Transcript UMETNOST I DRU*TVO SOCIOLOGIJA UMETNOSTI

SOCIOLOGIJA KULTURE
doc dr Predrag Cvetičanin
15.11.2012
SOCIOLOŠKO PROUČAVANJE UMETNOSTI
Romb kulture (Vendi Grisvold)
umetnost
stvaraoci
potrošači
društvo
Grisvold: Da bi se razumela veza umetnosti i društva treba uzeti u
obzir sva četiri ugla i svih šest veza u rombu kulture
SOCIOLOŠKO PROUČAVANJE UMETNOSTI
(Poboljšan) romb kulture (Viktorija Aleksander)
Umetnost
Stvaraoci
Distributeri
Potrošači
Društvo
Odnos umetnosti i društva nikada nije neposredan, već je uvek posredovan stvaraocima, s jedne,
primaocima umetnosti s druge i distributerima umetnosti, s treće strane.
PRISTUP PRODUKCIJE KULTURE
doc dr Predrag Cvetičanin
15.11.2012.
PRODUKCIJA KULTURE
(POL HIRŠ, RIČARD PETERSON, DAJANA KREJN)
• Pristup produkcije kulture (production of culture
approach) tiče se stvaranja, produkcije i
distribucije umetnosti.
• Glavna ideja ovog pristupa jeste da institucije
kulture nisu neutralne i da će se pred publikom
pojaviti kao umetnost samo ono što prođe kroz
njihov filter, kao i da na oblik i sadržaj umetničkih
dela ljudi i sistemi koji ih produkuju i distribuiraju.
PRODUKCIJA KULTURE
•
(1)
(2)
(3)
(4)
Ričard Peterson je identifikovao četiri oblasti
u kojima se pristup produkcije umetnosti
pokazao kao posebno plodonosan:
proučavanje „čuvara vrata“ (kontrole
pristupa - gatekeepers);
proučavanje sistema nagrađivanja;
proučavanje tržišnih struktura;
i umetničkih karijera.
1. KONTROLA PRISTUPA
(GATEKEEPERS)
• U tekstu „Producing Fads and Fashions: An
Organizational-Set Analysis of Cultural Industries
System“ Paul M. Hirch je primenio ideje iz sociologije
organizacija u sociologiji umetnosti. On je proučavao
kako funkcionišu poslovne firme koje učestvuju u
produkciji umetničkih dela.
• Ključni uvid mu je bio da samo jedan deo umetničke
ponude dospeva da publike, a to koji će to deo biti,
zavisi od načina kako umetnička dela prolaze kroz
„filtere“ ovih institucija.
1. KONTROLA PRISTUPA
(GATEKEEPERS)
• „Čuvari vrata“ vrše „filtriranje“ umetničkih dela i umetnika kada
oni ulaze u sistem produkcije i distribucije (input), prolaze kroz
njega (throughtput) ili kada izlaze iz njega (output).
• Na primer, izdavački odbori odabiraju koje će knjige biti
publikovane.
• Zatim, marketinška odeljenja kada odlučuju o reklamiranju –
nejednaku pažnju posvećujući knjigama sa manjim komercijalnim
potencijalom.
• Filtriranje umetničke produkcije vrše i umetnički kritičari, kada
odlučuju koja će dela uopšte predstaviti u svojim prikazima, kao i
vlasnici knjižara i prodavnica u kojima se mogu naći i knjige, kada
odlučuju šta će staviti na police svojih radnji.
• Tek kada prođe kroz sve ove filtre knjiga (umetničko delo) dolazi
do publike.
2. SISTEMI NAGRAĐIVANJA
• Dajana Krejn, u tekstu „Reward Systems in
Art, Science and Religion“, ukazuje da u svetu
umetnosti postoje četiri tipa sistema
nagrađivanja:
(1) nezavisni;
(2) polu-autonomni;
(3) potkulturni;
(4) heterokulturni
2. SISTEMI NAGRAĐIVANJA
• Nezavisni sistemi nagrađivanja: u njima sami
umetnici kontrolišu i simboličke i materijalne
nagrade – Francuska akademija nauka.
• Polu-autonomni sistemi nagrađivanja: u njima
umetnici kontrolišu simboličke nagrade, a publika
određuje da li će oni biti i finansijski nagrađeni (i
visoka i popularna umetnost – Oskari, Gremiji,
Emi)
2. SISTEMI NAGRAĐIVANJA
• Potkulturni sistemi nagrađivanja: umetnici
kontrolišu simboličke nagrade, a publika
finansijske, ali se umetnici i publika gotovo ne
razdvajaju – te nagrade uglavnom ostaju na
simboličkom nivou.
• Heterokulturni sistemi nagrađivanja postoje
tamo gde velike korporacije masovno
proizvode kulturne objekte. Sistem
nagrađivanja ostaje van kontrole umetnika, a
kontrolu vrše poslovni ljudi i raznovrsna
publika.
3. SISTEMI INDUSTRIJE KULTURE
• Oslanjajući se na ideje iz industrijske sociologije i
ekonomije, sociolozi koji polaze sa stanovišta
kulturne produkcije istraživali su kako industrije
kulture oblikuju umetnost koju produkuju i
distribuiraju.
• Ono što je upadljiva odlika industrija kulture je to
koliko su one malo sposobne da predvide želje
potrošača. U muzičkoj industriji 90 % objavljenih
izdanja ne donosi zaradu – oko 10% izdanja donosi
profit, oko 10% pokrije troškove, a svi ostali donose
gubitke.
• Industrije kulture utoliko odlikuje neizvesnost
potražnje.
STRATEGIJE INDUSTRIJE KULTURE
• Hiper-produkcija – industrije kulture namerno
proizvode više knjiga ili muzičkih izdanja nego što je
potrebno. Uspeh nekoliko njih, nadoknađuje
neuspehe ostalih.
• Kopiranje i kombinovanje žanrovskih obrazaca
• Selektivna promocija (podržavanje proizvoda koji iza
sebe već imaju istorija uspeha, dok se proizvodi koji
se ne prodaju dobro u prvih nekoliko nedelja u
potpunosti zanemaruju)
STRATEGIJE INDUSTRIJE KULTURE
• Sinergije (tematski parkovi, crtani filmovi –
lutke, šamponi, mirisi)
• Veštine osoblja na obodu organizacije (osoba
za kontakt – (input) oni koji rade sa autorima,
bendovima, njihovim agentima ili
menadžerima ili (output) oni koji rade sa
distributeri na veliko i prodavcima na malo, sa
kritičarima, recenzentima, DJ-ima i
potrošačima.
LANCI ODLUČIVANJA (THROUGHPUT)
• Hirš se bavio ulaznom (input) i izlaznom stranom
(output) poslovanja, zanemarivši interna dešavanja u
samom sistemu, to jest protok (throughput)
• Ričard Peterson je istakao značaj ovog unutrašnjeg
procesa i lanaca odlučivanja.
• Lanci odlučivanja se odnose na sve one odluke koje
utiču na umetnička dela dok prolaze kroz sistem
industrije – tu se misli ne samo na sistem selekcije,
već i na okolnosti u kojima se proizvod menja, nekad i
znatno, dok se stvara. (C & W producenti, “Ajkula”,
“Fatalna privlačnost”)
UMETNIČKI SVETOVI –
HAUARD BEKER
doc dr Predrag Cvetičanin
15.11.2012
UMETNIČKI SVETOVI
• Po Bekeru, umetnosti su ukorenjene u “umetničkim
svetovima”
• Po njemu, umetnički svet je “mreža ljudi čija
kooperativna delatnost, organizovana na osnovu
njihovog zajedničkog poznavanja konvencionalnih
načina obavljanja stvari, proizvodi vrstu umetničkih
dela po kojima je svet umetnosti poznat”.
• Najvažnija ideja jeste da umetnička dela oblikuje
čitav sistem koji ih proizvodi, a ne samo ljudi o kojima
mislimo kao o umetnicima.
UMETNIČKI SVETOVI
• Po Bekeru, da bi se umetnost sagledala sociološki
treba je posmatrati kao kolektivnu delatnost – u svim
formama umetnosti, od holivudskih filmova do
poezije, učestvuje mnogo ljudi, bez kojih umetnost
ne bi postojala ili ne bi imala smisla.
• Proces osmišljavanja ideje i njenog izvođenja naziva
se produkcija.
• Nakon toga mora se naći način da se to delo
predstavi publici – to se naziva distribucija
umetnosti.
UMETNIČKI SVETOVI
• Ali samo distribuiranje umetničkog dela nije dovoljno –
publika mora da razume i procenjuje delo.
• Deo kolektivne umetničke delatnosti zahteva da neko
formuliše i održi osnovna načela prema kojima će se umetnost
smatrati smislenom i vrednom.
• Određeni estetski okvir pomaže ljudima da razumeju
umetnost. Većina umetničkih dela smeštena je u standardne
estetske okvire, koji su već dostupni (slike, skulpture, rock
muzika)
• Druga umetnička dela (Demian Hirst “Daleko od stada”) mogu
zahtevati razradu nekog novog sistema estetike kako bi se
opravdala kao umetnost.
DEMIAN HIRST
“DALEKO OD STADA”
MARSEL DIŠAN
MARCEL DUCHAMP –
READY MADES
UMETNIČKI SVETOVI
• Umetnički svet je poput glavice luka, koja ima mnogo
slojeva.
• U centru umetničkog sveta su profesionalni umetnici
i saradničko osoblje.
• Dalje od centra su pripadnici publike – pri čemu su
pripadnici publike koji poznaju detalje umetničkog
sveta bliži njegovom centru od neobavezne publike.
• Izvan posebnog umetničkog sveta nalazi se veći svet
koji umetničkom svetu pruža opštije ideje o
umetnosti i estetici.
PODELA RADA
• Niko ne obavlja sve poslove u bilo kom od mnogih
svetova umetnosti. Svi oblici umetnosti se oslanjaju
na podelu rada.
• Jezgro svetova umetnosti čini “središnje osoblje” koje
je u centru stvaranja umetničkog dela i kojima se
dodeljuje status umetnika.
• Drugi pomažu da se osmisli scena ili reklamni plakat
za pozorišni komad, ili da se izlije bronza za umetnika
ili upravljaju finansijama jedne operske kuće. Ovom
“saradničkom osoblju” dodeljuje se niži status.
PODELA RADA
• Podela rada se razlikuje od jednog do drugog umetničkog
sveta. Unutar nekih postoje brojne distinkcije. U svetu
pravljenja filmova, npr, ima mnogo uloga, a u poeziji malo.
• U mnogim umetničkim svetovima od središnjeg do
saradničkog osoblja postoji gradacija, pre nego oštra podela
(film)
• U nekim umetničkim svetovima razlike su mnogo oštrije
(klasična muzika – razlika između kompozitora i izvođača)
• U džez muzici, na drugoj strani, podela između kompozitora i
izvođača je gotovo nepostojeća (improvizacije)
• Podela rada konvencionalna (poezija u Japanu i u zapadnom
svetu)
OGRANIČENJA I MOGUĆNOSTI
• Beker ukazuje da na jedno umetničko delo
utiču obrasci ograničenja i mogućnosti koji
postoje u datom umetničkom svetu koji ga
stvara.
• U mnogim umetničkim svetovima dolazi do
sukoba zato što se ciljevi saradnikog osoblja
razlikuju od ciljeva središnjeg osoblja
(kompozitori nasuprot muzičarima - Charles
Ives, e.e.cummings – štampari, Hari Parč –
tradicionalni notni sistem i instrumenti)
• http://www.youtube.com/watch?v=4cKnTj2cy
NQ
r-p-o-p-h-e-s-s-a-g-r by
e.e. cummings
r-p-o-p-h-e-s-s-a-g-r
r-p-o-p-h-e-s-s-a-g-r
who
a)s w(e loo)k
upnowgath
PPEGORHRASS
eringint(oaThe):l
eA
!p:
S
a
(r
rIvInG
.gRrEaPsPhOs)
to
rea(be)rran(com)gi(e)ngly
,grasshopper;
ee cummings
OGRANIČENJA I MOGUĆNOSTI
• I promena u dostupnom materijalu može da promeni
umetnički proizvod. Dobar primer iz istorije
umetnosti je slikarska boja u tubama.
• Sa izumom boje u tubi u doba impresionizma,
umetnici su otkrili da im je mnogo lakše da slikaju (a
ne samo da prave skice) u prirodi.
• Razvoj kompjuterske tehnologije i promene u načinu
snimanja filmova (SF) ili snimanja muzike (kućni
studiji).
KONVENCIJE
• Umetničkim konvencijama obuhvaćene su sve odluke
koje moraju da se donesu u vezi sa produkovanim
delom.
• Konvencije su, po Bekeru, “pravila igre” u
umetničkim svetovima i obuhvataju standardne
načine raspoređivanja središnjeg i saradničkog
osoblja i grupa zadataka.
• Konvencije se takođe odnose na formalne
karakteristike dela i onoga što ljudi u umetničkom
svetu očekuju da umetničko delo saopštava. (“Samo
zato je poznavanje i doživljavanje primenjenih
konvencija zajedničko i umetnicima i publici
umetničko delo ima emocionalni učinak”) – stvaraju
značenje.
SISTEMI DISTRIBUCIJE
• Beker izlaže tri vrste sistema distibucije:
1. Samoorganizovanje – kada umetnici sami
distribuiraju svoja dela ili to čine unutar
malih mreža (sloboda i malobrojnost
publike)
2. Pokroviteljstvo (organizacije i pojedinci)
3. Javna prodaja (tri vrste tržišnih distributera:
trgovci, impresariji i industrija kulture)
UMETNICI I UMETNIČKI SVETOVI
•
1.
2.
3.
4.
Beker smatra da se umetnici mogu povezati
sa umetničkim svetovima na četiri različita
načina:
Integrisani profesionalci
Individualci- buntovnici (maverics)
Folk umetnici
Naivni umetnici
UMETNICI I UMETNIČKI SVETOVI
• U kategoriju integrisanih profesionalaca spada većina
umetnika u oblasti lepih i popularnih umetnosti. Oni su
prihvaćeni umetnici koji koriste važeće konvencije, menjajući
ih na prihvatljive načine.
• Individualci su umetnici koji smatraju da ih konvencije
njihovog umetničko sveta neprihvatljivo sputavaju i koji
predlažu nove stvari koje svet umetnosti odbija da prihvati
(Hari Parč ili Čarls Ajvs)
• Folk umetnici svoje kreativne proizvode stvaraju izvan
profesionalnih, ali unutar amaterskih umetničkih svetova.
• Naivni umetnici deluju izvan bilo kog sveta umetnosti
(neobične kuće, nameštaj, predmeti, itd)
POLJE KULTURNE PRODUKCIJE –
PJER BURDIJE
doc dr Predrag Cvetičanin
15.11.2012
POLJE KULTURNE PRODUKCIJE
(PJER BURDIJE)
• Teorija prakse (habitus, kapital, polja)
• [(Habitus) x (kapital)] + polje = prakse
• Burdijeova verzija institucionalne analize – polja
označavaju socijalne arene produkcije, distribucije i
prisvajanja dobara, usluga, znanja i statusa i
kompetativne položaje koje zauzimaju akteri u
njihovoj borbi da akumuliraju i monopolišu
različite tipove kapitala.
POLJE KULTURNE PRODUKCIJE
(PJER BURDIJE)
• Ekonomsko polje, kulturno polje, naučno,
religiozno polje
• Polja su arene borbe za kontrolu nad vrednim
resursima
• Polja su strukturisani socijalni prostori
dominantnih I podređenih pozicija baziranih na
tipovima i obimu kapitala
• Polja nameću akterima specifične forme borbe –
prihvatanje pravila igre.
• Polja su u određenoj meri autonomna – to jest
strukturisana njihovim internim mehanizmima
razvoja.
SOCIJALNI PROSTOR
Obim kapitala ++
POLJE MOĆI (2)
POLJE KULTURNE
PRODUKCIJE (3)
Kulturni kapitall +
Ekonomski kapital -
Ekonomski kapitall +
Kulturni kapital -
SOCIJALNI PROSTOR (1)
Obim kapitala --
POLJE KULTURNE PRODUKCIJE
Priznati umetnici (simbolički kapital +)
Buržoaska
umetnost
KK +
Polje ograničene
kulturne produkcije
(autonomni pol)
Sub-polje masovne
kulturne produkcije
(heteronomni pol)
Industrijska
umetnost
Nepriznati umetnici (simbolički kapital -)
EK *
LITERATURA
• Viktorija D. Aleksander „Sociologija
umetnosti“, Clio, Beograd, 2007, strane 106 –
136; 147 – 159 i 438 - 442