE
MOMENT INERCIJE
MOMENT INERCIJE
M1 = M2
r 1 = r2
• Obrtni moment – proizvod sile i kraka na kome ta sila
deluje O = F • a
• Masa (m) – potencijalna sila
• Rastojanje od težišta tela do fiksne tačke obrtanja (r) –
potencijalni krak
• Biokinetika → Moment inercije (suprotno dejstvo,
obrnuta proporcionalnost sa obrtnim momentom)
• Mera inertnosti kod rotacionih kretanja, što je moment
inercije veći stopa rotacije je manja
• U realnim uslovima – teško može da se promeni krak,
pa se onda utiče na promenu rasporeda mase tela koje
se kreće
• Masa tela → veći broj materijalnih tačaka i svaka
imasopstvenu masu....
MOMENT INERCIJE
I=Σm·
2
r
MOMENT INERCIJE – proizvod sume masa
i kvadrata rastojanja od centra mase do
centra obrtanja
Promena momenta inercije tokom
veleobrta na vratilu
Mehanika sportskih veština
• Tehnika i mehanika → neodvojivi
• Tehnika – najvažnije tehničke karakteristike
sportske veštine
→ Koji obrasci pokreta treba da se dese kada
sportista trči, pliva, baca, skače, podiže...
• Mehanika – mehanički principi koji se odvijaju
tokom izvođenja tehnike
→ mehanički razlozi zašto se tehnika izvodi
upravo na taj način
Trčanje
• Distanca i vreme trčanja – određuje frekvenciju i
dužinu koraka
• Potisak napred – uz pomoć sile reakcije podloge
• Tehnika trčanja se menja u zavisnosti od discipline
– sprinteri provode više vremena u letu,
energičnije zamahuju rukama, više podižu kolena,
veća dužina koraka, veće savijanje noge...
• Tenzija – loša po trkače – veća potrošnja energije i
ograničavanje pokreta mišića i amplitude
pokreta...
Tehnika
• 1. dobra tehnika trčanja – podrazumeva
optimalnu kombinaciju dužine i frekvencije
zaveslaja. Pretežno brzo-kontrahujuća vlakna
esencijalna za vrhunske sprintere
• 2. trčanje zahteva odličnu fleksibilnost nogu,
kukova, ramena. Naročito je važno u karličnoj
regiji i kukovima
• 3. ruke trkača su savijene 90° i ‘’ljuljaju se’’
snažno napred-nazad. Šake opuštene i kreću
se od visine kukova od nazad, do visine
ramena ka napred
• 4. Odrazna noga se opruža skoro do potpune
ekstenzije. Kada noga napušta podlogu noga
se savije i peta se podiže skoro do zadnjice
• 5. odrazna noga se savija i koleno se usmerava
napred i gore tako da je butina paralelna sa
podlogom
• 6. kada odrazna noge pređe ponovo u
potpornu ulogu (dođe napred) postavlja se u
blago savijenom položaju. Stopalo se postavlja
ispod centra gravitacije. Prvi kontakt sa
podlogom je sa spoljnom ivicom stopala. Peta
je spuštenija ali ne dodiruje podlogu
• 7. Nagib sprintera na startu je velik. Tokom
najveće brzine trčanja trup je normalan u
odnosu na podlogu, a rameni pojas gradi
četvorougao u odnosu na smer trčanja
• 8. telo trkača se veoma malo podiže i spušta u
toku trčanja najvećom brzinom
• 9. glava je u prirodnom položaju u odnosu na
trup. Pogled je horizontalan i direktno napred
• 10. kombinacije snage i relaksacije. Lice, vrat,
ramena, i šake su opuštene
• 11. brzina trčanja je pod uticajem okružujućih
faktora
MEHANIKA
1. Distanca i vreme trčanja – određuje
frekvenciju i dužinu koraka
• Kombinacije optimalne snage/sile, dužine i
frekvencije koraka obezbeđuje najbolji rezultat.
Snaga, dobra reakcija, odlična fleksibilnost su
esencijalne. Dužine koraka zavisi od fleksibilnosti
kuka, dužine nogu, mišićne snage i opsega pokreta.
Trening optimizuje potisak svakog koraka. Trening
takođe razvija i uključuje više mišićnih fibrila u akciju,
i uči sportistu da opusti antagoniste. Prenaglašena
frekvencija i dužina koraka dovode do neefikasnosti
trčanja.
2. trčanje zahteva odličnu fleksibilnost nogu,
kukova, ramena. Naročito je važno u karličnoj
regiji i kukovima
• Sposobnost rotiranja kukova oko uzdužne
(vertikalne) ose pomaže uspostavljanju
optimalne frekvencije i dužine zaveslaja.
Fleksibilnost ramenog pojasa omogućava
dovoljno ‘’ljuljanje’’ ruku napred-nazad.
3. ruke trkača su savijene 90° i ‘’ljuljaju se’’ snažno napred-nazad.
Šake opuštene i kreću se od visine kukova od nazad, do visine
ramena ka napred
• Pomeranje ruku napred-nazad omogućava ravnotežu
uslet rotirajućih pokreta kukova oko vertikalne ose.
Savijanje laktova smanjuje moment inercije
(rotirajući moment), i čini taj pokret lakšim.
Energičan pokret rukom napred prenosi moment sila
na celo teko. Ovo se dodaje na odrazni impuls i
olakšava kretanje napred. Ljuljanje napred-nazad
paralelno sa smerom kretanja omogućava trupu i
ramenom pojasu stabilnost. Ovo pomaže ravnoteži i
relaksaciji i pomaže u usmeravanju sportiste ka
napred.
4. Odrazna noga se opruža skoro do potpune
ekstenzije. Kada noga napušta podlogu noga se
savije i peta se podiže skoro do zadnjice
• Moćno opružanje noge, kroz kukove, kolena i skočni
zglob, obezbeđuje sportisti opteimalan potisak u
smeru kretanja. Potisak dole i nazad pod uglom od
50-55° obezbeđuje jednaku reakciju suprotnog
smera, što vodi sportistu u pretežno horizontalnom
smeru. Savijanje nogu smanjuje moment inercije i
omogućava relaksaciju i manje zahteve za mišićnim
angažovanjem
5. odrazna noga se savija i koleno se usmerava
napred i gore tako da je butina paralelna sa
podlogom
• Prenošenje noge napred je uravnoteženo
akcijom suprotne ruke. Potisak ka napred, i
rukama i nogama, generiše transver momenta
sile. Ovo pomaže u ostvarivanju većeg potiska,
i ostaruje pogon sportiste duž staze.
6. kada odrazna noge pređe ponovo u potpornu ulogu
(dođe napred) postavlja se u blago savijenom položaju.
Stopalo se postavlja ispod centra gravitacije. Prvi
kontakt sa podlogom je sa spoljnom ivicom stopala.
Peta je spuštenija ali ne dodiruje podlogu
• Blago savijena potporna noga produžava vreme
kontakta i primene sile i ublažava udar. Fleksija izteže
mišiće agoniste, koji su spremni da ‘’gurnu’’ podlogu
nazad i dole. Postavljanje noge ispod centra
gravitacije eliminiše usporenje koje bi se desilo
ukoliko bi se stopalo postavilo ispred.
7. Nagib sprintera na startu je velik. Tokom
najveće brzine trčanja trup je normalan u
odnosu na podlogu, a rameni pojas gradi
četvorougao u odnosu na smer trčanja
• Tokom starta, nagib tela napred i kraći
frekventniji koraci prevazilaze inerciju tela i
pomažu sportisti da održe moment sile. U
punoj brzini, ‘’normalan’’ trup sa naprednazad pokretima ruku uravnotežuje pokret
nogama
8. telo trkača se veoma malo podiže i spušta u
toku trčanja najvećom brzinom
• Kod elitnih trkača centar gravitacije pokazuje
obrasce niske valovitosti, dok se kreću napred.
Malo više vremena se provodi u letu, nago na
zemlji. Suviše vremena u letu je ‘’izgubljeno’’
vreme i ukazuje na to da je potisak usmeren
suviše na gore tj. u vertikalnom smeru
9. glava je u prirodnom položaju u odnosu na
trup. Pogled je horizontalan i direktno napred
• Odgovarajući položaj glave i pogleda
poboljšava stabilnost trupa. Zabacivanje glave
unazad povećava tenziju i ograničava
frekveniciju i dužinu koraka
10. kombinacije snage i relaksacije. Lice, vrat,
ramena, i šake su opuštene
• Tenzija (stegnutost) tela smanjuje brzinu
mišićne kontrakcije. Dobro trčanje
podrazumeva značajnu promenu iz mišićne
kontrakcije u mišićnu relaksaciju. Tehnički
superiorniji sprinteri su mehanički efikasniji,
nepotrebna stegnutost je izbegnuta i na ovaj
način sportista koristi energiju efikasnije.
11. brzina trčanja je pod uticajem
okružujućih faktora
• Velika energetska potrošnja se dešava prilikom
potiska. Energija je takođe potrebna za podizanje
kolena i podršku odupiranju od podloge. Što se
trkač kreće brže, potrbna je veća energija zbog
savladavanja većeg otpora vazduha. Lake,
visokokvalitetne podloge obezbeđuju bolje
trenje, čvrsti guminizirani materijali obezbeđuju
efikasnije guranje napred, nego na mekanim
materijalima. Oprema smanjuje otpor trenja
vazduha...
Pitanja
•
•
•
•
Tehnika i mehanika
Zamah (formula)
Moment inercije (formula)
Analiza tehnike i mehanike trčanja