Transcript Okeanija

ОКЕАНИЈА
Катарина Обренић
Биљана Драгић
ОСНОВНИ ГЕОГРАФСКИ ПОДАЦИ






Површина: 555 800км²
Број становника: 8 250 000
Густина насељености: 15 ста/км²
Број држава: 12 независних држава и 14 зависних
територија
Географски положај: Океанију чини око 30 000, углавном
коралних и вулканских острва у Тихом океану. Острва и
групе острва, подељени су у три велике групе: Меланезија,
Микронезија и Полинезија.
Океански простор у коме се острва налазе, покрива милионе
км²-их, од чега копнени део је једва 1%. Највеће острво је
Нова Гвинеја.
ПРИРОДНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ

Према начину постанка острва Океаније се деле на 3 групе:




Континентална острва (некадашњи делови копна - Нова Гвинеја,
Нови Зеланд...);
Вулканска острва ( надморски делови вулкана који се дужу са
морског дна – Хавајска острва, Фиџи...) и
Корална острва (ниски корални гребени и атоли).
Океанија се дели на 3 острвске групе – регије:

Меланезија ( ‘’Црна острва’’)- названа тако због тамне пути њених
становника. Обухвата Нову Гвинеју, Нову Британију, Нову Ирску,
Нову Каледонију, Нове Хебриде, Соломонова острва, Фиџи...
Заузима преко 90% површине Океаније, а у њој живи преко 80%
становништва. Острво Нова Гвинеја је подељено између
Индонезије ( Иријан Џаја) и Папуе Нове Гвинеје.
ПРИРОДНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ
Микронезија (‘’ Мала острва’’) – чине корална и вулканска
острва у западном делу океана , северно од екватора.
Острава су густо насељена и имају претежно саобраћани
и војно-стратешки значај ( Гуам). Чине их Маријанска
( Маријански ров - 11 022 м), Каролинска, Маршалска,
Гилбертова острва...
 Полинезија (‘’Много острва’’) – заузимају највећу
површину у троуглу Хавајска, Ускршња острва и Нови
Зеланд. Поред наведених, ову групу чине и Туамоту,
Кукова, Маркиска, Друштвена, Самоа, Тахити... Острва су
вулканоског или коралног порекла сем Новог Зеланда
( континернтална острва).

ПРИРОДНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ





Острва Океаније имају екваторску или изразито влажну
тропску климу – врло пријатну за живот људи.
Преко целе године средња температура је око 26° C, са
падавинама између 3 000 – 4 000 мм.
Због изолованости биљни и животињски свет је посебан,
али доста сиромашан.
Велика острва су покривена тропском шумом и саваном
( кокосова палма, каучуково, хлебно дрво, банане, манго...).
Међу сисарима нема звери, нема отровних змија, богат
приобални живи свет.
Човек је својом делатношћу умногоме изменио природу
Океаније ( нуклеарне пробе и сл.).
Хаваји
Бора
Нови
Бора
Зеланд
Тахити
ДЕМОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ ОКЕАНИЈЕ





Становништво Океаније настало је мешањем разних раса и
народа.
Већину становништва Меланезије чине тамнопути
Папуанци (‘’коврџави’’), настали мешањем малајског
становништва са аустралоидном групом народа.
Полинежани су стигли са Малајског полуострва и мешали се
са проевропским становништвој из Јужне Америке. Имају
светлију боју коже и таласасту косу. Овој групи припадају и
Маори, староседеоци Новог Зеланда.
Микронежани су мешавина Меланежана и Полинежана, а
утицај негрита је мали.
Становништво је младо, преовлађује хришћанска вера.
Полинезија
Микронезија
Тахити
Маори
ЕКОНОМСКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ





Становници Океаније традиционално се баве риболовом и
земљорадњом.
Тропске културе које се гаје су каучуковац, шећерна трска,
кокосов орах, банане, ананас, какао...
Домаће становништво у исхрани користи касави, хлебно
дрво, рибу...
Рударство је развијено на већим острвима: Нова Гвинеја
( угаљ, нафта, боксит, бакар, злато), Нова Каледонија
( никал), Науру, Маршалска острва ( фосфати), Вануату
( манган), Фиџи ( злато)...
Туризам је најзаначајнија грана код велииког броја острва
( Хаваји, Тахити, Бора Бора) – појам ‘’рајског’’ одмора.
Тахити
Бора
Карибати
Бора
Палау
Фиџи
НОВИ ЗЕЛАНД








Површина: 270 500 км²
Бриј становника: 4 200 000
Густина насељености: 15 ста/км²
Главни град: Велингтон – 180 000 ( 370 000 са предграђима)
Облик владавине: уставна монархија
Градско становништво: 86%
Географски положај: Чине га два велика острва ( Северно и
Јужно) и неколико мањих, на југу Пацифика.
Открио га је Абел Тасман ( 1642.), од 1840. год. постаје
британска колонија, а од 1931. независна држава у саставу
Команвелта.
ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ





Оба острва су планинска и припадају ‘’ватреном појасу
Пацифика’’, са око 50 активних и угашених вулкана. На
Јужном острву налазе се новозеландски Алпи ( Маунт Кук
-3 764 м).
Клима је океанска – са благим зимама и свежим летом, са
доста падавина ( Северно острво је нешто топлије).
Реке су кратких токова, богате водом и великим
хидропотенцијалом. Бројна су језера ( ледничког и
тектонског порекла).
Рудно богаство је разноврсно ( угаљ, руда гвожђа, уран,
азбест, злато...).
Велике површине под пашњацима.
Плажа
Насеље
у
подножју
Новоз.
Алпа
Језеро
ЈезероНгардок
Таупо
Фјорд
ДЕМОГРАФСКО-ЕКОНОМСКЕ ОДЛИКЕ






Већину становништва чине европски досељеници
( посебно Британци).
Староседеоца ( Маора) има око 15%, и њихов број је у
сталном порасту ( висок природни прираштај).
Густина насељености је већа у северном делу.
Пољопривреда је основ привредног развоја ( сточарство –
овце и говеда). Велики значај за привреду има шумарство и
риболов.
Осим прехранбене, текстилне, дрвне индустрије, добро су
развијене и црна металургија, машинска индустрија,
бродоградња, електроника...
Извози вуну, месо, млечне производе, кожу итд.
Планине на Северу острва
Гејзири
Ледник
Бора Бора