Transcript „ДЕЧАК И ПАС“ ДАНИЛО КИШ ДРАМАТИЗАЦИЈА Ученици ОШ „Јелена Ћетковић“ Београд Ментор Мр Маја Анђелковић Шегуљев ПОЈАВА 1 Динго: “ Срећан сам.

„ДЕЧАК И ПАС“
ДАНИЛО КИШ
ДРАМАТИЗАЦИЈА
Ученици
ОШ „Јелена Ћетковић“
Београд
Ментор
Мр Маја Анђелковић Шегуљев
ПОЈАВА 1
Динго: “ Срећан сам. Имам друга сличног мени. Разумемо
се јер смо имали слично детињство. Како волим са њим
да истражујем по пољанама и сокацима.“
Динго; „А памтим све наше
несташлуке. Једном смо хтели да
побегнемо од куће, јер смо
изгубили краву. Наравно, нисмо
далеко стигли.
Ево, морам да пођем, Анди ме зове
да идемо до реке. Волим дечака,
осећам да ме он воли.
Имам друга, нисам сам.“
ПОЈАВА 2
Анди чита Дингу причу у трави, испод дрвета, у сенци. Пас
пажљиво слуша.
Дечак (док чита):“ Мрда ушима, значи да ме слуша. Разуме ли?
Сигурно да разуме. Друже мој, пријатељу. Знаш ли да ускоро
одлазим.
Анди: „Тако сам тужан. Нећу му
показати да сам забринут. Играћу
се опет с њим. Он је мој једини
прави, верни друг. И највише воли
када му читам роман о дечаку и
псу.“
Динго:“ Звук дечаковог гласа подсећа ме на први пут
када ме је узео у руке. Одмах сам знао. Он је мој.
И ја сам његов.“

Динго: „Анди највише воли да чита роман „Човек, дечак,
пас“. Научио сам га напамет. Ипак, волим да га слушам,
јер Андија чини срећним кад ми чита. Волим када је он
срећан. Знам да ћемо после опет ићи и истраживати село.
Тако је лепо ленчарити са њим.“
ПОЈАВА 3
Динго лежи пред вратима куће. Окреће се око себе, подвио
је реп.
Динго: „ Осећам, дечак је тужан. Осећам, тешко ми је. Страх
ме је растанка. Зар после свих тренутака које смо заједно
провели? Стварно ћеш отићи? Отиснућеш се у свет и мене
заборавити. Зар ћу опет бити сам и несрећан?
Плашим се да ће нестати. Отићи. Без поздрава. Јер, много је
тешко растати се од неког кога волиш.
Осећам, овај растанак нећу преживети. А-ууу, а-ууу.“
ПОЈАВА 4
Анди гледа кроз прозор кола Динга како трчи за њима.
Анди: „Не! Престани да трчиш, Динго. Није моја одлука!
Ја не желим да идем! Хоћу да се заувек останем овде!
Не мучи себе и мене! Немој, молим те!. Стани!
Ја морам да идем. Не желим да идем! Али морам!
Немој! Стани! Зауставиће те
чика Мартин. Зауставиће те!
Али, не бичем! Не бичем!
Немојте га тући! Не! Зашто?
То га боли! Не желим да идем!
Нећу!“
ПОЈАВА 5
Анди чита одговор господина Беркија. Чита и плаче.
Анди: „За све сам ја крив! Није требало да одем, да га
напустим. А нисам имао избора. Требало је да останем.
Требало је да га поново узмем у наручје као
кад је био штене. Као када је био мали. Требало је да будем
тамо. А нисам. Опрости ми, Динго мој, опрости...
ПОЈАВА 6
Динго: „Ово сам ја, када сам волео.“
АУТОРИ:
Наташа Николић, 5/4, слике
 Софија Главичић, 5/3, драматизација
 Милутин Којић, 5/3, драматизација
 Марко Глигоријевић, 5/3, музика

ОШ „Јелена Ћетковић“