Slide 1

Манастир Крупа
Monastery Krupa


Slide 2


Slide 3

Манастир Крупа налази се у
подножју
планине
Велебит,
на
граници Лике и Далмације, на рјечици
Крупи, притоци Зрмање. Манастирска
црква
посвећена
је
Успењу
Богородице.
Најстарија
историја
некада
славног манастира Крупе недовољно
је позната и испреплетана легендама,
из којих је тешко разлучити поуздане
и провјерљиве чињенице. Њега су,
како се наводи у записима насталим у
неколико прошлих вијекова, основали
1317.
године
уз
помоћ
краља
Милутина, монаси из Босанске Крупе,
чији се манастир налазио близу ушћа
ријеке Крупе у Врбас, а који су се
доселили
овдје.
Да
ово
највјероватније није само легенда
говоре нам историјске и политичке
прилике на овом подручју.


Slide 4

Пажњу и материјалну помоћ манастиру Крупи указују и српски
владари Стефан Дечански и Душан у вријеме чије владавине је манастир
обновљен, а свој допринос његовој обнови дали су и српски деспоти
Бранковићи из Срема, Ђорђе и Јован са мајком Ангелином.
Година 1502. биће почетак вишевјековног страдања и обнављања
манастира и православног народа око њега, а ово је уједно и први сигуран
податак који нам говори да је манастир морао постојати бар крајем XV
вијека.
О манастиру Крупи у периоду под турском влашћу, зна се јако мало.
Познато је само то да су били чести турски напади и зулуми, проузроковани
највише тим што су наши монаси имали учешћа у бунама и организованом
отпору народа против Турака, нарочито у периоду под управом пећког
патријарха Јована (1592-1614).
Када је дошло до обнове Пећке патријаршије, она је успјела да под
своје окриље окупи све Србе. Бригу о цркви у копненом дијелу Далмације у
патријархово име водили су дабробосански митрополити, који су својој
титули додавали још „клишки и лички“, а нарочито су истицали титулу
„егзарха цијеле Далмације“. Њихово средиште било је у манастиру Рмањ у
западној Босни. Тада долази до процвата умјетничке активности, подижу се
и обнављају цркве, насељавају напуштени манастири, набављају се нова
умјетничка дјела, богослужбене сасуди и књиге, а 1615. године митрополит
дабробосански Теодор основао је у манастиру Крки богословију. То је прва
организована школа у Српској цркви.


Slide 5

Крајем XVI или прелазних
година из XVI у XVII вијек и
манастир Крупа је био у
повољнијим условима, кад је
себи могао приуштити овако
скупе иконе, сликане руком
јереја Јована Апаке, у то
вријеме једног од најбољих
венецијанских сликара критског
поријекла. На њима су
приказани Свети арханђел
Михаило, Богородица
Одигитрија, Христос Цар царева
и Велики архијереј и Свети
Јован Претеча, али данас се ове
иконе не налазе у манастиру,
већ су на иконостасу
постављене њихове копије.


Slide 6


Slide 7

Почетком XVII вијека,
црква манастира Крупе је и
живописана, али убрзо
послије страдања
манастира 1620. године, ове
фреске су прекречене.
Испод дебљег слоја креча,
пронађене су 1966. године,
само на зидовима старе
првобитне грађевине, а то
је данашњи наос. Одмах по
откривању, фреске су
приписане Георгију
Митрофановићу, несумњиво
најизразитијем
представнику српског
сликарства, у вријеме под
турском влашћу, чијом
појавом почиње посљедња
велика епоха
поствизантијске умјетности
на нашем простору.
Митрофановић је био велики стваралац свестране и изузетне
обдарености, образованости и продуктивности, који је својим препознатљивим
сликарским рукописом надградио темељ средњовјековног српског сликарства
и обогатио српску баштину. Он је у Крупу дошао као већ формиран сликар,
остваривши претходно више развијених фреско цјелина и икона у црквама и
манастирима обновљене Пећке патријаршије.


Slide 8

Иако слабо очуване, Митрофановићеве фреске, које су највјероватније
настале под покровитељством патријарха Пајсија, представљају изузетну
вриједност и говоре о значају који је тај манастир имао током прошлих вијекова.


Slide 9


Slide 10

Крупски монаси вијековима су
богатили манастир ризницом
вриједних споменика, иконама,
драгоцјеним рукописима и великим
бројем вриједних предмета
донесених из Русије, што нам
говори о бољим данима манастира,
култури и префињеном укусу
монаха. Манастиру је помагао и
народ, о чему свједоче и поменици
из XVIII вијека.


Slide 11

Од свих настојатеља
манастира Крупе, највеће
заслуге припадају
архимандриту Герасиму
Зелићу (1752-1828), који је
велики дио своје младости
провео путујући по свијету, а
нарочито по Русији. Са тих
својих путовања доносио је
богате поклоне како свом
манастиру, тако и другим
црквама у Далмацији. Поред
бројних књига, одежди и
других црквених утвари, као
и новчаних прилога којима
је помогао у изградњи
манастирских конака и
грађевина неопходних за
функционисање сваког
манастира, донио је Зелић
из Русије и царске двери
настале у Кијеву крајем
XVIII вијека. На шест поља
која уоквирује дуборез са
позлатом, представљене су
Благовијести и ликови
четворице јеванђелиста.


Slide 12

XVIII вијек је доба сталног
развитка манастира и изградње његових
зграда. У првој половини XVIII вијека
постављене су, у два реда иконе са
ликовима апостола и икона Христа.
Горњи ред се са обе стране завршава
сликаним крстовима, а на централним
иконама су представљени Свети Никола,
Успење Богородичино и икона Светих
Константина и Јелене. У Венецији су
сребром оковане престоне иконе, а тада
је набављено и звоно. 1776. подигнуте
су
ћелије,
а
1779.
сазидана
је
трпезарија.


Slide 13

Ово се продужило у XIX
вијек. Године 1803. за вријеме
игумана Јакова Радеке, сазидан
је садашњи олтарски простор.
Према
траговима
зидова
и
преосталом живопису, који је
украшавао стару апсиду, види се
да је она била полукружна. Сада
је умјесто полукруга олтарски
простор завршен равним зидом.
Олтарска преграда је раније била
повучена до предњих стубаца, а
након проширења олтара стари
проскомидија и ђаконикон ушли
су у састав централног дијела
цркве. Њихове нише су тада
просјечене и постале пролази за
олтар, а иконостас је тада
смјештен у отвор некадшњег
апсидалног лука. Црква која има
основу развијеног уписаног крста
са куполом на пандантифима, у
овим познијим интервенцијама
добила је припрату која је нешто
ужа од наоса. Уз помоћ српске
кнежевске
владе,
руске
и
аустријске царске владе 1855.
године саграђени су и обновљени
манастирски конаци, а и сама
црква је обновљена.


Slide 14

У току Другог
свјетског рата манастир
је претрпио једно од
својих најтежих
страдања: изгорили су
сви конаци, а
манастирски инвентар је
уништен, када су га
усташе претвориле у
војно упориште према
Италији.


Slide 15

Године 1995. десила се највећа трагедија за
народ коме је вијековима манастир Крупа припадао, а
манастир је претрпио мања оштећења и крађе. Са
српским народом који је тада напустио подручје
Хрватске, отишли су и монаси овог манастира, тако да
дужи временски период у њему није нико боравио, па
је манастир у јако лошем стању, које се у посљедње
вријеме знатно поправља.


Slide 16

MONASTERY KRUPA
The monastery Krupa is situated on the foothills of the mountain Velebit,
between the regions of Lika and Dalmatia.
One can hardly find reliable facts about ancient history of this formely very
famous monastery. According to old manuscripts, the monastery was founded in
1317. by monks from Bosanska Krupa (Bosnia).
The monastery enjoyed continual care of many Serbian rulers. It is believed that
it was founded by king Milutin, but other important figures from the Serbian history
were also engaged in the monastery's past. Some of them are: St. Stephen of Dečani,
Serbian despots from Srem, George and John (Branković) with their pious mother
Angelina.
In the period when Ottoman rule began to extend over Eastern Mediterranean
and the Balkans, monks from the monastery Krupa participated in organized
resistance against Turks.
The
other
very
important monastery which
played decisive role in the
history of this period is
monastery Rmanj (western
Bosnia).
Namely,
Serbian
people gathered around this
sanctuary and managed to
organize and develop various
activities, i.e. many churches
were reconstructed, church art
flourished, monks returned to
devastated
monasteries.
Besides,
in
1615.
Dabrobosnian
Metropolitan
Theodor founded the first
school in the Serbian Church –
Semminary in monastery Krka.


Slide 17

The beginning of the 17th century proved to be
very fruitful for monastery Krupa as well. Firstly, one
of the best Venetian painters, fr. John Apaka, painted
icons for this monastery. Among well-known icons are
the following: St. Archangel Micahel, the Most Holy
Theotokos (Odigitrija), Jesus Christ (The Great
Hierarch) and St. John the Baptist.

The
church
was
painted in the first decade
of the 17th century.
Unfortunately, in 1620.
these
frescoes
were
whitewashed. In 1966,
original frescoes were
found on the walls of the
former building, which is
today
known
as
its
narthex. Those frescoes
were probabbly painted by
George Mitrofanović, the
greatest Serbian painter
of the period of Ottoman
rule. The works of this
painter belong to the
period of post-Byzantine
art. With the blessing of
His
Holiness
Patriarch
Paisios, Mitrofanović came
to Krupa as well-known
painter, famous for his
works in the Patriarchate
of Peć.
Numerous
icons,
valuable manuscripts and
various treasures from
Russia, reliably witness
about the zealous care of
Krupa's monks and people
who lived in this region.


Slide 18

One of the most meritorious
abbots is Archimandrite Gerasim Zelić
(1752-1828). Since he travelled to
Russia very often, he used to bring
abundance of precious gifts not only
for his monastery, but for other
churches in Dalmatia, as well. Besides
many books, vestments, church
vessels and various donations he used
to bring, the most precious among
them are Holy Doors, made and
painted in Kiev at the end of 18th
century. Six icons in golden carved
frames reveal four Evangelists and
event of the Annunciation to the Most
Holy Theotokos.
The 18th century will remain
one of the most developed and
progressive periods in Krupa's history.
In the first decades of the 18th
century, icons of the Holy Apostles
and our Lord Jesus Christ were
positioned on the iconostasis. The
central part reveal icons of St.
Nicholas, the Dormition of the
Theotokos and St. Constantine and his
mother Helen. Furthermore, the
throne icons were clad in silvered
metal; in 1776. monastic cells were
built and in 1779. monastery refectory
was erected.


Slide 19

The florishing
period extended
through 19th century,
as well, when many
architectural changes
on monastery church
were made. In 1885.
monastery refectories
were built and the
church was
reconstructed.

In the World War II the monastery went through one of the most destructive
periods: all refectories were burnt and the monastery was transformed in ustashi
military base.
In 1995 Serbian Orthodox people experienced one of the most terrifying
tragedies in its history. Namely, Serbs and monks from monastery Krupa were forced
to leave their century-long hearths, and then comes the period during which this
monastery was abandoned, ruined and demolished. But, with God's help, in 2005. the
monastery refectories and the monastery church were reconstructed.


Slide 20

СА БЛАГОСЛОВОМ ЊЕГОВОГ
ПРЕОСВЕШТЕНСТВА
Г. Г. ФОТИЈА
ПРАВОСЛАВНОГ ЕПИСКОПА
ДАЛМАТИНСКОГ

Издаје:

ИСТИНА
издавачка установа Епархије далматинске

Штампа:

ФинеГраф, Београд

Фотографије:

Драган Боснић
Архива Епархије далматинске

Текст:

Сњежана Орловић

Манастир Крупа
23450 Обровац
Тел: +385 23/ 644-142
Тел: +385 98/ 178-06-67
e-mail:
[email protected]
www: eparhija-dalmatinska.hr


Slide 21