Transcript 7 Klimatski faktori i uticaj na zdravlje

KLIMATSKI FAKTORI I
UTICAJ NA ZDRAVLJE
25.03.2014.
‚‚Očekuje se da će R. Srbija, od maja ove godine, uspostaviti sistema ranog
upozoravanja u situacijama kada se identifikuju ekstremno niske ili visoke
temperature koje prete da ugroze zdravlje stanovništva.‚‚
Radne grupe eksperata iz
oblasti klimatskih promena i
zdravlja – 27.01.2014.
POVIŠENA SPOLJNA TEMPERATURA
Ukoliko je organizam izložen dejstvu
povišene ambijentalne temperature
tokom dužeg perioda, čovek reaguje
procesom
fiziološke
adaptacije
(aklimatizacija).
Ko može biti izložen povišenoj ambijentalnoj temperaturu?
Proces aklimatizacije može trajati nedeljama, mada, do značajnog stepena
adaptacije dolazi već nakon nekoliko dana po prvom izlaganju povišenoj
ambijentalnoj temperaturi. Nakon postignute aklimatizacije na toplotu dolazi do
pojačanog lučenja znoja veće dilucije (razblaživanje/umanjenje jačinje), kao i do
umerenijeg povećanja srčane frekvencije (u odnosu na početku
ekspozicije/izloženosti).
Zaposleni
sezonski radnici u građevinarstvu i poljoprivredi i dr.
Pravovremena aklimatizacije podrazumeva takav raspored fizičkih aktivnosti
pri kojima se u prva 2 dana zaposleni izlaže dejstvu temperature u radnoj
sredini (kod rada na otvorenom, radi se o temperaturi atmosferskog vazduha)
u periodu trajanja 1/3 celokupnog radnog vremena.
Trećeg i četvrtog radnog dana smatra se da je već postignut neki stepen
aklimatizacije, pa je dopušteno da zaposleni na radnom mestu sa povišenom
ambijentalnom temperaturom provede 1/2 dužine radnog vremena.
Petog i šestog radnog dana ekspozicija se produžava do 2/3 trajanja radnog
vremena. U slučaju prekida rada radi odmora ili zbog bolesti neophodno je
sprovesti aklimatizaciju iznova, po pomenutom rasporedu.
Aklimatizacija se smatra potpunom ukoliko je zaposleni sposoban da provede
celokupno radno vreme u uslovima povišene temperature, na nivou fizičkih
aktivnosti koje zahteva određeno radno mesto.
Toplotni talas
- temperature atmosferskog vazduha sa vrednostima iznad
32°C u trajanju od 3 i više uzastopnih dana.
- često propraćeno i povećanjem procenta
relativne vlažnosti vazduha,
- smanjenjem brzine strujanja vazduha
dodatno opterećuju sistem termoregulacije organizma
Javlja se i fenomena letnjeg smoga, zajedno sa povišenom
temperaturom atmosferskog vazduha predstavlja dodatni faktor
rizika po zdravlje, posebno, urbane populacije.
Povećani rizik po zdravlje u uslovima povišene spoljašnje temperature odnosi se
na ljude kod kojih već postoji izvestan stepen odstupanja od zdravlja:
- hipertenzija (povišen krvni pritisak)
- narušena periferna cirkulacija
- diabetes mellitus
- patološka stanja Cerebrovaskularne bolest
- gojaznost
- hronična opstruktivna bolest pluća ili druga hronična oboljenja respiratornog
sistema
- bubrežna oboljenja
- alkoholizam
- oboljenja kože koja na zahvaćenom području narušavaju rad znojnih žlezda
ali i kategorije zdravih ljudi:
- mala deca
- zaposleni u poljoprivredi, direktno izloženi dejstvu UV- zraka i
povišene spoljne temperature, zaposleni u industriji, permanentno
izloženi dejstvu veštackih izvora toplote, zaposleni u
administrativnim i dr. delatnostima, u loše ventiliranim prostorijama
u kojima su prisutni drugi mikroklimatski faktori nepovoljni po
zdravlje a koji utiču na termoregulaciju (brzina strujanje vazduha
<0.5m/s i relativna vlažnost vazduha >70%)
- profesionalni sportisti ili osobe koje upražnjavaju rekreaciju na
otvorenim terenima (tenis, jogging...)
Kada je spoljašnja temperatura sredine približno ista ili ista kao temperatura tela
(36,5°C), jedini mehanizam odavanja toplote je evaporacija (isparavanje). Samo
po sebi, znojenje ne snižava telesnu temperaturu, već je isparavanje znoja sa
površine kože proces kojim se postiže hlađenje u vrednosti od 580 kcal na 1 litar
znoja.
- procenat relativne vlažnosti vazduha
- ukupna površina kože izložena uticaju
mikroklimatskih faktora sredine, tj. odeća
- visoka vlažnost kada je pritisak vlage u
vazduhu približan pritisku znoja na koži
(oko
40mmHg),
onemogućeno
je
isparavanje znoja, te se znoj sliva niz telo
(posledica ovakvog stanja može dovesti
do ozbiljne dehidracije organizma)
U uslovima povećane relativne vlažnosti i otežanog odavanja toplote putem
isparavanja bitan faktor je brzina strujanja vazduha , ali je značajno i
neophodno konstantno brisanje vlažne kože.
Ipak značaj SUNCE je neosporan: osnovni izvor svetlosnih zraka (pravolinijsko
prostiranje u vidu elektromagnetne radijacije)
fotoelektrično, fotohemijsko i termičko dejstvo
Ultraljubičasto zračenje / utiče na neaktivni provitamin D – aktivni D vitamin
kalciferol
postepeno
Individualna
Regionalna
baktericidno, bakterostaičko dejstvo, otpornost organizma,
poboljšan promet materija,
normalizacija nivoa šećera u krvi,
holesterola, nekih minerala naročito Ca i P.
pozitivno dejstvo na psihu
osetljivost
Infracrveni / samo termički efekat
aktivna hiperemija
lokalna hiperemija / metabolizam - brža resorpcija otoka
ishranjenost tkiva / regenerativni procesi
sedativno / smanjuje spazam, bol
Fizička aktivnost na povišenoj temperaturi
fizička aktivnost
centar za termoregulaciju
Stepen povećanja temperature zavisi od intenziteta aktivnosti.
U umereno toploj sredini, temperatura tela će se povećati za 1C pri
radu od 50% VO2max, 2C pri radu od 100% VO2max.
Proces adaptacije ,optimalna enzimska aktivnost u aktivnim mišićima.
gubitak tečnosti (dehidratacija), elektrolit a (natrijum, hlor, kalijum)
Pluća
Koža
Urin
Stolica
Znoj
prilikom FA čak veći od 2l/h
Smanjenje telesne težine dehidracijom za 3-5% vidno se smanjuje
snaga, izdržljivost i radni kapacitet.
mehanizam unosa tečnosti (žeđ) / potcenjen
gubitak tečnosti
predlog 250 ml
vode na svakih 15 min (1l/h)
Oprez preteran unos vode prilikom napora
(hiperhidratacija) dovodi do opadanja nivoa Na.
Hiponatrijemija – slabost, dezorjentisanost, konvulzije, koma i smrt.
Maratonci
Biciklisti
Toplotni stres
grčevi u mišićima
toplotna iscrplenost
toplotni udar
Individualne karakteristike mogu uticati na sposobnost adaptacije na
veoma toplo vreme.
Telesne masti
Znojne žlezde
Fizička kondicija
Pol
Aktivnosti na hladnoći
Duža izloženost niskim temperaturama i jakom vetru
- promrzline,
-smrzavanje,
- hipotermija
- pa i smrt.
vazokonstrikcija
ekstremiteti
Aklimatizacija na hladnocu
metabolička adaptacija do 35 % ubrzava metabolizam
Adaptacija – idividualne karakteristike:
veća telesna masa
kraći ekstremiteti
visok nivo telesnih masti
široko i duboko vensko korito
prilagođavanje na niske tempetature
kros-kantri skijanje
UNOS VODE!