Transcript Гласовне промене

-Промени кроз падеже именицу ВРАБАЦ.
- Видећеш да у неким падежима Б прелази у П.
-Управо је то једначење сугласника по звучности.
- Ако се у једној речи нађу један поред другог звучни и
безвучни сугласник и обрнуто (безвучни и звучни), онда
се први изједначује по звучности са другим,
претварајући се у свој безвучни пар или обрнуто.
-И не заборави, увек други глас утиче на глас испред
себе.
Обрати пажњу на следеће примере:
А шта је са Ф, Х и Ц?!
Они немају пар по звучности, као што
знаш. Зато испред звучних гласова остају
непромењени. Али, ако су они „други” глас,
утичу на глас испред њих:
ОДСТУПАЊА
 Када се Д нађе испред С и Ш не прелази у
Т!!! (председник, градски, одселити, људски, средство,
подшишати, одштампати, кадшто…)
 Обрати пажњу: Чује се, на пример, ГРАТСКИ или
ГРАЦКИ, ПРЕТСЕДНИК… али никако, запамти, никако
не смеш писати тако као што се чује.
 - Када се Ђ нађе испред наставка -СТВО, не прелази у
Ћ.(вођство)
 -У
неким
сложеницама:
постдипломски…
подтекст,
предтурски,
 -У неким речима страног порекла: рентген, драгстор,
Вашингтон…
ЗАДАТАК ЗА ТЕБЕ:
Једначење сугласника по
месту творбе или по месту
изговора јесте промена,
алтернација,
зубних С и З испред
предњонепчаних („кукичав
их”) гласова Ђ, Ћ, Џ, Ч, Љ,
Њ у Ж,Ш:
До ове промене долази и
када се Н нађе
испред Б и П. Тада
се Нзамењује усненим М:
Погледај примере који се
везују за прелазак Н у М:
ЗАНИМЉИВОСТ:
 Ове промене има и у речима страног
порекла:ИМПОРТ, СИМПОЗИЈУМ, СИМБОЛ.
 Ову гласовну промену везујемо и заХ, али је
таквих примера најмање:
 ДРХТАТИ > ДРШЋЕ
 МЕХ > МЕШЧИЋ
ОДСТУПАЊА
 И код ове гласовне промене долази до одступања и
то у сложеницама. Између две речи који чине
сложеницу осећа се граница:
 РАЗЉУТИТИ
СЕ, СЉУШТИТИ, ИЗЉУБИТИ, РАЗЊИХАТИ…
 ЈЕДАНПУТ, СТРАНПУТИЦА, ЦРВЕНПЕРКА…
 На сву срећу, постоји Правопис (школско издање)
кад нисмо сигурни како неку реч треба написати.
ПАЖЊА, ПАЖЊА!!!
 Постоје речи у којима долази до оба једначења, и
до једначења сугласника по звучности и до
једначења сугласника по месту изговора:
*
Погледај следеће примере:
јунак > јуначе
друг > друже
дух > душе
Јасно ти је да задњонепчани или веларни
сугласници К, Г, Х испред самогласника И и
Е, а понекад и непостојаног А (о коме ћеш
сазнати на неком од следећих часова) прелазе
у предњонепчане или палаталне Ч, Ж, Ш.
•Како
гласе деминутиви именица помоћу
наставака –ак:ЗРАК, БРЕГ, ДАХ?
•Изведи именице наставцима: -ић, -ица, -ина од
именица:ВУК, НОГА, ПРАХ.
•Кажи
вокатив
једнине
именица: ХАЈДУК, МИОДРАГ. Видиш, као у
првим примерима.
•Кажи 1. лице једнине презента следећих
глагола: ВУЋИ,СТРИЋИ, ВРЋИ. Знаш ли уопште
шта значе два последња глагола?
•Како гласе глаголи у инфинитиву од следећих
именица:БЕГ, КРИК, СЛУХ?
•Изведи присвојне придеве наставком -ин од
следећих именица: НОВИЦА, ДАНИЦА, ЦАРИЦА.
Када се властита имена завршавају на -ица,
обавезно Ц прелази у Ч: Миличин, Даничин,
Олгичин…
И
то
је,
као
што
видиш,
палатализација.
Јасно ти је да су све ово били примери за
палатализацију. Међутим, некада се не деси оно
што се очекује; јави се тзв. одступање од гласовне
промене. Одступања од палатализације су у
следећим примерима:
•Присвојни придеви на -ИН од именица на -КА, ГА и -ХА(кћеркин, Анкин / слугин, Олгин /
снахин, Михин / мухин)
•Хипокористици – РУКИЦА, НОГИЦА, за разлику
од деминутива РУЧИЦА, НОЖИЦА.
•Код речи где би дошло до нагомилавања
африката: ДЕВОЈЧИЦИН, УЧИТЕЉИЦИН.
Ова промена или алтернација добила је име по
слову Ј које се некада звало ЈОТА. Знаш, то је
било у време Вука Караџића, о чему ћеш више
учити у осмом разреду. Јотовање је гласовни
процес који је почео још у прасловенској
заједници. Јављао се у различитим епохама, а
и данас је у неким дијалектима жив. Отуда се
разликује старо јотовање и ново јотовање.
Ново јотовање је почело у 14. и 15. веку и траје
и дан-данас.
ЈОТОВАЊЕ је гласовна промена у којој
ненепчани сугласнициД, Т, З, С, Н, Л са
сугласником Ј дају предњонепчане
сугласникеЂ, Ћ, Ж, Ш, Њ, Љ,
а уснени Б, П, В, М са сугласником Ј дају
групе БЉ, ПЉ, ВЉ, МЉ.
Проучи следећу табелу и све ће ти бити јасно:
Верујем да ће ти и примери са сугласничким
групама бити јасни:
ОДСТУПАЊА
― У неким речима страног
порекла: ИНЈЕКЦИЈА,КОНЈУГАЦИЈА.
― У сложеним
речима: ОДЈУРИТИ, СЈЕДИНИТИ, ОБЈА
ВИТИ,РАЗЈАСНИТИ.
― У неким речима где се З и С налазе
испред наставака -ЈЕ и ЈИ: БРЕЗЈЕ, КЛАСЈЕ, ПАСЈИ, КОЗЈИ.
Обрати
пажњу!!!
ПРВИ ПРИМЕР:
С много љубави је говорио о њој.
С љубављу је говорио о њој.
ПРАВИЛО: КАДА ИСПРЕД ИМЕНИЦЕ СТОЈИ
АТРИБУТ КОРИСТИ -и, А КАДА НЕМА
АТРИБУТА, КОРИСТИ -ју.
ДРУГИ ПРИМЕР:
― ВУЋИ – вучем, вучеш, вуче, вучемо, вучете,
вуку – ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА
― ВИКАТИ – вичем, вишеш, виче, вичемо,
вичете, вичу – ЈОТОВАЊЕ
Немој мешати јотовање и палатализацију!
ПРАВИЛО: Када се двоумиш, пребаци глагол у 3.
лице множине презента и ако има К у 3. лицу
множине презента, онда је палатализација, а ако
има Ч, онда је јотовање.
ТРЕЋИ ПРИМЕР:
Стриче, стричевина / СТРИЦ је у
основи, али ми га зовемо СТРИКО.
Јасно је да се корен речи завршава на
К, па је тако настало и СТРИЧЕ.
― Кнеже, кнежевина / КНЕЗ је корен
речи, а то З нема везе с
палатализацијом. Палатализацију
имаш у речи КНЕГИЊА – г < ж.
―
ЧЕТВРТИ ПРИМЕР:
― ВИШИ, ЈАЧИ, ДУЖИ > ВИСЈИ,
ЈАКЈИ, ДУГЈИ – врши се јотовање, а не
палатализација!!! Наставци за придеве су
-ИЈИ, -ЈИ и -ШИ!!!
ПЕТИ ПРИМЕР:
― Немој да замениш једначење сугласника по
месту творбе са јотовањем:
лист + је > лисће > лишће / јотовање
грозд + је > грозђе > грожђе / ЈСПМТ
Размисли о следећим задацима. Јотовање ће ти онда бити
јасније, а уз примере из граматике, знаћеш и више него
што желиш
- Компаратив придева: ЉУТ, ТВРД, СКУП, ВИСОК,
НИЗАК, ГЛУВ, ДУБОК, КРИВ, ПЛАВ, ЛЕП.
- Инструментал именица женског рода на сугласник: КРВ,
МАСТ, СТРАСТ, ГЛАД, СЛАСТ, СО, КАП, ВЛАСТ, МЛАДОСТ,
БУДУЋНОСТ.
- Глаголске именице: ЧИТАТИ, ОРАТИ, РАСПЕТИ,
ПУШИТИ, САНКАТИ, ПЕВАТИ, ГЛЕДАТИ, ВИДЕТИ,
ХРАНИТИ, КАЗНИТИ.
- Прво лице једнине презента: МЛЕТИ, ПИСАТИ,
ХРАМАТИ, МЕТАТИ, ВЕЗАТИ, МАЗАТИ, РЕЗАТИ,
СВРАТИТИ, ГЛОДАТИ, КАЗНИТИ.
- Збирне именице: ГРМ, ДРВО, КАМЕН, ПРСТЕН, ЖБУН,
ПРУТ, ТРН, СНОП, ЦВЕТ, ЛИСТ.
ОБРАТИМО ПАЖЊУ НА ИМЕ ОВЕ
ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ:
ПАРОНИМИЈА
ПРЕЛАЗ – ПРЕЛАЗАК
Ö ОВА ГЛАСОВНА ПРОМЕНА ЈАВИЛА СЕ У
ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 14. ВЕКА.
Ö ИЗ САМОГ НАЗИВА ЈАСНО НАМ ЈЕ О ЧЕМУ
СЕ РАДИ: ГЛАС Л ПРЕЛАЗИ У САМОГЛАСНИК О
КАДА СЕ НАЂЕ:
НА КРАЈУ РЕЧИ – СОЛ : СОО : СО
НА КРАЈУ СЛОГА – СЕЛ + БА > СЕОБА
ПРИМЕРИ БРОЈ 1
СВАКИ РАДНИ ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ
ПРЕДСТАВЉА ПРИМЕР ЗА ОВУ
ГЛАСОВНУ ПРОМЕНУ, А ПОСЕБАН
НАГЛАСАК ЈЕ НА ПРВОМ ЛИЦУ
ЈЕДНИНЕ МУШКОГ РОДА:
ДОНЕО – ДОНЕЛА
ПИСАО – ПИСАЛА
МИСЛИО – МИСЛИЛА
ПРИМЕРИ БРОЈ 2
ПО ОВОЈ ПРОМЕНИ СУ КАРАКТЕРИСТИЧНЕ
ИМЕНИЦЕ КОЈЕ ОЗНАЧАВАЈУ МЕСТО ВРШЕЊА
РАДЊЕ НА –НИЦА (НАСТАЛЕ ОД РАДНОГ
ГЛАГОЛСКОГ ПРИДЕВА):
ЧЕ-КА-О-НИ-ЦА
ПРА-О-НИ-ЦА
УЧИ-О-НИ-ЦА
БЕЖ-БА-О-НИ-ЦА
ОБРАТИ ПАЖЊУ НА О – УВЕК ЈЕ НА КРАЈУ
СЛОГА!
- У МАКЕДОНСКОМ И БУГАРСКОМ ЈЕЗИКУ
ОСТАЛА ЈЕ СТАРА ВАРИЈАНТА ТИПА:
ЧЕКАЛНИЦА, ПРАЛНИЦА, УЧИЛНИЦА,
ВЕЖБАЛНИЦА…
ПРИМЕРИ БРОЈ 3
ВРШИЛАЦ, ТРПИЛАЧИТАЛАЦ,СЛУШАЛАЦ
Ц, ОСЛОБОДИЛАЦ, …
ОДСТУПАЊА ОД ПРЕЛАСКА Л У О
ПРИМЕРИ БРОЈ 1
НЕКЕ ДОМАЋЕ РЕЧИ: БОЛНИЦА, ВАЛ,
ЖАЛБА, ЖДРАЛ, ЗНАЛАЦ, МОЛБА,
НЕВАЉАЛАЦ, ШКОЛСКИ…
ПРИМЕРИ БРОЈ 2
НЕКЕ СТРАНЕ РЕЧИ: АКВАРЕЛ,
БИЦИКЛ, ГЕНЕРАЛ,
КАНАЛ, КОНЗУЛ, МАРШАЛ, МЕТАЛ,
ФУДБАЛ…