Transcript Leksikologija I (2014)

LEKSIKOLOGIJA I
LEKSIKOLOGIJA– LINGVISTIČKA DISCIPLINA
 Leksemama,
leksičkom značenju
 Pristupi proučavanju leksičkog značenja
(komponencijalna analiza, teorija prototipa)
 Polisemija
 Mehanizmi polisemije
 Sintagmatski leksički odnosi
 Paradigmatski leksički odnosi
SEMANTIKA – LINGVISTIČKA DISCIPLINA

Leksikologija u širem smislu uključuje i druge
discipline:
 frazeologija
terminologija
 etimologija
 onomastika
 tvorba reči
 leksikografija

LEKSEMA I REČ
Leksema – najmanja samostalna jedinica
leksičkog sitema
 Leksička jedinica

 Leksema
- sveukupnost značenja i oblika
 Reč – upotrebljena leksička jedinica, koja se
manifestuje u određenom gram. obliku, sa
određenim značenjem i određenom funkcijom
(realizovana jedinica u govoru i pisanju).
LEKSEMA I ALOLEKSA

U savremenoj leksikologiji:
 Aloleksa
– leksička jedinica upotrebljena u jednom
značenju i jednom obliku.
 Leksema – sva značenja i svi oblici
LEKSEMA I ALOLEKSA

Alolekse:
 Fizičke
(ortografski dubleti: će raditi/radiće
 Funkcionalne (različiti oblici)
 Semantičke (njena posebna značenja: on ne
radi/telefon ne radi)
LEKSEME

Tri tipa podele reči:
 Morfološka
 Funkcionalna
 Semantička:
autosemantične i
sinsemantične reči
LEKSIKON I LEKSIČKE JEDINICE

Leksikon:
 Skup
leksičkoh jedinica jednog jezika
 Rečnik, leksikografsko delo
Leksičke jedinice: jednočlane, dvočlne i
višečlane (frazeologizmi, terminološke
sintagme, ustaljene fraze)
Leksikon: mentalni i opšti
KLASIFIKACIJA REČNIKA

Leksikografija:
praktična
 Teorijska

Podela rečnika:
prema sferi interesovanja
prema broju jezika
prema obuhvaćenosti leksičke mase
Prema predstavljenosti leksike u rečnicima
STRUKTURA REČNIKA
Makrostruktura
 Mikrostruktura: Lema, gramema,
kvalifikator, definicija, primer


Leksikografska definicija:
Opisna
 Sinonimska
 Ostenzivna
 Definicija po negaciji

ANALIZA ZNAČENJA
Teorija prototipa
 Komponencijalna analiza

HIJERARHIJSKA ORGANIZACIJA SEMSKE
STRUKTURE LEKSEMA
Seme imaju hijerarhijsku organizaciju u vezi sa
stepenom opštosti sema.
 Najopštija
–
gramema
(kategorijalnogramatička sema.
 Arhisema
- navodi se prva. Ona nosi
informaciju o pripadnosti lekseme nekoj široj
tematskoj grupi reči. (jabuka, kruška, šljiva;
ruka, noga, glava). Integralna sema

HIJERARHIJSKA ORGANIZACIJA SEMSKE
STRUKTURE LEKSEMA

Seme nižeg ranga (diferencijlane seme) – sve
ostale
 Zub
– arhisema (organ) i seme nižeg ranga (klinast
+ oštar + u vilicama čoveka ili životinje)

Među semama niže ranga postoji isto
hijerarhijska uređenost (žena – ljudsko biće +
ženskog pola)
PARADIGMATSKI LEKSIČKI ODNOSI

Sadržinski:
Sinonimija
 Antonimija
 Hiponimija
Formalni:
rimotvornost
tautofonija
tautotonija
Formalno-sadržinski:
homonimija i paronimija

SINTAGMATSKI LEKSIČKI ODNOSI

Синтагматски односи темеље се на близини
најмање две језичке јединице, који се обично
заједно јављају, или могу јавити, у истом
контексту.

Kolokacije:
Pr. Voziti bicikl, piti kafu..
Kolokati
Kolokabilnost
Kolokacioni opseg: otvorene, ograničene, vezane
SINTAGMATSKI LEKSIČKI ODNOSI
Идиоми: ustaljeni okamenjeni spojevi
 Идиомом се назива редован, а понекад
и системски, спој најмање две
лексеме, а често више њих, како
семантичких тако и функцијских, по
правилу унутар одређене синтагме
или реченице.

LITERATURA

Rajna Dragićević (2007). Leksikologija srpskog
jezika. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.