Transcript ISTORISKI RAZVOJ RAČUNARA

ISTORIJSKI/POVIJESNI/
HISTORISKI
RAZVOJ RAČUNARA


Potreba za sredstvima koja će omogućiti
čuvanje, prijenos i obradu informacija postoji
od prvih dana ljudske civilizacije.
Posljednjih sto godina dolazi do naglog
razvoja tehnologija koje znatno unapređuju
čuvanje i prenos informacija (fotografija,
kinematografija, telefon, radio, radari i
televizija).



Tokom razvoja ljudskog društva problem
obrade podataka je stalno prisutan.
U početku je ljudski mozak jedino sredstvo
koje može da primi i koristi podatke.
Porastom broja podataka čovjek traži
pomoćno sredstvo za lakšu obradu.
Prve table za računanje zvale su se abaci i
nisu samo omogućile računanja nego su i
uvele koncept pozicionog označavanja, koji i
danas koristimo.
ABAKUS



Prvo sredstvo koje je pomoglo prilikom
obrade podataka zvalo se abakus (engl.
abacus) – (500 g.p.n.e.) .
Abakus je mehaničko pomagalo koje se
koristi za računanje.
Na standardnom abakusu može se sabirati,
oduzimati, dijeliti i množiti.


Abacus je pravougli okvir s nekoliko paralelnih žica.
Svaka žica ima sedam kuglica, dvije iznad i pet
ispod horizontale.
Brojevi se predstavljaju pomicanjem kuglica. Gornje
dvije kuglice imaju vrijednost 5 a donje 1. Pomoću
ove sprave se mogu vršiti sve aritmetičke operacije.


Odlučujući korak u razvoju računara
napravila je tehnika proizvodnje satova.
Prvi mehanički kalkulator konstruisao je
Wilhelm Schickard (Vilhem Šikard) 1623.
godine.
Blaise Pascal (Blez Paskal)


Veliki doprinos automatizaciji procesa
računanja dao je francuski matematičar,
fizičar i filozof Blaise Pascal (Blez Paskal)
(1623-1662).
On je bio "čudo od detete" čijim se
obrazovanjem bavio njegov otac. Dao je
veliki doprinos matematici i fizici. Zbog svega
toga jedan programski jezik koji je nastao 70tih godina XX vijeka nazvan je paskal.



Paskal je 1642. godine, kada je imao samo
19 godina, otpočeo rad na mehaničkom
kalkulatoru koji se naziva Pascaline.
Prvi model je izrađen 1645. godine, a 1652.
godine izrađeno je već 50 prototipova.
Cijena i složenost mašine onemogućili su
dalju proizvodnju, kao i činjenica da je samo
Paskal lično mogao da je popravi. U to
vrijeme, on je već imao druga naučna
interesovanja.

Rad kalkulatora se zasnivao na zupčanicima.
Kasnije verzije su imale 8 zupčanika, što
znači da je kalkulator mogao da računa sa
vrednostima do 9,999.999. Zupčanici su se
okretali samo u jednom smeru pa direktan
rad sa negativnim brojevima nije bio moguć,
već se za negativne brojeve koristio
takozvani "komplement (do 9) broja".

Njemački matematičar i filozof Gottfried
Wilhelm Leibniz (Gotfrid Vilfelm Lajbnic) je
1671. godine izumio spravu - računaljka s
bubnjem (Stepped Reckoner) - koja je mogla
da obavlja sve četiri osnovne aritmetičke
operacije, kao i da izračunava kvadratni
koren.

Prvi zaista uspiješni kalkulator je kreirao Šarl
Savijer Tomas de Kolamr (Charles Xavier
Thomas de Colmar) (1785-1870) 1820.
godine koji je nazvan aritmometar. On je
mogao da sabira, oduzima i množi, a i dijelio
je uz intervenciju korisnika. Ove velike sprave
(zauzimale su cio sto) ušle su u široku
upotrebu i prodavale su se još 90 godina.



1833 Charles Babbage: Mašina sa Ulazom,
Spremištem, & Izlazom.
1941 Konrad Zuse je razvio prvi digitalni
kompjuter namijenjen za opšte potrebe koji je
bilo moguće programirati sa svim aritmetičkim
operacijama, nazvan Z3.
1944 Howard Aiken i Grace Hopper razvili
MARK I, elektro-mehanički kompjuter, korišten
u US mornarici za ozbiljnije proračune.
Mašinu Z3 koju mnogi smatraju da predstavlja prvi elektromehanički digitalni
računar koji je potpuno pod kontrolom programa.
Ovaj računar je uništen 1944. godine u toku rata.
Računar je izgrađen od 2000 releja, za računanje je koristio binarnu aritmetiku.
1945




Grace Murray Hopper je radila u privremenoj zgradi
iz Prvog svjetskog rata na Univerzitetu Harvard.
Na računaru Mark II ona je pronašla prvu
računarsku bubu koja je nastradala od struje.
Prilijepila ju je na dnevnik računara i kad bi kasnije
mašina stala (što se često dešavalo) rekli bi
Howardu Aikenu da "uklanjaju bube" (engl.
debugging) iz računara.
Prva buba i dalje postoji u National Museum of
American History of the Smithsonian Institutions.
Riječ buba i koncept uklanjanja ranije je vjerovatno
koristio Edison, ali se pretpostavlja kako je ovo prva
potvrda da se taj pojam primjenjuje na računare.

30. jun 1945: John Von Neumannov (Fon
Nojman) je napisao naučni rad u kojem je
opisao princip rada računara u kojem su
pohranjeni programi. On je omogućavao
pohranjivanje programa i podataka u
memoriju računara.
1946-1948
1951
1954 IBM



Od sredine 70-tih godina počeo je razvoj
mikroračunara na bazi mikroprocesora.
Prvi takav računar je Altair 8800 iz 1975. godine
zasnovan na Intel procesoru 8080A. Imao je 256
bajtova memorije, nije imao nikakav softver, a
programirao se na mašinskom jeziku.
Zanimljivo je da su programski jezik Basic za Altair razvili
Bil Gejts i Pol Alen koji su kasnije osnovali firmu
Microsoft.


U našoj zemlji je posebno
bio popularan računar
Sinclair Spectrum koji je
za to vrijeme podržavao
jako dobru grafiku i
omogućavao razvoj jako
dobrih igara.
Kao izlazni uređaj koristio
je standardni televizor, a
za ulaz i skladištenje
korišćen je standardni
kasetofon.


Početkom 80-tih godina
(1981) i prestižna firma
IBM je pustila svoj prvi
personalni računar,
takozvani IBM Personal
Computer (IBM-PC) koji je
bio zasnovan na procesoru
Intel 8086.
Prvi IBM-PC su imali brzinu
procesora od 4.7MHz,
unutrašnju memoriju od
128KB, disketnu jedinicu
od 5.25", a disk (koji nije
bio obavezan) je imao
kapacitet od 10MB.




1976 Apple I je u svojoj garaži sastavio
Steve Jobs.
1981 Microsoft DOS, operativni sistem
programiran u IBM PC.
1985 Microsoft Windows, Microsoft je
razvio OS sličan kao Apple-ov.
1990 pojavljuje se Geoworks, konkurencija
Microsoft Windows-a, ali nije dobro prošao.