Transcript ЋЕЛИЈА ЈЕ ОСНОВНА ЈЕДИНИЦА ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ ЖИВИХ ОРГАНИЗАМА Наука која се бави проучавањем ћелије, њеним обликом, грађом, функцијом назива се ЦИТОЛОГИЈА.

ЋЕЛИЈА ЈЕ ОСНОВНА ЈЕДИНИЦА ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ ЖИВИХ
ОРГАНИЗАМА
Наука која се бави проучавањем ћелије, њеним обликом, грађом, функцијом
назива се ЦИТОЛОГИЈА
ЋЕЛИЈСКА МЕМБРАНА
обавија ћелију
даје јој облик
одређује величину
штити од различитих утицаја
селективно је пропустљива
У изградњи ћел. мембране учествују:
двоструки липидни слој у који су уграђени протеини
протеини – ензимски систем који омогућава промет материја
угљени хидрати – на површини ћелије чини слој - гликокаликс
Размена са спољашњом средином обавља се преко ћелијске мембране,
односно протеинских молекула. Овакву грађу имају и све мембране
ћелијских органела
РИБОЗОМИ
Сваки рибозом се састоји од велике и мале субјединице
Рибозоми су ћелијске органеле у којима се обавља процес синтезе
протеина, тада се спајају и образују комплетну ћелијску органелу
Низ рибозома у току синтезе протеина означен је као полирибозом
ЕНДОПЛАЗМАТИЧНИ РЕТИКУЛУМ
је ћелијска органела која је грађена од система мембрана које се увлаче у
виду каналића и проширења у цитоплазму
Простиру се и одржавају комуникацију између једрове опне и ћелијске мембране. За
спољашњу мембрану ендоплазматичног ретикулума везују се рибозоми у време
када се у њима синтетишу протеини – гранулирани ендоплазматични ретикулум,
када нису присутни полирибозоми означен је као глатки ендоплазматични ретикулум
ГОЛЏИЈЕВ АПАРАТ
Голџијев апарат је систем густо пакованих мембрана са којих полазе
везикуле са упакованим метаболичким продуктима ћелије
Обично се налази у близини једра, нарочито га пуно има у ћелијама
жлезданог ткива јер им је основна улога да учествују у секреторним
функцијама ћелије
МИТОХОНДРИЈЕ
су ћелијске органеле са двојном мембраном, спољашња је глатка и
пропустљива за велике молекуле, унутрашња је мање пропустљива и гради
читав низ набора-кристе (повећавају укупну површину)
На површини унутрашње мембране у виду чворића налазе се ензими који
омогућавају процес ћелијског дисања. У митохондријама се налазе мали
молекули митохондријске ДНК и рибозоми
Ове органеле су главни извори енергије (‘’топлане ћелије’’) јер се врши
синтеза једињења богатог енергијом АТП (аденозин трифосфат)
АТП – енергија = АДП
АДП + вишак енергије = АТП
ЛИЗОЗОМИ
су ћелијске органеле углавном лоптастог облика оивичене једноструком
мембраном. Садрже хидролитичке ензиме и у њима се разграђују различити
молекули и делови ћелије који јој више не користе
ШТА СМО НАУЧИЛИ
Препознај ћелијске органеле на
следећим слајдовима
1
2
3
4
1–к
2–е
3–и
4–б
5–а
6–г
7–в
8–д
1–в
2–а
3–г
4–б
1–г
2–б
3–а
4–в
1
1–д
2–б
3–в
4–а
5–г
3
2
4
На основу описа одреди о којој ћелијској органели се ради:
1. Ова ћелијска органела која је грађена од система мембрана које се
увлаче у виду каналића и проширења у цитоплазму.Простиру се и
одржавају комуникацију између једрове опне и ћелијске мембране. За
спољашњу површину мембране везују се рибозоми у време када се у
њима синтетишу протеини.
2.Ова ћелијска органела је углавном лоптастог облика, од цитоплазме
одвојена једноструком мембраном. У унутрашњости ове органеле налазе
се хидролитички ензими.
Који се искази односе на прокариотску ћелију?
1. Постоји организовано једро.
2. Генетичка информација је линијског облика и удружена са
протеинима.
3. Рибозоми су ситни и у њима се одвија синтеза протеина.
4. Унутрашњост ћелије није издељена мембранама на
посебне делове.
5. Ове ћелије имају цитоплазму.
6. Ћелија је обавијена ћелијском мембраном.
7. Ћелијско дисање се одвија у митохондријама.
1. Структуру ћелијске мембране чине:
а) слој протеина у који су уграђени различити молекули липида.
б) два слоја липида у који су уграђени различити молекули протеина.
в) два слоја протеина са спољашње стране и два слоја липида окренутих
један ка другом.
2. Која је улога лизозома у ћелији:
а) управља синтезом РНК
б) разлажу делове ћелије који јој више не користе
в) формирају деобно вретено
г) имају секреторну улогу у ћелији
3. Која је улога Голџијевог апарата у ћелији:
а) управља синтезом РНК
б) разлажу делове ћелије који јој више не користе
в) формирају деобно вретено
г) имају секреторну улогу у ћелији