Transcript 19a. Javni dug Srbije

Javni dug Srbije
- predavanja -
Institucionalni okvir
•
Pravni okvir za zaduživanje države definisan je Zakonom o javnom dugu i
pravilima o fiskalnoj odgovornosti sadržanim u Zakonu o budžetskom
sistemu
•
Javni dug Republike Srbije obuhvata direktne i indirektne (garantovana)
obaveze države prema domaćim i stranim licima
•
Javni dug prema Zakonu o javnom dugu obuhvata:
– direktni i indirektni dug Republike Srbije,
• Indirektni dug obuhvata i dug javnih preduzeća za koje su izdate države garancije
(uglavnom dugovi Puteva Srbije i Železnica Srbije)
– dug organizacija socijalnog osiguranja
•
U Zakonu o javnom dugu samo deo duga lokalnih zajednica (za koji postoje
državne garancije) je uključen u javni dug, dok se praviliima o fiskalnoj
odgovornosti ceo dug lokalnih zajednica tretira kao deo javnog duga
Institucionalni okvir
•
Pravilima o fiskalnoj odgovornosti postavljena su opšta ograničenja visine
javnog duga i fiskanog deficita u Srbiji:
– maksimalni odnos javnog duga prema BDP (bez duga po osnovu restitucije
ograničen je na 45% BDP)
• definisana je obaveza da se pri usvajanju Yakona o restituciji vodi računa o održivosti javnog
duga
– fiskalni deficit u srednjem roku je ograničen na 1% BDP
Institucionalni okvir
•
Zakon o javnom dugu dozvoljava zaduživanje lokalnih zajednica u okviru
propisanih ograničenja:
– da bi se zadužile lokalne zajednice moraju dobiti pozitivno mišljenje Ministarstva
finansija
– dug po osnovu deficita tekuće likvidnosti ne sme preći 5% prihoda lokalnog
budžeta iz prethodne godine
– dugoročno zaduživanje je dozvoljeno samo za potrebe finansiranja javnih
investicija ili za refinansiranje starih dugova, uz ograničenja:
• stanje dugoročnog duga ne sme preći 50% budžeta lokalne zajednice u prethodnoj
godini
• rashodi za plaćanje glavnica i kamate ne mogu preći 15% tekućih prihoda lokalnog
budžeta u odredjenoj godini
• lokalne zajednice ne mogu odobravati garancije
Poreklo javnog duga
• Aktuelni javni dug Republike Srbije (kraj 2014. godine) formiran je:
– preuzimanjem obaveza država njenih prethodnica (najveći deo duga)
• uključuje i pretvaranje garancija bivše SFRJ po osnovu devizne štednje u direktni dug
Republike Srbije
– zaduživanjem države Srbije u periodu 2001-2014.(koje je naročito izraženo od
2009. do 2014.)
– pretvaranjem docnji u izmirenju budžetskih obaveza iz 90-tih godina u javni dug
– preuzimanjem privatnih dugova piramidalnih banaka prema građanima
•
Prirast javnog duga u BDP Srbije od kraja 2008 do 2014. u Srbiji je, uz
Sloveniju najveći u Centralnoj i Istočnoj Evropi
Kretanje javnog duga u periodu 2000-2014
•
U periodu od 2001. do 2008. javni dug je znatno opao, a zatim kontinuirano
snažno raste
•
Uzroci smanjenja javnog duga od 2001. do 2008:
•
–
–
–
–
U periodu 2008. i 2014. godine javni dug je značajno porastao i u EUR i kao %
BDP:
–
–
•
otpis 66% duga prema Pariskom i 62% prema Londonskom klubu
vraćanje oko 1,3 mlrd evra po osnovu devizne štednje i domaćih dugova po osnovu docnji
vraćanje dugova stranim poveriocima
relativno skromno novo zaduživanje - deficit je finansiran prihodima od privatizacije
učešće duga u BDP povećano je za oko 35 p.p, dok je apsolutni nivo duga povećan za 12,5
mlrd. evra
povećanju duga najviše je doprinelo finansiranje fiskalnog deficita (oko 70%), potom
odobravanje garancija javnim i državnim preduzećima, ali i negativna kursna razlika (r*-g), te
pokrivanje gubitaka državnih banaka
Zabrinjavajuća tendencija: fiskalni deficiat u Srbiji od 2011. godine raste,
dok u skoro svih drugim evrospkeim zemljama opada
Dinamika javnog duga
Javni dug Srbije u mlrd. evra
Javni dug Srbije kao % BDP
25
~23.0 180
160
20.1
20
15
17.7
14.5
14.2 13.4
11.5 11
10
12.2
9.9
9.7 10.3 9.4
8.8 8.8
140
120
80
40
20
0
105
100
60
5
169
-
73
66
55
59
52
38
31
29
35
45
47
64
~ 70
Struktura javnog duga
Struktura javnog duga prema izvorima
•
Spoljni dug dominira u odnosu na
unutrašnji
–
•
Unutrašnji dug nastao po osnovu
stare devizne štednje i zaduživanja
države za finansiranje deficit
Devizni dug dominira u odnosu na
dinarski
–
–
kursni rizik
Od 2009. raste udeo dinarskog
duga, usled zaduživanja države na
domaćem tržištu
100%
90%
80%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%
spoljni
unutrašnji
2001
100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
2004
2008
2014
Valutna struktura javnog duga
Devize
Dinari
2008
2009
2014
Struktura javnog duga
•
U strukturi javnog duga dominira dug
sa fiksnim kamatnim stopama
–
•
Povoljno iz perspektive kursnog rizika
Veći deo javnog duga se odnosi na
direktne obaveze, ali od 208.
indirektni dug snažno raste
–
Po osnovu garancija za zaduivanje
javnih preduzeća, za sanaciju
bankarskog sistema i dr.
Kamatna struktura javnog duga
100%
90%
80%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%
2008
fiksna kamatna stopa
2009
2014
varijabilna kamatna stopa
Struktura javnog duga prema karakteru obaveza
100%
90%
80%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%
2001
2004
direktne obaveze
2008
indirektne obaveze
2014
Javni dug - očekivane tendencije
•
Javni dug Srbije krajem 2014. godine dostiže iznos od oko 23 mlrd evra, ili
70% BDP-a
•
U narednim godinama očekuje se rast javnog duga Srbije zbog:
– očekivanog visokog fiskalnog deficit
• I ako se sprovede program fiskalne konsolidacije dogovoren sa MMF-om, fiskalni deficit
će 2017. iznositi blizu 4% BDP-a, tako da ni tada neće biti zaustavljen rast javnog duga
(kao % BDP), već samo usporen
– Emisije obveznica države po osnovu restitucije od 2 mlrd. evra (5%
BDP)
– Ako se ne sanira situacija u javnim preduzećima (Srbijagas, EPS i sl.)
nataviće se rast indirektnog duga
Održivost javnog duga
Odnos duga prema BDP je sada visok
–
•
Iako je prosečan javni dug u EU veći nego u Srbiji, shodno nivou razvijenosti i kreditnom rejtingu
Srbija se smatra visoko zaduženom zeljom
Tokom prethodnih pet godina rashodi za kamate su značajno porasli
–
U 2015. godini rashodi za kamate u Srbiji se procenjuju na preko 3% BDP-a (oko 1 mlrd. evra)
Rashodi na kamate u 2013. godini (% BDP)
6.0
5.0
4.0
3.0
2.0
1.0
-
Irska
Italija
Portugal
Mađarska
Grčka
Španija
Kipar
Belgija
Hrvatska
Malta
Srbija
V. Britanija
EU 28
Poljska
Slovenija
Austrija
Francuska
Nemačka
Slovenija
Holandija
Rumunija
Litvanija
Letonija
Danska
Češka
Finska
Bugarska
Švedska
Luskemburg
Estonija
•
Održivost javnog duga
•
Održivost javnog duga – sposobnost države da u potpunosti i na vreme u budućnosti
izmiruje dospele obaveze
•
Rizici po održivost javnog duga Srbije:
–
–
–
–
–
Rast nivoa javnog duga (usled visokog deficita)
Kursni rizik: najveći deo duga je devizni pa je značajan rizik deprecijacije dinara
• Srbija javne prihode iz kojih servisira duga ostvaruje u dinarima
Recesija, pa spori rast BDP povećavaju teškoće u finansiranju svih javnih rashoda, pa i
rashoda po osnovu servisiranja javnog duga
Kreditni rejting Srbije je nizak usled čega se država teško zadužuje kako za finansiranje
deficita tako i za refinansiranje starih dugova
Međunarodo okruženje: smanjenje ekspanzivnosti monetarne politike Feda i ECB otežava
pristup izvorima zaduživanja i utiče na rast kamatnih stopa