Transcript Istorijat racunara

RAČUNARSTVO I INFORMATIKA
ISTORIJAT RAZVOJA RAČUNARA
Profesor Jasmina Milić
XIV beogradska gimnazija
Izlaz
Napred
U razvoju računara značajna su četiri momenta
Pamćenje rezultata
Mehanizacija
procesa računanja
Odvojen unos podataka
i automatizacija
procesa računanja
Opštije korišćenje mašine
primenom programa
Vremenski period razvoja računara možemo podeliti na
nekoliko epoha
Praistorija
i antički
period
Nazad
Epoha
računskih
mašina
Elektromehanički
računari
Epoha
vakuumskih
cevi
Epoha
tranzistora
Epoha
integralnih
kola
Epoha
mikroprocesora
Praistorija i antički period
Primitivno brojanje
U početku su ljudi
koristili prste i delove
tela da bi brojali.
Osnove računanja
Kipu
Razvojem trgovine
Zatim počinju da koriste
javila se potreba za
objekte iz prirode da bi
pamćenjem brojeva.
predstavili cifre.
Širom antičkog sveta
Operacije dodavanja i
koristi se kipu,
oduzimanja bile su
kanap sa čvorovima
jednostavno operacije
čiji je različiti oblik
dodavanja ili oduzimanja
predstavljao
različite
Algoritam
grupa objekata na gomilu
se prvi put pominje
delu
cifre aurastojanje
od
Abakus
koja
je služila za računanje.
taškentskog sveštenika
glavnog užeta
Muhammad ibn
Muse mesto.
decimalno
Prva naprava za pomoć u računu bila je abakus.
Al'Khowarizma,
je u devetom
Nastao je 4000 godina pne u Kini ili oko 3000
godina pne ukoji
Babiloniji.
razvio
koncept
pisanog
Na standardnom abakusu mogu se izvesti veku
osnovne
računske
operacije.
procesa koji
treba
slediti
bi se da
Koristi koncept da jedan skup objekta zamenjuje
drugi
skup,
ali i da
koncept
postigao
neki cilj.
jedan objekat zamenjuje kolekciju objekata
- poziciono
označavanje.
Nazad
Epoha računskih mašina
Džon Neper
1594. uvodi logaritme
pomoću kojih se
operacije množenja i
deljenja svode na
sabiranje i oduzimanje.
Njegova najpoznatija
mašina za množenje je
bila "kosti" (engl.
bones).
Vilijam Outred
1622. pronalazi logaritmar (šiber)
Vilhelm Šikard
koji će biti glavni kalkulator
inženjera krajem devetnastog i1623. opisuje mašinu za
početkom dvadesetog veka. računanje koja je
kombinovala koncept
Obezbeđivao je dovoljnu
Neperovih kostiju sa
preciznost za većinu poslova. jednostavnim dodavačem
koji je omogućavao lakše
obavljanje množenja
brojeva sa više cifara.
Međutim, nije pronađena
Blez Paskal
Gotfrid Lajbnic
njena originalna kopija.
1642. pravi prvu mašinu za računanje
sa izumeo je računsku mašinu koja koristi
1671.
automatskim prenošenjem sa jedne koračni cilindrični zupčanik za automatsko
pozicije na drugu. Paskalova mašinadodavanje
broja koji se množi u akumulator.
često zvana "Paskalina“ nije imala veliku
Taj mehanizam je korišćen do današnjih dana.
praktičnu primenu.
I ova mašina nije ušla u širu upotrebu.
Nazad
Napred
Žozef Žakar
•
•
•
•
•
Čarls Tomas
1820. pravi prvi mehanički kalkulator sa
1801.izumeo je automatski razboj koji je
četiri osnovne računske operacije
koristio bušene kartice za kontrolu
šablona u tkaninama. Smatra se da je to(aritmometar).
prva mašina sa programom za
Ovaj kalkulator su mnogi unapređivali
automatski rad. Uvođenje ovih razboja tako
je da je do 1890. godine on mogao da:
prouzrokovalo nemire protiv zamene• akumulira parcijalni rezultat
ljudi mašinama.
• Bejbidž
skladišti i automatski pristupa poslednjim
Čarls
1822. izumeo je diferencnu mašinu s ciljem
da se izračunavaju
rezultatima
(memorija) stavke navigacije i
druge tabele. Deset godina kasnije uvidevši
da je
diferencna mašina sposobna samo
• štampa
rezultat
za jednu operaciju pravi planove za analitičku mašinu koja je imala osnovne
komponente modernog računara. Opisano je pet logičkih komponenti:
memorija – čuva ulazne podatke, međurezultate i rezultate
mlin (danas procesor) – obrada podataka
kontrola – bušene kartice koje su mogle da se koriste za računanje formule za bilo
koju vrednost
ulaz
izlaz
Napred
Džordž Bul
Ada Bajron
1842. predlaže plan za izračunavanje Bernulijevih
1854. opisuje svoj sistem za
brojeva što se smatra prvim programom
simboličko
za računar.
i logičko
U
rasuđivanje
njenu čast jedan programski jezik opštekoji
namene
kasnije
dobio
postaje osnova za
je ime Ada.
mašinski jezik.
Herman Holertih
1890. pravi elektromehaničku mašinu za potrebe obrade podataka
američkog popisa 1890. Ta mašina imala je brojače koji su se aktivirali
pomoću električnih senzora pri prolazu iglice preko bušenih kartonskih
kartica. Kompanija koju je osnovao 1911. za proizvodnju mašina i
kartica kao i pružanje konsultantskih usluga vladama širom sveta
prerasta 1924. u International Business Machines Corporation (IBM).
Nazad
Elektromehanički računari
Colossus
Analogni računar
Z1 – Z4
Počev od 1936. godine
1925. Vanever Buš sa saradnicima
Konrad Cuze započeo je 1934.
u Nemačkoj
razvoj
Alan
Turing razvija
računskih mašina:
konstruiše analogni računar
ideju "univerzalne
mašine" koja može da
korišćen u vojne svrhe. Računar
je
Z1 mehanička
izvrši svaki algoritam
imao električni motor, ali Z2
je i dalje
elektromehanička
koji se može opisati i
to u suštini bila mehanička
koja predstavlja osnovu
Z3
elektromehanička
programibilna
mašina.
za koncept
Mark
I
Z4 poboljšana verzija Z3 "računarstva". Uvodi
koncept
"simboličke
Neki
od
principa
rada
ove
mašine
zadržani
su do
1937. godine Hauard Ajken projektuje Howard
MarkZa
I vreme
obrade".
rata
današnjih
dana
(korišćenje
binarnog
sistema).
njegovImala
tim, izgradio
je
mašinu zasnovanu na elektromagnetnim relejima.
je
seriju
mašina za
ulaz, izlaz, memoriju, aritmetički i upavljački
organ.
dešifrovanje koje su
Grejs
Huper
Mark I je je bio velikih dimenzija (17 m dugačak
i 2.5
m
dostigle
vrhunac
je radila za Ajkena na Harvardu od juna 1944. i postala je treći
programer
na1943.
godine sa računarom
od 750
delova.
računaru Markširok)
I. Na sastavljen
računaru Mark
II 000
pronašla
je prvu računarsku
bubu koja je
Colossusom.
nastradala od struje. Kada bi kasnije mašina stala (što se često dešavalo) rekli bi da
"uklanjaju bube" (engl. debugging) iz računara. Svoj rad je nastavila na računaru
UNIVAC I. Snažno je uticala na razvoj računara i poboljšanju komunikacije između
korisnika i računara. Imala je ključni uticaj na razvoj programskog jezika COBOL
koji je nastao od prvog prevodioca Flow – Matic -a.
Nazad
Epoha vakuumskih cevi
Napravljeni su
prvi elektronski digitalni računari. Računare
ENIAC više ne prave
ABC
pojedinci
već timovi
stručnjaka
uProsper
okviru Ekart,
određenih
Osnovna
Džonprojekata.
Mošli i Džon
Brajner
Džon
Atanasov
i Kliford
Beri 1939.
karakteristika
generacije
biloENIAC
je korišćenje
vakuumskih
cevi.
(Electronic
Numerical
godine
razvili prve
su ABC
računarračunara
- konstruišu
Integrator and Computer) prvi uspešan
Atanasoff-Berry Computer mašinu
posebne namene za rešavanje elektronski računar opšte namene.Težio je oko
30 tona pa je po njemu računarski sistem bez
skupova linearnih jednačina u fizici.
Računar ABC sadržao je osnovneprograma i dobio ime hardver (hardware). Prva
računanja
su iskorišćena za projektovanje
koncepte koji će se pojaviti kasnije
u
EDVAC
UNIVAC
balističkih raketa. Bio
je u upotrebi do
"modernim računarima“
–
Prosper
Ekart
i
U
projektu izrade
računara
EDVAC
(Electronic DiscreetDžon Mošli prave
elektronsku
aritmetičku
jedinicu
i1955.godine.
UNIVACDžon
(Universal
Variable
Computer)
, odmemoriju.
1944. godine, učestvuje
fon Automatic
regenerativnu,
cikličnu
komercijalni
Nojman koji razvija nov koncept u izradiComputer)
računara. Iprvi
program
i
kompjuter
korišćen za obradu
podaci se drže uskladišteni u memoriji računara
istovremeno.
podataka
popisa stanovništva. To je
EDVAC je prva mašina koja je imala magnetne
diskove.
bio prvi računar koji je koristio
magnetne trake. Bio je u upotrebi
do 1963. godine.
Nazad
Epoha tranzistora
Druga generacija obuhvata računare proizvedene krajem pedesetih i u prvoj
polovini šezdesetih godina. Ova generacija zasnovana je na tranzistorima.
Philco Transac S – 2000
1961. godine napravljen je Philco
Transac S – 2000 prvi komercijalni
računar koji je koristio tranzistore.
IBM 1401
1961. godine IBM – ov model
računara 1401 je postigao veliki
komercijalni uspeh tako da se broj
računara u svetu udvostručio.
Nazad
Epoha integralnih kola
1964. godine napravljeno je integralno kolo za praktičnu primenu s pet
tranzistora u jednom čipu, što je bilo glavno unapređenje računara treće
Prvi mikroračunar
PDP – 1 kola SSI (Small
generacije. Ovu generaciju
karakterišu integralna
Scale Integration) sa
64 tranzistora
i MSI (Medium Scale Integration)
Firma
Digital Equipment
sa 1024 tranzistoraCorporation
u jednom čipu.
Magnetni
diskovi su zamenili
(DEC)
1960. godine
magnetne trake.
uvodi prvi mikroračunar PDP – 1.
IBM System/360
Nazad
Za mnoge se svet računara radikalno
promenio 7. aprila, 1964. godine kad je IBM
objavio System/360, prvu IBM familiju
kompatibilnih mašina. IBM-ov princip
kompatibilnosti novih familija računara sa
prethodnim, kao i spajanje poslovnih i
naučnih obrada imao je značajan efekat na
način na koji su mnogi poslodavci počeli da
razmišljaju o računarima.
Epoha mikroprocesora
Generacija PC Proizvođač
procesor
MHz
računara
procesora
Nastavlja
se integracija tranzistora
1981
I
Intel
8086 i 8088
4.77 - 12
LSI
(Large
Scale
Integration):
65
000
1984
II
Intel
80286
8 – 25
(Very Large
1987 VLSIIII
IntelScale Integration):
80386 > 65 000
16 – 40
1990
Intel
80486
IV SVLSI (Super ...) : > 500 000
25 – 133
1990
AMD
486.5 x 86
što je omogućilo
stvaranje mikroprocesora.
1971. godine Marsian Hof
1993
Intel
Pentium
V Intel pravi
AMD čip koji je imao
K 5 osobine centralnog
90 – 200
zaposlen1996
u kompaniji
1996
Cyrix
6 x 86
procesora1997
– četvorobitni procesor
4004.
1972.
Intel
Pentiumgodine
MMX Intel pravi osmobitni
unapređena
AMD
6
166 – 266
procesor1997
8008, a 1978.
godine
šestnaestobitniKprocesor
8086.
V
1997
IBM/Cyrix
6 x 86 MX
Pentium
PRO
1995 procesora prikazan je u tabeli
Dalji razvoj
.
Intel
Pentium II, Celeron
1997
VI
180 – 550
1998
AMD
K6–2
unapređena
Intel
Pentium III, CeleronII
1999
450 - 1300
AMD
K 6 – 3, Athlon
VI
Intel
Pentium IV
2000
VII
> 1000
AMD
Duron, Tunderbird
Godina
Nazad
Razvojem mikroprocesora razvijaju se mikroračunari četvrte generacije
Napred
MITS Altair
Apple I
Apple II
1975. godine pojavljuje
prvi i Stefan Voznijak koji su1977.
Stiv se
Džobs
se predstavljen je
personalni računar MITS
Altair
iz hobija
bavili računarima razvili suApple II koji je imao
uglavnom prodavan1976.
u delovima
zaApple I, koji se prodavao
računar
tastaturu, napajanje i
sastavljanje. Imao jeumemoriju
od
256
delovima tako da nije postigao veliki
mogao je da generiše
bajtova i nije imao tastaturu, ekran i
komercijalni se
uspeh.
grafiku u boji. 1978.
eksternu memoriju. Programirao
godine uvedena je
korišćenjem prekidača na kućištu, a
disketakompanije
umesto
kaoUizlaz
koristio
je sijalice.
prvoj
polovini
osamdesetih godina prošlog veka mnoge
magnetnih
kaseta.
razvijaju personalne računare. Kod nas su bili najpoznatiji
računari:
Spectrum
Commodore 64
Atari
Svi ovi računari su imali procesor, memoriju i tastaturu, a kao izlaznu
jedinicu televizor. Za čuvanje programa koristili su kasetofon.
Napred
IBM PC
1981. godine kompanija IBM
razvija IBM PC koji je ubrzo
postao standard oko koga su
brojne druge kompanije
dizajnirale svoje računare.
IBM PC/XT
1983. godine pojavljuje se IBM
PC/XT (extended technology) koji
ima memoriju od 128 do 256 KB i
disk od 10 MB.
Apple Lisa i Macintosh
1983. godine kompanija Apple
Computers uvodi računar Lisa. Imao
je grafičko okruženje i pokazivanjem
miša na sličice aktivirale su se
komande. Ovaj računar otvorio je put
razvoju Apple Macintosh – a.
IBM AT
1984. godine predstavljen je IBM AT
(advanced technology) ima Intelov
procesor 80286, memoriju do 512 KB,
disk do 20 MB i disketne jedinice od
360 KB do 1.2 MB.
Napred
Compaq PC
1986. godine Compaq uvodi prvi PC
baziran na procesoru Intel 80386.
IBM PC 2
1987. godine IBM uvodi svoju familiju računara PC 2.
Nazad
1989. godine počinje proizvodnja PC sa procesorom 80486, a od
1993. godine PC baziranog na procesoru Pentium.