Transcript WAN – Tehnologije za povezivanje lokalnih mreža

Projektovanje informacionih sistema
Information Systems Design
- Uvodna predavanja -
Prof. dr Angelina Njeguš
Vanredni profesor Univerziteta Singidunum
[email protected]
Beograd, 2008/2009.
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Softverski inženjering
•
Formalne definicije softverskog inženjeringa:
Inženjerska disciplina koja se bavi svim aspektima proizvodnje softvera
Disciplina koja obuhvata znanje, alate i metode za definisanje zahteva, razvoja
softvera, rukovanje i održavanje softvera
•
Istorija razvoja softverskog inženjerstva :
1940-te: ručno pisanje mašinskog koda
1950-te: prvi alati, kao što su makro asembleri i interpreteri; prva generacija
kompajlera
1960-te: druga generacija alata kao što su optimizovani kompajleri; mainframe
računari i softveri za velike korporacije
1970-te: kolaborativni alati kao što su Unix; miniračunari i rast manjih poslovnih
softvera
1980-te: personalni računari (PC) i radne stanice; rast potrošačkih softvera
1990-te: objektno-orjentisano programiranje i agilni procesi (npr., Extreme
Programming); drastičan pad cena kapaciteta memorije računara i hardvera
uopšte; WWW i PDA računari omogućavaju široku upotrebu softvera i rast sve
kompleksnijih softvera
2000-te: Upravljani kodovi i platforme kao što su Java, .NET, PHP i dr. čine
pisanje softvera lakšim nego ikad. Web servisi, SOC (Service-oriented
computing), SOA (servisno-orijentisana arhitektura) i sl.
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Softverski procesi
•
Svi softverski procesi koriste procedure u realizaciji procesa, s tim što su
neki formalniji, tj. sadrže niz strogo definisanih procesnih koraka, striktne
uloge, dokumentaciju i dr. (tzv. teški procesi), dok su drugi procesi
adaptivniji, odnosno agilniji (okrenuti ljudskoj dimenziji, efikasnost
kolaboracije ljudi koji prave i koriste softver u cilju dobijanja poslovne
koristi).
•
Zajednički principi kod agilnih metoda u razvoju softvera:
Individue i interakcije između njih su važnije od procesa i alata
Softver koji radi je važniji od dokumentacije koja raste
Saradnja sa korisnicima je važnija od procesa ugovaranja
Odziv na promene je važniji od striktnog pridržavanja i praćenja plana
•
Striktna podela uloga, karakteristična za proceduralno orijentisane metode,
se agilnim pristupom zamenjuju zajedničkom podelom znanja i odgovornosti
za izvršavanje posla na nivou tima
•
Agilni – sazrevanje u vremenu; realizacija softvera koji se adaptira
promenama okoline i promenama u zahtevima; oslanjanje na povratnu
spregu radi analize rezultata svake iteracije od strane korisnika i
usmeravanje toka sledeće iteracije
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Vodopad životni ciklus razvoja
Waterfall Development Lifecycle
•
Vodopad pristup ne može adekvatno da se bori sa sve većom
kompleksnošću koja nastaje:
Produženim trajanjem projekta
Sve većom veličinom aplikacije
Velikim ili distribuiranim timovima
Povećanom tehničkom kompleksnošću
Novinama u tehnologijama
•
Glavni problem ovog pristupa je što ne omogućava identifikovanje i
umanjenje rizika u ranim fazama projekta
Projektovanje informacionih sistema
Šta se dešava u praksi
Prof. dr Angelina Njeguš
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Iterativni razvoj
Iterative Development
•
Iterativni razvoj je pristup razvoju softvera u kome se životni ciklus softvera sastoji od nekoliko
sekvencijalnih iteracija
Svaka iteracija je poseban mini-projekat koji se sastoji od aktivnosti kao što su analiza zahteva, dizajn,
programiranje i testiranje
Iteracije u prvim fazama ukazuju na najveće rizike
Svaka iteracija proizvodi izvršne verzije
Svaka iteracija uključuje integraciju i testiranje
Cilj završetka iteracije je stabilan, integrisan, testiran deo celokupnog softverskog sistema koji se gradi
•
Razlika između dve sukcesivne iteracije je inkrement. Inkrement predstavlja razliku u ispunjenju
funkcionalnih zahteva između posmatrane iteracije i iteracije koja joj neposredno prethodi
implementirane u kodu
Projektovanje informacionih sistema
Profil boljeg napretka
Prof. dr Angelina Njeguš
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Proceduralni vs. agilni pristup
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Proceduralni vs. agilni pristup
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Objedinjeni proces
•
Veliki broj proceduralnih procesa se primenjuje u razvoju OO softvera: OMT, Booch,
MSF i dr.
•
Objedinjeni proces (Unified Process) nastaje ujedinjavanjem pristupa projektovanja
softverskih sistema koji su formulisani od strane vodećih stručnjaka (Jacobson,
Booch, Rumbaugh)
•
Glavni sponzor razvoja ove metodologije je bila firma Rational (vodeći prodavac
CASE alata) otuda naziv Rational Unified Process ili kraće RUP
•
RUP se može svrstati i u kategoriju lakih procesa tzv. agilni UP, ako bi se iz UP-a
izdvojio skup samo neophodnih artifakta za dati projekat.
•
RUP se oslanja na UML (Unified Modelling Language) koji služi za specifikaciju,
vizuelizaciju, konstrukciju i dokumentaciju razvoja softvera
•
UML je brzo postao standardni jezik za modelovanje poslovnih potreba i softverskih
aplikacija
•
UML je projektovan kao fleksibilni i prilagodljiv jezik i ne mora se samo koristiti za
modelovanje objektno orijentisanih aplikacija.
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Rational Unified Process – RUP
RUP je pristup razvoja softvera koji je iterativan, centriran oko
arhitekture i vođen slučajevima korišćenja
•
Osnovni koncepti u RUP:
Iterativno inkrementalni proces u razvoju softvera je proces koji obezbeđuje da
sistem koji se razvija inkrementalno raste u vremenu iz iteracije u iteraciju
Milestone (kontrolna/ključna/kritična tačka)
• Svaka faza u razvoju projekta se završava sa nekim milestone-om koji sumiraju
rezultate svih prethodnih iteracija i u njoj se donose značajne odluke za ceo projekat u
celini, u zavisnosti od toga da li su svi ciljevi i uslovi koji su bili definisani za tu tačku
ispunjeni
Role definišu ponašanja i odgovornosti pojedinca ili tima
Artifakti:
• Dokumenta: beleže zahteve sistema, kao i upotrebljivost, pouzdanost, performanse i
podršku zahtevima
• Model: pojednostavljeni pogled sistema koji prikazuje osnovni sistem bez nepotrebnih
detalja
• Elementi modela: pomaže timu da vizuelizuju, konstruišu i dokumentuju strukturu i
ponašanja sistema
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Faze iterativnog razvoja
•
Životni ciklus softvera prema RUPu je dekomponovan tokom vremena u četiri sekvencijalne faze
koje se završavaju glavnim kontrolnim tačkama
•
U početnoj fazi (inception): razumevanje šta treba graditi
Vizija, zahtevi visokog nivoa, poslovni slučajevi korišćenja
Identifikovanje rizika
Procena troškova, vremena, plana i kvaliteta proizvoda
Inicira se kreiranje poslovne studije opravdanosti ulaženja u projekat
•
Faza elaboracije (elaboration): razumevanje kako treba graditi
Osnovna arhitektura, većina zahteva je detaljna
Dizajn nije detaljan
Precizna procena resursa i vremena
•
Konstrukcija (construction): izgradnja proizvoda
Rad na proizvodu, završeno testiranje sistema
•
Tranzicija (transition): validacija rešenja
Prihvatljivost od strane stejkoldera
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Iteracije i faze
•
U okviru svake faze razvija se proces kroz niz iteracija i inkrementa
•
Na kraju svake iteracije proverava se šta je urađeno i da li se u međuvremenu pojavio ili promenio
neki zahtev čime se kontroliše nivo rizika za sledeću iteraciju
•
Strategija razvoja softvera korišćenjem ove metode je u malim koracima kojim se upravlja, a koji
svaki za sebe može predstavljati mini projekat
•
Cilj je dobiti što kvalitetniji rezultat u posmatranom vremenu, a ne da se iza maske velikog
projekta sakrije neefikasnost i loši rezultati
•
Svaka iteracija kao završetak ima implementiran kod
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Graf iterativnog životnog ciklusa
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Pregled RUP koncepata
•
Discipline prikazuju sve aktivnosti kroz koje se mora proći kako bi se proizveo
određeni skup artifakta. Ove discipline se opisuju kroz role, aktivnosti i uključene
artifakte
•
Tokovi posla (workflow) grupiše aktivnosti koje se zajedno odvijaju
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Početna faza (Inception) – Šta razvijati
• Pripremiti dokument vizije i inicijalnih poslovnih slučajeva
korišćenja
Uključiti ocenu rizika i procenu resursa
• Razviti projektne zahteve visokog nivoa
Inicijalni slučajevi korišćenja i modeli domena (10-20%
završeno)
• Upravljati domenom projekta
Umanjiti rizike tako što će se identifikovati svi ključni zahtevi
Saznanje da će se zahtevi menjati
• Upravljati promenama kroz iterativne procese
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Ciljevi početne faze
• Cilj 1: Razumeti šta se razvija
Složiti se oko vizije
Navesti ključne aktere i slučajeve korišćenja
(preliminarni model slučajeva korišćenja)
• Identifikovati sve aktere
• Pridružiti svakog aktera slučajevima korišćenja
• Ukratko objasniti svakog aktera i slučajeve korišćenja sa 1
do 2 rečenice
• Napraviti rečnik (definiše opštu terminologiju za sve modele
i sadrži tekstualni opis zahtevanog sistema)
• Identifikovati najosnovnije i kritične slučajeve korišćenja
(<20% slučajeva korišćenja)
Odrediti domen sistema
Navesti detaljne ključne nefunkcionalne zahteve
Prof. dr Angelina Njeguš
Projektovanje informacionih sistema
Osnovni koncepti u modelu slučajeva korišćenja
Akter (učesnik) predstavlja osobu ili drugi
sistem koji je u interakciji sa sistemom
Akteri su obično ljudi, hardverski uređaji i
dr. sistemi koji su u interakciji sa sistemom
Slučaj korišćenja (use case) definiše
sekvencu akcija koje sistem izvršava, a
predstavlja rezultat od određene vrednosti
za aktera.
Akter
Actor
Slučaj
Korišćenja
Use Case
Use case predstavlja glavni deo neke
komplentne funkcionalnosti od početka
do kraja
•
•
Npr. student mora da izabere kurseve za
semestar, da se upiše i uplati izabrane
kurseve (use case: registrovanje na
kurseve)
Npr. sekretar mora da dodaje, briše i
modifikuje kurseve (use case: održavanje
nastavnog plana, jer započinje isti akter i
radi sa istim entitetima u sistemu)
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Primer UML dijagrama Slučaj korišćenja
•
Use case model opisuje funkcionalne zahteve sistema u terminima
slučajeva korišćenja
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Ciljevi početne faze (nastavak)
• Cilj 2: Identifikovati ključne zahteve
Funkcionalnost je jezgro aplikacije
• Iscrtati ključne interfejse
• Navesti rizike koji se odnose na performanse, redundnantnost,
bezbednost podataka, ...
• Cilj 3: Odrediti najmanje jedno potencijalno rešenje
Trebalo bi odgovoriti na pitanja od bitnog uticaja:
• Da li možete razviti aplikaciju sa manjim brojem rizika, a pri
prihvatljivim troškovima.
– Da li ste razvijali slične sisteme? Sa kojom arhitekturom i sa kojim
troškovima? Da li će trenutna arhitektura raditi ili će biti potrebno
redizajnirati?
• Profil osoblja – Da li ste u mogućnosti da angažujete osoblje sa
pravim kompetencijama?
• Da li se zahtevaju softverske komponente? Da li se mogu nabaviti?
Pri prihvatljivim troškovima?
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Ciljevi početne faze (nastavak)
• Cilj 4: Razumevanje troškova, rasporeda i rizika
Poslovni slučajevi
• Da li treba da finansiramo projekat
• Troškovi
• Povratak investicija (ROI)
Plan razvoja softvera
• Plan projekta
• Potreba za resursima
• Cilj 5: Razumevanje koje procese pratiti i koje alate
koristiti
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Faza elaboracije – kako razvijati
•
Detaljni zahtevi (~80% završiti)
•
Postaviti izvršnu i stabilnu arhitekturu
Definisati, implementirati i testirati interfejse glavnih komponenti
Identifikovati zavisnost spoljnih komponenti i sistema
Neke ključne komponente će biti parcijalno implementirane
Grubo 10% koda će biti implementirano
•
Arhitektura sa ključnim slučajevima korišćenja
20% slučajeva korišćenja nose 80% arhitekture
Projektovati, implementirati i testirati ključna scenarija za slučajeve korišćenja
•
Verifikovati arhitekturu
Pouzdanost: stres test (proverava ponašanje sistema kada je na izmaku resursa ili kada se
za resurse treba boriti, npr. prevazilaženje deadlock stanja)
Skalabilnost i performanse: test punjenja
•
Kontinualna procena poslovnih slučajeva korišćenja, rizika i plana razvoja
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Ciljevi faze elaboracije
•
Cilj 1: Detaljnije razumevanje zahteva
Sa 20% slučajeva korišćenja obuhvatiti 80% zahteva
Izgraditi prototipe grafički orjentisanih slučajeva korišćenja
Proći kroz slučajeve korišćenja sa stejkholderima
•
Cilj 2: Projektovati, implementirati, vrednovati i postaviti arhitekturu
Doneti kritične odluke: kupiti ili razvijati, paterni, ...
Skicirati osnovnu strukturu vašeg sistema. Dokument arhitekture softvera predstavlja
sveobuhvatan pregled arhitekture softverskog sistema. Uključuje: poglede, ciljeve i
ograničenja, veličinu i performanse, kvalitet, proširljivost i portabilnost.
Izvršiti inicijalni test performansi
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Ciljevi faze elaboracije (nastavak)
• Cilj 3: Umanjiti osnovne rizike i napraviti precizniji
raspored i proceniti troškove
Ključni rizici:
• Tehničke rizike - umanjiti implementiranjem i testiranjem arhitekture
• Poslovne rizike - implementiranjem i testiranjem ključnih
funkcionalnosti sistema
• Timske rizike – tim treba da prođe kroz ceo životni ciklus softvera
implementirajem realnog koda
• Cilj 4: Uvođenje razvojnog okruženja
Zasniva se na prethodnom iskustvu tima
Kastimizacija i poboljšanje okruženja alata ukoliko je potrebno
Obučavati članove tima i uvoditi alate
Prof. dr Angelina Njeguš
Projektovanje informacionih sistema
Višestruke iteracije kod faze elaboracije
Iteracija 1
Iteracija 2
•
Projektovati, implementirati i testirati manji
broj kritičnih scenarija
•
Popraviti sve ono što nije radilo u prethodnoj
iteraciji
•
Identifikovati, implementirati i testirati manji
skup paterna
•
Projektovati, implementirati i testirati ostatak
scenarija
•
Uraditi preliminarni logički dizajn baze
podataka
•
Uočiti ključne rizike implementiranjem
konkurentnosti, procesa, niti i fizičke
distribucije
•
Detaljan tok događaja počevši od najvažnijih
slučajeva korišćenja
•
Fokusirati se na testove performansi,
punjenja i interfejsa
•
Identifikovati, implementirati i testirati
paterne
•
Projektovati, implementirati i testirati
preliminarnu verziju baze podataka
•
Detaljnije obraditi i ostalih 50% slučajeva
korišćenja
•
Testirati arhitekturu u slučaju redizajna
•
Testirati kako bi se umanjili rizici
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Scenario
•
Svaki use case ima tok događaja koji pokazuje šta sistem radi, ali ne i kako će sistem biti
projektovan
•
Tok događaja use case-a ima jedan normalan, osnovni tok i nekoliko alternativnih tokova
Jedan tok događaja se naziva instanca use case-a ili scenario
Slučajevi korišćenja mogu imati mnogo instanci
Instanca slučaja korišćenja je jednostavan tok događaja u sistemu, obično iniciranih od strane aktera
•
Slučaj korišćenja opisuje skup povezanih scenarija
•
Scenario opisuje instancu slučaja korišćenja: određena sekvenca akcija koje opisuju ponašanje
sistema
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Primer: Specifikacija use case-a
“Odabiranje kurseva koji će se predavati”
1.0 Use case name
Odabiranje kurseva koji će se predavati
1.1 Brief Description
Ovaj use case pokreće Profesor. Omogućava da profesor izabere do četiri kursa koja će predavati tokom
izabranog semestra
2.0 Flow of Events (tok događaja)
2.1 Osnovni tok (basic flow)
Ovaj use case počinje kada se profesor prijavi na sistem za registraciju i unese svoju lozinku. Sistem
verifikuje da je lozinka valjana (ukoliko lozinka nije valjana izvršava se alternativni tok 2.2.1) i signalizira da
profesor izabere tekući ili budući semestar (ukoliko se unese pogrešan semestar, izvršava se alternativni
tok 2.2.2). Profesor unosi željeni semestar. Sistem signalizira da profesor izabere željenu aktivnost: add,
delete, review, print ili quit.
Ukoliko je izabrana aktivnost Add, sistem prikazuje ekran sa poljem za unos naziva i broja kursa. Ukoliko
profesor unese nevažeću kombinaciju ime/broj, izvršava se alternativni tok 2.2.3). Sistem prikazuje nuđene
opcije za taj kurs (ako ime kursa ne može da se prikaže izvršava se alternativni tok 2.2.4). Profesor bira neku
od ponuda. Sistem povezuje tog profesora sa izabranom ponudom (ukoliko veza ne može da se napravi,
izvršava se alternativni tok 2.2.5). Zatim, use case ponovo počinje.
Ukoliko je izabrana opcija Delete, sistem prikazuje ekran sa nuđenim opcijama za taj kurs sa poljem za ime
opcije i za broj. Profesor unosi ime i broj opcije (ako se unese nevažeća kombinacija ime/broj, izvršava se
alternativni tok 2.2.3). Sistem uklanja vezu sa tim profesorom (ako veza ne može da se ukloni, izvršava se
alternativni tok 2.2.6). Tada use case ponovo počinje.
Ukoliko je izabrana aktivnost Review, sistem poziva (ako informacija o kursu ne može biti pozvana, izvršava
se alternativni tok 2.2.7) i prikazuje sledeće informacije o svim opcijama kurseva koje su njemu dodeljene:
ime kursa, broj kursa, broj opcije kursa, dane u nedelji, vreme i lokaciju. Kada profesor ukaže da je on ili ona
završio pregledanje, use case ponovo počinje.
Ukoliko je izabrana aktivnost Print, sitem štampa profesorov raspored (ukoliko raspored ne može da bude
odštampan, izvršava se alternativni tok 2.2.8). Use case ponovo počinje.
Ukoliko je izabrana aktivnost Quit, use case se završava.
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Primer: specifikacija use case-a (nastavak)
2.2 Alternativni tokovi
2.2.1 Nevažeća lozinka
Unešena je nevažeća lozinka. Korisnik može ponovo da je unese ili da okonča use case.
2.2.2 Nevažeći semestar
Sistem obaveštava korisnika da je semestar nevažeći. Korisnik može ili ponovo da unese semestar ili da
okonča use case
2.2.3 Nevažeće ime/broj kursa
Sistem obaveštava korisnika da je nevažeće ime/broj kursa. Korisnik može ponovo da unese valjanu
kombinaviju ili da okonča use case
2.2.4 Opcija kursa ne može da se prikaže
Korisnik biva informisan da ta opcija nije trenutno dostupna. Use case ponovo počinje
2.2.5 Ne može da se uspostavi veza između profesora i opcije kursa
Ova informacija je zapamćena i sistem će kasnije uspostaviti tu vezu
2.2.6 Veza između profesora i opcije kursa ne može da se ukloni
Ova informacija ostaje zapamćena i sistem će kasnije ukloniti tu vezu
2.2.7 Ne može da se dobije informacija o rasporedu
Korisnik se obaveštava da ova opcija trenutno nije dostupna
2.2.8 Raspored ne može da se odštampa
Korisnik se obaveštava da ova opvija trenutno nije dostupna
3.0 Special Requirements
Za ovaj use case ne postoje posebni zahtevi
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Primer: Specifikacija use case-a (nastavak)
4.0 Preconditions (preduslovi)
4.1 Pre nego što se pokrene ovaj use case mora biti završen podtok Create Course Offerings
(Napravi opcije kursa) use case-a Maintain Course Information (Održavaj informacije o
kursevima)
5.0 Post Conditions (post uslovi)
Ne postoje krajnji uslovi
6.0 Extension Points
Ne postoje tačke proširivanja
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Slojevit pristup (layering approach)
• Na slici je prikazan primer
arhitekture sa četiri sloja:
Najviši sloj, sloj Aplikacije,
sadrži servise koji su specifični
za aplikaciju
Sledeći sloj, Biznis sloj (sloj
poslovne logike), sadrži
komponente specifične za
poslovanje koje se koriste u
nekoliko aplikacija
Srednji sloj, Middleware sloj,
sadrži komponente kao što su
GUI bilderi, interfejsi sistema za
upravljanje bazama podataka,
servisi operativnih sistema
nezavisnih od platformi i OLE
komponente kao što su
spreadsheets i dijagram editori
Donji sloj, sloj sistemskog
softvera, sadrži komponente
kao što su operativni sistemi,
baze podataka, interfejse ka
određenim hardverima itd.
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Arhitektura zasnovana na komponentama
(Component-based architecture)
• Komponenta je nezavisan i zamenjivi softverski objekat koji
enkapsulira implementaciju određene funkcionalnosti ili skupa
funkcionalnosti iza jasno definisanog interfejsa i u interakciji je sa
drugim komponentama sadržanih u jasno definisanoj arhitekturi
• Većina komponenti je nezavisna od platforme
• Tipovi komponenata:
Business component – softverska implementacija poslovnog koncepta
ili procesa; sadrži određenu poslovnu funkcionalnost, npr. porudžbina,
izračunavanje poreza, plaćanje itd.
Technical component – sadrži tehničku funkcionalnost koja se koristi
za formiranje infrastrukture aplikacije; npr. komponente bezbednosti,
sistemi menija, Java apleti, interakcija sa operativnim okruženjem itd.
Runtime software component – izvršna softverska komponenta koja
se kreira tokom izvršavanja programa
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Primer komponentne arhitekture u
e-business aplikaciji
• Business components:
Customer relationship – servisi za skladištenje, održavanje i
korišćenje korisničkih profila
Product catalogue – servisi koji omogućavaju konzistentan
pristup informacijama kataloga proizvoda kao što su cene,
specijalne ponude, nivo zaliha i dr.
Shopping cart – servisi koji omogućavaju klijentu prikupljanje i
pregledanje skupa izabranih kupovina kao jednu transakciju
Payment – servisi koji omogućavaju proveru kredita i
administriranje transakcija plaćanja
Order – servisi koji omogućavaju kreiranje porudžbenice,
Directory - servisi koji omogućavaju otvorenu i digitalnu verziju
internog direktorijuma telefona
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Primer komponentne arhitekture u
e-business aplikaciji (nastavak)
• Komponentna arhitektura je troslojna gde je korisnički interfejs
odvojen od poslovne logike i sloja podataka – omogućava se
ponovna upotrebljivost određenih funkcionalnosti:
User interface layer – ovaj sloj podržava sve delove rešenja koji se
odnose na korisničke interfejse
Business layer – uključuje:
• Process components – obezbeđuje lokalnu poslovnu funkcionalnost
• Business domain components – obezbeđuje funkcionalnost kroz različite
poslovne procese
• Business infrastructure components – kroz nekoliko poslovnih domena
Technical infrastructure layer – ove komponente obezbeđuju tehničke
servise poslovnim komponentama
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Paterni (patterns)
• Dizajn paterni i ponovno upotrebljive komponente pomažu u
prevazilaženju složenosti koje postoje kod velikih aplikacija
• Dizajn paterni (design patterns) - obezbeđuju pristup dokazanim
metodologijama za rešavanje opštih problema i sposobnost
korišćenja kolektivnog znanja i iskustva IT zajednice radi
poboljšanja kvaliteta aplikacije
Paterni pomažu u organizovanju koda na dokazani način u rešavanju
dobro definisanih problema
Omogućavaju bolju modularnost; visoko jedinstvo i slabu spregnutost
• Ponovo upotrebljive komponente (reusable components) –
enkapsuliraju funkcionalnost koja je zajednička kroz mnoge
aplikacije i povećava produktivnost
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Faza konstrukcije – razviti proizvod
•
Kompletan model zahteva i dizajna
•
Projektovanje, implementiranje i testiranje svake komponente
Prototipovanje sistema i uključivanje korisnika
Inkrementalno uključivanje izvršne arhitekture radi završavanja sistema
•
Razvijati dnevno ili nedeljno sa automatizovanim procesom razvoja
•
Testirati svaki build
Automatsko regresivno testiranje (potvrđuje se da li su ostali delovi sistema ostali stabilni
posle završetka iteracije)
Test punjenja i stresa kako bi se osigurao integritet arhitekture
•
Isporučiti funkcionalni softver (beta verzija)
Uključiti materijale za obuku, korisničku dokumentaciju i dokumentaciju uvođenja rešenja u
sistem
•
Napraviti opis verzije
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Ciljevi faze konstrukcije
• Cilj 1: Minimizirati troškove razvoja i dostići neki stepen
paralelnog rada razvojnog tima
Organizovati tim oko arhitekture softvera
Optimizovati resurse i izbeći nepotrebne ostatke
Osigurati kontinuirani progres
• Postaviti jasne ciljeve
• Organizovati brze svakodnevne sastanke ...
• Cilj 2: Iterativno razviti kompletan proizvod koji je spreman za
tranziciju u korisničko okruženje
Opisati ostale slučajeve korišćenja i druge zahteve
Projektovati bazu podataka
Integraciono i sistemsko testiranje
Razviti prvu operativnu verziju sistema (beta verzija)
Odrediti da li su softver, sajtovi, korisnici spremni za uvođenje aplikacije
Projektovanje informacionih sistema
Višestruke iteracije
Prof. dr Angelina Njeguš
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Faza tranzicije – uvođenje ka krajnjim korisnicima
•
Potvrda da realizovani sistem zadovoljava tražene funkcionalnosti i
performanse
•
Uvođenje inkrementalne “bug-fix” verzije
•
Ažuriranje korisničkih priručnika i dokumentacije uvođenja
•
Ažuriranje verzije
•
Vođenje analize projekta u toku perioda zatišja
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Ciljevi faze tranzicije
• Cilj 1: Beta test za vrednovanje očekivanja korisnika
Ispravljanje bagova
• Cilj 2: Obučavanje korisnika i održavanje pouzdanosti korisnika u
sistem
• Cilj 3: Pripremiti uvođenje sistema
Nabavka novog hardvera, migriranje podataka ...
• Cilj 4: Pripremiti sistem za puštanje u rad, verziju za distribuciju,
obučavati osoblje
• Cilj 5: Poboljšati buduće performanse projekta kroz naučene lekcije
Prof. dr Angelina Njeguš
Projektovanje informacionih sistema
Ključni principi i najbolje prakse
•
Razviti samo ono što je neophodno
Agilnost
Fokus na ključne zahteve (prikupiti,
dokumentovati, organizovati, sortirati prema
prioritetu)
•
Minimizirati papirne poslove
•
Biti fleksibilan
Zahtevi će se menjati – proceniti uticaj
promena i odlučiti koje zahteve implementirati
Preneti promene svim članovima tima
Plan, ljudi itd.
•
Učiti iz prethodnih grešaka
Petlje povratne sprege
Poboljšanje procesa
•
Revizija redovnih rizika
•
Uspostaviti ciljeve, merljive kriterijume za
napredovanje
•
Automatizovati
Podržati proces sa alatima za razvoj softvera
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Razvoj vođen slučajevima korišćenja
•
Slučajevi korišćenja (use-case) opisuju servise koje sistem nudi korisnicima
i drugim sistemima
•
Slučajevi korišćenja vode posao kroz svaku iteraciju:
Planiranje iteracija
Kreiranje i validacija arhitekture
Definisanje slučajeva i procedura testiranja
Dizajniranje korisničkih interfejsa i kreiranje korisničke dokumentacije
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Uspostaviti izvršnu arhitekturu u ranim
fazama
•
Arhitektura obezbeđuje kostur strukture sistema
Podsistemi, ključne komponente, interfejsi, arhitekturalni mehanizmi (rešenja za
opšte probleme, kao što su doslednost, interno-procesna komunikacija ...)
Implementiranje i testiranje arhitekture umanjuje veće tehničke rizike
Projektovanje informacionih sistema
Tradicionalna funkcionalna
dekompozicija
•
•
Vođena zahtevima
Mnoge zavisnosti kreiraju nefleksibilni sistem
Prof. dr Angelina Njeguš
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Izgraditi sistem sa komponentama
•
•
Komponentna arhitektura obezbeđuje fleksibilnost
Komponente omogućavaju:
Jasnu podelu posla između timova developera
Poboljšano održavanje i proširljivost
Ekonomička ponovna upotreba ili kastimizacija postojećih komponenti
Izbor između hiljada raspoloživih ActiveX i Java komponenata
Inkrementalnu evoluciju postojećeg softvera
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Testiranje svake iteracije
• Veoma je važno započeti testiranje u ranim iteracijama
• Kako se dodaju novi zahtevi u svakoj iteraciji, generišu se i novi
testovi
Projektovanje informacionih sistema
Poređenje metodologija
•
Agilni procesi
Prof. dr Angelina Njeguš
Projektovanje informacionih sistema
DOD standardi
(Department of Defense standards)
Prof. dr Angelina Njeguš
Projektovanje informacionih sistema
SEI CMM i SEI CMMI
Prof. dr Angelina Njeguš
Projektovanje informacionih sistema
Prof. dr Angelina Njeguš
Rational Unified Process Framework
Projektovanje informacionih sistema
RUP: integrisan sa alatima
• Tool mentors: Web-based assistance for tool use
• Extended Help: Process guidance from within any tool
Prof. dr Angelina Njeguš