Transcript наполеон
Vladavina: 20. mart 1804 - 6. april 1814 Prethodnik: Konzulat sa Napoleonom na čelu Naslednik: de jure Napoleon Krunidba: 2 decembar 1804 1. mart 1815 - 22. juni 1815 prethodni monarh: kralj Luj XVI de facto Luj XVIII Supruga: Jozefina de Beauharnais Marija Luiza od Parme Deca: Napoleon II Dinastija: Bonaparte Otac: Carlo Buonaparte Majka: Letizia Ramolino Rođenje :15. august 1769 Smrt: 5. maj 1821 Korzika Sveta Helena Rođen je u Ajačiju na Korzici 15. avgusta 1769. kao drugo od osmoro dece, samo godinu dana nakon što je Korzika postala francuska teritorija (dotad je Korzika pripadala Republici Đenovi).Njegova porodica je pripadala nižem italijanskom plemstvu i došli su iz Toskane. Porodica se naselila u Firenci, pa se kasnije rascepila na dve grane. U 16. veku su bili prisiljeni da napuste Firencu i naselili su se na Korzici, koja je i tada pripadala Đenovi. Napoleonov otac Karlo Bonaparta rođen je 1746. u Đenoljanskoj republici. Bio je advokat i predstavnik Korzike 1778. na dvoru Luja XVI. Tu je ostao dosta godina. Najveći uticaj na Napoleona je u detinjstvu imala njegova majka Marija Leticija Ramolino. Čvrstom disciplinom uspela je da obuzda Napoleona. Napoleonovo plemićko i umereno imućno poreklo i porodične veze pružile su mu mnogo veće mogućnosti da se obrazuje i školuje, nego što je to bilo omogućeno tipičnom Korzikancu u to vreme. Kada je imao devet godina upisan je 15. maja 1779. na francusku vojnu školu u Brijan l Šato blizu Troja. Morao je učiti francuski pre nego što je upisan u vojnu školu. Ipak celoga života je govorio sa jakim italijanskim akcentom, a nikad nije naučio da pravilno piše. Napoleon je tu prvi put sreo proizvođača šampanjca Žan Remi Moeta. Nakon maturiranja na vojnoj školi u Brijanu 1784. Napoleon je primljen na elitnu Kraljevsku vojnu školu u Parizu. Tu je u jednoj godini završio dva razreda. Jedan ispitivač je smatrao da je dobar za proučavanje apstraktnih nauka i da poseduje duboko znanje matematike i geografije. Na vojnoj školi je specijalizovao artiljeriju, iako je u početku tražio mornaricu. Diplomirao je septembra 1785. i preuzeo je vojnu dužnost kao artiljerijski potporučnik u januaru 1786. sa samo 16 godina. Napoleon je služio u Valensi i Oksoni do izbijanja Francuske revolucije 1789. godine. U tom periodu je on uzeo gotovo dve godine odsustva u Parizu i Korzici. Veći deo od nekoliko godina nakon 1789. proveo je na Korzici, na kojoj se odvijala bitka između tri strane: rojalista, revolucionara i korzikanskih nacionalista. Napoleon je podržavao jakobince i unapređen je u potpukovnika puka dobrovoljaca. Nakon što mu je isteklo odsustvi i nakon što je predvodio pobunu u francuskoj vojsci, Napoleon je nekako uspeo da ubedi vojne vlasti u Parizu da ga unaprede u kapetana u julu 1792. Ponovo se vratio na Korziku i sukobio se sa konzervativnim nacionalističkim vođom Paskalom Paolijem Paoli je odlučio da se raziđe sa Francuskom i blokirao je pohod Francuske na sardinijsko ostrvo La Magdalenu, u kojem je trebalo da Napoleon bude jedan od zapovednika. Napoleon i njegova porodica su bili prinuđeni da napuste Korziku u junu 1793. Napoleon je 1795. služio u Parizu, kada su rojalisti i kontrarevolucionari 3. oktobra organizovali protest protiv Nacionalnog konventa. Napoleon je komandovao improvizovanim snagama, koje su branile Konvent u dvorcu. Uz pomoć mladog konjičkog oficira Žoašena Mira dovukao je artiljeriju kroz masu, koja je protestovala. Sledećeg dana je koristio artiljeriju da bi odbio napadače. Napoleon je tako spasio Nacionalni konvent i odjednom je postao slavan. Novi Direktorijum je postao Napoleonov pokrovitelj, a posebno vođa Pol Baras. Napoleon je 27. marta 1796. preuzeo zapovedništvo francuske vojske u Italiji. Predvodio je uspešnu invaziju Italije. U bici kod Lodija dobio je nadimak "mali kaplar", što je odražavalo njegovo prijateljstvo sa vojskom, od kojih je mnoge znao po imenu. Isterao je Austrijance iz Lombardije i pobedio je vojsku Papske države. U martu 1798. Napoleon je predložio vojnu ekspediciju da bi se zauzeo Egipat, koji je tada bio provincija Otomanskoga carstva. Napoleon je time nameravao da zaštiti francuske trgovačke interese i da oteža britanski pristup Indiji. Direktorijum je bio zabrinut veličinom i troškovima ekspedicije, ali složio se sa idejom, jer im je odgovaralo da se popularni general makne iz centra zbivanja. Neobičan aspekt egipatske ekspedicije bilo je uključivanje velike grupe naučnika. Jedno od tadašnjih otkrića bio je čuveni kamen iz Rozete. Napoleon je sproveo nekoliko trajnih reformi u oblastima kao što su centralizovana administracija departmana, visoko obrazovanje, oporezivanje, centralna banka, zakonici, drumski i kanalizacioni sistem. Pregovarao je o konkordatu iz 1801. sa katoličkom crkvom pokušavajući pomiriti katoličko stanovništvo sa režimom. Proglašen je 21. marta 1804. građanski zakonik zvan Napoleonov kodeks ili Francuski građanski kodeks (Code Civil de Francais). Porodični život Napoleon Bonaparta ženio se dva puta. Njegova prva žena zvala se Roz de Boarne, poznatija pod nadimkom Žozefina (ovaj joj je nadimak dao sam Napoleon, koji je imao običaj da svuda nameće svoju volju, pa i u izboru imena odraslih ljudi). Ona je iz prvog braka imala dvoje dece, ali sa Napoleonom nije više mogla da ih ima. Zato se on, na nagovor Talerana od nje razveo 1810. i oženio Marijom Luizom Habzburškom, kao znak saveza sa Austrijom. S njom je dobio sina, poznatog pod imenima Napoleon II Bonaparte i Vojvoda od Raštata. Nakon poraza Napoleona 1814, nikada više nije video ni ženu ni sina, koga je zvao Orlić. Uzrok njegove smrti je predmet brojnih sporova. Napoleonov lični lekar Frančesko Antomarši je naveo rak želuca kao uzrok smrti. Simonida Bambic III 3