Transcript POLITI*KI SISTEM VELIKE BRITANIJE

Doc. dr Zlatiborka Popov Momčinović
“DOBRA VLADAVINA”
 Tokom istorije, ljudi su težili da definišu pojam “dobre
vladavine” i mahanizme za njeno postizanje.
 Platon je u Državi pokušao da je definiše na tzv. etičkim ali
i funkcionalnim principima, Aristotel je kroz komparativni
pristup postojećih oblika vlasti tražio najbolji oblik, Džon
Lok je zahtevao takav oblik vlasti koje bi se bazirao na
“ugovoru” sa slobodnim individuama/građanima da bi se
na toj osnovi težilo zajedničkim političkim ciljevima.
 Većina mislica smatra da je, da bi se uspostavila “dobra
vladavina” neophodno formirati određene političke
institucije, urediti njihove nadležnosti i odnose i
kontrolisati ih.
Specifičnost britanskog modela
 Džon Stjuart Mil: Da bi postojala demokratska vlast
neophodno je da postoji demokratsko društvo.
 Stoga je neophodno da političke institucije budu u
skladu sa društveno-političkim kontekstom. Dobra
vladavina se ne može nametnuti odozgo.
 Britanije je primer političkog sistema u kojem sama
politička praksa i kontekst proizvodi politički sistem
što po mnogima stvara socijalnu bazu za tzv. “dobru
vladavinu”.
Ustav
 Za razliku od većine Zapadnih demokratija, Britanija nema
pisani ustav koji definiše političke institucije i procedure
britanskog političkog sistema.
 Britanski ustav se sastoji od običaja, tradicije, istorijskih
dokumenata i odluka parlamenta koje pak nikad nisu bile
kodifikovane u jedan dokument ali jesu pretočeni u
političku kulturu.
 Kumulativna priroda britanskog ustava omogućava
jedinstvo i kontinuitet kroz istoriju.
 I dok tzv. kodifikovani, čvrsti ustavi sprečavaju lakšu
adaptaciju na društveno-političke promene, britanski ustav
pak zbog svoje fleksibilnosti pak može da proizvede
konfuziju.
Osnovna definicija
 Velika Britanija je parlamentarna ustavna monarhija.
 Politička istorija Velike Britanije je obeležena borbom
između monarha i parlamenta za prevlast a što se vidi iz
najznačajnijih momenata britanske istorije:
-1215: Kralj Džon potpisuje Magna Charta čime ograničava
svoju moć i garantuje određena prava plemstvu
-1688: Slavna Revolucija koja dovodi do smene Džemsa II
pošto je pokušao restauraciju Katolicizma
1689: Donošenje povelje o pravima (Bill of Rights) koja je
potvrdila političku suprematiju Parlamenta u odnosu na
krunu a koju su potpisali William III i Mary II koji su
stupili na presto.
Demokratizacija
 Demokratizacija društva je išla postepeno, i ako postoji mit
o tzv. nenasilnom i postepenom razvoju političkog sistema
to nije u potpunosti tačno budući da ograničavanje vlasti
krune nije išla bez upotrebe nasilja, npr. 1642-1649. kada je
došlo do smaknuća kralja Čarlsa I i uspostavljanja diktature
pod Kromvelom. Nakon toga je došlo do restauracije
monarhije ali uz ogromne ustupke parlamentu na koji se
zapravo prenosi suverenitet i garantuje širok dijapazon
građanskih prava.
 Borba za proširivanjem prava glasa i demokratizaciju nije
bila bez nasilja, ali je išla postepeno:
-1832: Promenom izbornog zakona ukidaju se privilegije tzv.
“trulim biračkim oblastima, 1867. pravo glasa dobija niža
srednja klasa, 1872. uvodi se tajno glasanje;
...
 Početkom XIX veka samo je oko 3% stanovništva imalo pravo
glasa.
 -1832: Promenom izbornog zakona ukidaju se privilegije tzv.
“trulim” biračkim oblastima napuštenim usled industralizacije, a
ujedno pravo glasa dobija bogata srednja klasa smanjivanjem
imovinskog cenzusa potrebnog da bi se dobilo pravo glasa; 1867.
pravo glasa dobija niža srednja klasa; 1872. uvodi se tajno
glasanje; 1884. pravo glasa dobijaju i radnici ali je starosni prag
iznad 25 godina; 1911. ukida se nadmoć Doma lordova u odnosu
na Dom komuna; 1918. pravo glasa dobijaju sve žene starije od 30
godina i muškarci od 21 godinu; 1928. ukida se ta razlika između
muškaraca i žena; 1948. ukida se pravo određenih građana iz
viših slojeva da njihov glas vredi kao tri; 1960. starosni prag za
glasanje je 18 godina starosti.
Parlament
 Britanski parlament vuče svoje korene 7 stoleća unazad.
 Rad parlamenta je obeležen tradicionalnim i modernim.
Tradicionalnim, kad npr. Speaker ili predsedavajući
parlamenta poziva poslanike na red vičući Order, order, u
slučaju kad pređu tzv. “crvenu liniju” na tepihu koja je
nastala da bi se sačuvala distanca između različitih grupa u
parlamentu u razdaljini od “dva mača” da oni ne bi
posegnuli za istim. Modernim, kad npr. premijer iscrpno
odgovara na tzv. poslanička pitanja iz opozicije sa što
preciznijim i iscrpnijim podacima, a parlamentarci iz
njegove stranke ga podržavaju sa rečima “yeah, yeah...”, a iz
pozicije sa različitim zvukovima negodovanja.
Sedište britanskog parlamentaVestiministerska palata, duž reke Temze
“Donji dom- dom komuna”
 Donji dom britanskog paralementa (House of
Commons) se sastoji od 650 poslanika (MPsMemebers of Parliement), od kojih svaki predstavlja
određenu geografsku oblasti.
 Donji dom mora da odobri sve zakone i ugovore.
 Donji dom ima mogućnost da smeni vladu, ali to se
retko dešava imajući u vidu strogu partijsku disciplinu
u britanskom političkom sistemu.
...
 Iako u teoriji postoji suprematija Parlamenta u odnosu na
Vladu, premijer i njegov kabinet ipak u principu kontrolišu
parlament i parlamentarce iz vlastite partije.
 Američki kongres je npr. mnogo moćniji. Američki
predsednik npr. može da sugeriše donošenje određenog
zakona ali ga ne može staviti na razmatranje već mora da
“lobira” određenog kongresmena da to učini.
 Američki kongres ima jake komitete dok britanski komiteti
kao parlamentarna tela nemaju npr. stalno zaposlene.
 Britanski parlamentarci nemaju kancelarije, sekretare/ice,
telefon, već koriste tehničku podršku zajedno sa više
parlamentaraca. Često imaju sastanke na klupama u
hodniku.
House of Commons;
Slika u ulju iz 1987
Vidi: Razdaljina “dva mača”
House of Lords
“Overcrowded”
“Gornji dom- dom lordova”
 Gornji dom ima malu političku ulogu. Broji oko 1250
članova čiji broj varira (npr. imenovanjem i sl.)
 Može da odloži donošenje zakona na maksimum
godinu dana, dok zakone vezano za finansije samo na
mesec dana
 Struktura:
-Nasledno plemstvo
-Duhovno plemstvo (iz Crkve engleske)
-Imenovano plemstvo (pojedinci sa posebnim
zaslugama)
...
 Budući da se ne brinu oko tzv. “reizbora”, predstavnici ovog




doma često debatiraju oko pitanja koje parlamentarci iz
Donjeg doma izbegavaju.
Često vodi korisne i intelektualne debate.
Budući da imaju manje drugih političkih obaveza, imaju
vremena da se ozbiljno posvete pojedinim pitanjima i
predloženim zakonima.
Nekad deluju kao “izolovani” od stvarnosti. Npr. za vreme
štrajkova koji su paralizovali Britaniju sedemdesetih,
raspravljali su o neidentifikovanim letećim objektima 
Naklonjeniji su konzervativnoj stranci. Laburisti često
ističu da je ovaj dom “overcrowded” i da treba redefinisati
njegovu ulogu.
Proces donošenja zakona
 Donji dom (House of Commons)
-Podnošenje predloga zakona od strane
vlade ili člana parlamenta
-Prvo čitanje (formalna procedura da bi
se predlog stavio na dnevni red)
-Drugo čitanje (Generalna debata)
-Sručna rasprava (ispituje se klauzula po
klauzula od jednog od 8 stalnih
stručnih tela parlamenta/ komiteta)
-Faza izveštavanja (Detaljna debata;
Razmatranje amandmana)
-Treće čitanje (Nema debate; Glasanje)
 Gornji dom (House of Lords)
- Sličan proces ali manje formalan
 Finalna faza
-Ako postoji slaganje između dva doma:
Proglašenje zakona u formi kraljičinog
pristanka
-U slučaju neslaganja između dva doma:
Zakon se proglašava ako se tiče budžeta
(Money bills) bez obzira na stav Doma
lordova. Stupanje na slagu se može
odložiti na jedan mesec.
Zakon se vraća na razmatranje Donjem
domu i ako ga ovaj odobri na dvema
raspravama usvaja se, bez obzira na
neslaganje Doma lordova ali se
njegovo stupanje na snagu prolongira
za 12 meseci.
Vlada
 Vladu Velike Britanije čini premijer, kabinet ministara,
ministri koji imaju resore ali nisu članovi kabineta i
pomoćnici ministara.
 Premijera formalno bira kraljica ali uvek bira lidera stranke
koji je osvojio parlamentarnu većinu što je jednostavan
proces s obzirom na većinski izborni sistem.
 Premijer bira članove vlade i uživa priličnu slobodu u
izboru. Jedino ograničenje koje ima je da oni moraju biti
izabrani članovi parlamenta od strane birača.
 Premijer takođe može razrešiti određenog ministra sa
dužnosti bez konsultovanja Parlamenta.
Kabinet
 Premijer bira 20-25 parlamentaraca koji čine kabinet.
 Kabinet se sastaje jedanput nedeljno da raspravlja o glavnim




pitanjima.
Glavni princip delovanja kabineta je kolektivna odgovornost
kabineta Parlamentu i građanima/kama. Pretpostavlja se da
svaku odluku podupiru svi članovi kabineta.
Kolektivna odgovornost se ogleda i u činjenici da se vlada smatra
odgovornom kao kolektivitet, što pak ne znači da ministri
nemaju odgovornost za vođenje vlastitog resora.
U slučaju lošeg vođenje resora ili zloupotrebe funkcije svaki
ministar podnosi ostavku što ne dovodi do smene čitave vlade.
Na taj način se pravi ravnoteža između kolektivne i lične
odgovornosti.
Premijer
 Iako se odluke Kabineta smatraju kolektivnim, premijer
ima vodeću ulogu i nameće pravac delovanja vlade.
 Premijer definiše dnevni red sastanaka Kabineta i njegova
moć leži u lojalnosti parlamentaraca iz njegove političke
stranke.
 Iako po mnogim stavovima ima veliku moć, neka
istraživanja pokazuju da premijer teži kooperaciji i
kompromisu a ne nametanju personalne dominacije. Tako
je npr. Margaret Tačer, kao izrazito moćna premijerku koja
je težila nametanju vlastite političke volje pod političkim
pritiskom stranačkih kolega morala da odstupi sa
premijerske pozicije i ustupi je kompromisnijem Džonu
Mejdžoru .
Rezidencija premijera: Downing street 10
Exterior & Interior
DISKUSIJA
Domaći zadatak:
 Naći link na youtube o parlamentarnoj diskusiji u
britanskom parlamentu i locirati spoj tradicionalnog i
modernog kao i preispitati mit o “hladnim”
britancima.