Transcript Манастир Крка Monastery Krka Манастир Крка, смјештен је на десној обали ријеке Крке, недалеко од Кистања, у Далмацији.

Манастир Крка
Monastery Krka
Манастир Крка, смјештен је на десној обали ријеке Крке, недалеко од
Кистања, у Далмацији. Главна манастирска црква је посвећена арханђелима
Михаилу и Гаврилу и другим бестјелесним силама.
По живом народном предању, које потврђују историчари цркве и
љетописци, манастир Крка подигла је 1350. године, на мјесту гдје је апостол
Павле проповједао хришћанство, у периоду када је у име свог малољетног
сина владала Клисом и Скрадином, Јелена, удовица Младена Шубића и
сестра цара Душана.
Прва поуздана вијест о Крки потиче тек из прве половине XVI вијека,
али се по релативно поузданим писаним изворима може рећи да је манастир
Крка постојао у другој половини XV вијека. О могућности постојања цркве на
овом простору у XIV вијеку, говоре и подаци о досељавању многобројног
православног народа на ово подручје, односно историјске и политичке
прилике, као и велики број предмета из манастирске ризнице који се датују
у овај период.
Стална опасност Србима
у Далмацији и њиховим
светињама, претила је од
Турака, односно од ратних
сукоба турске и млетачке
војске. Манастир је често
пљачкан и уништаван. Због
честих напада на недужни
народ и њихове духовнике,
велики дио српског народа се
иселио из Далмације, а са
њима су пошли и многи
монаси и свештеници. Тако су
монаси
манастира
Крке,
основали крајем 1601. или
почетком
1602.
године
манастир
Гомирје.
Осим
Турака, који су хришћанску
рају
приморавали
да
се
потурчи и прими Мухамедову
вјеру, сталну опасност по
српски народ на просторима
Далмације представљала је и
Римокатоличка црква и њен
програм уније. Иако под
изузетно тешким историјским
приликама, Српска црква у
Далмацији се развијала и
опстајала.
Године 1615. митрополит дабробосански
Теодор, благословио је да се у манастиру
Крка
оснује
богословска
школа.
Ово
најстарије богословско училиште Српске
Православне Цркве, до сада је изњедрило на
стотине православних свештеника, велики
број монаха и десетине угледних епископа. Са
мањим прекидима њеног рада, ова школа
ради и данас.
Сигурно је да манастир наставља
зидање на неком старијем култном мјесту,
али није јасно што је предходило овој цркви.
У току вијекова овај манастир је претрпио
неколико разарања и запуштања, али и
обнова и прерада, па нам самим тим његова
архитектура није сачувана у свом првобитном
стању. Манастирски комплекс уобличен је у
XVIII вијеку и са мањим изменама, до којих је
дошло нарочито у XIX вијеку, сачуван је до
данас. Манастирска црква, конаци, трпезарија
и помоћне зграде, затварају мало унутрашње
правоугаоно двориште, које је са свих страна
окружено тријемовима. У XVIII вијеку
манастир је доживио велику обнову. Сазидан
је звоник изузетне величине и квалитете,
измјењен је и знатно проширен олтар, а у
самој цркви раскрчен је западни зид који је
заклањао поглед на средишњи дио храма.
Садашња црква је облика
сажетог уписаног крста, а састоји
се од двије цјелине неједнаких
оси. Источни дио чини олтарски
простор и централни куполом
надвишени дио. Тај централни
део, надограђен је у XVI вијеку на
неку старију грађевину коју у
највећој мјери чини данашња
припрата, односно западни дио
доста ужи и дужи од источног
дијела цркве. Припрату просторно
чине три травеја. Средњи травеј је
најшири и у њега води главни улаз
у цркву. Да ли је садашња
припрата била засебна цјелина
или представља остатак неке
претходне грађевине која се
налазила на овоме мјесту, није
познато, али је врло могуће да
њени доњи делови припадају
грађевини насталој 1350. године.
У
манастиру
постоји
неколико
античких сполија, које највјероватније
потичу из римског војног логора Бурнума
или неког другог налазишта у околини,
јер је и за зидање цркве кориштен и
камен једног од римских аквадуката у
близини.
Црква је саграђена изнад пећине, за коју
још засигурно није установљено када је
настала, а не зна се ни њена права намјена.
Овде је ријеч о кречњачкој пећини насталој
природним путем, али се свакако види и учинак
људи, то јест преградни зидови начињени
сигом. Зидови у свим просторијама су
неукрашени осим, што се понегдје може наћи
покоји сада нечитљив натпис и по неки симбол.
У ове три подземне просторије, осим великог
броја гробница, пронађено је и неколико
предмета из римског доба. Све ово би могло ићи
у прилог легенди да су ове просторије као и
гробнице настале у ранохришћанском периоду,
када су Хришћани били приморани да се
скривају и врше обреде у сличним пећинама.
У том случају, ова пећина
је вероватно била повод за
подизање цркве баш на овом
мјесту. Ове просторије су могле
служити и као скривнице од
Турака у XVI вијеку, у периоду
када су монаси били ометани у
богослужењима унутар цркве,
па су били приморани да граде
црквицу под земљом.
Један дио те пећине,
епископ
Стефан
Кнежевић,
преуредио је 1876. године у
манастирску капелу посвећену
светом Сави. Ова капела се
највећим
дијелом
протеже
испод данашње припрате.
Иконостас манастира Крке
није ни хронолошки ни стилски
јединствена цјелина. Заједно са
надверјем и иконама на царским
дверима, овај иконостас броји 55
икона, које су настале у периоду
од XV до XVIII/XIX вијека.
О богатој историји манастира
Крке говори и манастирска ризница
са
преко
2000
експоната.
Драгоцјености манастира Крке, по
броју
умјетничкој
изради
и
историјском трајању, убрајају се у
највредније ризничке целине Српске
Православне Цркве, одмах послије
ризница
манастира
Хиландара,
Дечана и Цетињског манастира. У
ризници се чувају иконе које су
настајале у периоду од XV до XX
вијека, велики број богослужбених
предмета и свештеничких одежди, а
ту
свакако
спада
и
богата
манастирска библиотека у којој се
чува више од 50 рукописних
богослужбених књига насталих у
времену од XIII до XVIII вијека.
Свакако би требало истакнути једно од најстаријих српских
средњовјековних рукописа, Мокропољско четворојеванђеље, написано на
пергаменту крајем XIII или почетком XIV вијека, као и Требник из друге
половине XIV вијека са илуминацијама, Зборник Богословских текстова које
је око 1370. године преписао монах Јов, Минеј за март који је преписан у XIV
вијеку... Кроз своју дугу прошлост овај манастир је био и преписивачки
центар, а захваљујући њиховим потписима, ми данас знамо имена неколико
писара.
Познато је, да је један Акатист преписан у манастиру Крка 1557.
године, 1597. написане су чак три богослужбене књиге: Акатист, Молитвеник
и Пролог, а 1601. године преписано је дванаест минеја.
У саставу библиотеке манастира Крке, налази се и доста старих и
изузетно вриједних штампаних књига. Овдје би требало издвојити Октоих,
штампан на Цетињу 1494. године и једну од неколико књига које посједује
манастир Крка, а које су штампане у штампарији Божидара Вуковића, а то је
Зборник, који је штампан 1536. године на пергаменту. Ова богослужбена
књига је једини познати примјерак Саборника штампаног на пергаменту.
У манастиру Крки се налази и
читава галерија портрета црквених
великодостојника. Међу најстарије,
који се датирају у XVIII вијек, спадају
портрети
архимандрита
Никанора
Богуновића и јеромонаха Јоаникија
Јовановића Болгарина, а као веома
значајне требало би поменути и
портрет
у
том
тренутку
још
aрхимандрита, Стефана Кнежевића,
рад сликара Јохана Беса из 1853.,
портрет
архимандрита
Јеротеја
Ковачевића, који је рад сликара
Аксентија Мародића из 1865. и
портрет
архимандрита
Неофита
Његуша, рад сликара Влахе Буковца
из 1884. године.
Доласком
на
трон
Епархије
епископа Фотија (Сладојевића) и новог
братства манастира Крке почела је 1998.
године, обнова духовног живота у Крки
у врло тешким условима, а почетком
рада Богословије Света Три Јерарха,
2001. године, манастир је наставио и
своју просвјетну мисију на просторима
Далмације и читаве Православне цркве.
MONASTERY KRKA
Since its foundation, the monastery Krka
(1345) has been a spiritual and cultural centre
of Dalmatian Diocese. Beside monasteries
Krupa (1317) and Dragović (1395), monastery
Krka is a pillar of Orthodoxy as well as
guardian of faith and culture of Dalmatian
Serbs.
The monastery was founded by Jelena
Šubić, a daughter of St. Stephen of Dečani and
sister of tsar Dušan (1331-1355). Early
Christian catacombs situated in the crypt
beneath the altar of the monastery church,
bear witness to the fact that monastery Krka
was built on the place where St. Apostle Paul
and his disciples preached Christianity in
Dalmatia. In 1876, Bishop Stefan turned part
of the cave into a monastery chapel devoted to
St. Sava, the first enlightener and Serbian
Teacher of Orthodoxy.
Since its founding, the monastery Krka has led an existence of Orthodox Serbs
of North Dalmatia: when the people suffered, the monastery also went through
suffering, when the people experienced spiritual resurrection; the monastery went
through spiritual revival also. Regardless of its numerous historical tribulations,
steadiness of monastery Krka shows that, by God’s grace, this sanctuary is founded on
St. Apostle’s preaching and Christian martyrdom. Furthermore, Krka’s steadiness has
been shown and proved by its patron St. Archangel Michael. Being a Leader of the
armies of heaven, Archangel Michael guarded and still guards this sanctuary.
In 1615, in
accordance with ancient
patristic Tradition and St.
Sava’s teaching,
Theological Seminary was
established in the
monastery. Many future
bishops, priests, monks, as
well as people employed in
culture and education,
significant not only for the
history of this sanctuary,
and life of Serbian people
in Dalmatia, but for the life
of the whole Serbian
Orthodox Church, gained
their degrees in this
school.
The monastery Krka complex consists of the monastery church, dinning-room,
refectories, the new building of the Seminary of the Holy Three Hieararchs and
subsidiary buildings. Most of the monastery refectories were built at the end of the
XVIII century. Throughout its centuries-long history, the monastery church of St.
Archangel Michael has undergone considerable changes and adaptation. Essentially,
the church is divided into two parts: the eastern and western. The eastern part
consists of the central part of the church above which is a dome and a big altar space.
The western part is quite narrow, it is longer than the eastern one and aslant towards
the southern side compared to the church's main foundation.
Krka monastery iconostasis consists out of 55 icons made between XV and
XVIII/ XIX century.
Monastery’s rich history is also revealed by its treasury. It consists of more than
2,000 exhibits such as: ancient Orthodox icons, liturgical vessels and vestments,
liturgical books in manuscript dating from XIII and XVIII century. Throughout its long
history, this monastery was a transcribing center. The Krka’s Library also has many old
and extremely valuable printed books.
In the monastery Krka there is an entire gallery of artistic portraits of church
dignitaries.
Considering their number and artistic manufacture, the valuables of the
monastery Krka are among the most richest treasuries of the Serbian Orthodox
Church, right after the treasuries of the monasteries of Chilandar, Dečani and the
Cetinje.
Gathering of Krka’s brotherhood have begun in 1998, when the monks returned
to the monastery. In spite of very difficult conditions, their arrival to the monastery
managed to subsist and revive the spiritual life in this region. The great significance in
the life of Krka monastery has the Seminary of the Holy Three Hierarchs. To be more
precise, in 2001 the Seminary restarted its work, meaning its spiritual and educational
mission, as in Dalmatia, so as in the whole Serbian Orthodox Church.
СА БЛАГОСЛОВОМ ЊЕГОВОГ
ПРЕОСВЕШТЕНСТВА
Г. Г. ФОТИЈА
ПРАВОСЛАВНОГ ЕПИСКОПА
ДАЛМАТИНСКОГ
Издаје:
ИСТИНА
издавачка установа Епархије далматинске
Штампа:
ФинеГраф, Београд
Фотографије:
Драган С. Танасијевић
Марко Вујичић
Архива Епархије
далматинске
Текст:
Сњежана Орловић
Манастир Крка
Николе Тесле бб
22305 Кистање
Тел: +385 22/ 763-230, 763-235
Факс: +385 22/ 763-631
e-mail:
sp-manastir/[email protected]
www: eparhija-dalmatinska.hr