Transcript Racionalna upotreba lekova kod nas

РАЦИОНАЛНА ТЕРАПИЈА КОД НАС
В.Радоњић
Uticaj potrošnje lekova i njihovih troškova
na zdravlje ljudi
Trenutno se u zemljama EU registruje
i prodaje više od 100 000 lekova.
Ukupna dnevna potrošnja aktivnih
sastojaka izražava se u tonama čija je
cena veća od 100 milijardi evra
godišnje (od čega 2/3 snose državni
zdravstveni sistemi).
STANJE MATERIJE MEDIKE U Republici SRBIJI
860
1806
Broj INN
Broj registrovanih lekova
domaći
proizvođači
strani
proizvođači
566
1240
Broj različitih oblika i
pakovanja
3471
Broj neregistrovanih INN koji
se nalaze na listi RZZO (lista
D)
74
Postupak procene upotrebe lekova uključuje
tri komplementarna koraka:
• određivanje “korisne” strane molekula ili proizvoda, na
primer kvalitativna i kvantitativna procena njegovog
terapeutskog dejstva
• proučavanje “riskantne”strane leka, kako putem
eksperimenta tako i u normalnim uslovima nege
• procenu uticaja lečenja tim lekom na stanje i razvoj bolesti
u društvu.
FARMAKOEPIDEMIOLOGIJA
je nauka koja se bavi proučavanjem upotrebe
i efekata lekova na velikom broju ljudi populaciji, pri čemu posebnu pažnju obraća
na odnos korisnih i štetnih efekata.
FARMAKOEPIDEMIOLOGIJA
FARMAKOLOGIJA
EPIDEMIOLOGIJA
UPOTREBA
LEKOVA
SOCIOLOGIJA
PUT ISTRAŽIVANJA I RAZVOJA
NOVOG LEKA
FARMAKOEPIDEMIOLOGIJA
OBUHVATA:
• MARKETING
• DISTRIBUCIJU
• PROPISIVANJE
• KORIŠĆENJE (UPOTREBU) LEKOVA U DRUŠTVU
UPOTREBA LEKOVA – SZO obuhvata istraživanja
“marketinga, distribucije, propisivanja i
upotrebe lekova u društvu, sa posebnim
naglaskom na medicinske, društvene i
ekonomske posledice”
SZO je razvila ATC/DDD metodologuju
praćenja upotrebe lekova, koja omogućava
primenom
jedinstvene
klasifikacije
i
univerzalne statističke jedinice, poređenje
upotrebe lekova sa svih aspekata, u različitim
sredinama, regionima, zemljama.
VAŽNI DATUMI VEZANI ZA RAZVOJ
UPOTREBE LEKOVA
Oslo, Simpozijum
o potrošnji lekova
Friebel
Moskva Simpozijum o
toksičnosti lekova
SZO preporučuje
ATC/DDD
SZO
osniva DURG
Engel i Siderius
1966
1980
1967-68
1964
1969
1970
1996
1981
JKL
SZZZ
osniva
Stručni savet za
potrošnju lekova
Savetovanje
Metode analize
upotrebe lekova
ZAŠTO SU LEKOVI VAŽNI?
Lekovi imaju predviđeno terapijsko dejstvo: tj. poboljšanje
stanja pacijenta ili sprečavanje nastanka bolesti i
ublažavanje simptoma.
Lekovi mogu da izazovu greške u lečenju i druge slične
probleme: pacijenti koji uzimaju lek bez medicinski validne
indikacije, pacijenti koji primaju pogrešan lek ili pravi lek na
pogrešan način, pacijenti koji ne dobijaju lek koji im treba,
pacijenti na kojima se ispoljavaju neželjene reakcije leka
Lekovi su ekonomsko breme i nameću spekulativne
troškove: jedan veliki deo izdvajanja za zdravstvenu
zaštitu su farmaceutski troškovi koji rastu brže od svih
drugih u okviru zdravstva.
Potrošnja lekova ima i ekotoksikološki uticaj time što
u okolinu, kroz otpadnu vodu, puštaju farmakološki
aktivne supstance koje mogu da zagade pijaću vodu,
reke, mora i zemljište.
Iz perspektive javnog zdravstva, postoji nekoliko
razloga za merenje potrošnje lekova i troškova:
Propisivanje leka je jedna od najčešćih intervencija i
jedan od najčešćih medicinskih poteza.
Većina recepata su ponovljeni recepti za lekove za
lečenje hroničnih stanja, naročito kod starijih.
Iz perspektive javnog zdravstva, postoji nekoliko
razloga za merenje potrošnje lekova i troškova:
• lekovi mogu da imaju štetni efekat na zdravlje zbog
medicinskih problema
• medicinski problemi su značajan uzrok smrtnosti i
većina njih se može sprečiti
• podaci o potrošnji mogu da budu koristan imenilac
za analizu farmakovigilanse
Veoma je značajno da komparativne informacije o
potrošnji lekova budu dostupne javnosti tako da ovaj
sektor, u kome široki finansijski interesi igraju
značajnu ulogu, postane sve transparentniji.
USPOSTAVLJANJE STANDARDA U POGLEDU
TROŠKOVA I POTROŠNJE
• Omogućava
merenje kvaliteta nege i
identifikaciju oblasti u kojima se mogu unaprediti
kvalitet farmaceutskih usluga i terapijski ishod uz
smanjenje rizika za pacijenta i poboljšanje
delotvornosti državnih farmaceutskih sistema
• Iz svih ovih razloga je važno raspolagati
podacima kojima se mogu uporediti i pratiti
potrošnja lekova i njihovi troškovi u različitim
sredinama, zemljama, regionima
Da bi se to postiglo, treba rešiti
dva aspekta i problema:
1.
2.
izvori podataka i potrošnja lekova i troškovi
farmaceutski indikatori za praćenje potrošnje
lekova i troškova
Izvori podataka
• podaci o prodaji dobijeni od farmaceutskih kompanija
i/ili veletrgovina
• podaci o izdatim lekovima dobijeni od apoteka
• podaci o nadoknadi dobijeni od državne zdravstvene
službe, socijalnog osiguranja i trećih lica
• podaci o receptima koje su izdali lekari opšte prakse
i drugi propisivači.
Farmaceutski indikatori za
praćenje potrošnje i troškova lekova
• ATC/DDD sistem
• ACD/DDD sistem je dokazano koristan u
prevazilaženju razlika i njega SZO predlaže kao
evropski standard još 1981, a kao svetski 1996.
Potrošnja lekova, epidemiologija i implikacije
na javno zdravstvo





Odnos starosti i potrošnje lekova
Odnos najčešćih bolesti i potrošnje lekova
Odnos potrošnje lekova i troškova
Odnos potrošnje lekova i drugih zdravstvenih resursa
Uticaj potrošnje lekova na javno zdravstvo
Indikatori - kriterijumi potrošnje
• Potrošnja izražena u DDD
• Potrošnja izražena kao DDD/1000stanovnika/dan
Indikatori troškova
 Troškovi lekova prema ukupnim zdravstvenim troškovima
 Troškovi lekova po glavi stanovnika
 Troškovi u eurima po DDD
 Troškovi generičkih lekova prema ukupnim zdravstvenim
troškovima; potrošnja generičkih lekova prema ukupnoj
potrošnji lekova
 Troškovi novih lekova prema ukupnim zdravstvenim
troškovima; potrošnja novih lekova prema ukupnoj potrošnji
lekova
 Prvih 10 farmakoloških klasa do II nivoa ATC
 Prvih 10 lekova do V nivoa ATC
• troškovi lečenja u Srbiji izdvaja oko 140 Eura po glavi
stanovnika,
• a za troškove lekova oko 30 Eura po glavi stanovnika
Troškovi za lekove po glavi stanovnika
na godišnjem nivou
EURO
350
300
Srbija
Hrvatska
Makedonija
Rumunija
BIH
Slovenija
Evropa
250
200
150
100
50
0
troškovi za lekove/st/god
Ukupan promet lekova u 2004, 2005, 2006 i 2007.
godini u Republici Srbiji
Godina
Dinari
Godišnji porast u (%) u
odnosu na ukupan
promet u 2004.godini
2007
54.690.625.906,61
126.49
2006
42.389.483.753,40
75.23
2005
32.143.911.098,04
32.87
2004
24.190.614.359,06
Porast ukupnog prometa u 2005, 2006 i 2007. godini u odnosu na
ukupan promet u 2004. godini
u milijardama dinara
126.49%
70
75.23%
50
32.87%
2004 godina
30
10
2004
1
2005
2
2006
3
2007
4
World Pharmaceutical Market Summary
IMS Health
NORTH AMERICA $224.6 billion up 3%
U.S.A.
$207.4 billion up 1%
CANADA
$17.2 billion up 6%
EUROPE (TOP 5) $116.8 billion up 3%
GERMANY $35.4 billion up 6%
FRANCE
$31.6 billion up 3%
UK
$17.0 billion down 1%
ITALY
$17.4 billion up 1%
SPAIN
$15.3 billion up 6%
JAPAN (including hospitals) $64.4 billion up 4%
LATIN AMERICA (TOP 3) $24.1 billion up 9%
BRAZIL
$12.2 billion up 10%
MEXICO
$8.8 billion up 5%
ARGENTINA $3.0 billion up 20%
AUSTRALIA/NZ
$8.1 billion up 12%
Procentualno učešće ATC grupa u ukupnom prometu
le k o v a u 2 0 0 4 ., 2 0 0 5 ., 2 0 0 6 . i 2 0 0 7 . g o d in i
(%)
30
25
20
15
10
5
0
A
B
C
D
G
H
J
L
M
N
ATC grupe
2004
2005
2006
2007
P
R
S
V
Potrošnja lekova prema DDD/1000 st./dan u 2004. godini u
Srbiji i Hrvatskoj
Rang
DDD/1000 st/ dan
SRBIJA
ATC grupe
A
ALIMENTARNI TRAKT I METABOLIZAM
B
DDD/1000 st/ dan
HRVATSKA
83.19
76.54
KRV I KRVOTVORNI ORGANI
158.35
70.74
C
KARDIOVASKULARNI SISTEM
331.02
251.95
D
KOŽA I POTKOŽNO TKIVO DERMATOLOŠKI LEKOVI
0.02
0.29
G
GENITOURINARNI SISTEM I POLNI HORMONI
15.86
9.72
H
HORMONSKI PREPARATI ZA SISTEMSKU PRIMENU,
IZUZEV POLNIH HORMONA I INSULINA
16.32
16.27
J
ANTIINFEKTIVNI LEKOVI ZA SISTEMSKU PRIMENU
34.74
23.89
L
ANTINEOPLASTICI I IMUNOMODULATORI
1.52
2.30
M
MIŠIĆNO – KOSTNI SISTEM
110.35
43.22
N
NERVNI SISTEM
160.73
137.89
P
ANTIPARAZITICI, INSEKTICIDI I REPELENTI
0.60
0.33
R
RESPIRATORNI SISTEM
164.55
40.40
S
ČULNI ORGANI
6.71
12.22
V
OSTALO
0.00
0.02
1.083.97
658.14
UKUPNO:
Broj DDD/1000 st/d
u 2004. godini
Uporedni prikaz potošnje lekova u DDD/ 1000 st/d
u 2004. godini u Srbiji i Hrvatskoj
400
300
200
100
0
C
R
N
B
M
A
J
H
G
S
L
ATC grupa
Republika Srbija
Republika Hrvatska
P
D
V
Potrošnja deset najviše zastupljenih lekova po INN-u
u 2004. godini u Republici Srbiji
Internacionalni nezaštićeni naziv (INN)
ATC
DDD/1000st/dan
u 2004. godini
R01AA08
nafazolin
115,25
B03BA03
hidroksokobalamin
94,92
C09AA02
enalapril
91,26
M01AE01
ibuprofen
50,80
N05BA01
diazepam
49,62
B03BB01
folna kiselina
48,84
M01AB05
diklofenak
48,8
N05BA08
bromazepam
33,46
A11GA01
askorbinska kiselina
29,41
C01DA14
izosorbidmononitrat
22,74
Potrošnja deset najviše zastupljenih lekova po INN-u
u 2004. godini u Republici Hrvatskoj
Internacionalni nezaštićeni naziv (INN)
ATC
DDD/ 1000 st/d u
2004. godini
B01AC06
acetilsalicilna kiselina
39,05
C03CA01
furosemid
37,96
C08CA01
amlodipin
30,79
C09AA03
lizionopril
22,5
B03BB01
folna kiselina
19,78
M01AB05
diklofenak
19,41
N05BA01
diazepam
18,7
C10AA01
simvastatin
17,81
A11GA01
askorbinska kiselina
17,57
C07AB03
atenolol
14,91
The top 5 therapy classes at ATC3 level in the
12 months to July 2008 were:
•
•
•
•
•
C10A – Cholesterol & trigly. regulators
A2B - Antiulcerants
N6A – Antidepressants & mood stabilisers
N5A - Antipsychotics
N3A – Antiepileptics
Izvor: IMS Health
Potrošnja deset najviše zastupljenih podgrupa
u 2004. godini u Republici Srbiji
ATC
Nazivi popdgrupa
DDD/1000
st/dan
B03
Antianemici
146,5
R01
Nazalni preparati
132,61
C09
Lekovi koji deluju na renin-angiotenzin sistem
128,38
N05
Psiholeptici
124,81
M01
Antiinflamatorni i antireumatski proizvodi
109,65
C01
Terapija bolesti srca
62,12
C08
Blokatori kalcijumskih kanala
46,31
C07
Blokatori beta adrenergičkih receptora
37,08
J01
Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu
33,32
A11
Vitamini
32,28
Potrošnja deset najviše zastupljenih podgrupa
u 2004. godini u Republici Hrvatskoj
DDD/1000
st/dan
ATC
Nazivi popdgrupa
N05
Psiholeptici
66,72
C09
Lekovi koji deluju na renin-angiotenzin sistem
62,25
C03
Diuretici
53,49
C08
Blokatori kalcijumskih kanala
52,36
B01
Antitrombotici
42,48
N02
Analgetici
41,77
M01
Antiinflamatorni i antireumatski proizvodi
36,72
A10
Antidijabetici
31,34
C01
Terapija bolesti srca
28,14
C10
Hipolipemici
28,13
Potrošnja lekova prema DDD/1000 st./dan u 2005. godini
u Srbiji i Hrvatskoj
Rang
ATC grupe
DDD/1000 st/ dan
SRBIJA
DDD/1000 st/ dan
HRVATSKA
66,38
58,98
A
Alimentarni trakt i metabolizam
B
Krv i krvotvorni organi
183,35
48,72
C
Kardiovaskularni sistem
192,34
190,81
D
Koža i potkožno tkivo
0,02
0,26
G
Genitourinarni sistem i polni hormoni
7,31
21,39
H
Hormonski preparati za sistemsku primenu, isključujući polne
hormone i insuline
6,19
11,33
J
Antiinfektivni lekovi za sistemsku primenu
13,48
23,55
L
Antineoplastici i imunomodulatori
2,05
3,01
M
Mišićno-kostni sistem
31,99
37,29
N
Nervni sistem
286,02
79,81
P
Antiparazitni proizvodi, insekticidi i sredstva za zaštitu od insekata
0,21
0,37
R
Respiratorni sistem
40,19
38,78
S
Senzorni organi
0,0000
8,69
V
Ostalo
0.0001
0,02
829,54
684,97
UKUPNO
Uporedni prikaz potrošnje lekova u DDD/ 1000
Broj DDD/1000 st/d u
2005. godini
s t/d u 2 0 0 5 . g o d in i
350
300
250
200
150
100
50
0
A
B
C
D
G
H
J
L
M
N
P
ATC grupa
Republika Srbija
Republika Hrvatska
R
S
V
Potrošnja deset najviše zastupljenih lekova po INN-u
u 2005. godini u Republici Srbiji
Internacionalni nezaštićeni naziv (INN)
ATC
DDD/ 1000 st/d u 2005.
godini
N06AG 02
moklobemid
194,78
B01AC 06
acetilsalicilna kiselina
150,64
C09AA 02
enalapril
66,68
A11GA 01
askorbinska kiselina
35,72
M01AB 05
diklofenak
20,85
B03BB 01
folna kiselina
19,20
N02BE 01
paracetamol
18,55
C08CA 01
amlodipin
18,13
R05DA 04
kodein
17,02
N05BA 01
diazepam
16,71
Potrošnja deset najviše zastupljenih lekova po INN-u
u 2005. godini u Republici Hrvatskoj
Internacionalni nezaštićeni naziv (INN)
ATC
DDD/ 1000
st/dan
C08CA01
amlodipin
30,79
B01AC06
acetilsalicilna kiselina
39,05
C03CA01
furosemid
37,96
C09AA03
lizionopril
22,5
B03BB01
folna kiselina
19,78
M01AB05
diklofenak
19,41
N05BA01
diazepam
18,7
C10AA01
simvastatin
G03CA03
estradiol
13,8
C07AB03
atenolol
14,91
17,81
Potrošnja deset najviše zastupljenih podgrupa
u 2005. godini u Republici Hrvatskoj
ATC
Nazivi popdgrupa
DDD/1000
st/dan
N05
Psiholeptici
53,14
C09
Lekovi koji deluju na renin-angiotenzin sistem
45,63
C08
Blokatori kalcijumskih kanala
45,40
M01
Antiinflamatorni i antireumatski proizvodi
31,58
A10
Antidijabetici
28,67
C10
Hipolipemici
27,47
C03
Diuretici
27,33
B03
Antianemici
24,98
B01
Antitrombotička sredstva
23,58
C01
Terapija bolesti srca
22,52
Potrošnja lekova prema DDD/1000 st./dan u 2006. godini
u Srbiji i Hrvatskoj
Rang
ATC grupe
DDD/1000 st/ dan
SRBIJA
DDD/1000 st/ dan
HRVATSKA
A
Alimentarni trakt i metabolizam
36,37
83,83
B
Krv i krvotvorni organi
61,78
44,80
C
Kardiovaskularni sistem
181,97
286,43
D
Koža i potkožno tkivo
0,04
0,38
G
Genitourinarni sistem i polni hormoni
5,15
14,06
H
Hormonski preparati za sistemsku primenu, isključujući polne hormone i
insuline
5,18
16,36
J
Antiinfektivni lekovi za sistemsku primenu
15,92
25,82
L
Antineoplastici i imunomodulatori
1,61
3,86
M
Mišićno-kostni sistem
22,38
50,43
N
Nervni sistem
199,40
114,87
P
Antiparazitni proizvodi, insekticidi i sredstva za zaštitu od insekata
0,19
0,50
R
Respiratorni sistem
30,36
42,17
S
Senzorni organi
0,0000
12,53
V
Ostalo
0,0000
0,05
560,33
696,10
UKUPNO
Uporedni prikaz potrošnje lekova u DDD/1000 st/d
Broj DDD/1000 st/d u
2006. godini
u 2 0 0 6 . g o d in i
350
300
250
200
150
100
50
0
A
B
C
D
G
H
J
L
M
N
P
ATC grupa
Republika Srbija
Republika Hrvatska
R
S
V
Potrošnja deset najviše zastupljenih lekova po INN-u
u 2006. godini u Republici Srbiji
Internacionalni nezaštićeni naziv (INN)
ATC
DDD/ 1000
st/d
N06AG 02
moklobemid
139,70
C09AA 02
enalapril
55,80
B01AC 06
acetilsalicilna kiselina
39,57
C03AA 03
hidrohlortiazid
19,11
C08CA 01
amlodipin
18,43
B03BB 01
folna kiselina
15,53
M01AB 05
diklofenak
14,41
N02BE 01
paracetamol
11,74
N05BA 01
diazepam
11,33
R05DA 04
kodein
11,24
Potrošnja deset najviše zastupljenih lekova po INN-u
u 2006. godini u Republici Hrvatskoj
Internacionalni nezaštićeni naziv (INN)
ATC
DDD/ 1000
st/dan
C08CA01
amlodipin
42,74
C03CA01
furosemid
27,38
C09AA03
lizionopril
24,84
N05BA01
diazepam
23,00
B01AC06
acetilsalicilna kiselina
22,41
C10AA01
simvastatin
20,87
C10AA05
atorvastatin
20,73
M01AB05
diklofenak
20,34
C09AA05
ramipril
17,30
N05BA12
alprazolam
16,14
Potrošnja deset najviše zastupljenih podgrupa
u 2006. godini u Republici Srbiji
ATC
Nazivi popdgrupa
DDD/1000
st/dan
N06
Psihoanaleptici
143,32
C09
Lekovi koji deluju na renin-angiotenzin sistem
85,18
B01
Antitrombotička sredstva
40,77
N05
Psiholeptici
33,28
C08
Blokatori kalcijumskih kanala
28,91
C03
Diuretici
24,93
M01
Antiinflamatorni i antireumatski proizvodi
21,72
B03
Antianemici
21,00
C01
Terapija bolesti srca
19,43
C07
Blokatori beta adrenergičkih receptora
16,37
Potrošnja deset najviše zastupljenih podgrupa
u 2006. godini u Republici Hrvatskoj
ATC
Nazivi popdgrupa
DDD/1000
st/dan
N06
Psihoanaleptici
143,32
C09
Lekovi koji deluju na renin-angiotenzin sistem
85,18
B01
Antitrombotička sredstva
40,77
N05
Psiholeptici
33,28
C08
Blokatori kalcijumskih kanala
28,91
C03
Diuretici
24,93
M01
Antiinflamatorni i antireumatski proizvodi
21,72
B03
Antianemici
21,00
C01
Terapija bolesti srca
19,43
C07
Blokatori beta adrenergičkih receptora
16,37
Potrošnja lekova po ATC grupama u DDD/1000 st/
dan u 2004., 2005., 2006. i 2007. godini u
Apotekarskim ustanovama u Republici Srbiji
ATC grupa
UKUPNO
2004
2005
2006
2007
DDD/1000 st/dan
DDD/1000 st/dan
DDD/1000 st/dan
DDD/1000 st/dan
A
42,23
66,38
36,37
53,81
B
154,08
183,35
61,78
78,61
C
140,67
192,34
181,97
246,99
D
0,01
0,02
0,04
0,04
G
5,29
7,31
5,15
7,12
H
4,83
6,19
5,18
5,87
J
14,66
13,48
15,92
29,80
L
0,85
2,05
1,61
1,36
M
32,33
31,99
22,38
32,17
N
354,69
286,02
199,40
169,08
P
0,18
0,21
0,19
0,22
R
21,52
40,19
30,36
26,04
S
0,00
0,0000
0,0000
0,0000
V
0,00
0,00
0,0000
0,0000
771,33
829,54
560,33
651,11
Potrošnja lekova po ATC grupama u DDD/1000 st/
d a n u A p o te k a rs k im u s ta n o v a m a u R e p u b lic i
Broj DDD/1000
st/dan
S rb iji
400
300
200
100
0
A
B
C
D
G
H
J
L
M
N
ATC grupe
2004
2005
2006
2007
P
R
S
V
Potrošnja lekova po ATC grupama u DDD/ 100
bolničkih dana u 2004., 2005., 2006. i 2007. godini
u Republici Srbiji
ATC grupe
2004
2005
2006
2007
DDD/100 bolničkih
dana
DDD/100 bolničkih
dana
DDD/100 bolničkih
dana
DDD/100 bolničkih
dana
A
359,93
341,89
176,92
426,51
B
601,57
859,12
733,41
358,07
C
750,15
339,08
190,93
152,03
D
0,03
0,01
0,09
0,05
G
23,95
25,98
7,75
18,06
H
218,49
282,66
66,23
102,54
J
112,47
119,61
135,82
100,70
L
0,80
1,14
3,94
7,56
M
45,37
50,25
38,19
32,01
N
585,86
918,57
457,53
219,61
P
0,62
0,62
0,63
1,17
R
46,11
52,69
35,80
31,07
S
0,00
0,00
0,00
0,00
V
0,4605
1,0394
0,6854
0,7836
UKUPNO
2745,36
2991,63
1847,23
1449,38
Potrošnja lekova po ATC grupama u DDD/ 100 bolničkih dana u
Broj DDD/100
bolničkih dana
Bolnič kim ustanov ama u Re publici Srbiji
1000
800
600
400
200
0
A
B
C
D
G
H
J
L
M
N
ATC grupe
2004
2005
2006
2007
P
R
S
V
Potrošnja lekova u KBC Kragujevac prikazana prema
DDD/100bolesničkih dana
u periodu 2004-2007.godina
ATC
Naziv podgrupe
2004
2005
2006
2007
J01AA
tetraciklini
0,52
0,68
0,51
0,56
J01BA
amfenikol
⁄
⁄
2,50
3,12
J01CA
penicilini širokog spektra
148,86
114,51
106,82
57,67
J01DB
cefalosporini, i generacije
40,51
36,77
67,38
12,72
J01DC
cefalosporini, ii generacije
0,92
2,54
2,57
6,14
J01DD
cefalosporini, iii generacije
7,24
127,61
120,42
203,98
J01DE
cefalosporini, iv generacije
0,13
0,07
0,06
0,05
J01DH
karbapenemi
1,44
1,2500
2,09
3,73
J01FA
makrolidi
4,06
4,57
5,61
4,88
J01FF
linkozamidi
1,540
1,94
2,89
4,82
J01GA
streptomicini
26,300
18,26
11,81
6,13
J01GB
ostali aminoglikozidi (gentamicin)
65,14
68,68
60,50
87,69
J01MA
fluorohinoloni
2,50
4,64
6,22
6,32
J01XA
glikopeptidni antibakterijski lekovi
0,18
0,51
0,36
1,47
J01XC
steroidni antibakterijski lekovi (fusidinska kiselina)
0,05
0,0159
J01XD
derivati imidazola
1,04
0,27
1,14
1,42
298,47
382,37
390,90
401,80
UKUPNO
0,00
Potrošnja lekova u KBC Srbija prikazana prema
DDD/100bolesničkih dana
u periodu 2004-2007.godina
ATC
Naziv podgrupe
2004
2005
2006
2007
J01AA
tetraciklini
3,06
2,46
1,75
1,75
J01BA
amfenikoli
/
/
0,0019
0,0461
J01CA
penicilini širokog spektra
120,06
61,72
10,76
10,8
J01DB
cefalosporini, I generacija
11,72
61,64
6,26
1,4
J01DC
cefalosporini, II generacija
0,39
0,92
2,14
2,82
J01DD
cefalosporini, III generacija
82,86
46,79
12,13
13,5
J01DE
cefalosporini, IV generacija
0,099
0,79
0,9
0,9
J01DH
karbapenemi
0,59
4,19
5,9
1,26
J01FA
makrolidi
2,64
2,27
3,45
4,55
J01FF
linkozamidi
2,83
1,2
0,222
0,0003
J01GA
streptomicini
40,058
33,15
0,57
0,55
J01GB
ostali aminoglikozidi
63,67
54,02
258,46
4,42
J01MA
fluorohinoloni
10,77
7,72
11,53
7,4
J01XA
glikopeptidni antibakterijski lekovi
0,41
0,68
1,36
1,73
J01XC
steroidni antibakterijski lekovi
0,056
0,0007
/
/
J01XD
derivati imidazola
0,81
1,82
1,88
2,88
340,06
279,53
317,94
54,78
UKUPNO
Zaključak
Predstavljeni podaci, koji se javno publikuju
govore nam o vrstama i količinama lekova koji
su korišćeni u periodu 2004. - 2007. godina u
Republici Srbiji
Primenom ATC/DDD metodologije omogućen je
uvid u to koliki je broj stanovnika (od njih 1000)
koristio određeni lek tokom jednog dana
www.alims.sr.gov.yu
Zaključak
• Najviše sredstava u 2004. je izdvojeno
za sledeće lekove (INN): enalapril,
diklofenak, cilazapril, amlodipin, ranitidin;
u 2005. redosled je: enalapril, diklofenak,
amlodipin, cilazapril, ranitidin; u 2006.
enalapril, amlodipin, diklofenak, ranitidin,
cilazapril; a 2007. enalapril, amlodipin,
diklofenak, ranitidin, ceftriakson.
Zaključak
• Obradom podataka po DDD prvo mesto u
2004. zauzima hidroksokobalamin sa 94,92
DDD/1000 st/d; u 2005. na prvom mestu je
enalapril sa 98,56 DDD/1000 st/d; u 2006. na
prvom mestu je enalapril sa 118,33 DDD/1000
st/d, a u 2007. na prvom mestu je enalapril sa
101,77 DDD/1000 st/d.
Zaključak
Upoređenjem ovih podataka sa podacima o
izdvojenim
sredstvima
za
lekove
zdravstvenog osiguranja
i ostalim
indikatorima dobija se detaljniji uvid u
stanje farmakoterapije danas kod nas.
www.alims.sr.gov.yu
Nacionalni centar za informacije o
lekovima i medicinskim sredstvima
[email protected]
www.alims.sr.gov.yu